• Dragi prijatelji, kreiran je nov forum "Socijalna zastita" na kome ce se pricati o svim pitanjima vezanim za ovu aktuelnu temu u drustvu

Ugovor izdavackih kuca

The Graeat Gatsby

Veoma poznat
Poruka
10.423
'оћеш књигу да пишеш?
Za jedan "digitalni" konkurs sam napisao 30 000 reci za manje od dve nedelje.
Samo, sve bi bilo u redu da se nisam "namagarcio" na zenu koja uopste nema blage veze sa knjizevnoscu i tako, u poslednji dan "zakasnio" kao da posaljem rukopis.

Mada, "digitalno" nije isto sto i stampano...
Samo, nisam poznat pisac da bih ostvarivao prava u "nekakav" vid ugovora gde se navodi da kada napisem knjigu bice izdata
 

The Graeat Gatsby

Veoma poznat
Poruka
10.423
Evo delova

Ali decak nije prestao plakati.
Umrljane suzama okice kao onda kada ljudi vide svoju decu da placu i svi pokusavajuci da ih oraspoloze ustraje na ponasanje svoje i ne htedu da ni pogledaju jer govore da su takvi kao mali i oni bili.
Rucicom devojcica zahvati med i posara malo po decakovim rumenim obrazscima. Ali suze se ne zaustavise na njegovu licu.
Zasto si toliko htela da mi sestra ne sazna sare na krilima leptira? Pitao je sada vec vikajuci iz sveg glasa. Bio je obucen u svetlo tamno plavom mandiru kakve bi nosili samo decaci iz toga vremena, najfinija tkanina je suncevu boju na sebi pretvarala u neku sasvim skroz tamniju boju.
Devojcica je mazala medom njegovo lice i smeskujuci se pitala bi da li je sladji med ili on.
Malisanovo lice je bilo umrljano medu.
Hteo je zaista da joj kaze da je bezobrazna ali nekakav dogadjaj se zbi, culi bi se zvuci lomljenja granja.
-Podjimo, brze, moje bake kuca je blizu.
Uplasili su se, to nisu bile grancice vec granje od krosnji je pucalo okolo njih. Cinilo se kao grmljavina. Nigde nije bilo oblaka koji bi tvrdio to.
Uhvatila ga je za rucicu i htela je da potrci, medjutim senka nad njima zakloni sunce i nebo.
Nemoj da se bojis, kucica moje bake je blizu. Ponavljala mu je tiho.
Nisu videli mogli od sunca senku koja se nadnula nad njima, visoka bar poput drveta.
Tek sto je senka spustila svoje lice, zarezao je opet ali i ponovo opasni jetiji.
-VII-
Mikis Teodefilososa zena poce da trazi cerku svoju.



Ljudi govore i ono lose ili dobro, prekoravajuci ako urade nesto lose njihova deca, a deca ko deca.
Odvazno i ponosito devojcica stupi na mesto gde je trebalo, da je samo ona znala, znala je ona samo da iz nekog razloga nepoznatog, da treba spasiti decaka. Odvec je kazu ljudi bivalo osecaja da ispostavi hrabrost, govorili su svaki dan kada bi devojcicu videli.
I videli su kako hrabro trci. I videli su kako se nicega ne boji.
Ali i videli su da je postalo svima jasno, i jasno kao sto bi covek jasno video u bistroj vodi i ribe i kako se odvec hrabro bore sa recnom strujom. Strujom sto odvec hladni vetar sa severa ili istoka mongolije zadirkuje. I, ugledali su, koju su mnogo ne samo voleli nego i obozavali. Veoma su se brinuli kada su tog dana devojcicu ugledali kako sama koraca mostom nad provalijom. Dosla bi tad do mame i tate rekla im da idem kod bake da je obradujem. Savetovali su je da nikada ne ide vise sama mostom nad provalijom.
Savetovali su je u to doba da uvek bude na oprezu, oprezu jer im bese najmiliaja najrumenija cerka.
Jasno su videli kako kako hrabro trci u susret suncu. Ali bilo kako i jeste bilo, bilo je kako bilo. Suvise kasno, za bilo sta, seljan


