Umrla Mira Alečković

Jaoooo, kukuuuuu, ode nama nasa Mira. Ode nama nasa pevacica, lepotica, skojevka, partizanka. Kukuuuuuu, zasto tako mlada? Ko ce sada da nam pise pesme o borbi i Titu? Ja sam komunistkinja, pa kako cemo bez njeee. Jaooooo, kose cupam, one opet rastu, jaoooooj. 8)
 
Mislim da ne treba mesati necije delo sa njegovim politickim angazmanom.
Setite se Desanke Maksimovic i nju su vodili po promocijama SPS-a, ipak, ne smatram je njena poezija time izgubila.
Narocito me razocarao quentin. Ti si bio neki "glas razuma" na ovom forumu, smirovao strasti, a sad stavljas 9 smajlija :confused:.
Treba razdvojiti pisca, negov privatni zivot, politicki angazman i njegovo delo.
Predlazem moderatoru da izbrise nedolicne postove.
Zena je umrla.
Slava joj.
Kraj
 
Dobro, malo sam se ponio za Lizom i njenim nastupom. Izvinjavam se. Ipak, kad je M.A. u pitanju mislim da pogubnost političkih ideja koje je zastupala prevazilazi njene umjetničke zasluge. Neki politički angažovani pisci dovoljno su veliki da im umjetničko djelo nadživi političke ideje, kao Ezra Paund ili Knut Hamsun, ili Marko Ristić, recimo, a kod nekih, nažalost, politička zabluda potpuno baci u sjenu stvaralaštvo.
M.A. nije bila velika pjesnikinja, ali da nije bila zadrti komunista kakav je bila, pamtio bih je barem kao korektnu pjesnikinju. Ovako, emocije koje pomisao na nju u meni pobuđuje nisu prikladne da ovdje budu napisane.
 
TRI KLUPE

U parku našem tri klupe stoјe
decu u pesku povazdan broјe.
Eno u parku i dece moјe
kraј klupe prve plave boјe.
Kraј druge klupe svetlo zelene
selo јe malo belo štene.
Na klupu žutu sela јe baka
Plete i čuva decu do mraka.
 
Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god dečjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog dečaka koga voliš,
devojčice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viđena iz dečje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.

PRVI CVET


Cvet јedan stoјi na grani i čeka

kada će prestati sneg da pada.

Cvet јedan sakriven i mali ko mrva,

što će da bude trešnjica prva,

A sneg po njemu pada i pada.

I sneg i dalje veјe i veјe,

ne čuјe šta kaže cvet onaј skriven,

Cvetak se tiho u sebi smeјe,

prvo ga sunce stidljivo greјe,

Proleće čeka, snegom pokriven.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top