Uhapseni maturanti

Mirjanadz:
toliko o tome...
Kliknite za proširenje...

ne, najozbiljnije pitam; retko i malo sam ovde, i obicno pitam direktno ono sto me zanima, nisam imala nameru da te provociram, niti omalovazim, jednostavno - radoznalost. mogu li se, ipak, nadati odgovoru?

P.S. po rodjendanu si 10 dana iza mene, a 9 ispred moje cerke... vodolijo :).


 
sanja&darko:
Pa ja mislim rekoh da volim inostranstvo a ne da ga izbegavam. Ali tamo se znaju neka pravila ponasanja koja mi Srbi necemo usvojiti ni za 100 godina.
Mi smo prilikom pesacenja na njihovim planinama sretali potpune strance ( turiste) koji su nam se uvek pristojno javljali sa osmehom kao da su presrecni sto nas vide i to bez izuzetka a kod mene u susedstvu ima ljudi koji godinama zive vrata do vrata i ne javljaju se jedni drugima.A sto se tice cena , ne slazem se da je sve skupo, to zavisi pre svega od onog koliko zelis negde da odes. Ja sam na Kopaoniku bila sa decom, i bili smo smesteni u pl. domu Rtanj, imaju solidne uslove ( sobe sa kupatilom, hrana ok), i cene su pristupacne, samo treba otici kad nije guzva ili ranije rezervisati. Po hotelima ne idem i uvek uzimam privatni smestaj i ovde a i u inostranstvu. Meni je vaznije da se sa svojom porodicom lepo provedem u prirodi, osvojim Pancicev vrh i nadisem se cistog vazduha nego da li u sobi imam neke luksuzne sitnice.
Za sve mame i tate sa malom decom, koji ne idu na planinu evo predlog za dobar pocetak
(www.rajac.net) necete se pokajati. Ljubav prema prirodi treba u decu usadjivati od rodjenja, to ce se pozitivno odraziti i na odnos prema ljudima.
Kliknite za proširenje...

Jos uvijek nisam mama i ne planiram to u narednih pet godina, s obzirom na to da studiram. Sto se smejtaja tice, apsolutno se slazem. Problem je u tome sto se ti smjestaji ne reklamiraju na netu (ja ih nisam nasla) pa ne mogu ni da saznam za njih. Svejedno, ove godine se moram poruciti za prevoz do mojih kuci iz Bg-a, a od nekog dalekog zimovanja nista. No, da ne mucim drugom temom.
 
LePiaf:
Moram da odreagujem na ovo o uniformama, poshto se vec nekoliko puta spominjalo ovde.
Uniforme ne sluze nichemu praktichnom osim da roditeljima i nastavnicima deca budu lepa "na oko", kao mala vojska, uvek spremna da poslusha svako naredjenje...
Kliknite za proširenje...

Pa i nije, ima tu malo i psihickog osjecaja. Svak ko ima ljudske psihe teze ce se ponasati kao moron u odijelu sa kravatom (u engleskim skolama to fino izgleda). Ne treba da iko bude vojska, samo, mislim da te uniforme nisu lose. Ali, ne smije se ugusiti necija individualnost. Neka biraju frizure, sminku, nakit (opet ima mjera i za to) i treba im organizovati razne skolske zurke, maskembale, takmicenja u znanju ili modi, kreativne sekcije. Tako se to radi na dalekom zapadu. Kod nas bi ih samo ugurali u neku seljacku robu, koju bi roditelji platili i to je to. Zato uniforme, kao i jos dosta dobrih stvari, nisu za nas, jos uvijek.
 
