Угро-влашка земља

[Сребрена]

Интересују ме границе средњевековне територије која је називана "Угро-влашком" и у којим периодима је то била јединствена територија под управом истог владара?

У филму о Владиславу Цепешу, из 1979.године, насловни јунак описује територију свог деда-Мирче овим речима:

"Наш Мирча војвода, господар целе Угро-влашке земље,
области преко планина,
татарских области,
и Херцег Алмаша и Фагараша,
господар Баната и Северина,
и обе обале Дунава све до Великог мора,
и једини господар тврђаве Дуростор".

Филм:

А претпостављам да се под "облашћу преко планина" мисли на планински венац који се завршава код дунавског прелаза код "Никопоља"

 

[sokolska]

"Наш Мирча војвода, господар целе Угро-влашке земље,
области преко планина,
татарских области,
и Херцег Алмаша и Фагараша,
господар Баната и Северина,
и обе обале Дунава све до Великог мора,
и једини господар тврђаве Дуростор".

Ta titula mi je poznata, uzeta je iz neke povelje i verovatno se moze naci ako se potrazi po netu, doduse dosta je dodato, parafrazirano a moguce i lose prevedeno, npr Banat i Severin moze biti samo jedna oblast: Severinski banat tj. banovina a ne dve posebne oblasti, pogotovo ne Banat kako ga danas shvatamo, u svakom slucaju ni Severinski banat nije ulazio u Vlasku vec je bio samo kratko vreme pod Mirčinom vlascu. Dalje Haceg i Fagaras nisu delovi Vlaske niti su ikad bili, to su oblasti u Erdelju koje je Mirča dobio kao feudalne posede od ugarske i mislim da u se kratko nalazile u njegovoj vlasti, par godina mozda.

 

[mid-zea]

Banat je od slovenskog "ban", a tek Severin...! Šta ćemo sad, da po stoti put dokazujemo ono što svi znaju: da su Rumuni slovenskog porekla, ali im je jezik malo iskvaren?!

 

[Klaudije II Gotski]

Banat je od slovenskog "ban", a tek Severin...! Šta ćemo sad, da po stoti put dokazujemo ono što svi znaju: da su Rumuni slovenskog porekla, ali im je jezik malo iskvaren?!

Е мој ти. Каквог год да је порекла, Северински банат је био погранична област Угарске. Банови су у средњовековној Угарској били намесници пограничних области типа Мачве, Хрватске и Славоније итд. И Угри су прихватили поједине словенске речи и институције, ту нема збора (као и ми њихове уосталом). Него овде је питање граница Угро-Влашке (ја мислим да знам зашто то Сребрену интересује), а у том контексту је више него важно споменути да је Северински банат дат Мирчи, влашком војводи, на уживање на неко време. Типујем да је тиме Жигмунд Луксембуршки хтео да га привуче на своју страну, баш као и Стефана Лазаревића коме је дао Мачву, Београд, Голубац, Сребреницу, наравно на неко време.

 

[Сребрена]

. Него овде је питање граница Угро-Влашке (ја мислим да знам зашто то Сребрену интересује), а у том контексту је више него важно споменути да је Северински банат дат Мирчи, влашком војводи, на уживање на неко време. Типујем да је тиме Жигмунд Луксембуршки хтео да га привуче на своју страну, баш као и Стефана Лазаревића коме је дао Мачву, Београд, Голубац, Сребреницу, наравно на неко време.

Наш Стефан је добио неке територије "на уживање" само за живота, одмах по смрти опет су биле угарске, али то се није десило са свим Мирчиним територијама. .Зaто ме и интересује је ли цела територија била уједнo, без граница, као што се наглашава у титули-"област преко планина".


Поводом описаних Мирчиних граница,
Алмаш је део северно од Новог Сада, значи Бачка
http://sr.wikipedia.org/wiki/Алмаш

Фагараш припада котлини реке Олт и брашовском округу. Планина Фагараш је јужно (Јужни Карпати) и град-резиденција владара ТрансСилваније
http://en.wikipedia.org/wiki/Făgăraș

Северински Банат (западна Олтенија, источни Банат), важећи термин од 13 до 16.века, са центром у Крајови
http://sr.wikipedia.org/sr/Северински_банат
Године 1406.Мирча је потписао споразум са Жигисмундом, због опасности од Турака.
http://ro.wikipedia.org/wiki/Banatul_Severinului

а татарске области? По редоследу набрајања, као да се мисли на западни део , набрајају се после Алмаш-Фарагараша и Северинског Баната.
У 13.веку се помиње страшна најезда Татара на Северин, па претпостављам да се мисли на део изнад дунавског Ђердапа.


