Nije bolje čak ni za ljude opsednute novcem i materijalnim bogatstvom, jer su većinu bogatstva nekadašnjih država koje su sada članice EU opljačkale rotšildske finansijske institucije u korist malog broja globalnih elitističkih porodica i njihovih saradnika i saveznika, dok su članicama državama natovarili nezamislivo velike dugove koje će njihovi državaljani dugo vraćati kroz smanjenje plata i penzija, a povećanje poreza i drugih nameta.
Nemačka je 1989. godine imala javni dug od svega pedesetak milijardi US dolara, a sada duguje preko 5.500 milijardi US dolara (iako je drugi svetski izvoznik, odmah iza Kine).
Slično je i sa Francuskom, Britanijom, Španijom, Italijom i ostalim državama koje su se nekada smatrale bogatima.
A o Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Portugalu, Sloveniji i o ostalima da i ne pričamo.
Nijedna zemlja u EU, čak i ako nije unutar Euro zone, nema više monetarni suverenitet, koji je potpuno u rukama rotšildske finansijske mafije, pa mogu da ih legalno pljačkaju donoseći zakone koji im to omogućavaju.
Još ako se uzme u obzir da se ulaskom u EU gube i lične slobode i državni suverenitet, dobije se prava slika te tamnice naroda.