Quantcast

Убиство уз шоту

Да ли ће злочинац из текста ускоро одговарати за своја злодела?!

  • Да, надам се.

  • Да, али не ускоро.

  • Не.


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
324
Извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/242827/Ubistvo-uz-sotu-

Не зна се тачно шта је било стравичније у тој причи старој тачно 20 година. Да ли то што нико досад није одговарао за злочин или то што је једно људско биће страдало само зато што је покушало да из ратног вихора спасе свог кућног љубимца.

Не зна се ни да ли је било језивије то што је један живот нестао у ритуалном убиству које је пратила музика шоте или то што је у питању 11-годишњак, дете које још није ни схватило шта је то живот.

Прича о дечаку Слободану Стојановићу из Доње Каменице код Зворника леди крв у жилама, мада је универзална прича о огромној љубави људи и животиња, али и о трагедији коју сваки рат доноси.


Илија Стојановић са сликом свог сина

Центар за истраживање злочина над српским народом својевремено је покренуо акцију да трагична Слободанова судбина буде овековечена. Љубиша Ристић из ове организације са седиштем у Београду каже да је пре четири године завршена скулптура "Дечак и пас".

- Чак су безбеђена и средства, али са пројектом се стало зато што су се муслимани побунили да овај споменик буде постављен код села Дрињача, на тромеђи пута ка Србији, Сребреници и Сарајеву. То нас чуди јер је вајар Миодраг Живковић учинио све да тај споменик не вређа ничија осећања - каже Ристић.

Подршка генерала Младића

Неколико стотина километара даље, у Босни, уз магистрални пут од Зворника ка Милићима, тик уз Дрину, живи 61-годишњи Илија Стојановић, дечаков отац.

- Ово је село Ђевање и ја сам ту захваљујући Сави Ерићу, директору Зворник путева. Хвала му до неба што ме није заборавио и што ми је дао ову кућу да у њој живим - вели човек коме се у очима види све.

Ми смо му прва новинарска екипа после четири године. Колеге које су ту биле 2008. вратиле су се са сузама у очима, необављена посла.

- Тада ми је и супруга била жива. Када је сниматељ укључио камеру, а моја Десанка почела да се присећа, само је пала. Ево ту, у овој соби. Пола године је трајала агонија доктора по Београду да је спасу, али био је то јак мождани удар ... - Сузи око овом човеку, али жели све да исприча.

Са зида скида урамљену фотографију сина Слободана. Грли ту слику као да је жива и враћа се у прошлост, у јун 1992.

- Живели смо у Доњој Каменици. Миран и питом живот са комшијама муслиманима. Онда је кренуло ... Због напада муслимана цело наше село се повукло у Дрињачу. Жена и ја смо спаковали само најосновније и 26. јуна 1992. кренули са кћерком Слађаном и сином Слободаном. Чувајући нам леђа, три човека су погинула. Када смо тамо стигли, мој Слоба, који је тада ишао у пети разред основне школе, сетио се да није одвезао пса: "Тата, оставили смо Лукса на ланцу." Много је волео то куче, аи оно га је обожавало, гинуло за њега. Питао ме је да ли може да се врати да га доведе. Заклео сам га у нас и сестру да не покушава јер је превише опасно. Сећам се да је тог 27. јуна био неки светац и ја сам га заклео да не иде речима: "Три наша човека су погинула, видео си колико је опасно." Обећао ми је да неће ићи и не могу да прежалим што сам му поверовао - прича у једном даху Илија.

Његов син је кренуо рано ујутро. Није још почело да свиће. Те ноћи није ни спавао, а родитељи су слушали његове тужне јецаје. Када их је на крају ипак ухватио сан, он се искрао и пошао по свог Лукса. Никада се није вратио.

- Ни сам не знам где сам га све тражио и кога сам све преклињао да ми се дете врати живо. Када је генерал Ратко Младић чуо за нашу трагедију, одмах је послао новинаре ББЦ да нас интервјуишу и да се та прича чује по целом свету како му се нешто не би догодило. Стално се интересовао како смо, чинио све да нам олакша муку - сећа се Илија.

