Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 33.228
Hrabi komunisti su se ukljucili u borbu protiv NDH u Hercegovini, ia kao ustanak nije bio bas organizovan, komunisti su ucestvovali u njemu.
-Ovdje su uslovi za rad Komunisticke partije Jugoslavije ЬШ dosta teski. Prije svega, tu gotovo i nema radnika te ni radnicke klase u pravom smislu rijeei. Као ilegalnoj organizaciji, Partiji је i.>ilo otezano vrsenje jaceg uticaja na selo, pogotovu ovdje. Uskost organizacije i nepravilna politika prema selu su subjektivne slabosti partijske organizacije и Hercegovini. Pred rat је и Hercegovini bllo oko 130 komunista. То је relativno veliki ·broj. Ali pada u oci Cinjenica da ih је 60 otpadalo na Mostar7). Mada је radila pod teskiш иsJ.ovima, Partija иspijeva da pred drugi svjetski rat stvori i ovdje nesto јаса uporista.
-Rad Partije na pripremi ustanka и Hercegovini i raskrinkavanju ustaske politike uznemirio је ustaske vlasti. Krilni zapovjednik iz Mostara javlja, 24. јиnа 1941. godine, pored ostalog: »Od prije nekollito dana otpocela је komunisticka akcija na podrucju krila. Tako sи izmedи 13. i 15. ovog mjeseca rastureni komиnisticki leci pod naslovom »Radni narode Bosne i Hercegovine<<, koji sи upereni protiv osnиtka Nezavisne D1·zave Hr~:atske, Pavelica i osovinskih sila«11).
-u drиgim krajevima Hercegovine, krajem maja i pocetkom juna poceli su pokolji srpskog stanovnistva od strane ustasa. Narocito sи vrsena masovna ubljanja srpskog zivlja u ljubl-nskom srezu23a).
-Rano иjutro, 24. juna naorиZani ustanici iz Zovog Dola i Lukavca, pod komandom Dukice Grahovca, napali sи i zauzeli postaju Lиkavac. ZaraЬljeno је 15 oruzni:ka. Zaplijenjeno је o:ko 30 pиSaka, ·,,i.Se sanduka municije i drugog ratnog materijala. Naden је spisak od 120 seljaka iz okolnih sela, koje su ustase predvidjeie za hapsenje i ubljanje. ZaroЬljenicima је sudio na1·od i svi su osudeni na smrt411). Druga grupa ustanika, iz Koleska ·i Zaloma, napala је u zoru 24. juna postajи и Riljima. Poslije krace borbe postaja је zauzeta. ZaroЬljeno је 6 oruznika4i). Ovoj grиpi иstanika pгislo је jos boraca. Formirana је ceta od oko 150 Ьогаса. Sa razvijenim crvenim barjakom ceta iz Rilja krenиla је dalje.
-Razboritiji i pametnijd ljudi !i ma1obrojni clanovi Partije pokиsali sи da spгijece pljackи i ubljanje. Veemi zaгoЬljenih nije nista иo njeno. Ipak su citavo selo Mulje i sve mиslimanske kuce и Avtovcи spa- ljeпi89a).
-povom pogledu vrlo је ·interesantno i pismo nadeno lюd jednog zaroЬljenog ustanika za vrijeme borbe na Trusmi, koje glasi: r,Izvjestaj Ьгој 1. Narodnom pokretu za oslobodenje Nevesinja. Smjesta orgaпizиjte cete, vodove i desetine sa odgavarajиcom spremom i iskнsпdm staresinama, izviestite jacinu vaslh narodnih snaga. Uvedite strogi red i discipHnu pod zakletvom. Bнdite spremni za opsti napad ро doblvenom nasem naredenjи (Moskve). Moskva је po·zvala sinoc sve Srbe na ustanak i V'Odenj е ~erilskog; rata. Cas slobode је na pragu. Rusite sve pиteve i mostove. U sJ11caiu jacih snal!a sa kojim rasoola.Zete, odmah saliite l.oon2.000 ljudi u Vuciju Baru u Bjelasnici radi izvтsenja pozadin-kog napada. Ovdje se vrsi hitno priprema. Udar -na Gacko Ьiсе oznacen sa svjetlecim signalom. Crna Gora је na nogama, ispitиje se jacill1a i pokret ita1i}arnskih snaga i иbrzo cemo i njih napadati. Za sada Italijane propиstajte. Nista ne pred\Шmajte Ье1. nas, jer cemo svi zajedno vr5iti ·napade. Bratski pozdгav. 2. јиlа 1941. Crkvice Mir. О AvdaloV'ic Znak raspoznavanja »Pokret«97). Iz navedenog dokиmenta vidi se da је ozЬiljno sh1М.cen poziv Moskve na ЬоrЬи protiv оkираtога i da sи vrsene siroke pripreme za tи ЬоrЬи. Prema neprijateljskim dokumentima vidi se da sи i oni pravilno procijeпili иzroke иstanka. »Nemiri oko Nevesinja dijelom sи revolt zbog akoije ustasa, аИ dijelom :i zbog stupanja Rиsije и rat, jer је opazeno nekollko· ceta poЬunjenika эа crvenim zastavama«98).
