Quantcast

UK Casuals

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
S obzirom,da sam otvorio temu vezanu za Italijane,evo i navijacke teme posebno otvorene za Ujedinjeno Kraljevstvo.Radi se o dva potpuno razlicita koncepta navijanja.Pa da pocnemo...

Wolverhampton Casuals / Операција "GROWTH"


Недуго затим,Wolves-и су почели полако да тону нашавши се у фудбалској "Дивизији",четвртом по реду рангу такмичења.Мала група хулигана,сачињена претежно од млађе браће и другова бивше екипе "Subway Army",кренула је да се окупља на утакмицама током сезоне 1985/86.Иако ова група никада није имала неки специфичан назив,прикачен им је надимак "The Bridge Boys".Међутим некадашњи познати чланови ове групе и дан данас поричу да су се идентификовали под тим именом.

15.августа 1987.године,на дан отварања нове сезоне у Четвртој Дивизији,Wоlves-и су гостовали Скарбороу.То је био први меч клуба из северног Јоркшира против реномираног противника.Фудбалска утакмица,која је завршена резултатом 2:2,била је у сенци агресивног понашања навијача Вулверхемптона.У свом том хаосу,један гледалац је чак пропао кроз кров стадиона Скарбороу.Два дана касније,Фудбалска Асоцијација обавестила је клуб да улазнице од сада морају бити унапред купљене за све гостујуће мечеве у сезони.У јуну 1988.године,осамнаест људи осуђено је на казну затвора због учешћа у насиљу на спортским приредбама.Инцидент је подстакао полицију Западног Мидленда да спроведе тајну операцију инфилтрирања у редове хулигана Вулверхемптона.Ова акција постала је позната под називом - OPERATION GROWTH - Ослобођење од Вулверхемптонових проблематичних хулигана.

Она је трајала око шест месеци и завршила се упадом органа реда у куће свих познатих хулигана овог клуба.Укупно гледано,полиција је извршила преко сто хапшења.Треба рећи да је ово прва полицијска акција у којој коришћен компјутерски систем "Holmes 2" (систем података матичне службе).Шта је то у преводу заначило? То је значило да су се све остале оптужнице везане за фудбалско насиље практично распале због начина прикупљања доказа,а да је "OPERATION GROWTH" био непоновљив.Користећи помоћ неких хулигана који су сведочили против својих другова са трибине,полиција је успела да подигне око шездесет оптужница,што је имало за резултат да двадесеторица њих буде осуђено на затворске казне у распону од шест месеци до две године.

Сваки осуђеник је такође добио петогодишњу забрану присуствовања фудбалским мечевима (филм ID са Рисом Динсделом у главној улози делимично је заснован на операцији "GRОWTH").Убрзо је дошло до затишја на хулиганском фронту "Molinho" стадиона.Како би се избегле забране и даље репресивне мере,оно што је остало од момака из ове екипе,преорјентисало се на праћење репрезентације Енглеске.Крајем 1990-их на утакмицама Вулверхемптона почеле су да се појављују нове фракције млађих хулигана.

Izvor: http://crveniskinhed.blogspot.com/2019/11/wolverhampton-casuals-growth.html?m=0
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Wolverhampton Wanderers Hooligans



Чланак из енглеских новина,објављен негде почетком или средином 80-их о хулиганима фудбалског клуба Wolverhampton Wanderers "Subway Army",препознатљивих по ромбоидним џемперима и фармеркама када је реч о стилу одевања.Банду су чинили црнци и белци старости од 16-20 година.Сакупљали су се на станици метроа поред "Molineux" стадиона по којој су и добили име.Насиље је њихов заштитни знак.Секире,ножеви,стаклене флаше и сузавац су њихово оружје.Поменут је и један од уличних сукоба у коме је настрадао тинејџер.
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Глазговски осмех