Ни истине, ни правде

Слободана су пронашли годину дана касније, у Новом Селу, код каменолома. Био је покривен неким радничким мантилом, а око њега су била поређана и тела пет бораца Војске РС из Каракаја.


Споменик који још није постављен

- Генерал Младић ми је први саопштио да је мој син пронађен мртав. Казао ми је да је један дечак из Милића лутао тим шумама тражећи свог несталог оца и да је набасао на ова тела. Брзо су ме позвали у Ватрогасни дом у Зворнику. Као јуче да је било, сећам се био је 16. јун 1993. када сам поново угледао свог анђела. Ту је већ био и патолог Зоран Станковић. Он ми је рекао да мисли да ми је син око месец и по дана био у животу, а да су га после зверски убили - прича овај несрећни човек.

Очи заковане за наше док прича како му је дете страдало.

- Стомак му је био расечен у облику православног крста, а срце извађено. Ногице су му биле одсечене, а по глави су се виделе неколико расекотине од ножа. Патолог је пронашао и рану од метка на његовој глави. Казао нам је да је пуцано из непосредне близине и да је метак прошао кроз леву чеону кост и изашао кроз десну. Илија Стојановић је већ тих ратних година чуо да је убиство изведено у ужасном ритуалу, уз тактове албанске песме шота.
- - - - - - - -
Иживљавање и после смрти

Патолог Зоран Станковић се и даље одлично сећа обдукције малог Илије Стојановића.

- Пронашли смо га у једној јами, са телима још неколико убијених Срба. Тело је било у поодмаклој фази распадања. У горњој вилици избијено му је свих шест предњих зуба. Отвор чмара био је знатно проширен, пролазан - како смо констатовали - "за три прста". Имао је више секотина у пределу главе и трбуха. Неке од њих су нанете, највероватније, после смрти. Поврх свега, стомак му је био распорен у облику крста. Ако се не варам - било му је одсечено десно уво и на крају испаљен метак у слепоочницу из непосредне близине. Монструозно, свирепо убиство - каже др Станковић.
- - - - - - - -

- Неколико људи ми је рекло да је то направила Албанка Елфета Весели, која је ратовала у формацијама Насера ​​Орића. Вероватно је на овај начин желела да се докаже пред својом муслиманском браћом јер је раније била удата за Србина. Кажу да је тај ритуал трајао целе ноћи и да је прво са њега свукла сву одећу, а онда узела нож ...
Не може даље да прича Илија. Сећања су превиша болна. Са трема куће у којој живи Дрина се види као на длану. Тече мутна вода и носи сломљене гране. Илијина душа нема где да иде, враћа се на столицу и наставља потресну исповест.
- Знам да никада нећу доћи до истине и правде. Три сата сам 2007. давао изјаву у Тужилаштву БиХ, али и они су ми рекли да без сведока тешко да било шта могу да ураде. Рекао сам им да пронађу ту жену која је пре рата живела у Власеници и Сребреници, а после отишла код брата у Швајцарску, а затим иу Француску где се наводно удала. Неки су ми после испричали да се вратила, да живи у Тузли. Али, све су то приче. Не знам због чега је држава одмах није пронашла и питала да ли је убила мог сина. Највише ме боли што су сви заборавили мог Слободана - каже на крају Илија Стојановић ...

Лекција из историје

- Ако мене питате, ја бих највише волео да тај споменик буде постављен на шеталишту у Зворнику. Нека мог Слободана виде млади људи и тако сазнају нешто из историје. Наводно и градска власт подржава ту идеју - вели Илија Стојановић.
 
Poslednja izmena od moderatora:

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
324
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D0%BB%D1%84%D0%B5%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8

Елфета Весели (1960, Урошевац, ФНРЈ) је Албанка која се борила у јединицама Насера Орића у околини Сребренице. Елфета Весели је до почетка рата живјела са оцем по занимању шумаром Рахманом Весели у Доњој Каменици (Република Српска) у околини Власенице и Сребренице. Након рата одлази у Швајцарску код свог брата Мухамеда Веселија, гдје се и данас налази.