pajamaco:

ovo ce valjda biti prvi put u istoriji sveta i foruma da se ja sa tobom ne slazem - ali je tako! Ta deca - bahata - koju pominjes, itekako stizu do mene, ne mislis da do mene valjda stizu ona deca koja nemaju probleme?! Ti mirno zive svoj zivot! Kod mene dolaze oni koji su problem i koji su u problemu, oni koje dovode roditelji da ih "popravim" (ko da su boze me prosti pokvaren auto koji treba da se navuce na kanal!), sa recenicom "On je nemoguc, ja dizem ruke!" (valjda zato sto on nije njihov problem, vec ne znam ciji, ko da je dete kuce, pa kad ti se smuci a ti ga udomis u kafilieriji!). Kod mene stizu i oni koje posalje sud sa uslovnom kaznom i merom obaveznog lecenja (dakle ako mi se ne javljaju redovno radi terapije, sledi im maloletnicki zatvor); kod mene dolaze i oni sto ih privodi policija, i oni sto ih izbace iz skole, i oni (najvise oni!) od koji svi sem mene dignu ruke i od kojih svi ruke operu - e ti najzad, na kraju svih krajeca dodju kod mene. I znas sta ? Njih najvise volim. I njih najjace volim. Jer njima najvise treba. I oni su najdepriviraniji u svemu, ali prvenstveno su takvi jer ih nisu dovoljno voleli: roditelji, nisu im se ni priblizno dali: ucitelji i nastavnici, nije ih oblikovalo ni drustvo: nudilo im je uzore sa nickom Mrki, Brzi, Budala, Pacov.......
Dakle tu bahatu, izgubljenu, razludjenu decu vidjam ja svaki dan, nemaj brige. I njihove patnje, i njihove starhove, i njihovo naj-detinje u oku golubljem na kraju samo ja sa njima podelim. Takvi retko iscede suzu; jos redje cede reci: oni placu iznutra. Nista im dali, a sve im uzeli. Deca su bahata, kazes?! Ma od koga li su se naucili!?

A sto se uniformi tice, i velikih prica o zapadnom nacinu skolovanja - to prosto nema veze ni sa cim - ne odredjuje uniforma coveka; drustvo ga odredjuje. Samo u interakciji sa drugima i mi BIVAMO; dobri ili losi, isprljani ili cisti, mracni ili luchonoshe. I ja sam americki djak, isla sam u stranu, privatnu gimnaziju, nikada nisam nosila uniformu, sa nastavnicima smo bili na oslovljavanju imenom jer smo nauceni da to ne odredjuje meru postovanja, sadrzaj je uvek bio ispred forme, ali se uvek znao red pod geslom "Demokratija da, ali uz odgovornost!". Ja sam iz generacije koja je na svoju matursku ekskurziju isla na MAldive (ej, znas li gde su Maldivi! Putovali 4 sata avionom do tamo, proveli 8 dana na OSTRVU okruzenom vodom, niko se nije utopio, pusilo se krisom - ja nisam jer ne pusim, pili krisom a niko nije pravio incidente, uhvatio nas razredni jer smo konzerve od piva nevesto zakopavali u pesak na obali i napravili nehotice nevidjeno djubre pa smo ujutro cistili za kaznu 2 kilometra plaze! I kakav je to sad pa problem da mi neko prica kako decu ne treba voditi u inostranstvo?!). Nema to veze sa uniformama niti sa FORMAMA bilo koje vrste nego sa sposobnoscu da decu ucis i naucis zivotu i zivotnosti koja podrazumeva i kulturu ophodjenja, odnos prema drugome, vaspitanje, toleranciju.......No moji nastavnici zagovarali su stav da 'ne uche predmete, vec uce decu!" i da decu ne treba uciti STA da misle vec KAKO da misle. I bili su jedinstveni i nisu kukali kako nisu dovoljno placeni (a nisu dovoljno placeni prema standardima drzava u kojima zive i rade - u odnosu na druge delatnosti placeni su isto koliko i nasi profesori ovde - proporcionalno licnom dohotku po glavi stanovnika u njihovim drzavama!). Voleli su nas, da bismo mi naucili da volimo sebe i druge; bili su odgovorni da bismo mi mogli biti neodgovorni a uciti se odgovornostima. Borili su se za nas da bismo naucili da smo vredni borbe i da nas zivot ima vrednost za borbu. Bili su odrasli za nas, da bismo mi mogli biti klinci. Uvek sam mrzela tu rec 'nastavnik' jer mi je ona izvedena iz 'nastava' - ucitelj je onaj koji UCHI; a moze se uciti i matematici, i lepom ponasanju, i pecanju i cutanju. A nastavnik?! Sta on radi - utuvljuje nastavu u ml;ade glave. I tomu je nazalost jedini posao u sve vecem broju slucajeva. Nije ni cudo sto deca mrze skolu, iz nje beze i osecaju se tamo kao u prisilnom kazamatu. A ni kod kuce im nije bolje. A ni na ulici im se ne nudi vise - mozda vise raspustenosti, no nikako vise slobode. I mozda linija manjeg otpora - pratiti ono sto je trend, ma kako destruktivno bilo.
Uzasna zemlja ,i postali smo uzasni ljudi - kako da ocekujemo da nam deca budu ista bolja.....
 