Глазговски осмех представљају расекотине на лицу проузроковане ножем или неким другим оштрим предметом које се протежу од угла усана све до ушију.Након зарастања рана,на образима остају ожиљци који подсећају на широк осмех.Нанете повреде овакве врсте први пут се јављају у криминалним круговима Глазгова,међу бандама које су користиле бритве и друга сечива,као омиљено оружје.Хулигани фудбалског клуба Челзи,такође су усвојили овај "осмех",тако да га у Лондону зову "Chelsea smile".
Брутално убијена Елизабет Шарп (Црна Далија) исто је имала ране на образима,од угла усана све до ушију.Славни шкотски глумац Томи Фланаган (глумио је у остварењима Braveheart,Faceless,Sons of Anarchy...),који је родом из Глазгова,задобио је сличне повреде у својој младости,када су га напали улични разбојници.Занимљива ствар је да су ови Фланаганови ожиљци посебно истакнути и искоришћени у ТВ серији "Sons of Anarchy",у којој игра улогу Филипа Телфорда.
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Оно када ти је фудбалски хулиганизам у крви...





Полиција хапси Гранта Флеминга на мечу Вест Хем - Евертон током полуфинала ФА Купа одиграног на стадиону Еланд Роуд у Лидсу 16.априла 1980 године.Грант Флеминг био је менаџер панк-рок бенда "Sham 69",али и бас гитариста у саставу "Kidz next door",заједно са млађим братом Џими Персијa.Сматрало се за њега да је један од пионира субкултуре "Mods"-a и како се претпоставља први шминкер на трибинама Аптон Парка пролећа 1978 године.Познато је да је организовао фестивал "The mod pilgrimage" на турнеји бенда "The Jam" у Француској фебруара 1979.Међутим оно са чиме шира јавност није упозната,бар овде код нас на Балкану,је то да је заједно са Ендијем Сваловом и Микијем Ремсгејтом родоначелник имена Вест Хемове банде "Inter City Firm" (ICF).Остаће уписано у његовој радној биографији да је више од 20 година био официјелни фотограф алтернативног рок бенда "Primal Scream".
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Деинтон Конел ''Медвед са Хајберија''


Деинтон Конел био је један од најозлоглашенијих фудбалских хулигана Арсенала 70-их,али и вредан момак који је зарађивао за живот тако што је учествовао у организовању свирки за чувене ''Pet shop boys''-е током 80-их.Његова прерана смрт у Москви 2007.године,само је допринела мистици која га још увек окружује иако није више међу живима.

''Одувек је код фудбалских хулигана важило правило да кад год имаш потребу да питаш шта се догодило ,то значи да не припадаш том свету,па самим тим не требаш ни да знаш.Публицитет никада није био,нити ће бити пожељан.'' Ово је један од одговора са Twitter-a који ми је остао урезан у сећању,након што сам почео да пратим Деинтона Конела Медведа на друштвеним мрежама.Због својих веза са чувеном групом хулигана ФК Арсенал ''Herds''-има касних 70-их и почетком 80-их,Конел је без сваке сумње важио за најпознатије лице трибина Хајбери,пре него што је стекао славу као шеф обезбеђења бенда ''Pet shop boys'',а затим и као организатор њихових концерата.У ери када су се спроводила масовна хапшења,када су хорде дивљака улетале на терен рушећи све пред собом,а туче на трибинама биле део уобичајеног фолклора викендом,Деинтон Конел је још тада у очима многих имао статус легенде.




Октобра 2007,а у својој 46.години на улицама Москве,Конел је страдао у саобраћајној несрећи док је био на турнеји са ''Pet shop boys''-има.Међу хиљадама ожалошћених на сахрани (служба је одржана у цркви Св.Марије Магдалене) могле су се видети некадашње Арсеналове звезде Ли Диксон и Џон Рајт,боксер Френк Бруно,радио водитељ Џенет Стрит Портер,комичари Мет Лукас и Дејвид Вилијамс као и многе друге славне британске личности из јавног живота.Пола Халовеј роуда је тога дана затворено.На првој Арсеналовој утакмици коју је играо као домаћин против Сандерленда,више од 1000 најватренијиих навијача овог клуба обукло се у црнину,придруживши се процесији која је пролазила поред Хајберија,да би се на крају зауставили испред стадиона Емирејтс.На десетине порука саучешћа и венаца положено је код два бронзана топа Арсеналовог новог игралишта.