Али, јеси у праву, Готски, кад нагађаш зашто ме интересују највише средњевековне границе Влашке.Део интересовања је због путописа Мартина Сегона који сам преводила и где се помиње Годомир поље (претпостављам данашње Дуго поље, одн.Кампулунга у Румунији) и Браничево у току реке Олте, северно од Дунава (kopiram ispod tu Segonovu stranu) ; а посебно ме интересује колико су влашки владари господарили и којим деловима јужно од Дунава. У титули Мирчиној је "обе обала све до Великог мора", што би требало да значи целим током Дунава до ушћа у Црно море, са обе стране, значи и део територија које су у 19. веку ,од турских преправљене на Берлинском конгресу у бугарске.


Једна страна Сегоновог путописа (тхенкс ту Тандури Масала за скен):

Spojler

...јер је потпуно изненађујуће да се ради о топонимима у данашњој Румунији.
http://img69.imageshack.us/img69/2527/58601410.jpg
..

Кренула сам пре свега од дела реченице " лево од Брајлова", јер ми тај топоним никако није одговарао српским.
Брајла, Браиловае,Брајловац,Бардиловац--тога нема између Сингидунума и Ниша код Ћеле- куле.
Постојао је град тог имена у средњевековној Влашкој, све до 19. века су му налазили остатке, а имао је и име "Флоци" (од влачења вуне израз), ево га на старој карти.Био је у источној Влашкој једини већи град урбаног типа, са пристаништем и чувеним пазариштем
http://img853.imageshack.us/img853/8581/brailafloci.png
http://img17.imageshack.us/img17/6209/brailaprelazvadujalomic.png

http://www.turist-in-romania.ro/ialomita/obiective/OrasuldeFloci.pdf
http://books.google.rs/books?id=0xN...BA#v=onepage&q=brailovo river romania&f=false

"Кампус Годомири", пространо поље ("дуго поље" у чијој близини је "краљевска црква" са посмртним остацима владара, може бити данашњи Кампулунг- престоница Басараба Првог по мађарским записима док је у влашким хроникама оближње место Куртеа на реци Арђеш било битно место везано за владавину Црног Рада (Раду Негру), који је оставио задужбине- манастир и цркву односно ону "краљеву гробницу Рессавае", данас названу Biserica Domneasca
http://en.wikipedia.org/wiki/Radu_Negru
http://ro.wikipedia.org/wiki/Câmpulung
http://www.revistamagazin.ro/content/view/522/7/

Како Сегон описује тај "горњи пут" који је почео од годоминског поља (река Гудеа је притока Муреша)..на једном месту се налази мурешки прелаз (река Морава записана и као Мурава и као Мошка..антички Марисес...значи данашњи Муреш) и то би требало да буде "Мурес пасс", најпознатији прелаз преко Муреша (код ушћа реке Gurghiu у Муреш) , на планини Gurghiu.
http://www.osrgh.ro/parc-natural-descriere-generale.php?lang=en
http://en.wikipedia.org/wiki/Mureș_River

После мурешког прелаза, Сегон пише да пут "оставља Брајлу на левој страни ", што значи да је пут после источног правца (јер је почетак био на западној страни) понире према југу испред Брајле ( која је код делте Дунава и Силистре), па "кроз село Браниче" стиже до "Ниша".

Ја у коментарима Сегоновог текста нисам нашла податак одакле је кренуо на пут по папином алогу, да утврди које су стазе и предели најбољи за пресретање Турака, али само по овој страни то је изгледа средњевековна северозападна Влашка или неки гранични део Угарске према Влашкој.

На почетку ове стране, у наслову се помиње Белградски прелаз који није Сингидунум (јер се на истој страни "Сингидунум"(Белград опидум) појављује под именом "Алба Каструм" и то само да би се јасно објаснило где се Сава улива у Истер,иначе није на Сегоновом путу..., чак и као једновремени синоним за Земун), али до помена (влашког) села Бранича и Ниша (до кога се стигло из Влашке) још није описан пут преко Дунава.

