cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Факултети примају толико деце да ретко ко остане без места на факултету. Колики год просек да имали. Уствари нам и не треба толики број факултетски образованих. Нема посла за све њих.Ako nemaš sve petice, ili nisi odličan, bićeš ispod onog koji to ima i imaćeš manje šansi na prijemnom za fakultet. Pritom se takmičiš za ocene celo školovanje. Šta je to ako ne represija i socijal-darvinizam.
Ако одбијеш да разговараш са професором можеш да паднеш годину, ако одбијеш да долазиш у школу мођеш да паднеш годину.... Немојмо сад постављати нереалне захтеве. Нема шта дете да одбија да учи, увек може да се добије двојка.Naravno da se gutaju materijali i podaci, inače ideš na dno skale jer bubalice napreduju više od tebe. Ako odbiješ nešto da učiš jer te ne zanima, možeš da padneš godinu što je još veći stres.
Па зар не треба да буду ауторитети деци? Како може да буде неко професор, ако га они који треба да преузму знање од њега не уважавају и мисле да је будала и да ништа не зна? То је онда беспотребно трошење времена и државног новца.Pravi se itekako mit od njih (profesora), kao oni moraju da budu autoriteti, nevidjeno su bitni, poštujte prosvetu, stalno se žale na plate...
Нису невиђено битни, битни су колико и све остало. Битан је и лекар и дечији зубар и лепо нацртан пешачки прелаз поред школе и семафор и опрема за физичко и квалитетна исхрана и добар школски програм на телевизији. А кад се саберу свих 10 професора који предају твом детету, наравно да су осетно битни у датом узрасту детета и да је битно да њихов рад са децом буде ефикасан.
Никога професори не гоне ни за шта, дај осврни се, не смеју ни да избаце насилника из учионице, а камоли да некога гоне.što se tiče neprofitabilnih profesija roditelji teraju decu u suprotnost toga jer znaju šta ih čeka kad odrastu i krenu na tržište rada. Mi ne živimo u diznilendu, nego u uništenim društvima gde su mnoga zanimanja bedno plaćena. Ni profitabilni fakulteti nisu garant opstanka i napretka, pa otud ta roditeljska zabrinutost, jer je sistem tako postavljen. A profesori su psi-goniči tog istog sistema, kojima se daje nevidjena vrednost jer u slučajno osmišljenim razredima gde se guraju profili dece različitog interesovanja oni sprovode ocenjivanje i rangiranje.
Па наравно да мора све да се ради иначе би систем правио фах-идиоте. Као што ти на полагању вожње мораш да знаш све знаке, а не можеш да се вадиш на фору - а па мени ово не треба, ја нећу возити зими, или ја нећу ићи ван Београда па не морам да знам аутопутеве. Не треба ми ни резервна гума, немам намеру да је мењам, имам АМС картицу, и слично. Или на медицинском факсу не можеш да одбијеш да учиш 30 предмета јер намераваш да будеш офталмолог и боли те уво за остало.Nema tu nikakve slobode, niti se uopšte vrednuje nečiji talenat. I onaj što voli likovno mora da uči npr. matematiku dvanaest godina i da polaže kontrolne, juri ocene... dakle nije do izbora dece i roditelja nego do sistema koji nameće to.
Контрадикторни сте ми нешто. Најпре се као жалите на социјал-дарвинистички систем који производи шрафове, а онда се жалите на широку и слободну палету предмета инсистирајући на менталном ограничавању. Наравно да онај коме не иде цртање мора да вежба цртање и да онај коме не иде математика мора да учи математику.