Uloga umjetnosti u društvu

[Steinadler]

Kažu da umjetnost treba da konfrontira društvu. Šta to znači? Da je društvo preplavljeno mediokritetima kojima je potreban šamar umjetnosti koji će ih možda osvestiti i pozvati na odgovornost?
Umjetnost često sadrži kritiku, a kritika se često podnosi teško, dočekuje neprijateljski, na nož, uglavnom iz gluposti subjekta kritike koji to ne želi da čuje, da prihvati, vidi i bilo šta promjeni, jer ga istina razotkriva i vredja. Da li je ovo glavna uloga umjetnosti, u društvu ili ne?
S druge strane, ide drugo pitanje, da li umjetnost može ili ne, da koristi apsolutno SVA sredstva, ali SVA, na raspolaganju? Tj. da li sme postojati cenzura kao ograničenje iste i šta je to TABU, da li je to umjetnost koja nije razumnjiva, pa dobija taj epitet ili tabu ima smisla?
Treće, da li umjetnost može postojati i da li može imati smisla bez publike, drugih, društva? Tj. da se ona stvara od umjetnika, samo za umjetnika?

 

[Frederick_]

Umetnost je mera napretka drustva i stanja u drzavi.
Jos je Platon, u svojoj knjizi Drzava, rekao: "Da, sto je u drzavi bolja muzika, bolja ce biti drzava".
A muzika je miljenica muza, i hramonija svih drugih umetnosti.

Drustvo koje razvija umetnost i ulaze u nju je zrelo i humano drustvo, jer prihvata kritiku umetnosti i vidi je kao konstruktivnu, a ne kao neprijatelja.

 

[Black_star]

Kažu da umjetnost treba da konfrontira društvu. Šta to znači? Da je društvo preplavljeno mediokritetima kojima je potreban šamar umjetnosti koji će ih možda osvestiti i pozvati na odgovornost?
Umjetnost često sadrži kritiku, a kritika se često podnosi teško, dočekuje neprijateljski, na nož, uglavnom iz gluposti subjekta kritike koji to ne želi da čuje, da prihvati, vidi i bilo šta promjeni, jer ga istina razotkriva i vredja. Da li je ovo glavna uloga umjetnosti, u društvu ili ne?
S druge strane, ide drugo pitanje, da li umjetnost može ili ne, da koristi apsolutno SVA sredstva, ali SVA, na raspolaganju? Tj. da li sme postojati cenzura kao ograničenje iste i šta je to TABU, da li je to umjetnost koja nije razumnjiva, pa dobija taj epitet ili tabu ima smisla?
Treće, da li umjetnost može postojati i da li može imati smisla bez publike, drugih, društva? Tj. da se ona stvara od umjetnika, samo za umjetnika?

Kritika i shok? Jedno od efekata umetnosti, svakako.
Tabu je u umetnosti isto kao i bilo koja obicna stvar iz zivota - sredstvo... Sa obema se moze postici poruka, vrednost i znacaj.
Da li moze postojati bez drustva i ljudi? Pretpostavimo ovo: putujes kroz vreme i vratis se u doba dinosaurusa, kad ljudska vrsta jos nije postojala...
Tamo nesto naslikas, napises, ili npr. ostavis sliku Mona Lize koju si maznuo iz Luvra... i vratis se nazad u svoje vreme. Da li ta slika ima manju vrednost
dok boravi u praistoriji, bez ljudskih pogleda na sebi?...Pitanje je malo i dvosmisleno, jer samo ljudski um (ne i culo vida-oko) moze u sebi imati zamisao
o estetskoj vrednosti, sinhronoj (sad) ili dijahronoj (kroz vekove)...dok je um dinosaurusa ne moze pojmiti. Medjutim, um reptila moze zastati pred Mona Lizom, upitan o prizoru koji ima pred sobom...to je za njega nesto izvan toka, artificijalno (->art) - vestacko, nesto od odstupa od svega prisutnog u okolini... Pada na pamet i odlomak iz Odiseje 2001, s majmunima i monolitom na pocetku filma, zar ne?

