Quantcast

Ucestvovanje SPC u gusenju verskih sloboda u Srbijii....

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.590
evo i dokaza

dokument :HELSINSKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI, 2003

http://www.scribd.com/doc/67416682/Političke-aspiracije-Srpske-pravoslavne-crkve#outer_page_14

1. Osporavanje nacela odvojenosti crkve od drzave i narusavanje verskih sloboda i ravnopravnosti...


Proces redefinisanja odnosa crkve i drzave zapocet je uvodjenjem veronauke, kaokonfesionalne nastave, u drzavni vaspitno-obrazovni sistem. Veronauka je naprecacuvedena u osnovne i srednje skole, uoci pocetka skolske 2001/2002. godine putemUredbe Vlade Srbije (jul 2001), uprkos jakom otporu javnosti, takoreci bez ikakvihkadrovskih i programskih priprema i uz grubo krsenje republickog i saveznog ustava.
Vazeci ustav prekrsen je visestruko – pocev od samog nacela odvojenosti crkve oddrzave, preko flagrantne povrede propisa o privatnosti verskih uverenja kao i slobodesavesti, do faktickog ukidanja verske ravnopravnosti priznavanjem prava na verskunastavu samo onim konfesijama koje su izrekom pobrojane u Uredbi.
Odmah nakonulaska u drzavne skole, Crkva je usla u Vojsku Jugoslavije. Usledio je zahtev daBogoslovski fakultet udje u sastav drzavnog Univerziteta, kao i pitanje povratka crkveneimovine. Ova dva pitanja jos uvek cekaju svoje zakonsko razresenje.Crkva, kao i resorna ministarstva, ne kriju da sve te mere smatraju samo prvim koracimau pravcu napustanja ustavom proglasenog nacela o odvojenosti crkve i drzave iuspostavljanja nekog oblika njihovog jedinstva. Neretko se pominje Grcka i njen modeldrzavne crkve kao idealan. “Drzava bi morala pravoslavlje da proglasi drzavnomreligijom, odnosno nasa drzava treba da se verifikuje kao pravloslavna drzava, u kojoj bidruge veroispovesti doduse imale pravo na postojanje, ali ne bi bile u istom rangu sa pravoslavljem i samo ako one po oceni SPC ne bi bile satanisticke” (Kancelarije zaveronauku pri Patrijarsiji).[1]Bivsi dekan Bogoslovskog fakulteta, Radovan Bigovic,smatra da “religija nije privatno emotivno osecanje, kako se to kod nas jos tumaci”[2], au svom zvanicnom obracanju javnosti, SPC ostro napada stanoviste po kome

veroispovest treba da predstavlja privatnu stvar pojedinca i pristalice laicke drzave naziva“sledbenicima Satane”
.[3]Bivsi savezni ministar vera, Bogoljub Sijakovic, takodje odbacuje model odvojenosticrkve od drzave kao nesaglasan sa srpskom tradicijom i zalaze se za resenje koje bi imaloelemente razlicitih modela jedinstva – od drzavne crkve, preko “simfonije” izmedjudrzave i crkve, do modela priznatih crkava kao u Kraljevini Jugoslaviji. Sam patrijarhSPC prednost daje “simfoniji”.