Поменут је "Дунав" у првој реченици бр.1 као "Истер", а границу Дунава и Истера већина старих аутора описује као "Никопољ мали"(Боден,Бдин) односно тамо где постоји прелаз од давнина до данас.

Moje beleške:

.

Браничево (српско чувено Браничево), често помињано у средњевековним рукописима, налази се у данашњој Румунији.
У сливу реке Олте ( у Олтенији), поред бројних околних топонима Сарбиште,Сарба Магурела и слично.Зато је "српско Браничево".
Не ово код Крајове (Браниште), што је западно од Слатине, него источно од Слатине,...
http://www.geographic.org/geographic_names/name.php?uni=-1700903&fid=4929&c=romania
..на пола пута од Кампулинга (Сегоновог Годомирског поља) до Турну Магуреле/Нисополиса (Сегоновог Ниша).


Зато је то мало место (село Браничево) и наглашено у Сегоновом путопису, јер води до прелаза Дунава код "малог Никопоља", за разлику од неких других села која би упутила путнике, после Кампулунга на неки други, источнији прелаз.

На увеличаној карти:

Сарбии Магура је општина која садржи само једно село у Великој Влашкој (делу Румуније), топоним значи траје.(44° 33′ N, 24° 43′ Е)
Der Namensteil Sârbii ist bedeutungsgleich mit der rumänischen Bezeichnung für die Serben.
http://www.sarbii-magura.ro/
http://en.wikipedia.org/wiki/Sârbii-Măgura
http://www.sarbii-magura.ro/ro/static/monografia-comunei

Браничево (44°15′N 22°58′E) је такође општина и садржи два села,Braniştea e Goanţa.
http://it.wikipedia.org/wiki/Braniştea_(Mehedinţi)
И нисам сигурна да ли то баш то јер постоји " in Vlasca county, a SerbestiBranistea in Covurlui county and a “Branisti” in Mehedinti county with 108 homesteads."
https://www.google.rs/search?q=Bran...74,d.Yms&fp=1f9a787b2a32cf14&biw=1280&bih=630

Пут од Кампулунга (Сегоновог Годомирског поља) до Турну Магуреле (Хановог "Пирота" јер је Туррис латински назив и за српски Пирот и за великовлашки градић Турну МАгуреле) има 194 км данас,

а српско Браничево данашње Румуније налази се на 97.ом километру

Топоними у Румунији
https://docs.google.com/viewer?a=v&...gC_yEd&sig=AHIEtbR9i1PJ05JDdntHwbBN5MFRlwicxA

 

[Сребрена]

Ta titula mi je poznata, uzeta je iz neke povelje i verovatno se moze naci ako se potrazi po netu, .

Нађена и добро преведена

http://www.promacedonia.org/lm_da/lm_da_dako-romyni_3b.htm#66

Више података
http://www.promacedonia.org/lm_da/lm_da_dako-romyni_3a.htm
http://www.promacedonia.org/lm_da/lm_da_belezhki.htm

У повељи Мирчиној недатованој, датој Тројичком манастиру помињу се "татарске стране" и остало из угро-влашке земље, али се не помињу обе стране Дунава

Spojler

док се у Мирчиној повељи кучетском тројичком манастиру помиње све, као и у оној првој:

Spojler

У влашким повељама се "војвода угро-влашке земље" понавља све од Мирче (повеља из 1407.) до Матеја Басараба (повеља из 1645.). Код директних Мирчиних наследника (сина Михаила и унука Владислава Цепеша још увек се додаје Амлаш,Фагараш и запланинске области, али нема осталих...а временом се губе и ови помени и остаје само "целе угро-влашке земље"
http://www.promacedonia.org/lm_da/lm_da_dako-romyni_3a.htm#5

 

[Klaudije II Gotski]

Нађена и добро преведена



У повељи Мирчиној недатованој, датој Тројичком манастиру помињу се "татарске стране" и остало из угро-влашке земље, али се не помињу обе стране Дунава

Spojler

док се у Мирчиној повељи кучетском тројичком манастиру помиње све, као и у оној првој:

Spojler

http://www.promacedonia.org/lm_da/lm_da_dako-romyni_3a.htm#2

Обе стране Дунава. Јужно ушћа Дунава тј. Добруџа=деспотовина извесног Добротице који се одметнуо од бугарских владара крајем 14. века, па је тај крај узео закратко Мирча, па му је то отео Бајазит Први, па је онда Мирча помагао неку побуну 1416. чији је центар био у Добруџи итд. Хоћу рећи, предео јужно од ушћа Дунава је неколико пута мењао власника, укључујући и Мирчу.

