Udaljiti se od prijatelja, razilazenje puteva

[Lollol]

Zamislimo situaciju, poznajete te ljude skoro ceo zivot ili godinama. Prosli ste zajedno mnogo toga, ali vremenom nekako se udaljavate. Nemate vremena za druge, imate druge obaveze kao i oni, a tu ste u istom okruzenju, niste upoznali neke nove ljude sa kojima provodite vise vremena ni vi ni oni, nije bilo neke drame, nego jednostavno vam se putevi u neku ruku razilaze, tj. svako ima svoj zivot, posao, veze i jednostavno ste se udaljili, slabije se vidjate a kada se vidjate nekako to nije to i manje-vise cutite ili pricate samo da bi pricali nesto.

Jeste li imali takva iskustva i kako ste se nosili sa njima,i sta dovodi do toga da se prijateljstva i drugarstva polako blede? Shvate li ljudi da se razlikuju jedni od drugih posle ko zna koliko godina ili zapravo i nikada nisu bili istinski prijatelji?

 

[gost 346714]

Imam to iskustvo. Imao sam neko svoje društvo. Vremenom smo se sve redje vidjali da bi se ja na kraju poptuno posvetio školskim obavezama, tj. na kraju smo izgubili svaki kontakt

 

[Cvetna]

Situacija je životna i realna, i svi se suočavamo sa njom u svim periodima života.

Istina je da se ljudi razlilaze i udaljavaju kako grade svoj život i kako se sadržina njihovog života uvećava (brak, porodica, novi posao, dodatni posao), no ne bih razilaženje uzela kao osnov sumnje da li je prijateljstvo zaista bilo iskreno i duboko, već bih razilaženje dovela u vezu sa činjenicom da se svi menjamo, pa tako i naši prijatelji - u jednom dužem ili kraćem životnom periodu smo bili sličniji i slične stvari su nas povezivale, dok u sledećem periodu počinju da se javljaju razlike (a one se uglavnom javljaju kada sadržina naših života više nije ista).

Kao što se dešava da partneri koji su se voleli, bili bliski i delili svoju svakodnevicu, mogu da se raziđu usled promene prioriteta i sadržine života, tako je moguće da se raziđu i prijatelji - što ne znači da nekada nisu i bili pravi i istinski prijatelji. No, većina ljudi to smakne s uma, pa ima običaj reći da su "opstala samo prava prijateljstva" kao što su i opstale samo "prave ljubavi", što je netačno - opstaju oni odnosi u kojima se akteri zajedno menjaju i čiji pravac promena ide u istom smeru.

 

[Џорџи]

to nije nikakav problem kad se razidjemo zbog obaveza ,poslova, veza i brakova, posto ionako tezimo ceo zivot ka tome i neminovno je da necemo s njima ici na pocinak,problem sam uglavnom imao zbog ljubomore i sto sam ih uvek vuko za sobom pozajmljivo pare i nalazio poslove,pa onda komplexasi da ne ispadnu manje vredni nece da se oduze nego aj da puste muda kad stave u dzep 50e,zato treba testirati na pocetku i cist racun uvek

 

[radyu5]

Desilo mi se to. Ali sam se onda otreznio i shvatio ko mi je prijatelj a ko ne. Ne bih nazvao prijateljima koji ucestvuju u opisanom dogadjaju. Mada nemam nista protiv takvih situacija. Sve je to za ljude.

 

[Dragoljub69]

Posesivnost supružnika često načini od braka hermetićnu zajednicu.Još kad stignu deca,od obaveza i ono
malo prijateljstava koje se sačuvalo prestaje da se neguje!
Da,da se neguje!
Jer i prijateljstva su nalik ljubavnim vezama-valja ih negovati kao cvetnu baštu...
I cvetna bašta ako se zaliva,hrani i neguje biva lepa i mirisna,ako se zapusti,zakorovi se vene i nestaje...
Moj savet je mladim parovima da bar telefonom održavaju nekoliko najdražih prijateljstava...
Kad odrastu deca biće više vremena za druženje...
Jer prijatelji se lakše gube nego li se stiću.

 

[Bastiani]

Situacija je životna i realna, i svi se suočavamo sa njom u svim periodima života.

Istina je da se ljudi razlilaze i udaljavaju kako grade svoj život i kako se sadržina njihovog života uvećava (brak, porodica, novi posao, dodatni posao), no ne bih razilaženje uzela kao osnov sumnje da li je prijateljstvo zaista bilo iskreno i duboko, već bih razilaženje dovela u vezu sa činjenicom da se svi menjamo, pa tako i naši prijatelji - u jednom dužem ili kraćem životnom periodu smo bili sličniji i slične stvari su nas povezivale, dok u sledećem periodu počinju da se javljaju razlike (a one se uglavnom javljaju kada sadržina naših života više nije ista).