Smatramo da je najbolji odnos izmedju drzave i Crkveonaj koji je vec bivao i pre, to je simfonija – saglasnost izmedju drzave, odnosno drustvai Crkve.”[4]Ovaj model crkveno-drzavnih odnosa, koji je uoblicen u Vizantiji ivremenom evoluirao u sistem koji daje svetu sankciju nacionalnoj drzavi, u modernodoba postao je osnov na kome je nastao “crkveni nacionalizam”.U samoj Crkvi postoje i pojedinci koji ideje o jedinstvu drzave i crkve odbacuju kaoanahrone i stetne po interese same Crkve. “Ovde i dalje ima pokusaja da se napravi bozijadrzava po vizantijskom uzoru. Ta vizantijska simfonija izmedju crkve i drzave danas je potpuni apsurd i prepreka da SPC zauzme pravo mesto” – smatra djakon Nenad Ilic,dodajuci da Crkva treba da bude odvojena od drzave i politike kako bi se “vratila svomizvornom smislu”.[5]Tesko je ustanoviti da li ovakvi stavovi nailaze na podrsku uredovima viseg svestenstva. U obracanju javnosti, ovakvi glasovi sasvim su retki.Iako konacno resenje pitanja odnosa drzave i crkve, odnosno njegovo temeljno preuredjenje, ne moze biti ustanovljeno bez revizije postojeceg ustava, napustanje principa odvojenosti crkve od drzave fakticki je vec obavljeno posrednim putem i to, zasad, po modelu priznatih crkava.Vec je Uredba vlade Srbije o uvodjenju veronauke ustanovila kategoriju “tradicionalnihcrkava i verskih zajednica”, precizirajuci crkve, odnosno konfesije koje toj kategoriji pripadaju (njih sedam). Rec je o kategoriji koju ne poznaje vazeci pravni poredak Srbije ikoja je diskriminatorska prema ostalim konfesijama. U medjuvremenu, koncept priznatihcrkvi – pod nazivom “tradicionalne”, “velike u svetu poznate” crkve i sl. – legitimisan jena razlicite nacine, na svim nivoima, i gotovo da se vise i ne dovodi u pitanje, osim u pogledu broja crkava koje drzava treba da prizna. Zalazuci se za povratak crkveneimovine, Ministar vera u vladi Srbije pravo na povratak priznaje samo “tradicionalnimcrkvama i verskim zajednicama kojih ima sedam...”[6]A, u zahtevu SPC, kojim se trazi pristup Crkve javnom radiodifuznom servisu, koji je potpisao patrijarh, navode se SPC idruge “istorijske, odnosno tradicionalne verske zajednice”, koje se ne odredjuju poimenicno.[7]Glasilo SPC
Pravoslavlje
ide jos dalje, pa predlazuci da se umesto zakona o verskimslobodama donese “zakon o Crkvi”, zastupa stanoviste da je pogresno prenebregavati“cinjenicu da je Crkva jedna”i izjednacavati sa njom “sve sto je bilo ko i bilo kad nazvaoverskom zajednicom
,
sve ono sto je nastalo doslovno juce, na skupu nekog tajnogdrustva, sekte ili ljudi koji su verski zalutali... ili su cak podlozni verskomterorizmu...”[8]

...
 
Poslednja izmena:

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.590
Ovakvo tumacenje verskih sloboda veoma je rasireno u crkvenim krugovima. Ukategoriju sekti svrstavaju se brojne crkve i verske zajednice, uglavnom protestantske.Prema njima se, kao prema “sektama”, iskazuje jaka netrpeljivost, ponekad cak iotvorena agresivnost. “Nad srpskim narodom se planski i sistematski sprovodi zlo, koje jeVladika Nikolaj tako dobro primetio: duhovni genocid preko mnogobrojnih sekti – protestantskih, dalekoistocnih i satanskih” – pise
Pravoslavlje.
[9]Preko
Pravoslavlja
sesiri strah od zavere Zapada usmerene na duhovni genocid srpskog naroda koji treba da seobavi posredstvom “sekti”. Postoji “plan o sistematskom pokrivanju cele Srbije i CrneGore mrezom sekti”.[10] I dalje: “Nije ovde rec ni o kakvoj adventistickoj crkvi... Ovde je rec o adventistima ili u nasem narodu poznatim kao sekta subotara”. “Njihova pojavai... pojacan medijski nastup” predstavlja “Boziju opomenu i zvona na uzbunu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim vernicima i njenom svestenstvu”, slicno kao posle Prvogsvetskog rata, kada je “kao spontani odgovor” na pojavu “sekti” i njihovu “avangardnu propagandu”, stvoren “poznati bogomaljacki pokret” – to “ najvece i najvelicanstvenijecudo u novijoj istoriji nase crkve”, ciji je vodja i organizator bio “Sveti vladika Nikolaj”.“Mozda ce ova sektaska aktivnost... roditi novog Nikolaja koji je potrebniji danas visenego ikad” – kaze protodjakon i glavni urednik radio stanice
Glas crkve
(Valjevo) iistoimenog casopisa, Ljubomir Rankovic.[11]Pozivanje na vladiku Nikolaja kao na najvisi autoritet u srpskom pravoslavljukarakteristika je u komunikaciji SPC sa pastvom. Vladika Nikolaj je kultna licnostnajkonzervativnije, danas dominantne struje u SPC,[12] cije su temeljne odrednice antizapadnjastvo u najsirem smislu i nacionalizam s elementima fasizma. Mosti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju u maju 1991, u danima kada je Srbija otpocinjala rat nateritoriji bivse Jugoslavije, a u skladu sa nastojanjem Milosevicevog rezima da izvrsi stoefikasniju mobilizaciju nacionalisticke euforije i proratnog raspolozenja. Nakon 5.oktobra, SPC jos upadljivije promovise vladiku Nikolaja. Ona ga kvalifikuje “najvecimSrbinom posle sv. Save”, stvarajuci od njega mit u narodu i “zastitni znak srpstva i pravoslavlja”. Tako, na primer, Crkva, u prisustvu samog vrha vojne hijerarhije, generala Nebojse Pavkovica, na dan 24. marta, na godisnjicu pocetka NATO intervencije u Srbiji,u manastiru Soko otkriva spomenik [13]ovom kontroverznom vladiki, koji je iskazivaootvoreno postovanje prema Hitleru i cija je misao, izmedju ostalog, sadrzala neuvijeniantisemitizam.[14] Nedavno je Savez jevrejskih opstina Srbije i Crne Gore, konstatujuci da je posle 5. oktobra antisemitizam u porastu, naveo knjigu vladike Nikolaja
Reci srpskom narodu iza tamnickih prozora
kao primer “najogavnijeg antisemitizma”, u komesu Jevreji “sinonim za djavola”.[15]Aktuelno glorifikovanje vladike Nikolaja povezano je u velikoj meri sa nastojanjemCrkve da se izbori za poseban polozaj u drzavi. Pozivanje na Nikolaja uobicajena je“argumentacija” s kojom SPC druge crkve kvalifikuje kao sekte i, fakticki, brani ideju ouvodjenju drzavne crkve.Imajuci u vidu ovakvo razumevanje verskih sloboda od strane Srpske pravoslavne crkve,a koje se svodi na fakticko negiranje tih sloboda, nisu neocekivani cesti izlivinetolerancije prema drugim veroispovestima, pa cak i nasilje poput onog ispred

Patrijarsije, kojim su vernici Anglikanske crkve spreceni da prisustvuju Bozicnoj liturgiji.[1
6]


2. Pretenzije na moralni i ideoloski monopol u drustvu.

Netolerancija i agresivnost Nakon 5. oktobra, snazno i manifestno podrzavana od samog vrha vlasti SRJ, posebnonjenog predsednika, Vojislava Kostunice, Srpska pravoslavna crkva se sve otvorenijenamece kao vrhovni moralni i ideoloski arbitar – pocev od vaspitanja dece i omladine, dosveukupne kulturne i civilizacijske orijentacije drustva u celini. Vrednosti koje, pri tome, promovise, takoreci bez izuzetka, odlikuju se krajnjom arhaicnoscu, kolektivizmom,antizapadnjastvom i ksenofobijom, dok je nacin na koji ih promovise obelezen visokimstepenom netolerancije, pa, cak, i agresivnosti.Posebnu aktivnost Srpska pravoslavna crkva pokazuje kada je u pitanju arbitriranje uvaspitanju dece i omladine. U tom pogledu, ona stoji na stanovistu da je “Crkvu odvojitiod skole isto kao i majku odvojiti od deteta…”[17], te da svi oni koji se protive tome daverska dogma cini temelj moralnog vaspitanja predstavljaju “sledbenike Satane”[18].U odnosu prema ateistima SPC upotrebljava govor mrznje u najcistijem obliku. Odsustvozadrske i lakoca s kojom to cini u dobroj meri proisticu iz okolnosti da ona ateizam povezuje sa komunizmom i zapadnjastvom – fenomenima za koje pretpostavlja da sutokom poslednjih petnaest godina delegitimisani u srpskom drustvu.“Srbofobija i bogoborstvo komunistickih hordi... ucinili su itekako veliku pustos naduhovnom polju Srpstva. U grobnici srpskog naroda, odnosno u SFRJ, skolstvo je bilosazdano na temeljima ateizma... Vekovima je bogoljublje krasilo srpski nacion... a danassmo beslovesna rulja koju svaki hohstapler uspeva da zavede i prevari. Daljomamerikanizacijom i bezverjem postajemo janjicari novog doba” – pise list
Pravoslavlje.
[19]U bozicnoj poslanici za 2002. godinu, Patrijarh SPC je roditelje ateiste optuzio da su“gurnuli sopstveni porod na puteve lazne srece i lazne slobode...”, te da su “upropastilisvojoj deci zivot...”[20]Delegitimisanju ateizma pridruzuju se i oba ministra vera – Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Za republickog ministra, VojislavaMilovanovica, ateizam je krivac za ratove i siromastvo i “moralni sunovrat”[21], dok ministar u vladi SRJ, Bogoljub Sijakovic, ateizam povezuje sa “stanjem uma i mentalnimnasledjem duhovno-moralno poremecenog drustva u kome smo mi ziveli 50 godina”.[22]U istu, satanizovanu drustvenu grupaciju, uz ateiste, Crkva svrstava i borce za ljudska prava. Kao i ateisti, i oni se povezuju sa komunizmom, odnosno “titoizmom”. Zasaveznog ministra vera, borci za ljudska prava su “politicki kameleoni”, “koji su ranije proganjali ljude zbog vere u ime komunizma i titoizma, a sada to cine u ime ljudskih prava i evropskih integracija”.[23] Patrijarh, pak, borce za ljudska prava smatra “ogrehovljenim umovima”[24]– slicno vladici Nikolaju, koji je individualizam Patrijarsije, kojim su vernici Anglikanske crkve spreceni da prisustvuju Bozicnoj liturgiji
 