Године 2004,у једном масном и прљавом кафеу близу Арсеналовог старог стадиона,интервјуисао сам Деинтона Конела поводом књиге коју сам намеравао да напишем - Хајбери прича о Арсеналу у Н5.Надао сам се да ћу више сазнати о навијачкој субкултури Хајберија током 80-их.Деловао је шармантно,љубазно и духовито,баш као прави мрки медвед.Једини пут када је дошло до жучне расправе између нас двојице,десило се то у тренутку плаћања рачуна током доручка, и морам да кажем да је у тој расправи он победио.Међутим мало је говорио о својој контраверзној прошлости фудбалског хулигана.

Чак ни директна питања нису успела из њега да извуку било какав детаљнији одговор.Занимало ме је и то зашто за разлику од осталих ''славних'' деликвената - укључујући Каса Пенанта (Вест Хем) и Марка Најта (Челзи) није желео да расветли стварне догађаје и исприча своју фасцинантну животну причу.Само је одмахнуо главом и наставили смо даље.Али када сам се дотакао специфичних инцидената са мечева Арсенал-Брајтон и Арсенал-Милвол,вршећи притисак да ми бар нешто више исприча везано за та два догађаја,запретио је да ће завршити итервју.

Конел је одувек покушавао да буде суздржан гурајући под тепих своју прошлост.Направио је изузетак када га је Енди Николс аутор књиге ''Hooligans'' означио као главно лице Арсеналове групе 80-их.Био је бесан када га је у тој књизи навијач Стоука Марк Честер прозвао присећајући се ФА меча на Викторија Граунду са Арсеналом 1990. наводећи: ''Доживели смо шок када се 400 зајебаних Gooners-a устремило ка нама сузбивши нас до ограде.Где је тада био Деинтон Конел тај велики црни скот?Он је наводно као важио за њиховог вођу.'' Конел се није осећао лагодно што га неко јавно помиње,али се сагласио ''Да су те ствари које се тичу трибине далеко иза њега и да нема он шта било коме да објашњава,јер је у животу окренуо други лист''.Али приче и даље постоје.



Деинтон Конел рођен је у Брајтону 1961.године у браку двоје имиграната који су дошли у Британију са Јамајке.Нешто касније се сели у Вуд Грин где проводи остатак свог живота и зарађује.Након што је напустио школу у својој 16.години,запошљава се на грађевини где мукотрпно ради све до својих касних 20-их,док у слободно време прати Арсенал код куће и на гостовањима.Како ми је једном приликом рекао ''обожавао је целу ту атмосферу која је владала на Хајберију као и другарство на трибинама док навија за вољени клуб''.Истицао је да зајебанцију и хумор на утакмицама ништа не може да замени.

Деинтон Конел почиње да прати мечеве Арсенала средином 70-их баш у време најозлоглашенијег хулигана на Хајберију Џона Хоја.Два метра висок са преко 120 кг,Џони Хој је био зајебан лик који је организовао Арсеналове навијаче у одбрани од супарничких група,које су желеле да им провале на трибину.Судећи према чланку у ''Time out'' магазину новинара Криса Лајтбауна из 1972.године,Хој је осуђиван за насиље на фудбалским утакмицама више од било код другог хулигана у Лондону.Два блиска пријатеља Деинтона Конела потврдила су ми да су се сви на трибинама Хајберија са пуно страхопоштовања односили према Џону Хоју,свесни његове снаге и ауторитета,па је тако и сам Деинтон Конел са дивљењем гледао на њега,слушајући шта има да каже.А његова порука је била врло једноставна ''Туците се за Арсеналову част и браните своје упориште Хајбери уколико сте нападнути''.