Na prijemnom ispitu su dali takav test da je 80% ucenika islo na popravni prijemni. Tako je pocelo moje skolovanje.
Za maturski sam se spremala godinu dana, prikupljala zanimljive podatke, raspitivala se... I dobila 3 kao neki koji nisu vidjeli knjige, ali su uzeli predmet kod korektnijih profesora i normalnije gradivo. Falio mi je bod za odlican uspjeh, a kod razredne sam imala dvojku sa kojom ne mozes biti odlican. Trazila sam da pokusam da radim neki kontrolni. "Ne, zao mi je" i cinicni kez sa ogavnom imitacijom briznosti. tako je zavrsilo moje srednje skolovanje.
Psovali su nas, oni malo kulturniji su nas suptilno vrijedjali "Mozda mi neki zakoni zabrnjujem da to kazem, ali ti zakoni su glupi - vi ste daleko ispod nivoa inteligencije koji je meni potreban za saradnju sa ucenikom" , "Nemojte vise rijec da cujem o nekim vasim pravima - vi ste dok ne prodjete kroz nase ruke - zivotinje"...

I zasto je onda decko aktivirao protivpozarni aparat u hotelu, zasto nismo htjeli da pozdravimo nase profesore na govoru maturske veceri, zasto je samo 10 od 23 ljudi dalo po 2-5 eura za neki bijedni poklon, zasto okrecem glavu kada ih sretnem, zasto im nisam zahvalna za steceno znanje, a stekla sam ga, zasto mi se uglavnom gade uspomene na srednju skolu? Mora da sam ja luda.
 
...Zagovaram da ucimo djake KAKO da misle a ne STA da misle, da ih opremimo adekvatnim orudjem da mogu da izadju na kraj sa svojim zivotnim problemima.

Nastavnik je revolucionar. A revolucija je promena u nacinu organizacije stvari. Dok poducavamo, stvaramo revoluciju jer menjamo obrasce razmisljanja. Kognitivna i razvojna psihologija govore nam da se adolescent vezuje za prvo moguce resenje problema, i da, kada je jednom opremljen ovim mogucim resenjem, nece dalje istrazivati druge mogucnosti. Uloga nastavnika je da ponovo otvori za adolescenta proces re-evaluacije i nauci ga da pocne da vezba trazenje razlicitih mogucnosti, a kada se suoci sa mogucim alternativnim resenjima, da koristi kriticku analizu i promisljanje da bi odabrao put kroz svoj zivot. Nastavnik je taj koji salje poruku uceniku da pogleda iza realnosti ovog trenutka:
«Ti mozes da promenis svoj zivot. Ko god da si, gde god da si bio, sta god da si radio, upucujem ti poziv za jos jednu sansu, za jos jednukrug, za jos jedan pokusaj, mozda za drugaciji zakljucak. Dajem ti mogucnost, otvorenost, i alternativu; pokazujem ti sta bi moglo da bude, ali jos nije. Pozivam te da promenis svoj put!»