У медијима и изворима Документационог центра за истраживање ратних злочина Републике Српске је помињана као одговорна за мучење и убиство дјечака Слободана Стојановића у Доњој Каменици.
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
57.180
Ovo je toliko strashno i jezivo da ja reci nemam.

Naravno da bombasticno zvuci nekakva Albanka, Shota i rituali,pa jos sve u Bosni, ali kako je moguce da ni Republika Srpska, ali ni drzava Srbija
nije pokusala da razjasni,s azna i strasnu istinu o mucenju i ubijanju i izivljavanju nad tim detetom.

Naravno da je jako zanimljivo za medije da je nekakva Albanka mucila neko dete, ali to kod mene ne pije vodu.

Zene nisu sklone tome pa neka su i Albanke.
 

sakatilo1

Veoma poznat
Poruka
14.486
Извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/242827/Ubistvo-uz-sotu-

Не зна се тачно шта је било стравичније у тој причи старој тачно 20 година. Да ли то што нико досад није одговарао за злочин или то што је једно људско биће страдало само зато што је покушало да из ратног вихора спасе свог кућног љубимца.

Не зна се ни да ли је било језивије то што је један живот нестао у ритуалном убиству које је пратила музика шоте или то што је у питању 11-годишњак, дете које још није ни схватило шта је то живот.

Прича о дечаку Слободану Стојановићу из Доње Каменице код Зворника леди крв у жилама, мада је универзална прича о огромној љубави људи и животиња, али и о трагедији коју сваки рат доноси.


Илија Стојановић са сликом свог сина

Центар за истраживање злочина над српским народом својевремено је покренуо акцију да трагична Слободанова судбина буде овековечена. Љубиша Ристић из ове организације са седиштем у Београду каже да је пре четири године завршена скулптура "Дечак и пас".

- Чак су безбеђена и средства, али са пројектом се стало зато што су се муслимани побунили да овај споменик буде постављен код села Дрињача, на тромеђи пута ка Србији, Сребреници и Сарајеву. То нас чуди јер је вајар Миодраг Живковић учинио све да тај споменик не вређа ничија осећања - каже Ристић.

Подршка генерала Младића

Неколико стотина километара даље, у Босни, уз магистрални пут од Зворника ка Милићима, тик уз Дрину, живи 61-годишњи Илија Стојановић, дечаков отац.

- Ово је село Ђевање и ја сам ту захваљујући Сави Ерићу, директору Зворник путева. Хвала му до неба што ме није заборавио и што ми је дао ову кућу да у њој живим - вели човек коме се у очима види све.

Ми смо му прва новинарска екипа после четири године. Колеге које су ту биле 2008. вратиле су се са сузама у очима, необављена посла.

- Тада ми је и супруга била жива. Када је сниматељ укључио камеру, а моја Десанка почела да се присећа, само је пала. Ево ту, у овој соби. Пола године је трајала агонија доктора по Београду да је спасу, али био је то јак мождани удар ... - Сузи око овом човеку, али жели све да исприча.

Са зида скида урамљену фотографију сина Слободана. Грли ту слику као да је жива и враћа се у прошлост, у јун 1992.

- Живели смо у Доњој Каменици. Миран и питом живот са комшијама муслиманима. Онда је кренуло ... Због напада муслимана цело наше село се повукло у Дрињачу. Жена и ја смо спаковали само најосновније и 26. јуна 1992. кренули са кћерком Слађаном и сином Слободаном. Чувајући нам леђа, три човека су погинула. Када смо тамо стигли, мој Слоба, који је тада ишао у пети разред основне школе, сетио се да није одвезао пса: "Тата, оставили смо Лукса на ланцу." Много је волео то куче, аи оно га је обожавало, гинуло за њега. Питао ме је да ли може да се врати да га доведе. Заклео сам га у нас и сестру да не покушава јер је превише опасно. Сећам се да је тог 27. јуна био неки светац и ја сам га заклео да не иде речима: "Три наша човека су погинула, видео си колико је опасно." Обећао ми је да неће ићи и не могу да прежалим што сам му поверовао - прича у једном даху Илија.