Већ 1977.године,Деинтон Конел се први пут појављује у медијима приликом краћег разговора са познатим енглеским новинаром и емитером Џенетом Стрит Портером о музичкој сцени на Кингс Роуду за ИТВ документарац.Интервју није само показао његов интерес за музичку и модну сцену,већ и то да се у 16.години дала приметити његова самоувереност,артикулисаност и озбиљност без обзира на узраст.Он је важио вероватно за најпознатије црно лице на трибинама Хајберија.




Ceo text ovde:
http://crveniskinhed.blogspot.com/2018/10/blog-post_29.html?m=0
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Фронтмен бенда "Madness" о фудбалском насиљу

http://crveniskinhed.blogspot.com/2019/11/madness.html?m=1



Фронтмен бенда "Madness",Грејем Сагс Мекферсон,признао је недавно у интервјуу за "Daily star" да му се допадала хулиганска атмосфера на мечевима Челзија.

Навијач Плаваца наводи да је живео за лондонске дербије против Чарлтона,Вест Хема и Милвола,упоређујући окршаје хулигана са чувеном срењевековном битком за Азенкур.Иако Сагс данас има 58 година,он се са сетом присећа тих времена: "Било је стварно феноменално.Цела наша екипа је ишла на Челзи суботом.Мој добар друг је то сјајно описао.Будиш се ујутру сав напет ишчекујући утакмицу и на крају дана опет легнеш да спаваш нервно растројен.Када кажем да је било феноменално,то заиста и мислим,јер си могао да налетиш на било кога било где.На пример чекаш метро на станици и испостави се да је воз пун навијача Вест Хема.Можеш да набасаш на њих у било ком вагону."

Сагс каже како се једном десило да је само захваљујући интуицији пријатеља избегао жестоке батине:
"Навијачи Милвола су убедљиво најгори.Једном смо мој друг Чалки и ја отишли на стари стадион Ден.Имао је лош предосећај и у моменту ми је рекао да би требало да сакријемо шалове и одемо на супротан сектор.Испоставило се да је то била добра одлука,с обзиром на то да смо са другог краја стадиона могли да сведочимо правом истребљењу навијача Челзија.Неизвесност би владала и када би сте ишли подземном железницом,чујете галаму,а немате појма ко вреба иза угла".

Сагс наставља опусујући следећи случај:
"Другом приликом смо отишли на гостовање Чарлтону и упали на њихову трибину.Уме да буде јако узбудљиво док чекаш да неко запева Челзију,у нади да ће вас бити довољно како не би добили батине.Испоставило се да нас је било баш доста,толико да смо у једном тренутку почели да се досађујемо,па смо подметнули пожар.После неког времена стадион је био у пламену.Напољу иза облака дима сачекала нас је гомила полицајаца на коњима.Неком паметњаковићу је пало на памет како ће коњи проклизати по влажној земљи,уколико их будемо шутирали и гађали пикадо стрелицама у дупе.Потом смо ухватили лименке кока-коле из оближњег киоска и скидали полицајце са већ унезверених животиња.Сцена је личила на битку за Азенкур."

Сагс,чије је право име Грејем Мекферсон,такође каже да је био склон крађама и да је обично оперисао по "Oxfam" продавницама.Баш у то време,његов пријатељ долази на идеју о формирању бенда.
"Уђеш у просторију за пресвлачење,навучеш њихову одећу,преко ње обучеш своју и полако изађеш напоље.Мој друг је дошао на идеју да би било добро да од пропалица постанемо музичари и направимо бенд.Онда се догодила чувена музичка ТВ емисија "Top of the pops" 1980 године."

Сагс признаје да су се он и његов друг и даље бавили ситним криминалом у Лондону,иако су им се отворила врата музичке сцене наступом у овом шоу програму:
"У време када је изашла песма 'My girl' у новогодишњем издању,нас је и даље пратио имиџ сјебаних кратко подшишаних пропалица."