Govorih mu Hela, ali i Temudzin njoj kazah dok su tako opijeni bili u sreci. Da se nekad i samo nebo moze da pomeri pod zvezdama kada otkrih noc videh da se mesec poklopio sa nebom u njihovim ocima su se videle zvezde to vece. Ujutro bi ste pogledali ka nebu i videli da, sunce se orilo pod rosom i umesto meseca sijalo, ali taj raj
u njihovim ocima ostao je. Polako na laganim vetrovima mirisalo je grozdje okupano mirisom pokislih ruza po Helinoj donjoj tankoj usni koju je Temudzin grickao, ali zaista i toliko apsolutno usni gornjoj malo debljoj od susedne usnice.

dece je imao po dvoje ceradi iz prvog i dvoje sinovljadi iz drugog braka koji su saderad ostali u selu i iscekivanju odgovora koji ce kosac pokositi najbrze red svoj.
Mekrinisosos uzme i progutljaji nekoliko kapi starog ribara staro vina i vikne radosno i to njemu u lice.
U dobro dobro! Dreknu mu na uvce. I udarivsiga blago po ramenu Mikis Teodefilosos se zateretura ko kad bi se pijanca videli al ne pade. I dorekne mu lagano se smesusi.
No dobro no odlicno odlicno!
Malo klepnuvsivga sto je ovaj njega klepnuo ovaj se svali pod jacinom rucerdi starca na patos. I brzo se usta potvrdnu da je vino odlicno odlicno smesuci se nastave ka livadi.


Seljanin jedan na kraju kolone osetih nesto.
Neko je sablasno takao seljanina na kraju kolone.
-Upomoc! Sa kraja kolone culi smo kako neko vice upomoc.
Hikros bese seljanin jedan koji se zatekao na kraju kolone. Nismo videli Hikrosa na kraju kolone.
Samo, na kraju kolone stajala je ona, pa jos jedna. Ista kao i ona.
Sestre bliznakinje.

Mozda joj neces biti prvi muskarac, ni poslednji ili jedini. Volela je pre tebe i mozda ce voleti posle. Ali ako te sada voli, zar je bilo sta drugo bitno?
-Ona nije savrsena ali nisi ni ti. I vas dvoje mozda nikad necete biti savrseni zajedno.
Zastao je. Gucnuo je vino osmehnuvsi se na to, nastavio veoma radosno:
Ali ako te ona moze nasmejati, naterati te da se dvaput zamislis, priznati da je ljudsko bice i da gresi, drzi se nje i daj joj najvise sto mozes.
U tom trenutku se cu dve grkice u paru.
Mozda nece misliti o tebi svakog sekunda tokom dana, ali ce ti dati deo sebe za koje zna da ga mozes slomiti, njeno srce. Zato nemoj da je povredis, nemoj da je menjas, nemoj je analizirati i ne ocekuj vise nego sto ona moze dati. Smej se kad te cini srecnim, daj joj do znanja kad te izludjuje i neka ti nedostaje kad nije u blizini.
Zavrsavsi rekao je:
-Ziveli mladenci. Osmejkivavsi popio vino naiskap.
Slavili su tog dana pocevsi od izlaska sunca,
 

The Graeat Gatsby

Veoma poznat
Poruka
10.423
Rok sam imao dve nedelje su dve nedelje 30 000 reci


*I tako, dobro pamtim taj letnji dan kada je Roj prvi put ugledao Kleopirija, bilo je to za vreme sezone promene plime i oseke, to vece joj govorih on. O da mi je videti sva cuda sveta jednim pogledom video bih ih sve u tvojim ocima.

Bila je to ljubav na prvi pogled.

Poljubili su se dok je kisa padala.

Malo posle Roj, Firgus i ja popilismo poprilican broj najboljeg vina. Cak sam mu predlozio da mi kaze istinu o tom braku, rekoh mi da je istina u vinu, a vino u ljubavi kao i njegova cerka Kleopirija

Slavili smo to vece ljubav, citaoce ljubav!


Bila je noc, i nista se nije videlo sem

----


*Isajlo je zavrsio sa zdravicom:

-Radost nad svim radostima, zanos nad svim zanosima, pijanstvo nad svim pijanstvima, biser nad svim biserima, blago nad svim blagom, beskrajnost nad svim beskrajnostima, to je ljubav. Podigao je casu prema mladencima. I dodao:

-I sada, dizem cacu na vrhu ovih planina iako znam da moram poci, vraticu se ponovo da vidim unuke.

Isao je predvodjen instinktu da vidi gde se kriju bica iz legendi i mitova, gde se kriju jetiji.

Njegova omiljena poslovica je bila.

