Quantcast

Ultimativna melanholija

Eurus

Ističe se
Poruka
2.069
Najveći mislilac, levičar, poeta, asketa, gimnastičar i mađioničar našeg vremena, Slavoj Žižek, kaže da je iskustvo gubitka želje = iskustvo ultimativne melanholije.

Šta mislite o ovome?

Da li je to moguće? Šta u tom slučaju održava vegetativne funkcije organizma?

Zašto je to iskustvo melanholija, ako budisti kažu da je to nirvana, jer želja stvara patnju?
Zašto je to iskustvo melanholija, kada Šopenhauer kaže da je negacija volje i izjednačava ga sa najvišim dobrom?
 

momcilo95

Domaćin
Moderator
Poruka
4.781
Zavisi sta dovodi do gubitka zelje. Ako je to neka patnja, onda je to stanje, stanje ultimativne melanholije, a ako do odsustva zelje dovede neko duhovno iskustvo i sozercanje u tom smislu, onda je to druga prica, tj ovo o cemu je Sopenhauer govorio
 
Poslednja izmena:

KPCTAHK

Ističe se
Banovan
Poruka
2.685
Najveći mislilac, levičar, poeta, asketa, gimnastičar i mađioničar našeg vremena, Slavoj Žižek, kaže da je iskustvo gubitka želje = iskustvo ultimativne melanholije.

Šta mislite o ovome?

Da li je to moguće? Šta u tom slučaju održava vegetativne funkcije organizma?

Zašto je to iskustvo melanholija, ako budisti kažu da je to nirvana, jer želja stvara patnju?
Zašto je to iskustvo melanholija, kada Šopenhauer kaže da je negacija volje i izjednačava ga sa najvišim dobrom?
Предивна тема, ту нема дилема, а мој колега Жижек увек говори право и никада није охол и зао... Занима ме Твоје мишљење о стању меланхоличне душе... Да ли се тада, онако интуитивно, созерцавајуће, повезује са Свезнајућом Мишљу Мишљења, душином Душом, како сам често да кажем знам, и како тада, та наша душа пренапаћена, доживљава тело и ову нашу овоземаљскост ? У филозофији, наравно, све је могуће, а одговоре за све проналазе они најупорнији - они који су тој истинској љубави у неповрати дали целога себе … ❤
 

KPCTAHK

Ističe se
Banovan
Poruka
2.685
Neumesno je porediti melanholiju i nirvanu, jer je melanholija teška bolest, patnja,
iz koje se izlaz često nalazi u samoubistvu.
To je medicinski problem, a ne filozofski.
Ниси схватио смисао и суштину теме, ту нема дилеме … Болесни увек размишљају о болести, а здрави о чарима живота … :mazi:
 

flaj

Domaćin
Poruka
3.038
Težnja ka nirvani podrazumeva svesno, voljno odricanje od želja da bi se postigao spokojan život.
Melanholija je bolesno stanje, nevoljni gubitak želja i slabljenja svih nagona, pa i onog za životom, sa sumanutim nihilističkim idejama i sa težnjom ka smrti.
Želja za spokojnim životom i želja za okončanjem života, ne može sa strpati u temu na ovakav način.

A neka g. profesor gladi svoju mačku. :zper:
 

Eurus

Ističe se
Poruka
2.069
Neumesno je porediti melanholiju i nirvanu, jer je melanholija teška bolest, patnja,
iz koje se izlaz često nalazi u samoubistvu.
To je medicinski problem, a ne filozofski.
Nije neumesno.

Naravno da melanholija nije bolest i ne potpada ni pod kakvu patologizaciju, to o čemu ti govoriš je distimija ili čak depresija.

Melanholija je nežna čežnja, nedefinisani lament, žal za neostvarenim, ili u geštaltu "plodna praznina", i može biti vrata za prolaz u nova stanja duha, ako joj se dopusti.
 

flaj

Domaćin
Poruka
3.038
Nije neumesno.

Naravno da melanholija nije bolest i ne potpada ni pod kakvu patologizaciju, to o čemu ti govoriš je distimija ili čak depresija.

