Umiranje leptira...

Sokolica_M

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.428
Leptirići u stomaku, nezamenljiv i neopisiv osećaj, drugima nesličan.
Kada smo u nekog zaljubljeni, na početku veze, kada tek upoznajete neku osobu, njene navike, njena interesovanja... Posmatrate sve što ona/on radi, svaka nepoznanica vam je slatka, treperava,...
I sve to traje kratko... Kad umiru leptirići?
I posle - nastupa neka nova faza, ukoliko se do nje dođe...
Šta je vama lepše?
Dok upoznajete nekoga ili onda kada ga upoznate, kada znate kada i kako će se nasmejati, šta će reći u određenom trenutku, na koju će pesmu zaigrati...?
 
Heh.. po naslovu teme vidi se koja je faza tebi lepša i za čime žališ.
Meni su obe stvari predivne. Ne mogu da se odlučim za jednu, baš kao što ne mogu da kažem koje doba dana najviše volim - lepo mi je (ili nije) u svakom.

Prvu fazu si lepo opisala. Mada meni lepota toga nije u upoznavanju neke osobe, nego u stalnom osećanju gladi za tom osobom, ne mogu to baš najbolje da opišem. Kao, u stanju sam satima da posmatram njegove šake dok spava ili da se naježim kad se setim kako se smeje i to 20 puta dnevno =) Seks je u toj fazi jedno novo iskustvo, onako golicavo i nestvarno.

Druga faza, aka groblje leptirova (šala), barem kod mene nije okarakterisana tom predvidivošću o kojoj ti govoriš. Pre je stvar u poverenju, dubljoj povezanosti dva bića, prijatnoj opuštenosti koju osećamo u prisustvu onog drugog. Pri tome mislim da je nedopustivo potpuno nestajanje leptirića kad pomislimo na dodir ili osmeh te osobe. Bez tog osećaja bi i seks bio bzvz... meni je seks u toj drugoj fazi bolji, partneri su uigraniji (što može da pređe u dosadu, ali ne mora, uvek možemo jedni druge nečim da iznenadimo i osvežimo) i žele jedno drugome više da pruže.
 
Nije to predvidivost... u klasičnosm smislu te reči...
To je bliskost... u najdivnijem smislu te reči...
To poznavanje nekoga...
Ali, desi se i da se od te i takve osobe, koju smatramo delom svog bića, otuđimo...?
Ne znam to kako ljudi jedni drugima posle veze postaju stranci...
 
Kako postaju stranci?
Jednostavno, zasitis se te osobe, upoznas joj nacin razmisljanja, reakcije, vidis joj mane....ona od one polusavrsene u koju si se zaljubila, postaje obicna, prizemna, svakodnevna. Ukoliko se u toj fazi izgube i osecanja, izblede prosto ispare..eto kako.

Posle toga dolazi kraj veze i nadalje, mozda neko vreme i ostanete u kontaktu ukoliko se niste ruzno rastali, a onda...vreme ucini svoje i posle nekoliko meseci ili par godina.....nista vise....kao da se nikad niste ni poznavali.

Prirodan proces dok si mlad, dok si jos zeljan zabave i iskustava i dok jos nisi spreman/spremna da se za nekoga vezes, upustis u ozbiljnu vezu ili udas/ozenis.

A i tada, kad konacno pronadjes nekoga sa kim pocnes zajedno da zivis ili udjes u brak, posle nekoliko godina ti "leptirici nestanu a zameni ih osecaj sustinskog uklapanja sa nekim, lepog i smirenog osecaja pripadanja toj osobi, razumevanja, zajednickih ciljeva na kojima sa radoscu oboje radite i uzivate.
 
I jedna i i druga faza su lepe na svoj nacin.Iskreno mislim da leptirici ne moraju nikada da umru.Mogu cak da budu i lepsi kada upoznas tu osobu dobro,kada se medjusobno skontate skroz.....Ja idalje imam neki cudan osecaj u stomaku kada vidim mog bivseg muza,kada pricam sa njim.Iako ga poznajem odlicno,iako smo se rastali.......
 
Kada sam sa bivšim momkom izašla posle dužeg vremena... pošto se nismo bili prethodno ni sretali ni čuli... (osim možda jednom, dvaput, ali bilo je veoma neprijatno - meni, verujem i njemu)... prvih sat vremena, bio mi je veoma čudan osećaj: kao da sam izašla sa njim prvi put u životu... ali kad sa nekim prvi put izađemo, mi nemamo nekih jakih emocija, nemamo sećanja, uglavnom je lep prvi izlazak... a meni je bilo čudno i mučno... kao da je stajao ambis među nama, nisam znala šta da pričam sa nekim od kog sam se udaljila, a ipak još dovoljno ga bliskim osećam, znam neke stvari o njemu, on mene poznaje, imamo zajednički proživljene sate...
Ali, kako je vreme odmicalo... ja sam se osećala sve opuštenije i lakše... i nestajala je sva napregnutost, ostajali smo samo mi... ne kao ljudi koji se još uvek vole ili ne vole više... već kao osobe jedna drugoj bliske... i posle sam pričala i slušala njegove priče kao da nikada nisam ni prestajala da budem deo toga...
 