Poslednja izmena:

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.590
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t41202.lt.html

Vašington – Poštovanje verskih sloboda u Srbiji pogoršalo se tokom prošle godine zbog "problematičnog zakona o verskim zajednicama" i "njegovog proizvoljnog sprovođenja", navedeno je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da su zabeleženi slučajevi diskriminacije predstavnika verskih manjina, i da su prijavljeni slučajevi vandalizma, govora mržnje, fizičkih napada, kao i negativni medijski izveštaji u kojima su ove zajednice nazivane "sektama", a pripadnici "satanistima" i "devijantnim" osobama.

Policija i vladini zvaničnici preduzeli su pozitivne korake kao odgovor na govor mržnje i vandalizam, ali istrage o ovim događajima uglavnom su spore i bez zaključaka, navodi se u izveštaju.

Iako Ustav Srbije garantuje slobodu veroispovesti, zakon o verskim slobodama iz 2006. godine "sprovodi diskriminaciju među verskim zajednicama i uskraćuje nekim zajednicama njihov pravni status", navodi se u izveštaju. Prema tom zakonu o crkvama i verskim zajednicama, manjinske verske zajednice moraju da prođu komplikovanu proceduru registracije da bi bile priznate.

Zakon priznaje samo sedam tradicionalnih verskih zajednica.

Vlada nije priznala makedonsku i crnogorsku pravoslavnu crkvu. Prema zakonu iz 2006, nijedna verska zajednice ne može da sadrži ime ili deo imena neke od registrovanih zajednica – tako nijedna nova verska zajednica koja u nazivu ima reč "pravoslavna" ili "evangelistička" ne može da bude registrovana, navodi se u izveštaju

Stejt departmenta.

Mnoge nevladine organizacije, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Venecijanska komisija Saveta Evrope kritikovale su ovaj zakon i naročito uslove za registraciju verskih zajednica.

Tako su pojedine verske zajednice, koje su bile priznate više od 50 godina, a u Srbiji prisutne više od 150 godina, morale, prema zakonu, da se registruju ponovo.

U izveštaju piše da Srpska pravoslavna crkva ima povlašćen tretman, a kao primer navodi se subvencionisanje plata sveštenika pravoslavne crkve koji rade na Kosovu i u inostranstvu.

Kada je reč o poštovanju verskih slobodana Kosovu, Stejt department zaključuje da se ono poboljšalo i da je politika vlade nastavila da doprinosi slobodnom izražavanju vere. Društveno nasilje se znatno smanjilo, ali napetosti između zajednica ostaju velike, navodi se u izveštaju. "Iako izgleda da su društvena diskriminacija i nasilje uglavnom etnički motivisani, bliska veza između etničke pripadnosti i vere čini teškim da se utvrdi da li su događaji motivisani etničkom ili verskom netrpeljivošću" navodi se u izveštaju.