Melanholija je nežna čežnja, nedefinisani lament, žal za neostvarenim, ili u geštaltu "plodna praznina", i može biti vrata za prolaz u nova stanja duha, ako joj se dopusti.
Takva je kada o njoj govore nežni pesnici, a inače je najteži oblik depresije.
Prvi je opisao još Hipokrat.
 

KPCTAHK

Ističe se
Banovan
Poruka
2.685
ŽIŽEKOVI VICEVI

(Jeste li čuli onu glupavu o negaciji i Hegelu ?
Da li je bolja, naročito za tura, kul-tura, ili kul-inarika ?
)
------------------------------------------------------------

Slavoj Žižek

Da, takav je taj, hvala Bogu uvek isti – vetropir čisti, kao i svi drugi »hegelovski komunisti«, moj drugar još iz vremena kada smo ga upoznao na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, tada je već, iz druge – zato što mu je prvi rad bio odbijen zato što je premalo marksistički, imao magisterij iz filozofije, zajedno počeli da idemo trnovitim intelektualnim putevima, stazama i bagazama sve do dna dna filozofskoga bezdana … Naši putevi su se razišli posle 3-godine studija, sam sam morao na Univerzitet u Padovi, bila je nakakva razmena studenata, svetu smo tada, kao i sada, davali one najbolje, najvrednije i najnadarenije buduće intelektualce, a od tog istog sveta dobijali one najgore, najrazvratnije i najbednije, u svakom pogledu. Da, takva nam bi sudbina, naši putevi su nam se još tada zauvek razdvojili i nikada nas više nisu spojili …Nosili su nas razni vetrovi, šibale mećave i oluje, nisu nas zaobilazili ni gromovi, rušeni su nam bili mostovi, ali ostali smo mislima povezani i zaljubljeni u istu damu – filozofiju… Zanimljivo je napomenuti da su nam i ova dva puta bili isti – životni – u istoj kasarni, Petrova gora« u Karlovcu, smo započeli služenje vojnog roka, JNA, a odslužili u kasarni »Prečko« u Zagrebu, i intelktualni – obadva smo, »parisko hoždenije po mukah i drhtaja nejačkih rukah«, studirali na Universite Paris-VIII pod mentorstvom Jacques-Alaina Millerja, Lacanovoga zeta in intelektualnega baštinika…Kad-god mi je teško, kada me smore brige, iscrpe žene i umore starodavne knjige, kada me život mesi i nagon udara po kesi u ušima kao da začujem ove njegove šarlatanske, najčešće sočno-vulgarne, mudrosti a la:

»Kiki, da li si čuo onu masnu o Platonu, kulturi i njegovoj curi ?«

»Ovo moraš da znaš – Aristotel naš je bio veliki lakrdijaš ?«

»Profesore, shvatio sam bit i sa glipostima nemoj me više morit`« - tako se je, vrlo često obraćao našem nekadašnjem profesoru Ivanu Urbančiču i sl.

Tada nasmejem se, odmahnem rukom, uzdahnem, onako duboko iz duše prepojene setom, njegova, uvek nasmejana, onako šarlatansko od uveta do uveta, faca mi ispred očiju nestane, zaborav zamagli te davene dane i sve mi posle bude lakše, podnošljivije i pozitivnije …

Filozof Slavoj Žižek (rođen u Ljubljani 21. 03. 1949.) i jedan je od najuticajnih svetskih mislilaca, sinonim za provokativnu, baš onako sokratovski obojenu i začinjenu obiljem ironije, i pronicljivu misaonost, razjaruje i uzburkava stanje svetske mislenosti, a sam se najrađe predstavlja kao »hegelovski komunista«. Napisao je preko 50 knjiga, na stotine članaka i učestvovao u mnogim filmovima. O njemu ja napisano dosta knjiga, od stripova do kritičko-polemičkih studija, i snimljeno nekoliko filmova…

Žižekovi vicevi su kolekcija šala koje preferirao, vrlo često samoga sebe citirao i interpretirao, u svojim naučnim radovima. Često su upravo vicevi i šale uvod u lavirinte filozofije, bilo da je to freudovski, vulgarne, ponarodele ili netačne, čistokrvne Sokratove aporije, ali inspirativne i uvek provokativne šege Istočne Evrope. Iz Žižkevih objavljenih dela i još neobjavljenih rukopisa je norveški pesnik Audun Mortensen, samo pesnici mogu da osete i dodirnu duši filozofa, prvi sačino zbirku njegovih viceva.