 

[Metronomy]

Umetnost je sasvim licno opredeljenje, kada postane privredna delatnost vise nije umetnost nego grana ekonomije. Kada postane politika vise nije umetnost vec propaganda.
Angazovana umetnost je izmisljotina politickih faktora, sto ne znaci da je umetnost koja se osvrce na svet oko sebe propaganda, vec da umetnost koja nastaje zbog prihoda vise nije umetnost. Dakle, pitanje je motiva.

 

[Steinadler]

Umetnost je mera napretka drustva i stanja u drzavi.
Jos je Platon, u svojoj knjizi Drzava, rekao: "Da, sto je u drzavi bolja muzika, bolja ce biti drzava".
A muzika je miljenica muza, i hramonija svih drugih umetnosti.

Drustvo koje razvija umetnost i ulaze u nju je zrelo i humano drustvo, jer prihvata kritiku umetnosti i vidi je kao konstruktivnu, a ne kao neprijatelja.

Generalno gledajući što se tiče mjere napretka rekao bih da je to sveopšta kultura, umjetnost je jedan dio kulture, a satira kao oblik koji se može upotrebiti u svakoj grani umjetnosti u svojoj suštini je ta kritika koja cilja na loša odstupanja.
Par drugih pitanja si preskočio na koje sam ciljao, ali dobro.
Da li napredak društva može postojati, a da se umjetnost isključi u sveopštoj kulturi i kako bi to društvo u tom slučaju izgledalo?

 

[Steinadler]

Kritika i shok? Jedno od efekata umetnosti, svakako.
Tabu je u umetnosti isto kao i bilo koja obicna stvar iz zivota - sredstvo... Sa obema se moze postici poruka, vrednost i znacaj.
Da li moze postojati bez drustva i ljudi? Pretpostavimo ovo: putujes kroz vreme i vratis se u doba dinosaurusa, kad ljudska vrsta jos nije postojala...
Tamo nesto naslikas, napises, ili npr. ostavis sliku Mona Lize koju si maznuo iz Luvra... i vratis se nazad u svoje vreme. Da li ta slika ima manju vrednost
dok boravi u praistoriji, bez ljudskih pogleda na sebi?...Pitanje je malo i dvosmisleno, jer samo ljudski um (ne i culo vida-oko) moze u sebi imati zamisao
o estetskoj vrednosti, sinhronoj (sad) ili dijahronoj (kroz vekove)...dok je um dinosaurusa ne moze pojmiti. Medjutim, um reptila moze zastati pred Mona Lizom, upitan o prizoru koji ima pred sobom...to je za njega nesto izvan toka, artificijalno (->art) - vestacko, nesto od odstupa od svega prisutnog u okolini... Pada na pamet i odlomak iz Odiseje 2001, s majmunima i monolitom na pocetku filma, zar ne?

A da li je tabu pogrešno shvaćena umjetnost? Da li mentalni okovi prave tabu i definišu ga? Gde je granica, teba li nekada na umjetnost staviti okove, cenzuru, postoji li granica u umjetnosti, tj. dolazim opet do veoma bitnog pitanja, da li se u umjetnosti mogu koristiti apsolutno sva sredstva ili ne, i zašto !?

 

[Steinadler]

Umetnost je sasvim licno opredeljenje, kada postane privredna delatnost vise nije umetnost nego grana ekonomije. Kada postane politika vise nije umetnost vec propaganda.
Angazovana umetnost je izmisljotina politickih faktora, sto ne znaci da je umetnost koja se osvrce na svet oko sebe propaganda, vec da umetnost koja nastaje zbog prihoda vise nije umetnost. Dakle, pitanje je motiva.

Metro, ako te oni sa šetališta u Vrnjačkoj Banji naslikaju na portretu, i naplate ti, jesu li oni umjetnici ili ne?

 

[Black_star]

A da li je tabu pogrešno shvaćena umjetnost? Da li mentalni okovi prave tabu i definišu ga? Gde je granica, teba li nekada na umjetnost staviti okove, cenzuru, postoji li granica u umjetnosti, tj. dolazim opet do veoma bitnog pitanja, da li se u umjetnosti mogu koristiti apsolutno sva sredstva ili ne, i zašto !?

Tabu je tabu, po drustvenom dogovoru...Umetnost je nesto drugo, prevazilazi drustveni okvir. Cesto ona na jedan srecan nacin i razresava drustvo tabua..
Nema njih tu sta mesati - skroz raznorodne stvari po prirodi...! No koliko je tabu zgrusnjavanje, toliko umetnost razredjuje. Ako je u necemu korisna, u tome je. Stoga, zasto bi stavljao korisnoj stvari okove...?

