Завршава се још један радни дан. Загонетни осмех се искраде са њеног лица. Једвачекање је тера да кораком несташне девојчице јурне пут улазних врата. Порука " Стигао" је понесе низ улицу ка паркираном аутомобилу поред кога је стајао он. Његова необавезна гардероба и дечачки осмех су говорили да је на помолу једна потпуно луда и неочекивана авантура. Док је прилазила лаганим кораком он је наслоњен на ауто почео да завија попут степског вука, дајући јој тако до знања какав утисак њена појава оставља на њега. Суздржавајући се да не прасне у смех пришла је колима. Уз благи наклон је отворио врата аутомобила.
- Добар дан млада дамо. Изволите!
- Добар дан, драги господине - прошапута она улазећи у аутомобил.
- Вежите се млада дамо, полећемо! - изговори љубећи је у образ.
- Па да појуримо тридесет! - изговори она уз кикот.
Аутомобил се пробијао кроз градску вреву, а њих двоје су ћеретали о свему и свачему. Смејали се догодовштинама са посла и меркали једно друго испод ока, покушавајући да то не види оно друго.
- Идемо прво да испробамо парфем о коме сам ти причао, а онда ћемо низ улицу до ресторана у коме служе одлично вино. Твој Пепе је одабрррао најбољууу комбинацијуууу за тебеее.
- О мон амур..., додала је она.
Праснули су у смех од кога се орила подземна гаража у центру града.
- Улица Змаја од Ноћаја је одмах ту иза ћошка. То је једина улица која нема логичан наставак преко улице, већ десет корака ниже. О овом горњем делу је певао Бајага, а у доњем делу је парфимерија у којој продају онај парфем.
Застали су поред лимене табле. Узео је телефон и пустио песму. Лагани тонови добро познате песме покренуше магију. Она се кретала у ритму, а он покретом пратио сваки стих песме, не марећи за простор и време.
"Ти су ушла у мој поглед
у мој поглед к'о у загрљај,
па ме натераш да причам,
немам обичај.
Лептири у мом стомаку,
увек ме на тебе подсете.
Ја их успавам на фору,
ал те осете.
Онда потонем у себе
тамо доле сретнем тебе
па се слике к'о комади
оштрог стакла
зарију у длан.
Улица Змај од Ноћаја
овде су чуда могућа
Змај од Ноћаја.
Улица табла лимена
и на њој место имена
Змај од Ноћаја...."
Певали су тихо једно другом и плесали испод лимене табле. Време је на тренутак стало. Били су сами и своји, ширећи осмех на лицима пролазника. Лагано је ухватио за руку и окренуо прихватајући је у загрљај. Речи су биле тихе. Говорили су покрети и погледи.
- Улица Змај од Ноћаја, прошапутао је показујући на таблу, овде су чуда могућа.
Кренули су лагано према парфимерији која би требала да буде мало низ улицу. Али.... Неким чудом ње више није било ту.
Наравно он не би био то што јесте, да из рукава није извукао резервну варијанту. Повео је назад и увео у реномирану парфимерију с друге стране улице. Просторија је била испуњена сладуњавом мешавином скупих парфема.
- Дама би да испроба парфем Moon Dance, ако није проблем, обратио се срдачној девојци за пултом.
- На жалост немамо ту марку, али имамо парфем који је врло сличних карактеристика и по мом скромном мишљењу чак и бољи.
Дохватила је врло занимљиву бочицу парфема спремна да њиме испрска комадић папира за тестирање.
- Замолио бих вас да то урадите на њеној кожи. Ипак је прави утисак баш ту.
- Наравно. Мислим да ће вас овај парфем завести својим нотама и сигурна сам да ће то бити прави избор, говорила је девојка прскајући парфем на њену подлактицу.
Ведра свежина мирисних нота испуни простор.