Манастиру Тисмени је, ако ме сећање добро служи, повељу издавао и деспот Стефан, тачније његов човек поп Никодим је био оснивач монастицизма у Влашкој, а Стефан је био у добрим односима са Мирчом. Што се Мирче и Жигмунда тиче, угарски владари су избегавали да читаве бановине (банате) и др. велике поседе дају у наследно власништво угарској властели.Тек 1452. Хуњади је од Ладислава Посмрчета добио наследну титулу наследног бистричког жупана.

 

[sokolska]

Нађена и добро преведена

Pa vidis da nije dobor prevedean, lepo stoji severinskom banatstvu ( kao sto sam ja i rekao ) a ne banatu i severinu, ovo poslednje su verovatno rumunci namerno u filmu rasclanili na Banat i Severin da bi ''dokazali '' da imaju na prava na Banat ( u danasnjem smislu ) starija od 1918.
Amlas ( ne Almas ) je oblast u Erdelju, http://ro.wikipedia.org/wiki/Amna%C5%9F. Fogaras je u blizini, oba u blizini Vlaske:

Наш Стефан је добио неке територије "на уживање" само за живота, одмах по смрти опет су биле угарске. Мислиш да се исто десило са Мирчиним територијама?

Upravo tako, Mirca je bio ugarski vazal kao i manje vise svi vlaski vladari pre njega, kao vazal dobio je posede u Ugarskoj koji su pripadali njemu i njegovim naslednicima dok su bili verni Ugarskoj. Same te oblasti nisu ni u kom smislu pripadale Vlaskoj vec su bili licni posedi Mirce. Kao sto su Stefan i Djuradj imali posede sirom Ugarske, koji su posle oduzeti njima i ili njihovim naslednicima. Zato se te oblasti i posebno navode, a ne kao deo ugro-vlaske. Dalje na Dunavu su postojale tzv. dvojne tvrdjave, jedna sa jedne druga sa druge strane, npr. Rosa i Djurdju, verovatno se misli na njih.

а татарске области? По редоследу набрајања, као да се мисли на западни део , набрајају се после Алмаш-Фарагараша и Северинског Баната.
У 13.веку се помиње страшна најезда Татара на Северин, па претпостављам да се мисли на део изнад дунавског Ђердапа

tatarska strana je na istoku od vlaske, preko usca dunava pa dalje u ukrajinu, sve je to do pred kraj 14. veka pripadalo na ovaj ili onaj nacin tatarskoj Zlatnoj hordi.

 

[Сребрена]

Обе стране Дунава. Јужно ушћа Дунава тј. Добруџа=деспотовина извесног Добротице који се одметнуо од бугарских владара крајем 14. века, па је тај крај узео закратко Мирча, па му је то отео Бајазит Први, па је онда Мирча помагао неку побуну 1416. чији је центар био у Добруџи итд. Хоћу рећи, предео јужно од ушћа Дунава је неколико пута мењао власника, укључујући и Мирчу.

Kолико и докле јужно од Дунава?
У Мирчиној титули (и монологу Влада Цепеш у филму) баш је наглашено да је самодржац Дуростора (данашње Силистре у Бугарској).
Колико сам гледала, има нека битна 4 прелаза преко Дунава (од Никопоља, доњи слив који су звали Истером)..логично је да су исти људи, у овом случају Власи држали и чували прелазе.

