Гамбино
Elita
- Poruka
- 17.147
Ауторска тема
Без икаквих емоција, чисто економски и патриотски размишљам. Тачно је да Украјина у том источном блоку никада не би имала пуни суверенитет (као што га не би имала ни да је у западном блоку), али да се не лажемо и моћна Немачка нема апсолутни суверенитет, већ то имају само силе као што су С.А.Д., Кина и Русија.
Мали народи могу да лажу себе и да их политичари лажу да живе у сувереним државама, али то није истина.
Сада смо сведоци болне истине да С.А.Д. третирају Украјину, као неку афричку колонију из 18. века.
Украјина је спремна и да прихвати реалност да је изгубила територије.
Зар није логично да би Украјина боље прошла да је водила пропутиновску политику, да је сачувала народ који је побегао од рата на запад, да је сачувао узалудно изгубљене животе војника и цивила, да је сачувала инфраструктуру и какву такву стабилност. Сада би водила борбу против корупције, а не да води рат против једне силе, а да јој друга сила веже руке и да је изда.
Не постоји идеални блок, где једна небитна мала држава може живети срећно као у бајци, уживати у пуном суверенитету и контролисати своје ресурсе.
Нема љубави у политици и немогуће је да смо ми глупи Балканци знали да ће запад издати Украјину, а украјински политичари који су плаћени да мисле о томе и да праве стратегију, нису знали да ће их запад издати.
Наравно да ће балкански бајденовци сада да причају бајке о украјинском суверенитету, слободи и осталим глупостима. Лако је водити политику рата, односно политику смрти, а да гину туђи народи. И на крају те народе издају прво ти лицемери, тастатура ратници, који нису им ни један евро послали, а камоли да оду тамо да гину за слободу.
Је л то ваша слобода, да један амерички председник их гурне у рат против многоструко јачег противника, затим да их наоружава, а да им суштински не помаже војно, а затим да дође други амерички председник и да испостави рачун, као да се радило о онлајн игрици, а не правом рату.
Не свиђа се ни мени Русија, колико пута нас је издала, док је била под СССРом, па затим под Јељцином, Крајина, КиМ, бомбардовање, а затим и под Путином, који је могао да помогне дипломатски, али ништа није учинио и на крају нас је за%ебао и за НИС.
Не свиђа ми се ни запад, који нам је непријатељ, а у чијем смо блоку, па немамо другу опцију, јер од руских речи подршке се не живи.
Да су руске речи оружје, одбранили бисмо и РСК и КиМ и РС.
Али можемо да се тешимо, јесмо испали глупи 90их, али бар нисмо тотално глупи као Украјинци. Они су могли бар на нашем примеру да науче да нема емоција у политици, да ће те запада издати горе него што је нас Русија, да мале државе немају суверенитет, небитна је величина територије ... и да мале или небитне државе морају да воде политику живота, сарадње и мира, не политику провоцирања, рата и смрти.
Без икаквих емоција, чисто економски и патриотски размишљам. Тачно је да Украјина у том источном блоку никада не би имала пуни суверенитет (као што га не би имала ни да је у западном блоку), али да се не лажемо и моћна Немачка нема апсолутни суверенитет, већ то имају само силе као што су С.А.Д., Кина и Русија.
Мали народи могу да лажу себе и да их политичари лажу да живе у сувереним државама, али то није истина.
Сада смо сведоци болне истине да С.А.Д. третирају Украјину, као неку афричку колонију из 18. века.
Украјина је спремна да да 50% својих ресурса С.А.Д.у, али не може да прихвати чињеницу да НАТО неће гарантовати никакву одбрану Украјине, већ ће то наводно обезбедити нејјака Европа. Европа која има различите интересе и која није централизована и јединствена попут ових три светских сила.Visoki ukrajinski zvaničnik je bio zapanjen obimom zahteva Trampove administracije, upoređujući to sa načinom na koji su Evropljani podelili afričke kolonije u 18. veku i rekavši da bi to takođe moglo rezultirati da se prava na razvoj ukrajinskih resursa predaju decenijama bez ikakvih garancija da će ih investitori zaista razvijati
Украјина је спремна и да прихвати реалност да је изгубила територије.
Зар није логично да би Украјина боље прошла да је водила пропутиновску политику, да је сачувала народ који је побегао од рата на запад, да је сачувао узалудно изгубљене животе војника и цивила, да је сачувала инфраструктуру и какву такву стабилност. Сада би водила борбу против корупције, а не да води рат против једне силе, а да јој друга сила веже руке и да је изда.
Не постоји идеални блок, где једна небитна мала држава може живети срећно као у бајци, уживати у пуном суверенитету и контролисати своје ресурсе.
Нема љубави у политици и немогуће је да смо ми глупи Балканци знали да ће запад издати Украјину, а украјински политичари који су плаћени да мисле о томе и да праве стратегију, нису знали да ће их запад издати.
Наравно да ће балкански бајденовци сада да причају бајке о украјинском суверенитету, слободи и осталим глупостима. Лако је водити политику рата, односно политику смрти, а да гину туђи народи. И на крају те народе издају прво ти лицемери, тастатура ратници, који нису им ни један евро послали, а камоли да оду тамо да гину за слободу.
Је л то ваша слобода, да један амерички председник их гурне у рат против многоструко јачег противника, затим да их наоружава, а да им суштински не помаже војно, а затим да дође други амерички председник и да испостави рачун, као да се радило о онлајн игрици, а не правом рату.
Не свиђа се ни мени Русија, колико пута нас је издала, док је била под СССРом, па затим под Јељцином, Крајина, КиМ, бомбардовање, а затим и под Путином, који је могао да помогне дипломатски, али ништа није учинио и на крају нас је за%ебао и за НИС.
Не свиђа ми се ни запад, који нам је непријатељ, а у чијем смо блоку, па немамо другу опцију, јер од руских речи подршке се не живи.
Да су руске речи оружје, одбранили бисмо и РСК и КиМ и РС.
Али можемо да се тешимо, јесмо испали глупи 90их, али бар нисмо тотално глупи као Украјинци. Они су могли бар на нашем примеру да науче да нема емоција у политици, да ће те запада издати горе него што је нас Русија, да мале државе немају суверенитет, небитна је величина територије ... и да мале или небитне државе морају да воде политику живота, сарадње и мира, не политику провоцирања, рата и смрти.