Negde između prvovrstnih zbirki filozofskih šala (Jeste li čuli onoga o Platonu ?) i političkih viceva (Aristotel i krmača razglabaju o politici) nađemo Žižekove viceve koji se prepliću sa oba područja: mudrosti i ideologija. Iz filozofskih traktata koji su poznati po lepljenju idejnih nijansi sa vezivom humora je najbolje i najistaknutije primere sakupio u zbirku norveški pisac, južnokorejskog porekla, Audun Mortensen, a sam Žižek je u izdanju na slovenački jezik napisao predgovor u kojem razobliči svoju filozofiju koju sam naziva ovim imenom – "bresplodnost samožrtvovanje".

Srž te zbirke su vrlo golicavi odlomci gde pored samoga vica uvek dobijemo »nešto više« . Vulgarnost, perverznost i, sočno-bezobrazna, banalnost su odskočna deska za tematiziranje rasizma, snobizma, aristokratizma, Isusa (i, naravno, Marije Magdalene), boljševizma, hladnog rata, američkih predsednika, polnih (ko)relacija, feminizma, uskogrudnosti, korupcije, političke (ne)korektnosti, porodice, medija, Boga, Hollywooda, nacionalizma, psihoanalizma, mazohizma, a sve to potkrepljuje i dokazuje iz različitih virova: židovstva, grčke mitologije, hrišćanstva, balkanskog šarlatanstva, ali i savremene i popularne nauke. Smeh se opet pokaže kao osveženje, inspiracija i nadahnutost zdrave i ljubopitljive misaonosti. Smeh nije greh, a misliti nekome zlo – veliki greh je samo to, moj brajko …

Krstan Đ. Kovjenić

ŽIŽEK - MLADINA.png
 
Poslednja izmena:

panch

Zainteresovan član
Poruka
267
Najveći mislilac, levičar, poeta, asketa, gimnastičar i mađioničar našeg vremena, Slavoj Žižek, kaže da je iskustvo gubitka želje = iskustvo ultimativne melanholije.

Šta mislite o ovome?

Da li je to moguće? Šta u tom slučaju održava vegetativne funkcije organizma?

Zašto je to iskustvo melanholija, ako budisti kažu da je to nirvana, jer želja stvara patnju?
Zašto je to iskustvo melanholija, kada Šopenhauer kaže da je negacija volje i izjednačava ga sa najvišim dobrom?

ne zna šta priča. ako um nije pročišćen onda se um buni protiv nemanja želje, upada u frku ej pa ja neću ovo, želim nadražaje svih mogućih vrsata. um se okreće protiv sebe jer nije spreman na stanje bez želja. kad se oslobodiš potrebe za materijom energijom i svih tih finih stvari to još uvek ništa ne znači. tek tad si u mraku. treba da predješ odredjen put izmedju materijalizma i metafizike a taj put je ništavilo. um bi trebao da bude toliko napredan da mu ni uživanja u materijalnom telesnom ne znače ništa i da mu ništavilo ne pada teško jer je potpuno fokusiran i posvećen želji da dodje do metafizike. ne treba se zayebavati s ništavilom, bolje ostati s ove strane. pogotovo ako misliš da se umnim spekulacijama može proći kroz mrak, aa. budisti su otišli dalje, šopenhauera nikad nisam čitao, oziman ga je ruinirao za mene
 

tropicoflame

Aktivan član
Poruka
1.246
Najveći mislilac, levičar, poeta, asketa, gimnastičar i mađioničar našeg vremena, Slavoj Žižek, kaže da je iskustvo gubitka želje = iskustvo ultimativne melanholije.