У својој новој књизи "Before we was we: madness by Madness",Сагс пише да је као дете био принуђен да се са мајком,џез певачицом Едит Говер,смуца по борделима:
"У Лондону смо живели у неким чудним апартманима.Сећам се да смо променили четири или пет места.Једна од тих кућа у југозападном делу града Потни је била бордел.За мене је то био део свакодневице.Ипак,ни у једном тренутку нисам дозвољавао својој мајци да буде део тога.Сналазили смо се и живели где год смо могли."
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Млађи навијачи Лидс Јунајтеда,очигледно се ради о екипи која је била ангажована око брејкденса '80-их.Ништа чудно с обзиром на повезаност кежуал субкултуре и музичке сцене.

Не лажем вас кунем вам се,стварно тако беше,о тако ми моје АДИДАС ТРЕШЕ! :mrgreen:

 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Челзи! Челзиии!! Челзииии!!!



Један од момака Челзијеве старе гарде на стадиону Стамфорд Бриџ.Дефинитивно фан скинхед субкултуре,реге и ска жанра.Музички укус за сваку похвалу!
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Angela Rippons Bum / архива



Исечак из новина музичке едиције "Sound" од 18.10.1982 године и изјава Тони Баркера Бузија - певача бенда"Angela Rippons Bum".Бенд је наступао у периоду 1980-1983,а његов назив може да се протумачи као "Дупе Анђеле Рипон" (Анђела Рипон је позната британска радио и ТВ водитељка).Angela Rippons Bum основан је у Тилбурију и према речима многих њихових суграђана,били су део чувене банде "Tilbury Trojan Skins".Тони као што се може видети носи капу дисталкер и шлазенгер џемпер,типичну одевну комбинацију за кежуале раних 1980-их.Очекивано с обзиром да је Тони редовно ишао на утакмице Вест Хема заједно са навијачком групом "Inter City Firm".
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
Интервју са Филом Торнтоном!



http://crveniskinhed.blogspot.com/2020/01/blog-post.html?m=1

Пред вама је интервју са Филом Торнтоном који је недавно објављен у немачком онлајн магазину "Sapeur One Step Beyond".Ко је заправо Фил Торнтон?Укратко Фил је аутор књиге о кежуал субкултури издатој под насловом "Casuals".Такође он је и један од суоснивача удружења "Football Lads & Lasses Against Fascism".

Његова књига представља културни едукативни класик,нешто посебно међу гомилом хартије о фудбалским кежуалима,написаним у духу "ми смо најјача и најлепше обучена банда". Ово штиво говори о субкултури која се појавила сасвим спонтано и независно од осталих ствари,дубоко укорењених у традицији радничке класе.Фил започиње причу описујући време када су на чувеној улици "Victorian street" уочене прве гангстерске банде,да би у наставку кренуо да пуни странице интервјуима непосредних сведока и учесника догађаја с краја 1970-их и почетка 1980-их,у данима рађања фудбалских кежуала.Иако је књига написана са инсајдерског становишта,она нам пружа комплетну слику свега што се несумњиво издешавало.Фил нам такође објашњава какав је био утицај музике и ноћног живота на кежуале,одговарајући истовремено на толико пута постављено питање : "Да ли се ту ради о одећи,тучи или о обе ствари истовремено?".

За корице се може рећи да су право ремек дело: приказана је јакна "CP Company" заједно са "Aquascutum" шалом,култна мешавина коју многи сматрају аутентичним симболима лежерно обучених момака.


Постоји гомила књига,филмова Ника Лава,бутика и робних марки посвећених кежуалима.Ви сте сведок рађања кежуал субкултуре,шта мислите о свему овоме?