 

[Frederick_]

Da li napredak društva može postojati, a da se umjetnost isključi u sveopštoj kulturi i kako bi to društvo u tom slučaju izgledalo?

Mislim da ne moze. Mislim da ni kultura ne moze postojati bez umetnosti.
Umetnost je jedan od najbitnijih gradivnih elemenata kulture. Jer kako izgraditi kulturu jednog drustva ako nema umetnosti?

 

[Metronomy]

Metro, ako te oni sa šetališta u Vrnjačkoj Banji naslikaju na portretu, i naplate ti, jesu li oni umjetnici ili ne?

Pristojnost seoskog policajca moze da se meri samo sa vama svetskim putnicima.

 

[Steinadler]

Tabu je tabu, po drustvenom dogovoru...Umetnost je nesto drugo, prevazilazi drustveni okvir. Cesto ona na jedan srecan nacin i razresava drustvo tabua..
Nema njih tu sta mesati - skroz raznorodne stvari po prirodi...! No koliko je tabu zgrusnjavanje, toliko umetnost razredjuje. Ako je u necemu korisna, u tome je. Stoga, zasto bi stavljao korisnoj stvari okove...?

Stari Blek, pokušavam da ti razumljiv bidnem. Idem obrnutim redosledom sada jer ono gde tražim odg. je na kraju, sva sredstva! Ne tabu. A sad pošto si upao u kolo, očekujem odgovor. Dakle, umjetnost koja koristi sva sredstva dolazi u sukob sa publikom npr. Marina Abramović, mnogoj publici je tabu, osudjuju je, jer koristi "zabranjena sredstva", u manifestaciji svoje umjetnosti, dakle ako su neka sredstva zabranjena, a koriste se, onda ta umjetnost koja ih je koristila postaje tabu i samim tim se stavljaju okovi na umjetnost! Od koga? Da li iko ima pravo da to radi? Publika da osudjuje umjetnika? Koja su to sredstva zabranjena i zašto?
Dakle, esencijalno pitanje, DA LI UMJETNOST MOŽE KORISTITI SVA SREDSTVA U SVOM IZRAŽAVANJU?!

Život se sastoji od punog kruga koji je presječen na pola, na jednoj polovini je pozitivno, na drugoj negativno, e sad, često umjetnici u svom izražavanju koriste ono iz negativne polutke, morbidnost, odvratnost, eksplicitno, ekstremno itd. kako bi prikazali nešto smisleno, ti elementi dolaze često na osudu publike, kada ih umjetnik koristi i od te umjetnosti se pravi tabu, dok ono iz pozitivne polutke, harmonično, lijepo, veselo nikada ne ide u tabu, uvijek spremno za upotrebu.

 

[Steinadler]

Pristojnost seoskog policajca moze da se meri samo sa vama svetskim putnicima.

 

[Black_star]

Stari Blek, pokušavam da ti razumljiv bidnem. Idem obrnutim redosledom sada jer ono gde tražim odg. je na kraju, sva sredstva! Ne tabu. A sad pošto si upao u kolo, očekujem odgovor. Dakle, umjetnost koja koristi sva sredstva dolazi u sukob sa publikom npr. Marina Abramović, mnogoj publici je tabu, osudjuju je, jer koristi "zabranjena sredstva", u manifestaciji svoje umjetnosti, dakle ako su neka sredstva zabranjena, a koriste se, onda ta umjetnost koja ih je koristila postaje tabu i samim tim se stavljaju okovi na umjetnost! Od koga? Da li iko ima pravo da to radi? Publika da osudjuje umjetnika? Koja su to sredstva zabranjena i zašto?
Dakle, esencijalno pitanje, DA LI UMJETNOST MOŽE KORISTITI SVA SREDSTVA U SVOM IZRAŽAVANJU?!

Život se sastoji od punog kruga koji je presječen na pola, na jednoj polovini je pozitivno, na drugoj negativno, e sad, često umjetnici u svom izražavanju koriste ono iz negativne polutke, morbidnost, odvratnost, eksplicitno, ekstremno itd. kako bi prikazali nešto smisleno, ti elementi dolaze često na osudu publike, kada ih umjetnik koristi i od te umjetnosti se pravi tabu, dok ono iz pozitivne polutke, harmonično, lijepo, veselo nikada ne ide u tabu, uvijek spremno za upotrebu.