- Do prvih ustaarickih akcija doslo је spontano. On~ nisи gotovo ni pripremane. Naтod se podigao da se spase od ustaskog teroca. Ustani<:i orga-niwvanije dјеlији tek и drиgoj polovini juna. Planovi о akcijama se \Шl'aprijed pripremajи. Odredivani sи datиmi r.jilюva izvodenja. U sustini, ustam.ak nema cvгSce organizaoije. Da эи ustan~ci imali Ьоlји o.rg.anizacijи, vise ratnog materijala, иspjesi bi blli mnogo veci. Narod је Ьiо spreman da se bori. Trebalo ga је organi- .zovati i иsmjeriti ЬоrЬи protiv pгavog 111.eprijatelja. U иsbankи su иce tvovali svi slojevi srpэk.og stanovni.Stva, koje se bor.ilo za opstanak i nacionalnи sloЬodи. Komunisti, . simpatizeri Partije i clanovi SKOJ-a sи odigrali znзcajnи иlogu и podizam.ju Ьorbenog moтala kod nм-oda ru njegovim
rlpremama za иstanak. Uticaj Farti.je blo је mno.go ve6i nego sto pokazиje Ьгој njenih clanova. U svom djelovanjи komиll1'1sti se oslanjajи na tгadicionalnи ljиbav ovog naroda prema Rиsiji i na mrznjи prema okиpatoru. Najteze је Ьi1о sto је bilo malo clanova Partije i sto је njima, и иslovima иstaSkog terora, Ыо o.teian rad. U Hercegovini је bilo zavedeno vanredrю sЬanje. Za svako pиtownje Ьile эu potrebne posebne pгopus·nke. Ustase sи bиdno pratile na komuniste. Zato su pиtovanja clanova Partije bila otezana i skopcana sa opasnoscи. Sitиacija se pogorЭala kad је poeelo maso.vno hapsenje. Kako nije гaspolagao S()lidnijom tehnikom za izradи dokиmenata, OЬlasni komitet и Mostaru do.lazi u teS:kи sitиaciju99). Tako је djelatnost P artije bila oteiana. Njeni Clanovi Ьili sи pгinиdeni da bjeze и dгuge krajeve. U vvijeme kad'a ttstal!1ak zahvata mase, medи njd.ma se nasao samo mali broj cJ:am.o.VIa Parti:je. OЬlasni komitet и Mostaru ije иspio tokom јиnа i jula da uhvati vezu sa terenom. Nisu znali sta se tamo de5a va. » Znalo ·se da se vode ЬоrЬе, ali ko Љ vodi i ko rukovodi, nije se tacno zn·alo«100) . Oko dva i ро mjeseca ustanici su z izlozenog se voidi da је ustanak voden prije poziva СК КРЈ na иstanak protiv okиpatюra. On n•ije di~иt na poziv Partije niti је Partija njime rиkovodila. SpecificD'i uslovi natjerali su narod da se sam digne na иstanak, bez icijeg poziva. Mada nije Partija nj.ime rukovodila, ustanak potvтdиje pravilnost njen!>g stava u pitanju vodenja borbe pгotiv okupa1юra. Оп ocito govori koblko је ск pгavilno procijenio sitиacijи и zemlji i koHko је Ыо pгavila:n njegov stav i odluka о dizanjи иstanka.