Pa vidis da nije dobor prevedean, lepo stoji severinskom banatstvu ( kao sto sam ja i rekao ) a ne banatu i severinu, ovo poslednje su verovatno rumunci namerno u filmu rasclanili na Banat i Severin da bi ''dokazali '' da imaju na prava na Banat ( u danasnjem smislu ) starija od 1918.
Amlas ( ne Almas ) je oblast u Erdelju, http://ro.wikipedia.org/wiki/Amna%C5%9F. Fogaras je u blizini, oba u blizini Vlaske:
Pogledajte prilog 274241

Пише тачно: северинско банство, што би требало да значи северинском округу. Мени ово не делује као да се помиње Банат у смислу данашњег Баната, него је банство као именица типа војводство, кнежевина, господарство..односи се на област око Северина, зар не?

Upravo tako, Mirca je bio ugarski vazal kao i manje vise svi vlaski vladari pre njega, kao vazal dobio je posede u Ugarskoj koji su pripadali njemu i njegovim naslednicima dok su bili verni Ugarskoj. Same te oblasti nisu ni u kom smislu pripadale Vlaskoj vec su bili licni posedi Mirce. Kao sto su Stefan i Djuradj imali posede sirom Ugarske, koji su posle oduzeti njima i ili njihovim naslednicima. Zato se te oblasti i posebno navode, a ne kao deo ugro-vlaske.

Али и после Мирче, још 240 година после, остаје титула "угарско-влашки" господар.
Нестају посебни наводи на Амлаш(поред топонима Селиште)) и Фагараш, за татарске стране,а остаје угарско-влашка територија.
( у свему овом могуће је да "Угарску" не треба изједначавати искључиво са познатим владарима које је постављао Рим, него да се израз у средњем веку користио за тај део терена као "Угорје", као назив од старина, од кога се данас направио термин искључиво везан за Мађарску и римокатолицизам.

Dalje na Dunavu su postojale tzv. dvojne tvrdjave, jedna sa jedne druga sa druge strane, npr. Rosa i Djurdju, verovatno se misli na njih.

То ме највише интересује.Свуда где су прелази, двојна су утврђења.

Нашла сам згодну савремену карту где се види топоними о којима сам писала поводом путописа Мартина Сегона.

Заокружена сау четири могућа прелаза Истера/Дунава са те горње стране ("горњи пут"), а који је тачно био под Сегоновим ногама, одлучиће положај села Бранича

Spojler

tatarska strana je na istoku od vlaske, preko usca dunava pa dalje u ukrajinu, sve je to do pred kraj 14. veka pripadalo na ovaj ili onaj nacin tatarskoj Zlatnoj hordi.

Мени је тако изгледало кад сам први пут читала (отприлике до Добруџе и Констанце/Томија је све влашко,а после су ..на тамо.. татарске стране), али редослед ме збунио и још ме буни,а успут сам нашла податак о татарској најезди у Северин.

 

[sokolska]

Пише тачно: северинско банство, што би требало да значи северинском округу. Мени ово не делује као да се помиње Банат у смислу данашњег Баната, него је банство као именица типа војводство, кнежевина, господарство..односи се на област око Северина, зар не?

U povelji pise tacno ali u onom filmu koji si postavila te dve stavari su razdvojene: Banat i Severin

"Наш Мирча војвода, господар целе Угро-влашке земље,
области преко планина,
татарских области,
и Херцег Алмаша и Фагараша,
господар Баната и Северина,
и обе обале Дунава све до Великог мора,
и једини господар тврђаве Дуростор".

dakle ili su Rumuni lose preveli povelju, ili su nasi lose preveli Rumune u filmu, ili su Rumuni namerno to razdvojili na Banat i Severin, racunajuci na to da danasnji Rumun pod pojmom Banat razume oblast na zapadu Rumunije koja nema veze sa Severinskim banatom.

Али и после Мирче, још 240 година после, остаје титула "угарско-влашки" господар.
Нестају посебни наводи на Амлаш(поред топонима Селиште)) и Фагараш, за татарске стране,а остаје угарско-влашка територија.

Pa naravno da je zovu tako posto je ime zemlje Ugro-Vlaska, danas samo kazemo Vlaska, ono Ugro- je otpalo kad je Vlaska prestala da bude ugarski i postala turski vazal. Da pojasnim Vlaska je uvek bila Ugro-Vlaska, i pre i posle Mirce, to nema veze sa posedima koje je MIrca imao u Ugarskoj ( Erdelju ). Tako se zvala posto je nastala kao vazalna tvorevina Ugarske koja je nametnula svoju vlast kojekakvim vlaskim knezevima, pretostavljam da je sam naziv nastao u Bugarskoj da bi se razlkovala ova Vlaska od Velike Vlaske u Tesaliji, odatle je naziv zajedno s pismom i sa praksom iz bugarskih kancelarija dosao u Vlasku kada su Vlasi poceli da pisu.