Nastavnik je aktivista. Nastavnik mora da vodi svojim primerom. Jedna od duznosti sa kojom nastavnik mora da se suoci jeste i izlazenje na kraj sa strukturnim nepravednostima same skole. Ucenik mora da vidi i oseti da se nastavnik bori – da se bori za ucenika. Ako ucenici vide i osete da se borite za njih, bice u stanju bolje da se nose sa nepravdama u sopstvenom zivotu, jer vasa borba daje im osecaj da vrede i da je njihov zivot vredan borbe.

Nastavnik je zagovornik ljubavi. Ljubav nije samo osecanje; ljubav je delanje. Ljubav pocinje u ucionici. Bel Huks govori o tome da je ljubav «volja da se covek dá u cilju negovanja sopstvenog ili tudjeg duhovnog razvoja». Nacin na koji ispunjavam nastavni plan i program prvi je nacin na koji mogu da ispoljim ljubav prema svojim ucenicima: ukoliko zelim da pokusam da odnegujem razvoj ucenika, moram u njega da ugradim moc da napusti zonu komfora i radi na poljima svog zivota koja mu nisu jace strane. Zelim da u svojoj ucionici napravim takvo okruzenje u kome ce se moji ucenici osecati ugodno cak i u svojim neugodnostima: ako na primer znam da je ucenik dobar u individualnom radu i tesko saradjuje sa drugim ucenicima, neophodno je da obezbedim mogucnost za povremeni rad u grupi, u kome ce takav ucenik moci da vezba u sigurnoj sredini kontakt i rad sa drugima. Sviki ucenik je individua za sebe i moram ga tako i tretirati. Kada se ophodim prema uceniku kao prema posebnoj licnosti, vrednoj postovanja i paznje, ja ispoljavam svoju ljubav za ucenika i pomazem njegov razvoj.

Nastavnik je prijatelj. Nedavno mi je ucenik rekao «G-dine Williams, radili smo upitnik i ja sam napisao da ste vi jedini nastavnik kojem bi se obratio da imam problem!». Smatram ovo najvecim komplimentom koji sam mogao da dobijem kao nastavnik. Sada shvatam da se prijateljstvo sa ucenicima ne zavrsava poslednjeg dana skole. Elenor Roosvelt je jednom napisala da «mnogi ljudi ulaze i izlaze iz naseg zivota, ali samo pravi prijatelji ostavljaju tragove u nasem srcu!». Postoji samo nekolicina nastavnika sa kojima provodim svoje slobodno vreme danas, i do dana danasnjeg mogu da se setim nekih od lekcija koje sam naucio u njihovom prisustvu. Kada sam u situaciji da ne razumem, njihov je glas koji cujem i koji donese mir i sigurnost da ce stvari biti u redu. I ako jednog dana, za deset godina od sad, neko od mojih ucenika pogleda unazad i seti se necega sto je naucio u mom prisustvu, ako cuje moj glas kada se suoci sa problemom, ako mu se zbog necega sto sam rekao ili uradio obrazac razmisljanja zauvek promenio nabolje, onda cu znati da sam ostavio traga. I znacu da sam bio onaj koji poducava.


Gareth Williams, direktor

Konvencija nastavnika
osnovnih i srednjih skola, New York, 2005.
 
cime te je odusevila kad se od pocetka zalazes za ukidanje eskurzija i tvrdis da deca ne umeju da se ponasaju, barem ne kao sto je to bilo u vreme tvojih roditelja i da treba doneti neke zakone?
uopste mi nije jasna ova vrsta komunikacije koja ide od iracionalnog besa i vredjanja do odusevljavanja a da se uopste ne zna zasto....

da, post www je odlican i neki ljudi su pokusali da ti kazu da deca nisu sama od sebe nevaspitana, bahata i zla i da nije poenta u kaznama i ukidanju koje treba da isprave lose vaspitanje nego bas u ovome sto pise u postu www....
sto je u potpunoj suprotnosti sa tvojim stavovima ovde pa te zato pitam sta te je tacno odusevilo...
 
ja se valjam od smeha i dalje, ne znam za vas....ovo je preslikana fora "gde vam je kultura pi.... vam materina"...
mislim da je ovo savrsena slika odvratne i bezobrazne dece koju fini i vaspitani odrasli nikako ne mogu da obuzdaju....i ko bi sve da ih dovodi u red....
 