Kao što se dešava da partneri koji su se voleli, bili bliski i delili svoju svakodnevicu, mogu da se raziđu usled promene prioriteta i sadržine života, tako je moguće da se raziđu i prijatelji - što ne znači da nekada nisu i bili pravi i istinski prijatelji. No, većina ljudi to smakne s uma, pa ima običaj reći da su "opstala samo prava prijateljstva" kao što su i opstale samo "prave ljubavi", što je netačno - opstaju oni odnosi u kojima se akteri zajedno menjaju i čiji pravac promena ide u istom smeru.

Све је тако. Чињеница је међутим и да се људи поред старих пријатеља осећају опуштеније (него поред пријатеља које су стекли касније) чак и ако их је живот у међувремену удаљио. На сличан начин као што се људи унутар фамилије осећају да су код куће чак и кад са неким чланововима фамилије не контактирају годинама.

Чак ако обновите пријатељство са особом из младости са којом можда и нисте у своје време били превише блиски, тај однос је посебан и у њему се човек осећа сигурније него са неким са ким се спријатељио у зрелијим годинама.

 

[gost 189815]

Zamislimo situaciju, poznajete te ljude skoro ceo zivot ili godinama. Prosli ste zajedno mnogo toga, ali vremenom nekako se udaljavate. Nemate vremena za druge, imate druge obaveze kao i oni, a tu ste u istom okruzenju, niste upoznali neke nove ljude sa kojima provodite vise vremena ni vi ni oni, nije bilo neke drame, nego jednostavno vam se putevi u neku ruku razilaze, tj. svako ima svoj zivot, posao, veze i jednostavno ste se udaljili, slabije se vidjate a kada se vidjate nekako to nije to i manje-vise cutite ili pricate samo da bi pricali nesto.

Jeste li imali takva iskustva i kako ste se nosili sa njima,i sta dovodi do toga da se prijateljstva i drugarstva polako blede? Shvate li ljudi da se razlikuju jedni od drugih posle ko zna koliko godina ili zapravo i nikada nisu bili istinski prijatelji?

ako neko zaista zeli da odrzi prijateljstvo potrudice se da odvoji bar sat 2 nedeljno za njega..
(posebno uz danasnju tehnologiju to je i te kako olaksano)..ali mora biti uzajamno ponasanje..

 

[Say it right]

Zamislimo situaciju, poznajete te ljude skoro ceo zivot ili godinama. Prosli ste zajedno mnogo toga, ali vremenom nekako se udaljavate. Nemate vremena za druge, imate druge obaveze kao i oni, a tu ste u istom okruzenju, niste upoznali neke nove ljude sa kojima provodite vise vremena ni vi ni oni, nije bilo neke drame, nego jednostavno vam se putevi u neku ruku razilaze, tj. svako ima svoj zivot, posao, veze i jednostavno ste se udaljili, slabije se vidjate a kada se vidjate nekako to nije to i manje-vise cutite ili pricate samo da bi pricali nesto.

Jeste li imali takva iskustva i kako ste se nosili sa njima,i sta dovodi do toga da se prijateljstva i drugarstva polako blede? Shvate li ljudi da se razlikuju jedni od drugih posle ko zna koliko godina ili zapravo i nikada nisu bili istinski prijatelji?

pa sta znam
sa kim god da mi se put razisao, nekako smo opet uspostavljali kontakte
sa jednom drugaricom nakon 8 godina
sa jednim drugarom nako 3 4 godine
a bilo je i ostalih prekida sa ljudima, prosto upoznajes nove zanimljive ljude a onaj koga prepoznas kao prijatelja uvek je tu negde

 

[gost 341997]

sa jednim drugarom sam potpuno izgubio kontakt
i to pojma nemam zašto..sve to se desilo 'odjednom'
prestanak komunikacije,kontakta i to traje već 5 godina

jednostavno smo zaćutali...razlog - nepoznat

 

[gost 129086]

Normalno je da deca se više druže pa i mladi, jer imaju vremena. Odraslima stižu obaveze i počinju da prorede, udalje se jedan od drugoga. Sve zavisi kakav si ti tip i kakva si osoba i koji ti je cilj. Utešno je da ako neko se kreće u velikom društvu gde stalno viđate po klubovima, udruženjima, seminarima, strankama, itd nekako opstajete komunikaciju ali vremenom ti međuljudski odnosi postaju monotoni i ravnodušni, među toliko ljudima osećate usamljenost ili negde gde ste omiljeni.

Samo ne treba odustajati od nova prijateljstva, ko zna, kako i zašto, u kasnim životima mogu vam zatrebati.