http://iis.unsa.ba/wp-content/uploa...-u-gornjoj-Hercegovini-juna-1941.-godine-.pdf
-Ovdje su uslovi za rad Komunisticke partije Jugoslavije ЬШ dosta teski. Prije svega, tu gotovo i nema radnika te ni radnicke klase u pravom smislu rijeei. Као ilegalnoj organizaciji, Partiji је i.>ilo otezano vrsenje jaceg uticaja na selo, pogotovu ovdje. Uskost organizacije i nepravilna politika prema selu su subjektivne slabosti partijske organizacije и Hercegovini. Pred rat је и Hercegovini bllo oko 130 komunista. То је relativno veliki ·broj. Ali pada u oci Cinjenica da ih је 60 otpadalo na Mostar7). Mada је radila pod teskiш иsJ.ovima, Partija иspijeva da pred drugi svjetski rat stvori i ovdje nesto јаса uporista.
-Rad Partije na pripremi ustanka и Hercegovini i raskrinkavanju ustaske politike uznemirio је ustaske vlasti. Krilni zapovjednik iz Mostara javlja, 24. јиnа 1941. godine, pored ostalog: »Od prije nekollito dana otpocela је komunisticka akcija na podrucju krila. Tako sи izmedи 13. i 15. ovog mjeseca rastureni komиnisticki leci pod naslovom »Radni narode Bosne i Hercegovine<<, koji sи upereni protiv osnиtka Nezavisne D1·zave Hr~:atske, Pavelica i osovinskih sila«11).
-u drиgim krajevima Hercegovine, krajem maja i pocetkom juna poceli su pokolji srpskog stanovnistva od strane ustasa. Narocito sи vrsena masovna ubljanja srpskog zivlja u ljubl-nskom srezu23a).
-Rano иjutro, 24. juna naorиZani ustanici iz Zovog Dola i Lukavca, pod komandom Dukice Grahovca, napali sи i zauzeli postaju Lиkavac. ZaraЬljeno је 15 oruzni:ka. Zaplijenjeno је o:ko 30 pиSaka, ·,,i.Se sanduka municije i drugog ratnog materijala. Naden је spisak od 120 seljaka iz okolnih sela, koje su ustase predvidjeie za hapsenje i ubljanje. ZaroЬljenicima је sudio na1·od i svi su osudeni na smrt411). Druga grupa ustanika, iz Koleska ·i Zaloma, napala је u zoru 24. juna postajи и Riljima. Poslije krace borbe postaja је zauzeta. ZaroЬljeno је 6 oruznika4i). Ovoj grиpi иstanika pгislo је jos boraca. Formirana је ceta od oko 150 Ьогаса. Sa razvijenim crvenim barjakom ceta iz Rilja krenиla је dalje.
-Razboritiji i pametnijd ljudi !i ma1obrojni clanovi Partije pokиsali sи da spгijece pljackи i ubljanje. Veemi zaгoЬljenih nije nista иo njeno. Ipak su citavo selo Mulje i sve mиslimanske kuce и Avtovcи spa- ljeпi89a).
-povom pogledu vrlo је ·interesantno i pismo nadeno lюd jednog zaroЬljenog ustanika za vrijeme borbe na Trusmi, koje glasi: r,Izvjestaj Ьгој 1. Narodnom pokretu za oslobodenje Nevesinja. Smjesta orgaпizиjte cete, vodove i desetine sa odgavarajиcom spremom i iskнsпdm staresinama, izviestite jacinu vaslh narodnih snaga. Uvedite strogi red i discipHnu pod zakletvom. Bнdite spremni za opsti napad ро doblvenom nasem naredenjи (Moskve). Moskva је po·zvala sinoc sve Srbe na ustanak i V'Odenj е ~erilskog; rata. Cas slobode је na pragu. Rusite sve pиteve i mostove. U sJ11caiu jacih snal!a sa kojim rasoola.Zete, odmah saliite l.oon2.000 ljudi u Vuciju Baru u Bjelasnici radi izvтsenja pozadin-kog napada. Ovdje se vrsi hitno priprema. Udar -na Gacko Ьiсе oznacen sa svjetlecim signalom. Crna Gora је na nogama, ispitиje se jacill1a i pokret ita1i}arnskih snaga i иbrzo cemo i njih napadati. Za sada Italijane propиstajte. Nista ne pred\Шmajte Ье1. nas, jer cemo svi zajedno vr5iti ·napade. Bratski pozdгav. 2. јиlа 1941. Crkvice Mir. О AvdaloV'ic Znak raspoznavanja »Pokret«97). Iz navedenog dokиmenta vidi se da је ozЬiljno sh1М.cen poziv Moskve na ЬоrЬи protiv оkираtога i da sи vrsene siroke pripreme za tи ЬоrЬи. Prema neprijateljskim dokumentima vidi se da sи i oni pravilno procijeпili иzroke иstanka. »Nemiri oko Nevesinja dijelom sи revolt zbog akoije ustasa, аИ dijelom :i zbog stupanja Rиsije и rat, jer је opazeno nekollko· ceta poЬunjenika эа crvenim zastavama«98).