U izveštaju takođe piše da je briga za bezbednost i dalje problem za srpsku zajednicu i njene verske slobode i da su se neki Srbi na Kosovu žalili da nisu mogli slobodno da putuju, na primer da posećuju groblja za vreme verskih praznika.
U izveštaju se navodi i da je nastavljen rad na obnavljanju verskih objekata Srpske pravoslavne crkve koji su oštećeni u neredima 2004. godine.
 
Poslednja izmena:

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.590
Verska diskriminacija i dalje prisutna u Srbiji

http://www.e-novine.com/drustvo/33041-Verska-diskriminacija-dalje-prisutna-Srbiji.html

Direktor Centra za razvoj civilnog društva dr Vladimir Ilić istakao je da u Srbiji postoji “neustavno stanje na području verskog života” i da je Ministarstvo vera kao osnovni cilj proklamovalo “održavanje i očuvanje verske strukture Srbije a ne ostvarivanje slobode veroispovesti”. Dodao je da za ovako nešto ne postoji pokrića ni u Ustavu ni u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama.
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.586
Ovde su u pitanju dva krajnja stava:anglosaksonsko pravo i Balkansko (kontinentalno i Dušanovo)...
Helsinški odbor se rukovodi Delaracijom o ljudskim pravima,uz diskreciono povlađivanje svojim finansijerima-članicama NATO...
Vlada RS ,koja je ovde na meti (zaista)i njeni akti (de facto i de jure) zaista govore o PROTEKCIONIZMU i to samo kad je u pitanju SPC
kao institucija...
Valja imati u vidu,a smešno i infantilno je nemati u vidu,da je SPC od velikog značaja za kulturu,moralni integritet,etnički identitet itd,
večinskog naroda ove države...Več samo kulturni značaj SPC kao institucije obavezuje svaku,pa i najliberalniju,vladu na posebni
odnos prema SPC.Takav odnos potražuje i Katolička crkva,međutim,zaista je na delu ostatak šovinizma ,a i antagonizama ,a da bi zadobila
primeren status u ophođenju prema njoj...Nisam ekspert za verska pitanja,ali ovi osnovni odnosi su jasni i većini građana,bar bi trebali biti...
Malo nedostaje više transparentnosti u Ministarstvu vera čemu uveliko "kumuje" informativna suzdržanost crkava koja je razumljiva kad se ima u vidu njihova težnja očuvanju
sopstvene hijerarhije i teško stečenih pozicija...
Ovde valja razumeti da su i Helsinčki odbor,a i Mona na poslu implatacije Ustvnih načela...Jer,nije isto napisati Ustav i primreniti ga...Več preambula Ustava RS govori
o njegovim velikim ambicijama...:mrgreen:
 

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.590
covi USTAV SR Srbije je uvek garantovao verske slobode..... i garantuje i danas

a problem sam iznela... tj tek cu izneti...

SPC je pokusala da zabrani ili ogranici delovanje drugih i manjih verskih zajednica..

uticuci na vlasti da donesu zakon kojim bi ugusila njihovo delovanje

da ne kazem koliko je vrsila propagandu za vreme Milosevica nazivajuci ih sektama i pozivajuci na nasilje protiv njih...

ne mogu sad da trazim te pojedine slucajeve

ali ima ih
 
Poruka
51.006
Pa ok, razumem i ovakvu temu, ali ne razumem tvoju potrebu da je otvoriš. Jedni će reći da je uvredljiva/provokativna (jer se ovde, nažalost, najčešće meri KO je a ne ŠTA napisao), drugi će kazati da je sve što je napisano tačno, i onda će se sukobljeni diskutanti gađati ne argumentima, nego uvredama. Hoću reći: ovo nije tema od koje se može očekivati kvalitetna polemika. Izveštaj može biti povod za otvaranje teme ali bi bio korisniji i protumačen kao manje tendenciozan kada bi poslužio samo kao jedan od argumenata u diskusiji pod nazivom, npr, "Verske slobode".
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.