Његов син је кренуо рано ујутро. Није још почело да свиће. Те ноћи није ни спавао, а родитељи су слушали његове тужне јецаје. Када их је на крају ипак ухватио сан, он се искрао и пошао по свог Лукса. Никада се није вратио.

- Ни сам не знам где сам га све тражио и кога сам све преклињао да ми се дете врати живо. Када је генерал Ратко Младић чуо за нашу трагедију, одмах је послао новинаре ББЦ да нас интервјуишу и да се та прича чује по целом свету како му се нешто не би догодило. Стално се интересовао како смо, чинио све да нам олакша муку - сећа се Илија.

Ни истине, ни правде

Слободана су пронашли годину дана касније, у Новом Селу, код каменолома. Био је покривен неким радничким мантилом, а око њега су била поређана и тела пет бораца Војске РС из Каракаја.


Споменик који још није постављен

- Генерал Младић ми је први саопштио да је мој син пронађен мртав. Казао ми је да је један дечак из Милића лутао тим шумама тражећи свог несталог оца и да је набасао на ова тела. Брзо су ме позвали у Ватрогасни дом у Зворнику. Као јуче да је било, сећам се био је 16. јун 1993. када сам поново угледао свог анђела. Ту је већ био и патолог Зоран Станковић. Он ми је рекао да мисли да ми је син око месец и по дана био у животу, а да су га после зверски убили - прича овај несрећни човек.

Очи заковане за наше док прича како му је дете страдало.

- Стомак му је био расечен у облику православног крста, а срце извађено. Ногице су му биле одсечене, а по глави су се виделе неколико расекотине од ножа. Патолог је пронашао и рану од метка на његовој глави. Казао нам је да је пуцано из непосредне близине и да је метак прошао кроз леву чеону кост и изашао кроз десну. Илија Стојановић је већ тих ратних година чуо да је убиство изведено у ужасном ритуалу, уз тактове албанске песме шота.
- - - - - - - -
Иживљавање и после смрти

Патолог Зоран Станковић се и даље одлично сећа обдукције малог Илије Стојановића.

- Пронашли смо га у једној јами, са телима још неколико убијених Срба. Тело је било у поодмаклој фази распадања. У горњој вилици избијено му је свих шест предњих зуба. Отвор чмара био је знатно проширен, пролазан - како смо констатовали - "за три прста". Имао је више секотина у пределу главе и трбуха. Неке од њих су нанете, највероватније, после смрти. Поврх свега, стомак му је био распорен у облику крста. Ако се не варам - било му је одсечено десно уво и на крају испаљен метак у слепоочницу из непосредне близине. Монструозно, свирепо убиство - каже др Станковић.
- - - - - - - -

- Неколико људи ми је рекло да је то направила Албанка Елфета Весели, која је ратовала у формацијама Насера ​​Орића. Вероватно је на овај начин желела да се докаже пред својом муслиманском браћом јер је раније била удата за Србина. Кажу да је тај ритуал трајао целе ноћи и да је прво са њега свукла сву одећу, а онда узела нож ...
Не може даље да прича Илија. Сећања су превиша болна. Са трема куће у којој живи Дрина се види као на длану. Тече мутна вода и носи сломљене гране. Илијина душа нема где да иде, враћа се на столицу и наставља потресну исповест.
- Знам да никада нећу доћи до истине и правде. Три сата сам 2007. давао изјаву у Тужилаштву БиХ, али и они су ми рекли да без сведока тешко да било шта могу да ураде. Рекао сам им да пронађу ту жену која је пре рата живела у Власеници и Сребреници, а после отишла код брата у Швајцарску, а затим иу Француску где се наводно удала. Неки су ми после испричали да се вратила, да живи у Тузли. Али, све су то приче. Не знам због чега је држава одмах није пронашла и питала да ли је убила мог сина. Највише ме боли што су сви заборавили мог Слободана - каже на крају Илија Стојановић ...