Уколико је нешто добро урађено ја ћу то подржати.Међутим много тога је лажно.Узмимо на пример оригиналност филма "The Firm" - био је довољно лош још тада 1988.године,тако да сам се зезао на рачун његовог квалитета написавши пародичан чланак у магазину "Вoys Own".Верзија Ника Лава,коју чак до краја нисам могао ни да погледам,изгледала ми је карикатурално за кежуале.Мислим да је књига Кевина Сампсона "Awaydays",сјајан приказ ране "Mercyside scally" сцене са свим детаљима попут фризуре (ради се о фризури печурка) и њеним варијацијама.Замислите да уђете у клуб и кренете да играте на подијуму окружени скинхедима.Требало је имати храбрости за тако нешто,поготово ако живите ван великих градова.Подсетићу вас да су то биле 70-е године...
А што се тиче бутика,све је постало некако предвидиво,свуда иста марка,иста фабрика.Ја сам прешао са туристичког изгледа ("Paramo" или "Lowe Alpine") на ретро "scally" стил твид јакне,тексас кошуље, "Mark & Spancer" џемпере,ципеле "Clarks"...ништа од овога не би требало да вам представља проблем ако имате самопоуздања у себи.

Сматрате ли да се нешто слично кежуал субкултури може поновити? И мислите ли да фудбалски навијачи увек требају да буду против владајућих структура?

Верујем да су кежуали последња права субкултура 20.века и да данас не постоји субкултура која би могла да изврши сличан утицај на младе људе.Околности какве су постојале не могу да се понове,тако да млади људи морају да креирају своју сопствену сцену и моду,а не само да прате трендове наметнуте одозго или да копирају нешто што је било карактеристично за претходну епоху.

Хајдемо да поразговарамо о вашој гардероби Фил.Коју одећу не бисте обукли ни у лудилу?

Не марим превише за гардеробу.Недавно сам чистио поткровље и нашао у кеси капут "Henry Lloyd" који носим у књизи.То је једна од мојих омиљених ствари,коју сам добро се сећам,90-их ископао у неком бутику спортске опреме,и дао за њега око 10 фунти.Нисам колекционар,купујем гардеробу коју ћу свакодневно да носим,али неке ствари нпр. капе,јакне и ципеле,чувам са стране и повремено вадим.И даље носим пар ципела "Clarks" које су се појавиле средином 90-их као и "R.Newbold" јакну,коју сам купио у време када је моја ћерка била још мала,а она сада има 22 године.



Гардеробер вам је пун,а кажете да нисте колекционар.Добро,можете ли да набројите ствари које су вам омиљене?

Обично носим варијације на исту тему кежуал стила,тако да и немам толико ствари.Вероватно поседујем више јакни него што је икоме потребно,али неке сам и продао.Водим рачуна о мојим "Paramo" јакнама,твид јакнама...међутим далеко од тога да сам претерано везан за неку одређену ствар.

Која су вам три највреднија пара патика која би сте издвојили?

У последње време ретко носим патике,међутим ако би морао да издвојим три култна модела то би били: "Adidas Jeans", "Nike Cortez" и "Dunlop Green Flash"...

Хајде да попричамо мало о брендовима.Током година једни су нестали,неки други се појавили.Шта вас је највише изненадило,а шта разочарало?

Fjallraven се појавио право ниоткуда.Мој друг Стив Конор и ја једном смо наступали у Ливерпулу,а око нас гомила публике,наших фанова и пратилаца из целе земље (један тип је дошао чак из Холандије иако је рођен у Ливерпулу) било је обучено у "Fjallraven" јакне,замељујући воштани "Barbour".Многи од тих новијих брендова као што су "Norse Projets", "Albam", "Engineered Garments"...су сасвим солидни али и прецењени.Тако да су се данас претворили у униформисано хиптерско издркавање. C.P. и Ѕ.I. су потпуно исклизнули,не бих куповао ништа од њихових колекција. MA Strum нешто не волим,док ове сарадње типа Barbour - Engineered Garments или Nigel Carbourn - Trespass нешто и не преферирам.Просто такве ствари ме одбијају.

У 2013. решили сте да издате 10-годишњу едицију књиге.Питер О'Тул је ажурирао старе корице,док је "The Casual Connoisseur" креирао мајицу специјалног дизајна.Шта вас је навело да поново пуштате књигу у продају и јесте ли изменили нешто у њој?