Sreca j

----

*

Poglavlje peto

Pocetak


Napustamo nase selo da bi spoznali istinu, istina se krije u tragovima koje cemo spoznati kroz Istoriju tradicije i kulturolosko nasledje tradicije.

Isajlo sakupivsi najhrabrije ljude medju kojima su bili svo cetvoro njegovih sinova, Neon, Roj, Grekos i Vidon. Najstariji covek u selu je takodje posao sa njima, uveliko najmudriji. Znao je da prepozna razliku izmedju

---

*

Poglavlje sedmo

Srebrna hijena


Čovek koji premeće planine, započinje premetanjem kamenčića.


Neon se probudih dok su jos sove lovile hranu po noci. Pored njega je spavao najmladji Vidon. Probudio ga je.

Mislio je da je nesto cuo rekao mu je tiho.

Ostali ljudi su spavali mirno. Njima dvojici je povereno cuvanje straze.

-Hajde da vidimo sta je to. Jedan od njih dvojce je rekao brzopleto dok je jos uvek zevao.



*poglavlje ne znam koje


Jednom davno dok je sve bilo drugcije, bolje i velikodusnije vrlo. Dve sestre bile bliznakinje, i volje se podjednako jako isto, u venama lancu rastvorenom. Objasivale su radoscu. Ljubile bi Temudzina povodom svesanih prilika. A svecanih prilika bilo je mnogo, kada god bi on bivao mnogo smesan njima. Smesan jer se naprosto od srca hteo da poigra s njima, upetljavao bi, razvezivao i na kraju opet igrao neku decju igru sa njima.

Secao se isajlo jedne prilike vrlo bitne kada im je u svo toj njihovoj svecanosti rekao da ih voli vise i od ovih slova, reci bi tada njegove izaskivale veoma milo. I upravo tada, i samo tada Isajlo ih

----


Preskacem poglavlja



Istorija jetija, sve je pocelo jednom davno, kada se jos nije ni videla magija, po predpostavkama zivotinje vece od gorile zivele su skladno sa ljudima pomagajuci im u raznim poslovima, jetiji su bili divlje zivotinje ali pod okovima sluzeci coveku bile su prisiljene da came u kavezu. Najcesce su bile koriscene da bi se neki posao brze zavrsio sto je ukljucivalo donosenje-lomljenje drveca za potpalu, nosenje kamenja za izgradjivanje odambrenih nasipa. Najvise su ih koristili i pritomljivali i ucili da ubiju neprijatelja, u sama stara vremena isuvise ratova je bilo i svako je hteo ono sto izgledalo da je god drugog sladje, uvek je ono od ovoga bolje i uvek je tamo lepse nego ovde, ljudi su zeleli, nasu srecu zive neki obicni ljudi ne shvatajuci da zude koliko i mi da sto pre prepoznaju srecu. Zbog toga su se vodile cele bitke, armije jetija.

Malo po malo vremena su se dovodila tehnologijom novom i naukom. U ratovima protiv Jetija,

---




Tada u selu, u to vreme skuplio se mnogo sveta i iz obliznjih varosica da bi tradiciju i moralne vrednosti iskazivali kroz zimsku idilu.

Otac sina i majka kcerke jos nisu shvatali sta se dogodilo sa njihovim najdrazijim. Nije se ni moglo nikako da sazna nesto o tom. Ljudi su isli na igranku, na klizanje, sankanje, i pravljenje malenih kucica od snega, tada bi jednom godisnje dovodili cuvene muzikante na pocetak zimskih idila. Bio je to praznik za svakoga, a ponajvise za najmladje. Dvoje dece bese se izgubilo to vece. Otac i majka poznavase cuvare sela te ih zamoljevsi i rekavsi da su im se deca izgubila sazvah vrlo dobro nekoliko odvaznih i hrabrih ljudi da ih idu nalaziti.

-VIII-

Bilo je tu i onih na zimskim idlama ljudi koji



------

Poglavlje jedanaesto

Pecurkina osujecenost


Ima vec nekoliko dana da u svojoj kuci na selu pokraj ostatka sveze spremljene u pecnici ribe za veceru Mikis Teodefilosos ne namerava na zenino naredjenje da se odazove na izvrsenje. Kada ona zavrsi sa jelom ne rece mu nista. I drsko ode zalupivsi vrata za sobom, ostavi mu samo par nalivenih bokala vina.

