Quantcast

Ucesce hrabrih komunisti u ustanku u Hercegovini 1941 protiv NDH

Poruka
19.821
Hrabi komunisti su se ukljucili u borbu protiv NDH u Hercegovini, ia kao ustanak nije bio bas organizovan, komunisti su ucestvovali u njemu.
-Ovdje su uslovi za rad Komunisticke partije Jugoslavije ЬШ dosta teski. Prije svega, tu gotovo i nema radnika te ni radnicke klase u pravom smislu rijeei. Као ilegalnoj organizaciji, Partiji је i.>ilo otezano vrsenje jaceg uticaja na selo, pogotovu ovdje. Uskost organizacije i nepravilna politika prema selu su subjektivne slabosti partijske organizacije и Hercegovini. Pred rat је и Hercegovini bllo oko 130 komunista. То је relativno veliki ·broj. Ali pada u oci Cinjenica da ih је 60 otpadalo na Mostar7). Mada је radila pod teskiш иsJ.ovima, Partija иspijeva da pred drugi svjetski rat stvori i ovdje nesto јаса uporista.
-Rad Partije na pripremi ustanka и Hercegovini i raskrinkavanju ustaske politike uznemirio је ustaske vlasti. Krilni zapovjednik iz Mostara javlja, 24. јиnа 1941. godine, pored ostalog: »Od prije nekollito dana otpocela је komunisticka akcija na podrucju krila. Tako sи izmedи 13. i 15. ovog mjeseca rastureni komиnisticki leci pod naslovom »Radni narode Bosne i Hercegovine<<, koji sи upereni protiv osnиtka Nezavisne D1·zave Hr~:atske, Pavelica i osovinskih sila«11).
-u drиgim krajevima Hercegovine, krajem maja i pocetkom juna poceli su pokolji srpskog stanovnistva od strane ustasa. Narocito sи vrsena masovna ubljanja srpskog zivlja u ljubl-nskom srezu23a).
-Rano иjutro, 24. juna naorиZani ustanici iz Zovog Dola i Lukavca, pod komandom Dukice Grahovca, napali sи i zauzeli postaju Lиkavac. ZaraЬljeno је 15 oruzni:ka. Zaplijenjeno је o:ko 30 pиSaka, ·,,i.Se sanduka municije i drugog ratnog materijala. Naden је spisak od 120 seljaka iz okolnih sela, koje su ustase predvidjeie za hapsenje i ubljanje. ZaroЬljenicima је sudio na1·od i svi su osudeni na smrt411). Druga grupa ustanika, iz Koleska ·i Zaloma, napala је u zoru 24. juna postajи и Riljima. Poslije krace borbe postaja је zauzeta. ZaroЬljeno је 6 oruznika4i). Ovoj grиpi иstanika pгislo је jos boraca. Formirana је ceta od oko 150 Ьогаса. Sa razvijenim crvenim barjakom ceta iz Rilja krenиla је dalje.
-Razboritiji i pametnijd ljudi !i ma1obrojni clanovi Partije pokиsali sи da spгijece pljackи i ubljanje. Veemi zaгoЬljenih nije nista иo njeno. Ipak su citavo selo Mulje i sve mиslimanske kuce и Avtovcи spa- ljeпi89a).