Лекција из историје

- Ако мене питате, ја бих највише волео да тај споменик буде постављен на шеталишту у Зворнику. Нека мог Слободана виде млади људи и тако сазнају нешто из историје. Наводно и градска власт подржава ту идеју - вели Илија Стојановић.
zversko ubistvo...zločincima se seme zatrlo da Bog da,ma ko to bio.....:amen::pop3:
 

Rayela

Legenda
Moderator
Poruka
57.180
I jos mi nesto pade na pamet u vezi te stravicne muzike "shote,mori shote"

To ljudi u Bosni ne poznaju, to samo znaju Srbi sa Kosova i nas nekolicina iz Srbije koje je ta shota i istorija shote zanimala.

Od kud da Bosnjaci imaju blage veze sa tom Shotom? I uopste mislim da se u svemu preteruje, a kada se preteruje onda sve gubi smisao.
Zar nije dovoljan sam strasan zlocin nad ovim deteteom. Zasto sada tu petljati i nekakva ritualna ubistva sa Kosova? Tako se sve razvodnjava,rasplinjuje,
na kraju od stvarnosti ne ostane nista. A dovoljno bi bilo za sudove samo izvestaj patologa i svedocenje dva svedoka.
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
I jos mi nesto pade na pamet u vezi te stravicne muzike "shote,mori shote"

To ljudi u Bosni ne poznaju, to samo znaju Srbi sa Kosova i nas nekolicina iz Srbije koje je ta shota i istorija shote zanimala.

Od kud da Bosnjaci imaju blage veze sa tom Shotom? I uopste mislim da se u svemu preteruje, a kada se preteruje onda sve gubi smisao.
Zar nije dovoljan sam strasan zlocin nad ovim deteteom. Zasto sada tu petljati i nekakva ritualna ubistva sa Kosova? Tako se sve razvodnjava,rasplinjuje,
na kraju od stvarnosti ne ostane nista. A dovoljno bi bilo za sudove samo izvestaj patologa i svedocenje dva svedoka.
Сем у Среберници.
Претеривање јој даје даје снагу и појачаво смисао, јел да?
 

Party Boy

Iskusan
Poruka
5.353
Ovo je toliko strashno i jezivo da ja reci nemam.

Naravno da bombasticno zvuci nekakva Albanka, Shota i rituali,pa jos sve u Bosni, ali kako je moguce da ni Republika Srpska, ali ni drzava Srbija
nije pokusala da razjasni,s azna i strasnu istinu o mucenju i ubijanju i izivljavanju nad tim detetom.

Naravno da je jako zanimljivo za medije da je nekakva Albanka mucila neko dete, ali to kod mene ne pije vodu.

Zene nisu sklone tome pa neka su i Albanke.
tekst sam procitao 3 puta,tuzno je i jezivo sta se dogodilo tom detetu....ali prica o Albanki...mislim da je to malo vec''dodato'',ni ja ne verujem u to....
 

aurora5

Elita
Banovan
Poruka
16.439
Ovo je toliko strashno i jezivo da ja reci nemam.

Naravno da bombasticno zvuci nekakva Albanka, Shota i rituali,pa jos sve u Bosni, ali kako je moguce da ni Republika Srpska, ali ni drzava Srbija
nije pokusala da razjasni,s azna i strasnu istinu o mucenju i ubijanju i izivljavanju nad tim detetom.

Naravno da je jako zanimljivo za medije da je nekakva Albanka mucila neko dete, ali to kod mene ne pije vodu.

Zene nisu sklone tome pa neka su i Albanke.
zene mogu biti vece zveri od muskaraca...

poznajem zenu hrvaticu koja je ubila svoje dvoje dece zato sto im je otac srbin...
 

111111

Legenda
Banovan
Poruka
60.300
Ovo je toliko strashno i jezivo da ja reci nemam.

Naravno da bombasticno zvuci nekakva Albanka, Shota i rituali,pa jos sve u Bosni, ali kako je moguce da ni Republika Srpska, ali ni drzava Srbija
nije pokusala da razjasni,s azna i strasnu istinu o mucenju i ubijanju i izivljavanju nad tim detetom.