Mikis Teodefilosos je pored ribarenja i vrlo cesto posle vecere odlazio na spavanjac pokraj livade koju je sad zena mu ljutito zahtevala zalupivsi vrata da pokosi, Livadu trave velike ali nezne i blage. Pokraj ostataka sveze ribe ispecenoj u pecnici na kojoj je znao nalaziti i nespretnost pri rukovanju njome. Uze sa kaljave peci jedan bokal vina, pospremi sto, i kliknu, sto li se dan otreznuo zar i ima vec mraka napolju. I ode na spavanje. Zatim bojazljivo pogleda na prozor na kojem je stajala okrugla glinena posuda sa voce pored koje je vidik sa prozor bacao na livadu prepunu cveca i prepunu

----

da se tacno zna, da pripremi oprema sva, samo sad, kada je vec polazio na veliku livadu odnosno nije se spremao uopste, mucilo ga je nesto drugo. Mucilo ga je osecaj nespokojstva sto je i mucio celo selo taj osecaj. Da li ce se vratiti, donece sigurno vesti dobre ili ne. Nespokojstvo je kazivalo da ne znaju nista o Isajlu.

Isajlu onom starcicu sa sedim, sedim i dugom bradom brkovima. Mudrom nasmejanom sovinim osmehom starcicu.

Nespokojstvo stareklije Mikisa Teodefilososa ali i svih ljudi u selu odnosilo se upravo na to... strah sta li se sa njima nesto desilo. Odvec ima nekoliko dana

da nemadu nikakvih novosti o njima.


Presavsi vec podosta obradjenih parcela na kojima izmedju ostalog travkanja se pokazivlo negde na kraju negde na pocetku tek obukteli pupoljci zutih cvetova, Mikis Teodefilosos zastane i svi radi zednih grla.

------

***

Dzingis Kanova vojska usmigljolila se negde usko skrivena pokraj planina.

General vodeci iscekivao je vec dva sata Dzingis Kana.

Znameniti pukovnik je rekao generalu vodecem da ce biti bolje da umesto da sacekaju Temudzina pod mogucno idu da traze svog izgubljenog slavnog vojskovodju.

General vodeci je rekao kako to moze samo znaciti jedno. A to, jeste da bi onda se mi oglasili na zapovest Dzingis Kana koji jasno izdao naredbu da ga svi cekamo.

Znameniti pukovnik bese tek predlozio da licno ide da trazi sam Dzingis Kana.

Uzeces nekoliko najboljih ljudi. rekao je general vodeci. I zapamti, da nije najvece umece uvek pobedjivati u bitkama, najbolje je pobediti protivnika bez borbe.

Bas u tom trenutku grupa seljaka sa kosama obesenih preko ramena proharali su i ka horizontu.

Posto bi general vodeci naredio znamenitom kapetanu da ide ka njima da ode da vidi ko su

------

Temuzd je stajao, gledao i upijao carobnice Hele reci, zeleo je da je slusao odondad poput njegove Hele njene oci u kojem je se je pogledu pronalazilo ono sve, sve pa cak i ono sve sto bi sada, sada vec izgledalo za nemogucno. Hela carobnica mu je govorila sve ono zbog cega bi se i odrekla svojih reci upucene njemu dok su kapi blizu jezera padale i tako izazivale kapljice sad, sad kada je blaga kisnica pocinjala.

Sad kad je i to dok je sve njemu govorila potekle bi joj suze rekla bi vam ako bi bili veoma predati u ulozi slavnog vojskovodje, potekle bi suze:

-Borte mi te uze bokte! Dabogda joj decu radjala i gadjala i svadjala Djala, baka ne bas fina koja hoce tvog sina!

-Sina? Oglasili bi ste se tad vi, kao u ulozi sjajnog vojskovodje i kao takav zvali bi ste se upravo Citalac.

Slavni bi vojskovodja i dalje stajao na vetru sa plastom vijori kako u boju tako i nad pobedom. Pobednik nije onaj koji nikada ne pada vec onaj koji nikada ne odustaje.

Hela bi vam odgovorila.

-Citaoce Sina, jer hocemo nastavak ljubavi izmedju vas i mene.

Persirala, ne bi trebala ali, opet... nalagalavi bi vam, vama tu koji ste, rekla je.

Vama. O kako je mislila odnomad da bi, vi, Dzingis Kan, i ona bez obzira na sve mogli ponovo da joj procitate u ocima reci. Govorile bi vam njene reci da mudar covek citaci mudre knjige a i samoga sebe.