-povom pogledu vrlo је ·interesantno i pismo nadeno lюd jednog zaroЬljenog ustanika za vrijeme borbe na Trusmi, koje glasi: r,Izvjestaj Ьгој 1. Narodnom pokretu za oslobodenje Nevesinja. Smjesta orgaпizиjte cete, vodove i desetine sa odgavarajиcom spremom i iskнsпdm staresinama, izviestite jacinu vaslh narodnih snaga. Uvedite strogi red i discipHnu pod zakletvom. Bнdite spremni za opsti napad ро doblvenom nasem naredenjи (Moskve). Moskva је po·zvala sinoc sve Srbe na ustanak i V'Odenj е ~erilskog; rata. Cas slobode је na pragu. Rusite sve pиteve i mostove. U sJ11caiu jacih snal!a sa kojim rasoola.Zete, odmah saliite l.oon2.000 ljudi u Vuciju Baru u Bjelasnici radi izvтsenja pozadin-kog napada. Ovdje se vrsi hitno priprema. Udar -na Gacko Ьiсе oznacen sa svjetlecim signalom. Crna Gora је na nogama, ispitиje se jacill1a i pokret ita1i}arnskih snaga i иbrzo cemo i njih napadati. Za sada Italijane propиstajte. Nista ne pred\Шmajte Ье1. nas, jer cemo svi zajedno vr5iti ·napade. Bratski pozdгav. 2. јиlа 1941. Crkvice Mir. О AvdaloV'ic Znak raspoznavanja »Pokret«97). Iz navedenog dokиmenta vidi se da је ozЬiljno sh1М.cen poziv Moskve na ЬоrЬи protiv оkираtога i da sи vrsene siroke pripreme za tи ЬоrЬи. Prema neprijateljskim dokumentima vidi se da sи i oni pravilno procijeпili иzroke иstanka. »Nemiri oko Nevesinja dijelom sи revolt zbog akoije ustasa, аИ dijelom :i zbog stupanja Rиsije и rat, jer је opazeno nekollko· ceta poЬunjenika эа crvenim zastavama«98).
- Do prvih ustaarickih akcija doslo је spontano. On~ nisи gotovo ni pripremane. Naтod se podigao da se spase od ustaskog teroca. Ustani<:i orga-niwvanije dјеlији tek и drиgoj polovini juna. Planovi о akcijama se \Шl'aprijed pripremajи. Odredivani sи datиmi r.jilюva izvodenja. U sustini, ustam.ak nema cvгSce organizaoije. Da эи ustan~ci imali Ьоlји o.rg.anizacijи, vise ratnog materijala, иspjesi bi blli mnogo veci. Narod је Ьiо spreman da se bori. Trebalo ga је organi- .zovati i иsmjeriti ЬоrЬи protiv pгavog 111.eprijatelja. U иsbankи su иce tvovali svi slojevi srpэk.og stanovni.Stva, koje se bor.ilo za opstanak i nacionalnи sloЬodи. Komunisti, . simpatizeri Partije i clanovi SKOJ-a sи odigrali znзcajnи иlogu и podizam.ju Ьorbenog moтala kod nм-oda ru njegovim :prlpremama za иstanak. Uticaj Farti.je blo је mno.go ve6i nego sto pokazиje Ьгој njenih clanova. U svom djelovanjи komиll1'1sti se oslanjajи na tгadicionalnи ljиbav ovog naroda prema Rиsiji i na mrznjи prema okиpatoru. Najteze је Ьi1о sto је bilo malo clanova Partije i sto је njima, и иslovima иstaSkog terora, Ыо o.teian rad. U Hercegovini је bilo zavedeno vanredrю sЬanje. Za svako pиtownje Ьile эu potrebne posebne pгopus·nke. Ustase sи bиdno pratile na komuniste. Zato su pиtovanja clanova Partije bila otezana i skopcana sa opasnoscи. Sitиacija se pogorЭala kad је poeelo maso.vno hapsenje. Kako nije гaspolagao S()lidnijom tehnikom za izradи dokиmenata, OЬlasni komitet и Mostaru do.lazi u teS:kи sitиaciju99). Tako је djelatnost P artije bila oteiana. Njeni Clanovi Ьili sи pгinиdeni da bjeze и dгuge krajeve. U vvijeme kad'a ttstal!1ak zahvata mase, medи njd.ma se nasao samo mali broj cJ:am.o.VIa Parti:je. OЬlasni komitet и Mostaru ije иspio tokom јиnа i jula da uhvati vezu sa terenom. Nisu znali sta se tamo de5a va. » Znalo ·se da se vode ЬоrЬе, ali ko Љ vodi i ko rukovodi, nije se tacno zn·alo«100) . Oko dva i ро mjeseca ustanici su z izlozenog se voidi da је ustanak voden prije poziva СК КРЈ na иstanak protiv okиpatюra. On n•ije di~иt na poziv Partije niti је Partija njime rиkovodila. SpecificD'i uslovi natjerali su narod da se sam digne na иstanak, bez icijeg poziva. Mada nije Partija nj.ime rukovodila, ustanak potvтdиje pravilnost njen!>g stava u pitanju vodenja borbe pгotiv okupa1юra. Оп ocito govori koblko је ск pгavilno procijenio sitиacijи и zemlji i koHko је Ыо pгavila:n njegov stav i odluka о dizanjи иstanka.
http://iis.unsa.ba/wp-content/uploa...-u-gornjoj-Hercegovini-juna-1941.-godine-.pdf
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.386
Наслов баш одговара постављеном извору........