Sokolica_M:
Ali, desi se i da se od te i takve osobe, koju smatramo delom svog bića, otuđimo...?
Ne znam to kako ljudi jedni drugima posle veze postaju stranci...
Kliknite za proširenje...
Ne slažem se sa lyonom. To što je neka osoba "obična" i "prizemna" ne odbija...

-Stranci postajemo tako što ne razgovaramo. Očekujemo da druga polovina razume naše potrebe i želje bolje od nas samih i uvaži ih.(Mislim, koliko puta ste čuli da neko govori o svojoj savršenoj vezi: Nama reči nisu potrebne, itd.) Kad to (gle čuda) ne dobijemo, povlačimo se, još više prekidamo komunikaciju i jaz se samo produbljuje.

-Sa druge strane, mislimo da savršeno poznajemo tu osobu, pa kad nam iznese neki predlog, mišljenje ili potrebu koji su novi, ili se prosto ne uklapaju u sliku koju smo stvorili o toj osobi - često reagujemo neadekvatno: ćutanjem, ljutnjom, neprihvatanjem, podsmehom. Onda naša draga osoba odlući da je najbolje da svoje potrebe zadrži za sebe, ili (desi se) podeli sa nekim trećim.

Eto. na odnosu se radi. Ako se komunikacija, iz ovog ili onog razloga prekine ljudi se neizbežno udaljavaju i postaju stranci.
 
Ja izvesnu osobu poznajem od svoje 6-e godine, dakle, evo skoro 15 godina, znam kad ce se nasmejati i kad ce koji pokret napraviti, znam sta koji pogled znaci, znam sta je hteo da kaze kad je cutao...ali i danas, svaki put kad ga ugledam na svojim vratima osetim te cuvene leptirice u stomaku, kad mu cujem glas ili kad vidim njegovo ime na displeju. I dalje mu analiziram reci i pokrete, i dalje se pitam zasto ne zove i cucim pored telefona iako znam da ce pozvati sad, za sat, za dva. I dalje imam osecaj kao da se jos uvek sa sve grabuljama i lopaticama igramo u pesku.
 
Leptiricu sarenicu djido mova meniiiii, evo imam lepu ruzu, pomirisi samooooo,
evo imam lepu ruzu, pomirisi samooooo....:-)

Meni igraju leptirici i kad to nije vezano za odredjenu osobu. Nego je vezano za sam pojam lepog ili kad sam kreativna, ili kad vodim tesku borbu i znam da cu pobediti....:-P
 
Vesela_zena_beogradska:
Ovo kao da je iz ljubavnog vikend romana.
Kliknite za proširenje...

Vesela, zao mi je sto tvoj brak nije potrajao.
Mozda je i kod tebe bilo takvih faza, bar na pocetku.
Ne vidim poentu u tome da ono sto nije tvoje licno iskustvo smatras utopijom.
Nigde nisam ni rekao da pricam samo o sebi niti volim one koji ovde dodju i kazu kako imaju apsolutno idealan i ispunjen zivot, pravu sliku savrsenstva iz bajke. Moj zivot i moj brak nisu ideal iz bajke, sasvim su prosecni i obicni.
Ipak, znam dobar broj parova koji su taj, neka bude i ideal, ostvarili i ostvaruju ga.
Za mene, to je smisao braka i zajednickog zivota.
Ako se ne moze dostici, ja bar tezim ka tome.
A ako to za tebe nije smisao, mozda je smisao u velichini kite i ispadanju ochiju od iste.
 
Vesela_zena_beogradska:
Ovo kao da je iz ljubavnog vikend romana.
Kliknite za proširenje...
:roll:
ocigledno da postoji nekoliko paralelnih svetova...ja to tako ne dozivljavam

svejedno, leptirici jesu trema, zanimljivi jesu, samo ono sto dodje posle meni je sto puta bolje...ti leptirici su neki podsvesni polu-strah da ne budes odbacen, da sve odradis kako treba i da se predstavis u najboljem svetlu...
...a uzbudjenje je drugo..ono traje i duze
 
Sokolica_M:
Leptirići u stomaku, nezamenljiv i neopisiv osećaj, drugima nesličan.
Kada smo u nekog zaljubljeni, na početku veze, kada tek upoznajete neku osobu, njene navike, njena interesovanja... Posmatrate sve što ona/on radi, svaka nepoznanica vam je slatka, treperava,...
I sve to traje kratko... Kad umiru leptirići?
I posle - nastupa neka nova faza, ukoliko se do nje dođe...
Šta je vama lepše?
Dok upoznajete nekoga ili onda kada ga upoznate, kada znate kada i kako će se nasmejati, šta će reći u određenom trenutku, na koju će pesmu zaigrati...?
Kliknite za proširenje...

Pa leptir u stomaku i ne oznacava neku veliku zaljubljenost, tek kad vrana proleti ili soko to je vec nesto.
 
kazu da leptiri zive svega par dana....
tako i u vezi,traju duze ali na kraju uvek izbleda umiru...
a na njihovo mesto dodju ustaljenost,mozda cak i monotonija...
i onda se nekim cudom novi leptiri rode...i sve opet u krug...
tako je barem kod mene :(
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top