То ме највише интересује.Свуда где су прелази, двојна су утврђења.

Spomenuo sam jedno: Rosa i Djurdju, ili ti Ruse i Giurgiu.

Мени је тако изгледало кад сам први пут читала, али редослед ме збунио и још ме буни,а успут сам нашла податак о татарској најезди у Северин.

Tatri su izmedju ostalog opustosili Ugarsku i Bugarsku a pretili su i Srbiji, sta vise Bugarska je bila tatarski vazal dugo godina,a verovatno i sama Vlaska. Kad su Milutin i Dragutin pobedili Drmana i Kudelina u Branicevu Bugari su trazili pomoc od svojih suverena Tatara pa je han Nogaj zapretio da ce napasti Srbiju, onda mu je MIlutin poslao kao taoca svog sina Steffana buduceg Decanskog. Nogaj je bio fakticki vladar Zlatne horde, tatrske drzave na severnoj obali Crnog mora. Na ovoj karti vidis u gronjem desnom uglu deo teritorije Zlatne horde:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Bulgaria-Theodore_Svetoslav.png
PS: Bugari uporno insistiraju da je Vlaska bila bugarski vazal jedno vreme, dokazi za to su vise nego retardirani ali njima to ne smeta. To da te ne buni lagenda te karte.

 

[Сребрена]

Tatri su izmedju ostalog opustosili Ugarsku i Bugarsku a pretili su i Srbiji, sta vise Bugarska je bila tatarski vazal dugo godina,a verovatno i sama Vlaska. Kad su Milutin i Dragutin pobedili Drmana i Kudelina u Branicevu Bugari su trazili pomoc od svojih suverena Tatara pa je han Nogaj zapretio da ce napasti Srbiju, onda mu je MIlutin poslao kao taoca svog sina Steffana buduceg Decanskog. Nogaj je bio fakticki vladar Zlatne horde, tatrske drzave na severnoj obali Crnog mora. Na ovoj karti vidis u gronjem desnom uglu deo teritorije Zlatne horde:
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Bulgaria-Theodore_Svetoslav.png
PS: Bugari uporno insistiraju da je Vlaska bila bugarski vazal jedno vreme, dokazi za to su vise nego retardirani ali njima to ne smeta. To da te ne buni lagenda te karte.

Да, бугарска историографија је последња на свету којој се може поклонити поверење.
Ово што сам искосила "Дрман и Куделин у Браничеву" треба проверити да ли је то оно Браничево на реци Олти, 100км јужно од Кампулунга и 100 км северно од Никопоља на Дунаву.Посебно што , кад већ помену Милутина, и он има титулу "цара влашке земље" , бар у овом једном рукопису

Сија књига Ангелине Бранковић
....... непроучена титула : препис са извора из 1229г. помиње, иако оштећених делова, Цара Стефана (Милутина), благочестивог и христољубивог владара македонске, србске, бугарске, далматске, влашке, јањинске и ??? земље

Spojler

http://scc.digital.nb.rs/collection/narodna-biblioteka-17-18-19

Него, за Татаре си ипак у праву,с обзиром да је Татара било и у Богданској земљи (Молдавији), сведочи мој "омиљени" К.Јиречек:

http://books.google.rs/books?id=Q4M...a=X&ei=LNk0UaGGA6rS4QT6rIHADw&ved=0CFwQ6AEwCQ

Већи део историје Молдавије везује се за Молдавску кнежевину, мада се зна да је још почетком средњег века ово подручје било насељено и влашким и словенским становништвом. У 13. веку започиње веће занимање за област Молдавије и то од стране Мађара због надирања ратоборних Татара на подручје Молдавије. 1353. године кнез Драгош био је послат од Мађара да успостави одбрану од претеће Златне Хорде, 1 1359. године други кнез, Богдан, успоставља управу над већим делом области (осим југа). Он се постепено ослобађа мађарске власти.

http://sr.wikipedia.org/sr/Молдавија_(покрајина)