Испада да не да нема "храбрих партизана" него да се и народ тамо сам организовао без икакве улоге комунистичке партије.
Устаници су махом касније завршили у четницима или ЈВуО, као вођа организованог устанка у селу Казанци од 6.јуна поп Радојица Перишић.
Војвода-поп-Радојица-Перишић-1.jpg

https://slobodnahercegovina.com/dat...i-zapoceli-prvi-ustanak-u-porobljenoj-evropi/
Спорадични отпор хрватским и муслиманским кољачима постојао је и раније.
21719_vest_часни-преци.jpg

https://www.frontal.rs/krvavi-kamen-herecegovacki-ustanak-za-opstanak/
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.386
Cetnici su organizovali ustanak, i Bajo Stanisic je onda bio cetnik...
Срби су организовали устанак приморани хрватским и муслиманским терором над њима, подела на монархисте и комунисте је настала касније.
Тек толико да видиш колико ти је наслов теме жалостан.
Бајо Станишић је био официр краљевске војске и нема везе са Херцеговином него Црном Гором.
 
Poruka
19.821
Срби су организовали устанак приморани хрватским и муслиманским терором над њима, подела на монархисте и комунисте је настала касније.
Тек толико да видиш колико ти је наслов теме жалостан.
Бајо Станишић је био официр краљевске војске и нема везе са Херцеговином него Црном Гором.

Устанак у Херцеговини 1941.​

Јачина
Команданти и вође
Сукобљене стране
Устанак у Херцеговини 1941.
Дио Другог светског рата у Југославији
Вријеме:6. јун29. јун 1941.
Мјесто:источна Херцеговина
Резултат:Угушен устанак
Српски устаници из источне Херцеговине и Црне Горе
23px-Flag_of_Croatia_%281941%E2%80%931945%29.svg.png
Независна Држава Хрватска
23px-Flag_of_Italy_%281861%E2%80%931946%29.svg.png
Краљевина Италија
Бајо Станишић
Радојица Перишић
Миња Вишњић
Радојица Никчевић
Чедо Милић
Иван Прпић
Антун Похаска
Фрањо Шимић
Јуре Францетић
1.500–3.00068 официра, 2.362 војника[а]
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.386

Устанак у Херцеговини 1941.​

Устанак у Херцеговини 1941.
Сукобљене стране
Команданти и вође
Јачина
Дио Другог светског рата у Југославији
Вријеме:6. јун29. јун 1941.
Мјесто:источна Херцеговина
Резултат:Угушен устанак
Српски устаници из источне Херцеговине и Црне Горе
23px-Flag_of_Croatia_%281941%E2%80%931945%29.svg.png
Независна Држава Хрватска
23px-Flag_of_Italy_%281861%E2%80%931946%29.svg.png
Краљевина Италија
Бајо Станишић
Радојица Перишић
Миња Вишњић
Радојица Никчевић
Чедо Милић
Иван Прпић
Антун Похаска
Фрањо Шимић
Јуре Францетић
1.500–3.00068 официра, 2.362 војника[а]
Апелујем на коришћење целе мождане масе:

Српски устаници из источне Херцеговине и Црне Горе.
И Никчевић је из Црне Горе.
 
Poruka
19.821
Апелујем на коришћење целе мождане масе:

Српски устаници из источне Херцеговине и Црне Горе.
И Никчевић је из Црне Горе.
Onda koristi celu mozdanu masu, jer lepo pise ustanak u Hercegovini, a ne u Crnoj gori 1941
Crnogorci dolazili u hercegovini da se bore 1941, nemoj da falsifikujes kao obicno,

Устанак у Херцеговини 1941.​

https://sr.wikipedia.org/wiki/Устанак_у_Херцеговини_1941.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.386
Onda koristi celu mozdanu masu, jer lepo pise ustanak u Hercegovini, a ne u Crnoj gori 1941
Crnogorci dolazili u hercegovini da se bore 1941, nemoj da falsifikujes kao obicno,

Устанак у Херцеговини 1941.​

https://sr.wikipedia.org/wiki/Устанак_у_Херцеговини_1941.
Онда користи па схвати да нама никаквих храбрих партизана тамо.

Бајо Станишић је из Црне Горе а шта су пискарали на Википедији ме не занима.
 