- Do prvih ustaarickih akcija doslo је spontano. On~ nisи gotovo ni pripremane. Naтod se podigao da se spase od ustaskog teroca. Ustani<:i orga-niwvanije dјеlији tek и drиgoj polovini juna. Planovi о akcijama se \Шl'aprijed pripremajи. Odredivani sи datиmi r.jilюva izvodenja. U sustini, ustam.ak nema cvгSce organizaoije. Da эи ustan~ci imali Ьоlји o.rg.anizacijи, vise ratnog materijala, иspjesi bi blli mnogo veci. Narod је Ьiо spreman da se bori. Trebalo ga је organi- .zovati i иsmjeriti ЬоrЬи protiv pгavog 111.eprijatelja. U иsbankи su иce tvovali svi slojevi srpэk.og stanovni.Stva, koje se bor.ilo za opstanak i nacionalnи sloЬodи. Komunisti, . simpatizeri Partije i clanovi SKOJ-a sи odigrali znзcajnи иlogu и podizam.ju Ьorbenog moтala kod nм-oda ru njegovim
rlpremama za иstanak. Uticaj Farti.je blo је mno.go ve6i nego sto pokazиje Ьгој njenih clanova. U svom djelovanjи komиll1'1sti se oslanjajи na tгadicionalnи ljиbav ovog naroda prema Rиsiji i na mrznjи prema okиpatoru. Najteze је Ьi1о sto је bilo malo clanova Partije i sto је njima, и иslovima иstaSkog terora, Ыо o.teian rad. U Hercegovini је bilo zavedeno vanredrю sЬanje. Za svako pиtownje Ьile эu potrebne posebne pгopus·nke. Ustase sи bиdno pratile na komuniste. Zato su pиtovanja clanova Partije bila otezana i skopcana sa opasnoscи. Sitиacija se pogorЭala kad је poeelo maso.vno hapsenje. Kako nije гaspolagao S()lidnijom tehnikom za izradи dokиmenata, OЬlasni komitet и Mostaru do.lazi u teS:kи sitиaciju99). Tako је djelatnost P artije bila oteiana. Njeni Clanovi Ьili sи pгinиdeni da bjeze и dгuge krajeve. U vvijeme kad'a ttstal!1ak zahvata mase, medи njd.ma se nasao samo mali broj cJ:am.o.VIa Parti:je. OЬlasni komitet и Mostaru ije иspio tokom јиnа i jula da uhvati vezu sa terenom. Nisu znali sta se tamo de5a va. » Znalo ·se da se vode ЬоrЬе, ali ko Љ vodi i ko rukovodi, nije se tacno zn·alo«100) . Oko dva i ро mjeseca ustanici su z izlozenog se voidi da је ustanak voden prije poziva СК КРЈ na иstanak protiv okиpatюra. On n•ije di~иt na poziv Partije niti је Partija njime rиkovodila. SpecificD'i uslovi natjerali su narod da se sam digne na иstanak, bez icijeg poziva. Mada nije Partija nj.ime rukovodila, ustanak potvтdиje pravilnost njen!>g stava u pitanju vodenja borbe pгotiv okupa1юra. Оп ocito govori koblko је ск pгavilno procijenio sitиacijи и zemlji i koHko је Ыо pгavila:n njegov stav i odluka о dizanjи иstanka. http://iis.unsa.ba/wp-content/uploa...-u-gornjoj-Hercegovini-juna-1941.-godine-.pdf