Значи свакако су "татарске стране" у титули северо/ северо-источно од Трговишта.
Можда је онда редослед исправан, ако сам ја омашила мислећи да су планине ("преко планина")на западу од Трговишта, а ради се о планинама на северу о Трговишта, па је "угарско-влашка" означена север-југ (а не запад- исток како сам размишљала). .Могуће је да се под "угарском земљом" у фрази "угарско-влашке земље" говорило о делу који је северно од Влашке, а не западно...у корист таквог тумачења иде и да се наглашавају засебне области на западу (Алмаш,Фегераш...Северин)..односно набраја се............. у односу на централно Трговиште, север/југ ("угровлахиа"), север ("преко планина"), североисток (татарске стране), запад (Алмаш,Фагараш), југозапад (Северин) и југ/југоисток ( обе обале Дунава,Дуростор и до Црног мора).....обрнутим смером казаљке на сату.

Ако сам сада добро разумела територије из Мирчине титуле , отприлике овако ?

 

[sokolska]

Malo ga pretera, pre je ovako:

Opet ponavljam, ovde moras razlikovati vise oblasti koje nisu sve jedna drzava:
1. ugro-vlaska, to je vlaska severno od dunava, juzno od karpata i zapadno od sireta, otprilike.
2. amlas, fagaras, severinski banat: delovi ugarske koje je mirca dobio od Ugarkse kao vazal
3. oblasti oko Dunava, od Drstara nadole, deo Bugarske koje je Mirca zauzeo po padu Bugarske
4. ka tatarskim stranama, oblast severno od usca Dunava, danasnji Budzak; to je uzeo ili od Moldavije ili od Dobrotićeve drzave

 

[Stanislav...]

Vlasi su slavenski stocari,njihov Bog je Veles.Gl grad ove Vlaske je TRGOVISTE,kao sto je to i Trst tj tergeste tj trgoviste.Vlaha ima sirom Evrope,to su slavenski stocari,pastiri,imamo i Vels u Britaniji...i vlasku u grckoj,mala vlaska u slavoniji,vlasi su svuda po Helmu...kao i Serbi i Rasi,rijeka Rasa u Istri,Raska,tracani raseni etrurci itd...dakle sve je izmjesano i svuda je.hungari su doseljenici kasniji koji politicki asimiluju sve ove pod svoje...

 

[Васил]

То ме највише интересује.Свуда где су прелази, двојна су утврђења.

The Danubian crossings, accompanied by "twinned" towns were at: Vidin-Calafat, Orjahovo-Bechet, Nikopol-Turnu Magurele, Svishtov-Zimnich, Ruse-Gjurgevo, Tutrakan-Oltenica, Silistra-Calarasi.
The fortress opposite Nikopol was called "Little Nikopol" or "Holuvnik" (Холъвник), its Bulgarian name (meaning "trousers"). In the early Ottoman sources (Mehmed Neshri) it is known as Ton-birgoz (ton means again "trousers"). It is listed among the fortresses of tsar Ivan Shishman.

 

[Васил]

PS: Bugari uporno insistiraju da je Vlaska bila bugarski vazal jedno vreme, dokazi za to su vise nego retardirani ali njima to ne smeta. To da te ne buni lagenda te karte.

A short overview for example here: VI. България и феодалните владения в земите, населени с българи, през втората половина на XIV в by P. Koledarov.

 

[Васил]

Да, бугарска историографија је последња на свету којој се може поклонити поверење.
Ово што сам искосила "Дрман и Куделин у Браничеву" треба проверити да ли је то оно Браничево на реци Олти, 100км јужно од Кампулунга и 100 км северно од Никопоља на Дунаву.Посебно што , кад већ помену Милутина, и он има титулу "цара влашке земље" , бар у овом једном рукопису

a detailed Bulgarian review of the problem around Durman and Kudelin is here: IX. Равновесие на силите (от 1272 г. до средата на XIV в.) (Hristo Dimitrov, Bulgaro-Hungarian relations in the Middle Ages, 1998).

 

[sokolska]

A short overview for example here: VI. България и феодалните владения в земите, населени с българи, през втората половина на XIV в by P. Koledarov.

E odlicno sto je kolega postavio, da ne moram da objasnjavam koji su to debilni razlozi.