Poruka
19.821
U ustanku u Hercegovini 1941 su ucestvovali komunisti , a takodje i Crnogorci, i Bajo Stanisic koji je 1941 bio u partizanima. Marijan navodi Ekmecica koji ''dokazuje'' da crvene zastave za vreme ustanka u hercegovini 1941 ''nisu predstavljale'' zastave komunizma.
-Ustanak u gornjoj Hercegovini juna 1941. godine Mladen Vukomanovic
http://iis.unsa.ba/wp-content/uploa...-u-gornjoj-Hercegovini-juna-1941.-godine-.pdf
- Petog juna napadnuta је grupa ustasa koja је pljackala о Koritima. Na KoЬiljoj Glavi је 6. juna napadnut automobll kojim se vozio zapovjednik oruznickog voda iz Gacka, natporucnik Josip Markus. Borba sirih razmjera pocela је 7. juna. Toga dana su ustanici iz Kazanaca, Dulica, Przina, Stepena i jedna grupa Crnogoraca napali postaju u Kazancima i Stepenu.
- D
ruga grupa ustanika, iz Koleska ·i Zaloma, napala је u zoru 24. juna postajи и Riljima. Poslije krace borbe postaja је zauzeta. ZaroЬljeno је 6 oruznika4i). Ovoj grupi ustanika pгislo је jos boraca. Formirana је ceta od oko 150 Ьогаса. Sa razvijenim crvenim barjakom ceta iz Rilja krenula је dalje. Oslobodila је muslimansko selo Pluzine.
-Nekii su poginuli u borbama kod Avtovca, dok su једап dio poblli ustanici svojevoljno, vrseci nepravednи osvetu. Razboritiji i pametniji ljudi !i malobrojni clanovi Partije pokusali su da spгijece pljacku i ubljanje.

Lipanjski ustanak u istočnoj Hercegovini 1941. godine DAVOR MARIJAN

- Od 22. lipnja u istočnoj Hercegovini kao i na drugim područjima NDH dolazi do nove situacije. Njemački napad na SSSR dio srpskog stanovništva je doživio kao napad “Rusije na Njemačku”.46 Pod tim je dojmom pokrenut ustanak protiv NDH. Identificiranje sa SSSR-om kao pravoslavnom Rusijom, s obzirom na stare povijesne veze i hajdučko-pljačkaški mentalitet pučanstva, nije bilo teško postići. Bez problema se prešlo preko ideološke činjenice o nespojivosti ateističkog komunizma i pravoslavlja.
-O značenju crvenih zastava koje nisu isključivo znamjenje komunista u M. EKMEČIĆ, n. dj., 400.
-
ustaški povjerenik je bio konkretniji s tvrdnjom da se radi o 5.000 ustanika koji se skupa “Crnogorcima spremaju napasti Nevesinje”.
-
Po podacima oružništva ustanak je vodilo nekoliko osoba među kojima su bili: bivši mostarski trgovac i vođa Sokola Čedo Milić, braća Bjelogrlić iz Avtovca, pop Mastilović iz Nadinića, kapetan Radović iz Avtovca, Radojica Nikčević iz Nikšića, major Minja Višnjić iz Crne Gore i pukovnik Baja Stanišić.110

Lipanjski ustanak u istočnoj Hercegovini 1941. godine

https://hrcak.srce.hr › file
 
Poruka
19.821
Na vijest o napadu Njemačke na SSSR 22. lipnja otpočeo je ustanak na čitavom području istočne Hercegovine. Postrojbe Hrvatskog domobranstva i oružništva te Ustaške vojnice bile su preslabe da bi mogle ugušiti ustanak tolikih razmjera i uskoro su se našle izolirane u posadnim mjestima. Radi smirivanja stanja u istočnoj Hercegovini Poglavnik Ante Pavelić je 27. lipnja imenovao za svog posebnog opunomoćenika podmaršala Velimira Laxu, pod čije su zapovjedništvo stavljene sve državne, građanske, ustaške, vojne, oružničke i redarstvene vlasti na teritoriju velikih župa Hum i Dubrava.8
Sam ustanak u ovom razdoblju nije bio jedinstveno organiziran, niti je bio jasno ideološki profiliran. 12
http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/9223/1/Obhodaš, Amir.pdf
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
18.386
Na vijest o napadu Njemačke na SSSR 22. lipnja otpočeo je ustanak na čitavom području istočne Hercegovine. Postrojbe Hrvatskog domobranstva i oružništva te Ustaške vojnice bile su preslabe da bi mogle ugušiti ustanak tolikih razmjera i uskoro su se našle izolirane u posadnim mjestima. Radi smirivanja stanja u istočnoj Hercegovini Poglavnik Ante Pavelić je 27. lipnja imenovao za svog posebnog opunomoćenika podmaršala Velimira Laxu, pod čije su zapovjedništvo stavljene sve državne, građanske, ustaške, vojne, oružničke i redarstvene vlasti na teritoriju velikih župa Hum i Dubrava.8
Sam ustanak u ovom razdoblju nije bio jedinstveno organiziran, niti je bio jasno ideološki profiliran. 12
http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/9223/1/Obhodaš, Amir.pdf
Само што устанак није почео у време немачког напада на СССР, као што су комунисти желели да представе, већ много раније као што видимо овде.
Опет нигде храбрих партизана.
Претпостављам да је следећа тема учешће храбрих партизана у одбрани Француске од нациста!!!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.