Заводљиви мирис јој се допао на прву. Његова пуноћа је у њој изазивала таласе емоција. Посматрао је испод ока и загонетно се смешкао. Знао је да би она сада скакала од среће, вртела се са њим у круг и гласно смејала баш ту, али је дама попреко гледа. Упијао је њен задовољни осмех и искричав поглед у коме се скрива несташна, срећна девојчица. Уживао је у овом чаробном тренутку.
- Идемо ми мало да прошетамо и откријемо шта све у себи скрива овај предивни парфем, рече девојци и поведе је напоље.
- Хвала на посети, љубазно одговори девојка и отпрати их погледом.
- Е сада идемо да наздравимо овој лепоти. Нашли смо парфем који је створен за тебе. Змај од Ноћаја је оправдао репутацију. Овде су чуда могућа.
Слатко се смејала и свако мало привлачила руку прћастом носу да осети заводљиву игру мирисних нота.
- Колико ти је времена било потребно да пронађеш овакву комбинацију мириса, која се на прву сродила са мном? упитала је.
- Данима сам прегледао разноразне парфеме и њихове саставе. Покушавао да замислим сваки на твојој кожи и једино ова комбинација је била баш права ти.
- Ја себе не познајем толико добро, рече она кроз смех потурајући му под нос своју руку.
Удахнуо је дубоко и као за себе прошапутао;
- Чуда су ипак могућа. А ово је тек почетак.
Пред вратима ресторана застаде да је, као по обичају, пропусти напред. Поведе је ка столу у мирном кутку. Пријатна атмосфера и лагани џез били су логичан наставак чаролије. Посматрао је њене реакције. Није желео да је импресионира. За то није било потребе. Желео је да са њом проведе време на местима која јој пријају и на којима ће бити опуштена. Знао је сваку њену реакцију и задовољно се смешио гледајући је ведру и насмејану.
- Дај ми ту руку стипсо. Да уживам и ја мало у том мирису, рекао је привлачећи њену руку. Лагани пољубац слете на њен длан.
- Овако ти мирише кожа после вођења љубави, шапну јој на уво.
- Ја знам да си ти блесав, али да си баш оволико , то нисам знала, кикотала се она, покушавајући да смехом прикрије руменило.
- Зато ме и волиш.
- То ми је, што ми је, рече и детиње га пољуби у образ.
СОВКА
- Добар дан млада дамо. Изволите!
- Добар дан, драги господине - прошапута она улазећи у аутомобил.
- Вежите се млада дамо, полећемо! - изговори љубећи је у образ.
- Па да појуримо тридесет! - изговори она уз кикот.
Аутомобил се пробијао кроз градску вреву, а њих двоје су ћеретали о свему и свачему. Смејали се догодовштинама са посла и меркали једно друго испод ока, покушавајући да то не види оно друго.
- Идемо прво да испробамо парфем о коме сам ти причао, а онда ћемо низ улицу до ресторана у коме служе одлично вино. Твој Пепе је одабрррао најбољууу комбинацијуууу за тебеее.
- О мон амур..., додала је она.
Праснули су у смех од кога се орила подземна гаража у центру града.
- Улица Змаја од Ноћаја је одмах ту иза ћошка. То је једина улица која нема логичан наставак преко улице, већ десет корака ниже. О овом горњем делу је певао Бајага, а у доњем делу је парфимерија у којој продају онај парфем.
Застали су поред лимене табле. Узео је телефон и пустио песму. Лагани тонови добро познате песме покренуше магију. Она се кретала у ритму, а он покретом пратио сваки стих песме, не марећи за простор и време.
"Ти су ушла у мој поглед
у мој поглед к'о у загрљај,
па ме натераш да причам,
немам обичај.
Лептири у мом стомаку,
увек ме на тебе подсете.
Ја их успавам на фору,
ал те осете.
Онда потонем у себе
тамо доле сретнем тебе
па се слике к'о комади
оштрог стакла
зарију у длан.
