- Poruka
- 1.882
Teorije zavere privlače pažnju jednostavnim objašnjenjima za složene događaje, često uključujući tajne planove moćnih grupa. Različiti psihološki i socijalni faktori, poput kognitivnih predrasuda i uticaja društvenih normi, kao i osobine ličnosti poput narcizma i intuitivnog razmišljanja, doprinose verovanju u teorije zavere.
Novo istraživanje ukazuje na još jedan ključni faktor – kvalitet sna. Loš san može povećati kognitivne predrasude i emocionalni stres, čineći ljude sklonijim prihvatanju zavereničkih objašnjenja.
San je ključan za mentalno zdravlje, emocionalnu regulaciju i kognitivno funkcionisanje. Loš kvalitet sna povezan je sa povećanom anksioznošću, depresijom i paranojom, koji su takođe povezani sa verovanjem u teorije zavere. Međutim, značaj sna retko se spominje u objašnjenjima zavereničkog razmišljanja.
Novo istraživanje pokazalo je da loš san igra važnu ulogu u formiranju zavereničkih uverenja. U prvom istraživanju, 540 učesnika ispunilo je standardni upitnik o kvalitetu sna pre nego što su pročitali tekst o požaru u katedrali Notr Dam iz 2019. godine. Polovina je dobila zavereničku verziju priče koja sugeriše zataškavanje, dok je druga polovina čitala činjenični prikaz nesreće. Rezultati su pokazali da su učesnici sa lošijim kvalitetom sna značajno češće verovali zavereničkoj verziji.
U drugom istraživanju, sa 575 učesnika, istraženi su psihološki faktori poput depresije, paranoje i ljutnje kako bi se razjasnilo kako loš san doprinosi zavereničkom razmišljanju. Rezultati su potvrdili da je loš kvalitet sna povezan sa verovanjem u teorije zavere, pri čemu je depresija bila najjača poveznica između ove dve pojave. Drugim rečima, povećana depresija objašnjava zašto je loš san povezan sa zavereničkim razmišljanjem.
Istraživanje povezuje loš san sa verovanjem u teorije zavere, ali to ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu. Hronični stres ili anksioznost mogu doprineti i lošem snu i sklonosti ka zavereničkom razmišljanju, što ukazuje na važnost mentalnog zdravlja.
Nedostatak sna može povećati ljutnju, depresiju i paranoju, što ljude čini podložnijim dezinformacijama.
Verovanja u teorije zavere mogu imati ozbiljne posledice, poput oklevanja u vezi sa vakcinacijom, negiranja klimatskih promena i nasilnog ekstremizma. Razumevanje faktora koji doprinose njihovom širenju ključno je za borbu protiv dezinformacija i donošenje informisanih odluka.
Istraživanje sugeriše da poboljšanje kvaliteta sna može smanjiti sklonost ka zavereničkim uverenjima. Intervencije usmerene na san, poput terapije nesanice ili javnozdravstvenih inicijativa, mogle bi pomoći u suzbijanju takvog načina razmišljanja.
Dok se većina istraživanja fokusira na stilove razmišljanja i društvene uticaje, ovo istraživanje ističe san kao ključni faktor. Loš san ne utiče samo na zdravlje, već može oblikovati i naš pogled na svet. Ipak, san je samo jedan deo slagalice, jer zaverenička uverenja nastaju kombinacijom kognitivnih predrasuda, društvenih uticaja, emocionalnih stanja i ličnih pogleda na svet.
Prioritetizovanjem dobrog sna možemo poboljšati mentalno i fizičko zdravlje, razviti kritičko razmišljanje i ojačati otpornost na dezinformacije u sve složenijem svetu.