Imam i ja jedno pitanje za tebe: jel uvek ocekujes odgovore na ovakva pitanja u pola 7 ujutru, takoreci od sabajle, ili sam samo ja time pocastvovan....?
Sta da ti kazem kad si i samom sebi odgovorio vec deleci sve unapred po sablonu crno-belo...lepo-ruzno...Tesko da bi se istinski umetnik slozio s takvom podelom, na prvom mestu...Pod dva, cak i u svetlu takve podele, rec je iskljucivo o estetskom dozivljaju, te tako postoje dva termina: "estetika lepog" (apolonska struja, cesto povezivana s tradicionalizmom i klasicizmom u umetnosti, ali time i u vecoj opasnosti da tvori dela kica, iako to nikako ne mora biti pravilo!...) i "estetika ruznog"(dionizijska, razuzdana, ili kako su je nacisti nazivali-dekadentna, sta god pod nju spadalo, pocev od najdrevnije trivijalne umetnosti, pa sve do danasnje, koja koketira sa kicem, proizvodima i amblemima masovne kulture, imitacijama, ali koja cesto pametno biva koriscena u svetlu postmodernizma, sto ume nenadano da otvori siroke perspektive u svemu pa pretpostavljam da je to ono sto te ovde najvise zbunjuje)... Sve u svemu: umetnosti je neko "zabranio" sredstva ??- da je tako verovao svaki umetnik, nijedno delo ne bi nastalo.. ko te to slagao ??....

 

[Steinadler]

Imam i ja jedno pitanje za tebe: jel uvek ocekujes odgovore na ovakva pitanja u pola 7 ujutru, takoreci od sabajle, ili sam samo ja time pocastvovan....?
Sta da ti kazem kad si i samom sebi odgovorio vec deleci sve unapred po sablonu crno-belo...lepo-ruzno...Tesko da bi se istinski umetnik slozio s takvom podelom, na prvom mestu...Pod dva, cak i u svetlu takve podele, rec je iskljucivo o estetskom dozivljaju, te tako postoje dva termina: "estetika lepog" (apolonska struja, cesto povezivana s tradicionalizmom i klasicizmom u umetnosti, ali time i u vecoj opasnosti da tvori dela kica, iako to nikako ne mora biti pravilo!...) i "estetika ruznog"(dionizijska, razuzdana, ili kako su je nacisti nazivali-dekadentna, sta god pod nju spadalo, pocev od najdrevnije trivijalne umetnosti, pa sve do danasnje, koja koketira sa kicem, proizvodima i amblemima masovne kulture, imitacijama, ali koja cesto pametno biva koriscena u svetlu postmodernizma, sto ume nenadano da otvori siroke perspektive u svemu pa pretpostavljam da je to ono sto te ovde najvise zbunjuje)... Sve u svemu: umetnosti je neko "zabranio" sredstva ??- da je tako verovao svaki umetnik, nijedno delo ne bi nastalo.. ko te to slagao ??....

Svako bi trebao da ima svoj odgovor, mišljenje, slično, ili totalno različito. Opozite, crno-bijele, lijepo-ružne navodim iz razloga da približim pitanje suštini, nikakvog odgovora tu nema...
Nego, umjetnosti jesu bile pod katancem, pod cenzurom, itekako, umjetnici su zatvarani, zabranjivani, ali to nije naravno sprečilo umjetnika da to što nosi u sebi ne ispliva iz njega negde i na neki način. Ovo se uglavnom odnosi na prvo pitanje, tj. uloge umjetnosti u pozivu društva na kolektivnu odgovornost.

Ali, hajde da pitam sledeće i da približim ovo oko "sva sredstva". Da li je kontroverzni "Srpski film" umjetnost ili ne?

 

[Black_star]

Svako bi trebao da ima svoj odgovor, mišljenje, slično, ili totalno različito. Opozite, crno-bijele, lijepo-ružne navodim iz razloga da približim pitanje suštini, nikakvog odgovora tu nema...