 

[gost 287528]

Zamislimo situaciju, poznajete te ljude skoro ceo zivot ili godinama. Prosli ste zajedno mnogo toga, ali vremenom nekako se udaljavate. Nemate vremena za druge, imate druge obaveze kao i oni, a tu ste u istom okruzenju, niste upoznali neke nove ljude sa kojima provodite vise vremena ni vi ni oni, nije bilo neke drame, nego jednostavno vam se putevi u neku ruku razilaze, tj. svako ima svoj zivot, posao, veze i jednostavno ste se udaljili, slabije se vidjate a kada se vidjate nekako to nije to i manje-vise cutite ili pricate samo da bi pricali nesto.

Jeste li imali takva iskustva i kako ste se nosili sa njima,i sta dovodi do toga da se prijateljstva i drugarstva polako blede? Shvate li ljudi da se razlikuju jedni od drugih posle ko zna koliko godina ili zapravo i nikada nisu bili istinski prijatelji?

Nisam imala iskustva da prijateljstvo izbledi, a postoji od vrtića To je vrsta odnosa koja se gradi i godinama samo osnažuje, bar do sada je tako bilo.
Za drugarstva mi je to nekako normalno, dešava se, mada ne obavezno, nekako je to prirodan put u zavisnosti od preokupacija, životnih faza itd...Neki ljudi dolaze, neki odlaze i to je ok.

 

[DaRkGuitaRist88]

U pitanju je najbolja drugarica, nezaboravno dvogodisnje druzenje, a znamo se tri ali smo intezvno svakodnevno druzili tek posle godinu dana.Bila mi je kao sestra, to prijateljstvo necu moci da prebolim, zaboravim, to prijateljstvo je bilo na istom nivou kao sa mog najboljeg druga iz detinstva sada je kum, dakle imam samo njega s kim se osecam dobro u drustvu, ispunjeno za koga mogu da kazem da je uvek tu za mene a i ja za njega a isto tako je vilo s njom.Nase prijateljstvo je stalo zbog njene ljubomore, u pocetku je bila suzdrzana a kasnije je pocela da pravi probleme, e kad je zatrudnela videla je da ima veliki uticaj i tu je iskoristila da se ja od nju polako udaljim i pred vencanje kad je pobacila je rekla ili ces na vencanju sam bez mene ili nema da je zoves i eto sah mat.Vencanje je bilo vec zakazano, pozivnice poslate i nisam imao kud.Ja sam njeno dete iz predhodnog braka prihvatio, mada ja nemam za sada obavezu prema njemu jer je dete ostalo kod oca.Bio sam spreman da ako se nesto promeni i da dete zivi kod nas alu sad posle silnih svadja manjih i vecih, tolikih uvreda vise za to nisam i cekam samo kad ce da dodje dan rastanka pitanje je vremena kad ce...

Drugarica ne verujem da ce ikada da mi oprosti da me razume i shvati ali eto tuga i samo tuga...

 

[Smoriša]

Zamislimo situaciju, poznajete te ljude skoro ceo zivot ili godinama. Prosli ste zajedno mnogo toga, ali vremenom nekako se udaljavate. Nemate vremena za druge, imate druge obaveze kao i oni, a tu ste u istom okruzenju, niste upoznali neke nove ljude sa kojima provodite vise vremena ni vi ni oni, nije bilo neke drame, nego jednostavno vam se putevi u neku ruku razilaze, tj. svako ima svoj zivot, posao, veze i jednostavno ste se udaljili, slabije se vidjate a kada se vidjate nekako to nije to i manje-vise cutite ili pricate samo da bi pricali nesto.

Jeste li imali takva iskustva i kako ste se nosili sa njima,i sta dovodi do toga da se prijateljstva i drugarstva polako blede? Shvate li ljudi da se razlikuju jedni od drugih posle ko zna koliko godina ili zapravo i nikada nisu bili istinski prijatelji?

Sve se menja, a nekako sam misljenja da su prijateljstva dosta uslovna ili da zapravo i ne postoje.

 

[gost 189815]

Sve se menja, a nekako sam misljenja da su prijateljstva dosta uslovna ili da zapravo i ne postoje.

meni su prijateljstva najvaznija stvar u zivotu..ja najvise volim brata i najbolju drugaricu,ona mi je kao sestra..i inace prijateljska ljubav ima najbolji(u smislu najobjektivniji) osnov,jer je zasnovana na karakteru...mislim svaka ljubav ima aspekt vremena u sebi(pa i drugarstvo),ali od svih za prijateljstvo je aspekt vremena najmanje bitan,tu je navazniji karakter,tu najmanje rade hormoni(kod ljubavi sa musk.zenom,imas i hemijsku privlacnost i prijateljstvo itd..)..