Од прве објаве књиге,на фудбалској сцени се пуно тога догодило и сматрао сам да заслужује надоградњу,којој су допринели људи попут "The Casual Connoisseur",момци из Шведске "Our Culture" и издавачи часописа "Proper and Umbrella".Написао сам и своју причу коју је Питер одбио да дода,јер би у супротном морао пиново да штампа читаву књигу,а онда сам ја доштампао део под насловом "100% Poor Wool". / Woollyback - Woolen (Woolyback,Wools) тако су звали скаузере.Питер О'Тул је онда направио овај кул дизајн за "The Casual Connoisseur",и морам да кажем да ми се свидео,иако је издавач имао неке своје идеје.Не бих желео да се враћам на књигу сваких десет година,али ако се којим случајем предомислим,то ће бити 2023 двадесетогодишњица.

Интернет је учинио да читав свет буде много повезанији,тако да данас постоји кежуал глобализација.Шта кежуали из '80-их мисле о свему томе?

Мислим да је то нешто позитивно и ја сам свим срцем за такве ствари.Интернет је тај који нас је окупио.Били смо раније поприлично изоловани у својим опсесијама,и онда када је настао интернет,сви ми широм Британије и Ирске,кренули смо да се повезујемо путем сајта који се звао "Terrace Retro",водио га је момак из Луверпула под именом Џон Фоли.Свиђа ми се демократија која постоји на интернету,или макар она која је постојала раније,док се нису појавили трговци паразити и влада која је почела све да контролише.И даље волим штампане ствари,фанзине...и ја сам правим неке своје брошуре,али оне нису о моди већ о историји и политици.

Фил,нажалост морамо да приведемо крају наш интервју.Чиме се тренутно бавите,радите ли на новим пројектима?Да ли се све што сте хтели да кажете налази у овој књизи или постоји још нешто?

Отворио сам свој сопствени друштвени центар и радим у крајње запостављеном подручју Рункорн.Поред тога отвара се још један простор,тако да сам заузет и са тим.И даље пишем скоро сваки дан,у свом раду имам десетак различитих пројеката.Онлајн можете да нађете неке од мојих прошлих и тренутних блогова.

Хвала вам на вашем времену и стрпљењу.Написали сте право ремек дело о кежуал субкултури и искрено било је јако лепо ћаскати са вама и упознати читаоце са вашим радом.Реците шта год желите за крај...

Ја сам један од оних који су део савеза "Football Lads & Lasses Against Fascism".Уверен сам да сви ми као фудбалски навијачи можемо и морамо да одбацимо од себе поруке мржње које нам десница сервира.Десничари су инструмент влајуће класе и увек криве погрешне људе за све потешкоће које се појаве.Сви ми требамо да бодримо своје клубове и репрезентацију,али исто тако требамо да бранимо локалну заједницу и све оне који нису имали толико среће да се снађу у животу.Као што је бенд "The Who" једном приликом рекао у песми : "Неће нас никад више направити будалама!"
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611


Evertonov mladi fan ulece na teren nakon derbija sa Liverpulom.Kevin Ratcliffe (desno) govori momku da se gubi odatle.
1.maj 1989,Finale FA Cupa Everton - Liverpul na Stadionu Vembli u Londonu.

Mec zavrsen rezultatom 3:2 za Liverpul.
 

oktobar49

Primećen član
Poruka
611
FC Arsenal arhivske fotografije:



London,Stadion Hajberi.
Kup utakmica izmedju Arsenala vs Aston Ville, 18.02.1928.
Policija gura navijace sa terena pokusavajuci da napravi malo slobodnog prostora.



Stadion Vembli,gledalaca preko 92.000.
Finale liga kupa 1930.
Utakmica Arsenal - Huddersfield



Navijaci Arsenala pred mec kupa protiv Grimsby Towna 1936 godine.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.