Mirjanadz:
Mucenice jedne! Kako Vas samo sve nije sramota !
Niko od vas ni NE ZNA kakav zivot imam i kako zivim sama sa detetom i nema ko da mi pomogne kao Vama S K O T U S A M A koje samo sedite za tim kompjuterima i smejete se tudjoj muci i ismejavate necije misljenje...Ako se ne slazete sa nekim ne mora da znaci da treba da ga sikanirate !
Ali posto POLA VAS ni ne moze da zamisli kako je meni posle ovakvih bljuvotina, volela bih samo SVIMA LEPO DA SE ZAHVALIM NA POMOCI KOJU STE MI DALE,AKO SAM JE IKAD TRAZILA I UZORU KOJI DAJETE NOVIM KORISNICIMA KRSTARICE DA SE POSEVATUJU SA VAMA KAD IM JE POTREBNA POMOC !
A JA SE VISE OVDE POJAVITI NECU JER NE ZELIM DA CITAM VASE VELIKODUSNE KOMENTARE !
SRAM VAS BILO !
Kliknite za proširenje...
Niko se nije smejao tudjoj muci nego tvom nastupu i rechniku.
 
1.Niko od nas ovde ne zna kakav zivot imaju ostali na forumu, kao ni kakav zivot imas ti.
2.Prva si pocela da vredjas
3.Otkud znas da drugi samo sede za kompjuterom, i sama imas ne mali broj poruka
4.Niko se nije smejao tvojoj muci (ako si ovo rekla zbog mog prvog posta na ovoj temi, znaj da njime nisam zelela da ismejem tvoju muku)
5. To sto nisi zadovoljna svojim zivotom ti nije izgovor da nastupas na takav nacin
 
Ne bih da sudim da li su maturanti napravili bedu nicim izazvanu i ko je kriv ( svi su krivi : i oni sami i roditelji i profesori i citavo nase drustvo ), ali ako su zaista trazili da slusaju *srpsku muziku* tipa Ceca, Seljko Joksimovic & co - duboko su me razocarali :) :( , ali duboko.. Meni je i smesno i tuzno .I tuzno je sto mi je smesno.

Kad sam maturirala *srecne * ' 95. imala sam tu "privilegiju" da idem na ekskurziju kroz nasu milu zemlju i iskreno da vam kazem - i nije mi se nesto dopala. :) , ali zato sam na apsolventskoj dozivela katarzu :bila u Parizu ( jedan dan smo odvojili za Diznilend), Versaju, Veneciji, Veroni, Minhenu, Salzburgu, Becu...Bilo je divno i nezaboravno, a po povratku u SCG doziveli smo kulturoloski sok( kao i po izlasku iz nje).

Dakle, mnogo smo veliki seljaci ( ne bih da vredjam seljake ), nekulturni, nevaspitani , neotesani, sirovine...ali zato imamo najvece samopouzdanje :shock: ( cula sam skoro ). Paradox.
 
Mislim da deca treba da idu na ekskurzije u inostranstvo- bilo to zbog zurki ili zbog upoznavanja tradicije i kulture drugih naroda i narodnosti. Bas zato sto nasa kultura nije sama iznikla i nasa istorija je u mnogo cemu bila vezana za istoriju drugih naroda, a i sadasnjost nam je vezana za druge narode. Jednostavno, ne mozemo se osamiti- moramo malo proviriti i na tudju teritoriju i to ne samo putem neta. Sa roditeljima? Pa sta vi mislite- da decu dozivotno treba cuvati u kolevci, a? Svashta boze! Neka se malo sama ispeku u tom tudjem, a u stvari tako nashem, svetu! Ne mozete nas uvek drzati za ruku i strogo kontrolisati! To, pre svega, nije zdravo, a nije ni normalno za razvoj jedne licnosti!
 