Linkovi s naucnim istrazivanjima povezanim s ovom temom:
https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/13591053251320598
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352250X22000823?via=ihub
https://www.annualreviews.org/content/journals/10.1146/annurev-psych-032420-031329
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ejsp.2331
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352250X22001051?via=ihub
https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037/abn0000453
https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037/bul0000392
Novo istraživanje ukazuje na još jedan ključni faktor – kvalitet sna. Loš san može povećati kognitivne predrasude i emocionalni stres, čineći ljude sklonijim prihvatanju zavereničkih objašnjenja.
San je ključan za mentalno zdravlje, emocionalnu regulaciju i kognitivno funkcionisanje. Loš kvalitet sna povezan je sa povećanom anksioznošću, depresijom i paranojom, koji su takođe povezani sa verovanjem u teorije zavere. Međutim, značaj sna retko se spominje u objašnjenjima zavereničkog razmišljanja.
Novo istraživanje pokazalo je da loš san igra važnu ulogu u formiranju zavereničkih uverenja. U prvom istraživanju, 540 učesnika ispunilo je standardni upitnik o kvalitetu sna pre nego što su pročitali tekst o požaru u katedrali Notr Dam iz 2019. godine. Polovina je dobila zavereničku verziju priče koja sugeriše zataškavanje, dok je druga polovina čitala činjenični prikaz nesreće. Rezultati su pokazali da su učesnici sa lošijim kvalitetom sna značajno češće verovali zavereničkoj verziji.
U drugom istraživanju, sa 575 učesnika, istraženi su psihološki faktori poput depresije, paranoje i ljutnje kako bi se razjasnilo kako loš san doprinosi zavereničkom razmišljanju. Rezultati su potvrdili da je loš kvalitet sna povezan sa verovanjem u teorije zavere, pri čemu je depresija bila najjača poveznica između ove dve pojave. Drugim rečima, povećana depresija objašnjava zašto je loš san povezan sa zavereničkim razmišljanjem.
Istraživanje povezuje loš san sa verovanjem u teorije zavere, ali to ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu. Hronični stres ili anksioznost mogu doprineti i lošem snu i sklonosti ka zavereničkom razmišljanju, što ukazuje na važnost mentalnog zdravlja.
Nedostatak sna može povećati ljutnju, depresiju i paranoju, što ljude čini podložnijim dezinformacijama.
Verovanja u teorije zavere mogu imati ozbiljne posledice, poput oklevanja u vezi sa vakcinacijom, negiranja klimatskih promena i nasilnog ekstremizma. Razumevanje faktora koji doprinose njihovom širenju ključno je za borbu protiv dezinformacija i donošenje informisanih odluka.
Istraživanje sugeriše da poboljšanje kvaliteta sna može smanjiti sklonost ka zavereničkim uverenjima. Intervencije usmerene na san, poput terapije nesanice ili javnozdravstvenih inicijativa, mogle bi pomoći u suzbijanju takvog načina razmišljanja.
Dok se većina istraživanja fokusira na stilove razmišljanja i društvene uticaje, ovo istraživanje ističe san kao ključni faktor. Loš san ne utiče samo na zdravlje, već može oblikovati i naš pogled na svet. Ipak, san je samo jedan deo slagalice, jer zaverenička uverenja nastaju kombinacijom kognitivnih predrasuda, društvenih uticaja, emocionalnih stanja i ličnih pogleda na svet.
Prioritetizovanjem dobrog sna možemo poboljšati mentalno i fizičko zdravlje, razviti kritičko razmišljanje i ojačati otpornost na dezinformacije u sve složenijem svetu.
Linkovi s naucnim istrazivanjima povezanim s ovom temom:
https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/13591053251320598
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352250X22000823?via=ihub
https://www.annualreviews.org/content/journals/10.1146/annurev-psych-032420-031329
https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ejsp.2331
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2352250X22001051?via=ihub
https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037/abn0000453
https://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037/bul0000392
Mogu se čak izmeriti leveli svakog ponaosob. To, rekao bih, odlučuje pri odabiru tipa "omiljenih" zavera. 