Da rodite ono sto se to pak u neodgled naziva ziva zivela, ljubav.

****

Koracano tihom mracnom gustom i hladnom sumom ljudi, nekog. Nekog spoznase.

Prepoznali su simbol, bio je, to simbol Kana Dzingisov, zastava se na vetru polaganice i vrlo nehotice premestala i otkrivala Crni Biser...

Predavali su se sobom.

Predavali su se u potpunosti da slavni

--------


Pogalje boga pitaj koje


-Vazna je veoma vazna. Neko rece od Isajlovih ljudi. Nasa rec, koja se u sekundi stvori a zaboraviti tu rec treba vekova.

Isajlo je radostan bio tog pocetka proleca kad mu zena donese na svet malog Vidona, bese prav i zdrav. Jak na oca mudar na majku Vidon bejase. Vidon imao je svega tri godine kada ga je otac po prva puta ucio da odapne strelu i luk, tada je pogodio pravo u zig mete, i tada je taj batak bejase od kljunatog orla pojeo za veceru pokraj one iste livade gde je nekada o davno da li bi i sad drugacije da je vreme trcao.

Prvu je godinu ucio kako se ucilo u to vreme.

Nekoliko potom, o... Godina odlucio se da uzme najfiniju i najlepsu zenu iz tog perioda njegova zivota. Zivota kojih od jedne cetvorice Isajlovih sinova vise nema.

Tog dana je i mislio ono sto je kazao ali je kazao da srce i dusa njegovo pripadaju njoj. Njegovo bilo je tog dana srce njeno. Bilo je i to da su jednom isli ka jurisu, jurisu. Jurisu koji bi Vidon sa smeskom voleo. Jurisu na medvede. Medvede tek probudjene. Probudjene ali nece vise nikad biti probudjene oci njegove. Oci pune osmeha, tuge za vecnim nespokojstvom nad njemu samom. Uvek bi i kad bi se zakleli bivalo i ono sto ne moze da se ima, ljudima bi uvek to delovalo malo. Ma, i kada postali bi mi vlasnici kise ili neba ali i vetra uvek bi nam bilo malo i uvek bi zazeleli vise.

-----

Tog citaoce dana secam se, dao sam vam koplje i stit, mac i strelu na zahtev Teodefilososa obesih vam oko ramena, revera boje plavog dijamanta. tako da potoniije mozete s' lakoscu da ukoliko bude na probi da odapnete vasu hrabrost strelu ka Jetiju.


***

Hela je zalila stoga kako nije ispalo onako kako ona je zelela.

Premisljala bi se u toj stvari oko svega, vise od svih tvorevina na svetu je ona zelela je onaj osecaj koji je vezivao Temudzina i cerke.

------

Pogalvlje dvanaesto

Uporiste


Isajlo je bio skrvan. Zakleo se. Bio. Da nikada, ne zeli. Ne zeli odustati.

Zaista bi carobnjakova magija cara kineza (sto bivah u ratu sa prekrasnim mongolima) zapocinjala tamo gde ni same konkubine ne mogau njegove da proniciju u rat.

Covek Isajlov bese dobar ko u to vreme ovog pripovedanja svak u dusi. Pozelevsi Isajlu rekao je dok ohrabrivao je veoma vrlo najvoljenijeg coveka u nase vreme. Isajla, mnogi su se usudili da budu kao, kako se cinilo da budu vrlo blizu nalik njemu.

Covek je u dusi rekao mu je.

-Ne zelim da odes.

-Moram.

-Ne, ne moras. Moras samo da ne odustanes od svega. Ja verujem u tebe Isajlo. Covek u dusi rekao mu je dok brkati premudri i ozalosceni starac pocne da zahvata korak ukorak ka osveti.

Rekao mu je covek u dusi.

-Moras da obecas. Rece covek u dusi.

-Sta.

Dok je hvatao zajedno sa njim korak i nosili su Vidonovo telo pokraj plemenitih konja oglasio se na zalazecem vrelom suncu.

-Ljubav. Rece covek u dusi, Jedan od ljudi.

-Za ljubav uvek, ali za osvetu na vek. Za navek vecnost provesti u trazenju zlog u ljudima ljudima. Sto Jetiji. Zastao je da bi snoge na nogu osecao jos veci bol koje ga je okruzivala. Probudise pobunu protiv ljudi.
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.