Naravno da je jako zanimljivo za medije da je nekakva Albanka mucila neko dete, ali to kod mene ne pije vodu.

Zene nisu sklone tome pa neka su i Albanke.
jako slabo znaš žene

http://forum.krstarica.com/showthread.php/567742-Spržila-dečku-lice-kiselinom-zbog-sumnje-da-je-vara
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
Ај лепо затворите или обришите тему,
нема потребе да нас додатно понижавате и вређате премештањем на хронику ратног злочина над српским дететом,
док сте милијон тема имали о страдањима бошњака и злочинима Срба на пдф-у политика највећег демокрацијског форума ....
 

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
324
Обрати им се приватно,
вамо су је и шутнули да је очима не виде.
И сам сам покушао, но ти као постављач имаш право да тражиш да је обришу ако већ не желе да је врате где јој је место.
Хвала са савету... Нећу да тражим да је обришу, већ да је врате где треба да буде у Политику. А што су је шутнули, то је њихова срамота, слобода говора, људска права итд. на шта се позивају такви као што су они... За који сат тј. дан кад на гуглу неко буде написао име злочинца "Елфета Весели", било на ћирилици или енглеском алфабету, налазиће се и ова тема...
 

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
324
Smatram da tema jeste za Hroniku.
Prebacicu na osnovni forum dok vlada interesovanje za temu.
Тема је за Политику. Није се свирепо убиство десило јуче или пре недељу дана, већ пре 20 година, као и за то убиство није нико одговарао због политичких одлука, па тако испада да тема више нагиње Политици него Хроници. Паметном доста. Поздрав
 

gost 261558

Elita
Poruka
15.427
Хвала са савету... Нећу да тражим да је обришу, већ да је врате где треба да буде у Политику. А што су је шутнули, то је њихова срамота, слобода говора, људска права итд. на шта се позивају такви као што су они... За који сат тј. дан кад на гуглу неко буде написао име злочинца "Елфета Весели", било на ћирилици или енглеском алфабету, налазиће се и ова тема...
Uz svo postovanje, sloboda govora i ljudska prava nisu ugrozena time sto je neka tema na delu foruma predvidjenim za to.
Izvolite nastaviti sa diskusijom.
 

Uysal

Elita
Poruka
16.872
Ja sam iz Bosne, i ovdje nikad nije bio običaj ta šota..
Malo ljudi zna i što je to.. Kod nas u Bosni šota se svodi na ono što pjeva Esma Redzepova.. Doduse, od nje i možemo čuti samo šote mori.. ili kako se već zove pjesma.
 

aurora5

Elita
Banovan
Poruka
16.439
Ja sam iz Bosne, i ovdje nikad nije bio običaj ta šota..
Malo ljudi zna i što je to.. Kod nas u Bosni šota se svodi na ono što pjeva Esma Redzepova.. Doduse, od nje i možemo čuti samo šote mori.. ili kako se već zove pjesma.
tacno...ne znate vi sta je sota ali znaju siptari...

na hiljade siptara je ratovalo u bosni na vasoj strani, s toga ne bi trebalo da te cudi...
 

gost 186661

Elita
Poruka
24.157
Uz svo postovanje, sloboda govora i ljudska prava nisu ugrozena time sto je neka tema na delu foruma predvidjenim za to.
Izvolite nastaviti sa diskusijom.
Колико ми је познато све теме о Вуковару, Сребреници, Сарајеву, Алексићу, Младићу, Милошевићу......
су биле на политици, где се и дан данас море Срба назива злочинцима, без икаквих пресуда.
И ником ништа.
А онда се тема о страдању српског детета у истом рату гура у страну уз опаску о слободи говора и људским правима, равноправности и непристрасности?
 

bobizi

Zainteresovan član
Poruka
324
Хвала на повратку теме на право место.

Да и паметњаковићима одговорим: Све пише у тексту у првој поруци ове теме, али вас изгледа мрзи да прочитате, јер је пренето са главне вести на ћирилици.

Ова тема треба да постоји, па макар се ништа писало у њој. Довољно је гласати у анкети на ћирилици, па да се види колико је популарна.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.