Šta mislite o ovome?

Da li je to moguće? Šta u tom slučaju održava vegetativne funkcije organizma?

Zašto je to iskustvo melanholija, ako budisti kažu da je to nirvana, jer želja stvara patnju?
Zašto je to iskustvo melanholija, kada Šopenhauer kaže da je negacija volje i izjednačava ga sa najvišim dobrom?
pusti sopenhauera i razumi da postoje samo optimizam i pesimizam...optimizam je vezan za neiskusne a pesimizam za iskusne... melanholija je stanje kao pauza izmedju dve runde boks meca izmedju dva pomenuta izma. mudar covek se razlikuje od mladog i starog jer nema izme i sebe dovodi upravo u to stanje da ne dozvoljava da ijedno prevlada. zato je stalno na sten baju sa mudroscu ali i sten baju sa sopstvenim dualitetom i to ga nagoni da se u formi regresije povuce u ljusturu te tzv melanholije koja je mnogima zanimljiva ner deluje premudro umetnicki i inspirativno, ali ne znaju da je ona samo i jedino autorov dobrovoljni zatvor.
 

panch

Zainteresovan član
Poruka
267
ljudi bi po spiritualnom difoltu trebalo da su srećni bez ikakvog razloga. vezanost za telesno i materijalno čini nas srećnima i nesrećnima zavisno dal živimo svoje želje ili ne. melanholija nastaje kad telesnost i materijalnost prestaje da radi čoveka. ako je pri tom očišćen od vezanosti, u umu, otvoren mu je put u spiritualnost, ako ne, pada u melanholiju iz prostog razloga što je njegov um (ego) u konfliktu s njegovim emocijama i telom, emocije i telo manje žele i osećaju ali um je i dalje gladan senzacija. taj konflikt je melanholija, tuga za nečim što prolazi a ne bi da prodje. ili ljudi jednostavno žive bez ljubavi pa pre ili posle upadnu u melanholiju. u svakom slučaju ne verujte ljudima koji melanholiju prodavaju kao znanje. trebalo bi da postoji životna radost i duhovnost, melanholija je nedostatak jednog ili drugog, jeste česta ali nije znanje.
 

tropicoflame

Aktivan član
Poruka
1.246
po difoltu bi muskarac i zena trebalo da budu simboli zivota: jin i jang...a opet izadjes ovih dana na ulicu i vidis kako ti govore balavci da to nije in, da si glup, pa ti jos i drzava kaze da nista ne znas i da moras da vrednujes mudrost te balavurdije, pa onda otvoris novine i vidis 1/100 tekstova da zraci optimizmom vezanim za duhovno, za kulturu, za umetnost, pa pocnes da se pitas da li si po difoltu covek ili neka nedefinisana melasa koju modelira mesar bez osnovne skole sa sve podvrsikivanjem od koga se obozeno jezis, ne znas da li od sramote ili tuge sto nije sve po difoltu kako je davno sve na ovoj kugli pocelo
 

panch

Zainteresovan član
Poruka
267
to stoji sve što si napisao, mladje generacije nemaju kičmu i karakter, ne mogu da generalizujem naravno. ali imaju dozu opuštenosti koje pre nije bilo baš zato što ništa ne moraju nego samo ono što im je zabavno. ok sloboda bez intelekta ili kičme kao putokaza ne znači mnogo ali to su teme za psihologiju i emocije, filozofi uporno pričaju o suštini života a frustrirani su svakodnevnicom. difolt o kom govoriš ti ili ja može da se izvede samo u mikroklimi, u svom dvorištu, svet je napravio zaokret i teško je napraviti velike promene
 

tropicoflame

Aktivan član
Poruka
1.246
ono sto je naprimer zenina sustina koja je oplemenjuje da u njega primi muskarca iz snova, za muskarca je najpogubniji otrov, jer ce primajuci je u svoj hakslijevski svet ostati bez glavnog zacinskog bilja po kome se znalo od postanka sveta sta je cije i koliko
 
Top