Miro ne nasedaj na provokacije!
Vis da ovde svi udaraju u istu tamburu,
e sad znate kako ono ide kod nase pametne dece mir mir mir
niko nije kriv,
ava ava ava
ko je netolerantan za tudje misljenje i stavove taj je k....
jadan
 
Treba deca da vide sveta, i kulture, pogotovo kulture!
I stvarno se divim ljudima koji se bore za decu ciji su roditelji od njih digli ruke, znam koliko to moze da zaboli.

A sto se nas tice, znacu da je doslo do napretka kad Velja i Seselj prestanu da budu udarne vesti utisak nedelje sa svojim #kosmopolitskim # recnicima!
 
Mirjanadz:
Mucenice jedne! Kako Vas samo sve nije sramota !
Niko od vas ni NE ZNA kakav zivot imam i kako zivim sama sa detetom i nema ko da mi pomogne kao Vama S K O T U S A M A koje samo sedite za tim kompjuterima i smejete se tudjoj muci i ismejavate necije misljenje...Ako se ne slazete sa nekim ne mora da znaci da treba da ga sikanirate !
Ali posto POLA VAS ni ne moze da zamisli kako je meni posle ovakvih bljuvotina, volela bih samo SVIMA LEPO DA SE ZAHVALIM NA POMOCI KOJU STE MI DALE,AKO SAM JE IKAD TRAZILA I UZORU KOJI DAJETE NOVIM KORISNICIMA KRSTARICE DA SE POSEVATUJU SA VAMA KAD IM JE POTREBNA POMOC !
A JA SE VISE OVDE POJAVITI NECU JER NE ZELIM DA CITAM VASE VELIKODUSNE KOMENTARE !
SRAM VAS BILO !
Kliknite za proširenje...

hmmm... znas kako kaze u ovakvim situacijama jedna moja koleginica:

"... hajd' sad sedi i smiri se.
Popij jednu kaficu na moj račun, OK:) ..."

draga mirjana,
nisam imala utisak da neko direktno zeli da te omalovazi, ponizi, ili sta slicno, no - ja, ocito, imam "deblju kozu".
s jedne strane, ljudi najcesce odgovaraju na ono sto MISLE da sagovornik kaze :). a sa druge strane... ja cesto kazem da taj koji te je izvredjao time vise kaze o sebi, nego o onome koga napada :).
osim ovoga, mislim da je najbitnije kako ti licno to primas - uvek sugerisem ljudima da sve iz virtuala ne primaju licno, nego - jednostavno - kao slova na monitoru; procitas, mozes da saslusas, a MOZDA i da poslusas, ali nije zgodno da se "primis".
ako je od nekog znacaja, ima nas koje vrlo dobro, na zalost, znamo sta znaci biti samohrana majka, i to sa podugackim stazom....

jos jednom ti zelim sve najbolje.
 
da rezimiramo...
"ja bih da pitam zasto....MA ODJEBI...su danasnja deca tako nevaspitana....SKOTUSE....toga pre nije bilo....MUCENICE....i cemu uopste te eskurzije...SAMO SEDITE ZA TIM KOMPJUTERIMA....ja sam za neki zakon....SRAM VAS BILO...."

mislim....dobro vece Mr Hajde....
 
Sily, mislim da nikad nece biti bolje sve dok svaki covek u Srbiji ne preispita samog sebe i kakav on sam primer daje svojoj deci i mladima.
Ako je pusac, ne moze da se ljuti ako i njegova deca sutra postanu zavisna od duvana ili neceg drugog, ako baca djubre na ulici , kroz prozor automobila ili svog stana i njegova deca ce bacati,
ako zaradjuje zakidajuci i varajuci druge i njegova deca ce takodje, ako prisvaja tudje stvari i njegova deca ce misliti da tako treba, ako mu je psovka deo svakodnevnog recnika, bice i njegovoj deci.
I uopste ako vodi zivot pun lazi, prevare i licemerja sta moze ocekivati od zivota svog deteta vec da bude isti takav.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top