Pa da, nema odgovora, ali imam utisak da ovde trazis neko razjasnjenje, a to bi istovremeno spadalo u nekakav odgovor na tu tvoju zapitanost nad ovim svim.
To je pohvalno, medjutim, ne znam sta bi ti ovde zapravo hteo da cujes... Da se u par recenica objasni sta je umetnost kroz njen odnos prema lepom i ruznom? Mislim da ti tragas za tim da ti neko objasni smisao te carobne reci "estetika", meni tu stvarno nista drugo mi ne pada na pamet... Buduci da mi se cini da oko ovog svega postavljas unekoliko pogresna pitanja, zeleci da dobijes kroz diskusiju odgovor koji ti moze utaziti radoznalost, problem je samo sto je to malo kompleksnije nego sto se cini, a na kriva pitanja ne mozes dobiti ispravne odgovore, samo to...

Nego, umjetnosti jesu bile pod katancem, pod cenzurom, itekako, umjetnici su zatvarani, zabranjivani, ali to nije naravno sprečilo umjetnika da to što nosi u sebi ne ispliva iz njega negde i na neki način. Ovo se uglavnom odnosi na prvo pitanje, tj. uloge umjetnosti u pozivu društva na kolektivnu odgovornost.

Ovo jeste unekoliko tacno, samo prenebregava sustinu umetnosti, koja je iznad svega "estetska"... Recenica iz romana Dostojevskog, "lepota ce spasiti svet", to je ideja-vodilja svake umetnosti, ne etika, niti didaktika... ne religija, ne eshatologija...ne profit, ili zelja za revolucijom. Umetnik moze da stvara iz nekog svog inata, derta prema svetu i drustvu, ali on tvori ono sto je za umetnost najvrednije, a to je lepota. Sto vise ljudskih prijemnika te lepote, i on moze reci da je ispunio svoj cilj...iako pravog poriva za cilj nema... sem lepote. Jel mozes to da povezes barem??

Ali, hajde da pitam sledeće i da približim ovo oko "sva sredstva". Da li je kontroverzni "Srpski film" umjetnost ili ne?

Na to pitanje ne mogu da odgovorim jer dotican film jos nisam pogledao... Odavno je snimljen, ali ja prosto nisam jos osetio zelju da ga pogledam do danas. Znam otprilike o cemu se radi, moguce da imam otklon jer nesvesno ucitavam neku banalizaciju zla u njega, koja mozda tu uopste tako nije prisutna, ali znam da cu sigurno imati neki sud o njemu kad se konacno odlucim da ga pogledam. Banalnost je opasnost po svaku umetnost, mnoga dela su ostala neshvacenja svog nje, ili mozda zbog njene ambivalentne prirode: banalan covek je grli svom prazninom svoga bica i siri dalje, dok svestan i savestan covek prosto zazire od nje i pribojava se njene invanzivne i destruktivne prirode... Najveci paradoks je kad i strah od banalnosti postane banalnost po sebi. Kog zmija ujede, i gustera se plasi...Svakako, estetski osecaj je tu da uvek pokaze na put. Kad se kaze da umetnost transcendira stvarnost, to nuzno oznacava i neko putovanje...makar unutrasnje. Ovo obavezno...

Finalno, najbitnije pitanje: postoji li, dakle, drugi put ovo pitam, neki konkretan razlog sto se zanimas za ovako slozene stvari oko umetnosti u sam cik zore, dok neko, konkretno ja (kom repliciras) jos nije otvorio oci posteno niti srknuo kap kafe, ili se mozda sprema za pocinak, zeljan odmora svome duhu i telu? Da li je to mozda zelja da sagovornika uhvatis u modusu kad je najslabiji psiho-fizicki, iznurujes me kao Salijeri Mocarta u filmu Amadeus, sta li>? Nadas se da ne dobijes ispravan odgovor od duhom cile osobe da bi mozda likovao u sebi da ipak znas vise o umetnosti... ? Zar je to "lepo" tako....? Ili to mozda ja banalizujem stvari....sad, u 6:28 ?