Улица Змај од Ноћаја
овде су чуда могућа
Змај од Ноћаја.
Улица табла лимена
и на њој место имена
Змај од Ноћаја...."
Певали су тихо једно другом и плесали испод лимене табле. Време је на тренутак стало. Били су сами и своји, ширећи осмех на лицима пролазника. Лагано је ухватио за руку и окренуо прихватајући је у загрљај. Речи су биле тихе. Говорили су покрети и погледи.
- Улица Змај од Ноћаја, прошапутао је показујући на таблу, овде су чуда могућа.
Кренули су лагано према парфимерији која би требала да буде мало низ улицу. Али.... Неким чудом ње више није било ту.
Наравно он не би био то што јесте, да из рукава није извукао резервну варијанту. Повео је назад и увео у реномирану парфимерију с друге стране улице. Просторија је била испуњена сладуњавом мешавином скупих парфема.
- Дама би да испроба парфем Moon Dance, ако није проблем, обратио се срдачној девојци за пултом.
- На жалост немамо ту марку, али имамо парфем који је врло сличних карактеристика и по мом скромном мишљењу чак и бољи.
Дохватила је врло занимљиву бочицу парфема спремна да њиме испрска комадић папира за тестирање.
- Замолио бих вас да то урадите на њеној кожи. Ипак је прави утисак баш ту.
- Наравно. Мислим да ће вас овај парфем завести својим нотама и сигурна сам да ће то бити прави избор, говорила је девојка прскајући парфем на њену подлактицу.
Ведра свежина мирисних нота испуни простор.
Заводљиви мирис јој се допао на прву. Његова пуноћа је у њој изазивала таласе емоција. Посматрао је испод ока и загонетно се смешкао. Знао је да би она сада скакала од среће, вртела се са њим у круг и гласно смејала баш ту, али је дама попреко гледа. Упијао је њен задовољни осмех и искричав поглед у коме се скрива несташна, срећна девојчица. Уживао је у овом чаробном тренутку.
- Идемо ми мало да прошетамо и откријемо шта све у себи скрива овај предивни парфем, рече девојци и поведе је напоље.
- Хвала на посети, љубазно одговори девојка и отпрати их погледом.
- Е сада идемо да наздравимо овој лепоти. Нашли смо парфем који је створен за тебе. Змај од Ноћаја је оправдао репутацију. Овде су чуда могућа.
Слатко се смејала и свако мало привлачила руку прћастом носу да осети заводљиву игру мирисних нота.
- Колико ти је времена било потребно да пронађеш овакву комбинацију мириса, која се на прву сродила са мном? упитала је.
- Данима сам прегледао разноразне парфеме и њихове саставе. Покушавао да замислим сваки на твојој кожи и једино ова комбинација је била баш права ти.
- Ја себе не познајем толико добро, рече она кроз смех потурајући му под нос своју руку.
Удахнуо је дубоко и као за себе прошапутао;
- Чуда су ипак могућа. А ово је тек почетак.
Пред вратима ресторана застаде да је, као по обичају, пропусти напред. Поведе је ка столу у мирном кутку. Пријатна атмосфера и лагани џез били су логичан наставак чаролије. Посматрао је њене реакције. Није желео да је импресионира. За то није било потребе. Желео је да са њом проведе време на местима која јој пријају и на којима ће бити опуштена. Знао је сваку њену реакцију и задовољно се смешио гледајући је ведру и насмејану.
- Дај ми ту руку стипсо. Да уживам и ја мало у том мирису, рекао је привлачећи њену руку. Лагани пољубац слете на њен длан.
- Овако ти мирише кожа после вођења љубави, шапну јој на уво.
- Ја знам да си ти блесав, али да си баш оволико , то нисам знала, кикотала се она, покушавајући да смехом прикрије руменило.
- Зато ме и волиш.
- То ми је, што ми је, рече и детиње га пољуби у образ.
СОВКА
