- Poruka
- 60.291
Branislav Babić (47) iz Kikinde poslednjih 10 dana života proveo je na najstrašniji mogući način, puzeći ispred svog ruiniranog stana od 15 kvadrata, bez struje, vode i prozora, jedući samo travu i moleći za pomoć.
Komšije su, zbog straha od buva, izbegavale da mu priđu, a nadležne institucije, iako su sve vreme bile svesne šta se sa Branislavom dešava, nisu sprečile agoniju umirućeg čoveka. Pre nedelju dana, Babić je preminuo u dvorištu, ležeći na koprivama i gomili šuta.
Komšinica Snežana Mirčić kaže za „Alo!“ da se on doselio pre dve godine kada se rastavio od žene, s kojom ima dvoje dece.
- Bilo je vode u stanu, ali je on prodao bojler. Struja mu je isključena, prozori polupani... Na patosu stana su se nalazili dušeci, krpe i đubre. Od buva se nije moglo prići. Bio je alkoholičar, međutim, nije bio nasilan. Iako nismo bili u najboljim odnosima, jer sam ga ja konstantno kritikovala zbog života koji vodi, kao građanina ove države boli me što je umro na tako strašan način i što država nije uradila ništa da to spreči - započinje priču za „Alo!“ Snežana. Tokom prethodnih dana, ona i ostale komšije su više puta kontaktirale s Hitnom pomoći i Centrom za socijalni rad, ali niko mu nije pomogao.
- Četiri noći je proveo napolju, puzeći po đubretu i jedući travu - dodaje Snežana, koja i sama vodi egzistencijalnu bitku sa penzijom od 7.000 dinara. Nesrećni Branislav Babić umro je sam, ispred svoje kuće, a komšije su za to saznale kada su primetile da se noga koju su mogli da vide iz dvorišta više ne trza. Ni u Hitnoj pomoći ni u Centru za socijalni rad ne osećaju se odgovornim za ono što se desilo.
- Babić je od 2009. primao socijalnu pomoć, ali je to prestalo 2010. jer nije obnovio dokumentaciju. Od 2009. je korisnik narodne kuhinje. Kada su komšije pozvale Centar, naš mobilni tim je izašao na teren i utvrđeno je da Babić živi u lošim uslovima. Pozvana je Hitna, ali bolnica ga nije primila. Naime, lekar je utvrdio da nije za hospitalizaciju, a odbijena je mogućnost i da se odvede na neuropsihijatrijsko odeljenje jer, kako je lekar na prijemnom odeljenju konstatovao, Babić u tom trenutku nije bio ni alkoholisan ni u agresivnom stanju - priča za „Alo!“ Mirjana Barošević, direktorka Centra za socijalni rad u Kikindi. Slično tvrdi i doktor Dragan Grubor, lekar u službi Hitne pomoći, koji ističe da je za 20 dana Hitna po Branislava otišla osam puta, međutim, iz bolnice su ga svaki put otpustili. Dušan Kolarević, direktor Opšte bolnice Kikinda, juče nije bio dostupan za komentar.
Ni buve niko neće da očisti
Redžo Hot, Branislavov drugi komšija, jedini je koji mu je pružao kakvu-takvu pomoć. - Pre odlaska na put, Branislavu, koji je vapio za pomoć, odneo sam pola hleba i flašu s dva litra vode. Kad sam se vratio, u visokoj travi, koprivi, kamenju i šutu zatekao sam ga kako leži. Ja mislim da je od gladi umro - objašnjava Hot, koji kaže da je i celo dvorište pokojnika leglo buva, da je on sam čistio više puta, ali da niko od nadležnih službi ne reaguje.
http://www.alo.rs/vesti/52130/Umro_puzeci_ispred_doma_i_moleci_za_koricu_hleba
e humani Srbi, niste mogli 1 hleb dnevno da mu ostavite, na pristojnoj daljini od krvoločnih buva
Komšije su, zbog straha od buva, izbegavale da mu priđu, a nadležne institucije, iako su sve vreme bile svesne šta se sa Branislavom dešava, nisu sprečile agoniju umirućeg čoveka. Pre nedelju dana, Babić je preminuo u dvorištu, ležeći na koprivama i gomili šuta.
Komšinica Snežana Mirčić kaže za „Alo!“ da se on doselio pre dve godine kada se rastavio od žene, s kojom ima dvoje dece.
- Bilo je vode u stanu, ali je on prodao bojler. Struja mu je isključena, prozori polupani... Na patosu stana su se nalazili dušeci, krpe i đubre. Od buva se nije moglo prići. Bio je alkoholičar, međutim, nije bio nasilan. Iako nismo bili u najboljim odnosima, jer sam ga ja konstantno kritikovala zbog života koji vodi, kao građanina ove države boli me što je umro na tako strašan način i što država nije uradila ništa da to spreči - započinje priču za „Alo!“ Snežana. Tokom prethodnih dana, ona i ostale komšije su više puta kontaktirale s Hitnom pomoći i Centrom za socijalni rad, ali niko mu nije pomogao.
- Četiri noći je proveo napolju, puzeći po đubretu i jedući travu - dodaje Snežana, koja i sama vodi egzistencijalnu bitku sa penzijom od 7.000 dinara. Nesrećni Branislav Babić umro je sam, ispred svoje kuće, a komšije su za to saznale kada su primetile da se noga koju su mogli da vide iz dvorišta više ne trza. Ni u Hitnoj pomoći ni u Centru za socijalni rad ne osećaju se odgovornim za ono što se desilo.
- Babić je od 2009. primao socijalnu pomoć, ali je to prestalo 2010. jer nije obnovio dokumentaciju. Od 2009. je korisnik narodne kuhinje. Kada su komšije pozvale Centar, naš mobilni tim je izašao na teren i utvrđeno je da Babić živi u lošim uslovima. Pozvana je Hitna, ali bolnica ga nije primila. Naime, lekar je utvrdio da nije za hospitalizaciju, a odbijena je mogućnost i da se odvede na neuropsihijatrijsko odeljenje jer, kako je lekar na prijemnom odeljenju konstatovao, Babić u tom trenutku nije bio ni alkoholisan ni u agresivnom stanju - priča za „Alo!“ Mirjana Barošević, direktorka Centra za socijalni rad u Kikindi. Slično tvrdi i doktor Dragan Grubor, lekar u službi Hitne pomoći, koji ističe da je za 20 dana Hitna po Branislava otišla osam puta, međutim, iz bolnice su ga svaki put otpustili. Dušan Kolarević, direktor Opšte bolnice Kikinda, juče nije bio dostupan za komentar.
Ni buve niko neće da očisti
Redžo Hot, Branislavov drugi komšija, jedini je koji mu je pružao kakvu-takvu pomoć. - Pre odlaska na put, Branislavu, koji je vapio za pomoć, odneo sam pola hleba i flašu s dva litra vode. Kad sam se vratio, u visokoj travi, koprivi, kamenju i šutu zatekao sam ga kako leži. Ja mislim da je od gladi umro - objašnjava Hot, koji kaže da je i celo dvorište pokojnika leglo buva, da je on sam čistio više puta, ali da niko od nadležnih službi ne reaguje.
http://www.alo.rs/vesti/52130/Umro_puzeci_ispred_doma_i_moleci_za_koricu_hleba
e humani Srbi, niste mogli 1 hleb dnevno da mu ostavite, na pristojnoj daljini od krvoločnih buva