 

[Steinadler]

Pa da, nema odgovora, ali imam utisak da ovde trazis neko razjasnjenje, a to bi istovremeno spadalo u nekakav odgovor na tu tvoju zapitanost nad ovim svim.
To je pohvalno, medjutim, ne znam sta bi ti ovde zapravo hteo da cujes... Da se u par recenica objasni sta je umetnost kroz njen odnos prema lepom i ruznom? Mislim da ti tragas za tim da ti neko objasni smisao te carobne reci "estetika", meni tu stvarno nista drugo mi ne pada na pamet... Buduci da mi se cini da oko ovog svega postavljas unekoliko pogresna pitanja, zeleci da dobijes kroz diskusiju odgovor koji ti moze utaziti radoznalost, problem je samo sto je to malo kompleksnije nego sto se cini, a na kriva pitanja ne mozes dobiti ispravne odgovore, samo to...

Ovo jeste unekoliko tacno, samo prenebregava sustinu umetnosti, koja je iznad svega "estetska"... Recenica iz romana Dostojevskog, "lepota ce spasiti svet", to je ideja-vodilja svake umetnosti, ne etika, niti didaktika... ne religija, ne eshatologija...ne profit, ili zelja za revolucijom. Umetnik moze da stvara iz nekog svog inata, derta prema svetu i drustvu, ali on tvori ono sto je za umetnost najvrednije, a to je lepota. Sto vise ljudskih prijemnika te lepote, i on moze reci da je ispunio svoj cilj...iako pravog poriva za cilj nema... sem lepote. Jel mozes to da povezes barem??

Na to pitanje ne mogu da odgovorim jer dotican film jos nisam pogledao... Odavno je snimljen, ali ja prosto nisam jos osetio zelju da ga pogledam do danas. Znam otprilike o cemu se radi, moguce da imam otklon jer nesvesno ucitavam neku banalizaciju zla u njega, koja mozda tu uopste tako nije prisutna, ali znam da cu sigurno imati neki sud o njemu kad se konacno odlucim da ga pogledam. Banalnost je opasnost po svaku umetnost, mnoga dela su ostala neshvacenja svog nje, ili mozda zbog njene ambivalentne prirode: banalan covek je grli svom prazninom svoga bica i siri dalje, dok svestan i savestan covek prosto zazire od nje i pribojava se njene invanzivne i destruktivne prirode... Najveci paradoks je kad i strah od banalnosti postane banalnost po sebi. Kog zmija ujede, i gustera se plasi...Svakako, estetski osecaj je tu da uvek pokaze na put. Kad se kaze da umetnost transcendira stvarnost, to nuzno oznacava i neko putovanje...makar unutrasnje. Ovo obavezno...

Finalno, najbitnije pitanje: postoji li, dakle, drugi put ovo pitam, neki konkretan razlog sto se zanimas za ovako slozene stvari oko umetnosti u sam cik zore, dok neko, konkretno ja (kom repliciras) jos nije otvorio oci posteno niti srknuo kap kafe, ili se mozda sprema za pocinak, zeljan odmora svome duhu i telu? Da li je to mozda zelja da sagovornika uhvatis u modusu kad je najslabiji psiho-fizicki, iznurujes me kao Salijeri Mocarta u filmu Amadeus, sta li>? Nadas se da ne dobijes ispravan odgovor od duhom cile osobe da bi mozda likovao u sebi da ipak znas vise o umetnosti... ? Zar je to "lepo" tako....? Ili to mozda ja banalizujem stvari....sad, u 6:28 ?

Blek neke frekfencije ne možemo usaglasiti očito, nema veze. Glavno pitanje na koje ciljam je uloga umjetnosti u društvu, dok su ostalo potpitanja vezana za ono prvo... na ta potpitanja bih volio da čujem opšta mišljenja, kao i argumente za demantovanje. Iz tvojih poruka izvlačim neka.

"Lepota će spasiti svet", kazuje da umjetnost ima ulogu u društvu da ga mijenja, ali to onda uključuje revoluciju koju si isključio. Za inat u umjetniku koji spominješ, mislim da to može biti klica revolucije koja se radja u njemu, dakle želja da se nešto promjeni umjetnošću, lijepim, a sa sobom može da nosi i kritiku. Cilj u tom slučaju može biti dvojak i da se dostigne i kreira lijepo i da se nešto promijeni na bolje, kao nes kafa 2 in 1...

Haha, evo da ti konačno odgovorim na glavno pitanje! Nismo na istim meridijanima, ja sam na -7 ti na +1, ti si ipak ispred vremena... kod mene je još subota... :]