‚‚Ubistvo patrijarha uvertira za Prvi svetski rat
V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ | 15. januar 2014. 21:20 | Komentara: 43
Likvidacija Lukijana, najvišeg srpskog crkvenog velikodostojnika 1913, bila priprema za obračun sa Srbijom. Beč i Pešta pokušali da obezglave Srbe i odvoje ih s jedne i sa druge strane Save i Dunava n Austrijancima i Nemcima odgovaralo Ferdinandovo ubistvo jer nije bio za rat
UBISTVO patrijarha srpskog Lukijana Bogdanovića, poslednjeg arhiepiskopa karlovačkog, u septembru 1913, bilo je, danas je izvesno, uvertira u Prvi svetski rat. Ubijen je u okviru priprema Austrougarske za konačan obračun sa Srbijom, a taj zločin je godinama, iako je u pitanju visoki crkveni velikodostojnik, prećutkivan.
Najšira javnost će sve detalje saznati za mesec dana, kada se očekuje premijera dokumentarnog filma „Poslednji karlovački patrijarh Lukijan Bogdanović“ Stefana Dimitrija Dimića, za koji je scenario napisao Žarko Dimić.
Mada je u to vreme poglavara SPC birao Srpski crkveno-narodni sabor, odluku je morala da potvrdi vlada Ugarske, a konačnu reč davao je car Franjo Josif.
- Patrijarh Bogdanović došao je na patrijaršijski presto 1908, posle smrti patrijarha Georgija Brankovića - objašnjava za „Novosti“ akademik Vasilije Krestić, istoričar. - Bio je mađarski državljanin, Mađari su ga i postavili i podržavali kao čoveka od poverenja. Međutim, u balkanskim ratovima dokazao je da nije mađarofil. Uz njegovu pomoć i blagoslov slata je ogromna pomoć Srba iz Ugarske braći preko Save i Dunava.
To je jedna od stvari koju bečki dvor nikako nije mogao da mu zaboravi. Od njega je, zbog lakše kontrole, traženo i da sedište patrijaršije iz Sremskih Karlovaca premesti u Budim, što je odbio. Takođe mu nije oprošteno što je za episkopa budimskog izabran Georgije Zubković, a ne ugarski favorit Georgije Vidicki.
Priča o patrijarhovoj smrti počinje u leto 1913. godine, kada je pošao na lečenje u Joakimovu banju, blizu Karlsbada, odakle je produžio u Badgaštajn.
- Srpska pobeda u balkanskim ratovima remetila je ravnotežu i planove Austrougarske. Patrijarh je pošao kod cara u Beč da objasni razloge svoje podrške i pomoći Srbima, i usput svratio u banju na odmor. Ugari su odlučili da ga likvidiraju. Postoje dokazi da su ga ubila dva policajca na mostu. Jedan mu je išao u susret spreda, drugi otpozadi. Završio je u potoku - kaže Krestić.
Pre nego što će se uopšte saznati da je Bogdanović mrtav, dva meseca je traženo njegovo telo. U sedište Karlovačke mitropolije vest da je nestao stigla je 1. septembra. Šest dana nakon nestanka u reci Ahe nađeni su prvi tragovi - parče donjeg rublja, a zatim i deo košulje s jezičkom na kome su, latinicom, bili inicijali L. B. Oni su se podudarali s inicijalima na ostalim košuljama nađenim u patrijarhovoj sobi. Ubrzo su nađeni i drugi delovi odeće. Korito reke Ahe je svakodnevno pretraživano, a određena je i nagrada od 1.000 kruna onome ko prvi nađe patrijarhovo telo.
Kad su žandarmi obustavili potragu, dr Emil Vasiljević, šurak patrijarhovog brata, nastavio ju je. Konačno, kad je krajem oktobra voda opala, u blizini železničke stanice Klamštajna, tridesetak kilometara od mesta nesreće, našao je patrijarhov leš. Telo se savilo oko drvenog stuba jednog mosta, i pokriveno okamenjenim peskom ličilo je na kamen.,,.
Sa http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...istvo-patrijarha-uvertira-za-Prvi-svetski-rat
Zasto je ,,precutkivan taj zlocin,,?
Kome je sve bilo u interesu da se o tome desetinama godina ne govori i ne pise ?
O cemu se sve jos uvek cuti i precutkuje ...?
Da li ,,samo iz diplomatskih obzira i razloga ili ...,,?
V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ | 15. januar 2014. 21:20 | Komentara: 43
Likvidacija Lukijana, najvišeg srpskog crkvenog velikodostojnika 1913, bila priprema za obračun sa Srbijom. Beč i Pešta pokušali da obezglave Srbe i odvoje ih s jedne i sa druge strane Save i Dunava n Austrijancima i Nemcima odgovaralo Ferdinandovo ubistvo jer nije bio za rat
UBISTVO patrijarha srpskog Lukijana Bogdanovića, poslednjeg arhiepiskopa karlovačkog, u septembru 1913, bilo je, danas je izvesno, uvertira u Prvi svetski rat. Ubijen je u okviru priprema Austrougarske za konačan obračun sa Srbijom, a taj zločin je godinama, iako je u pitanju visoki crkveni velikodostojnik, prećutkivan.
Najšira javnost će sve detalje saznati za mesec dana, kada se očekuje premijera dokumentarnog filma „Poslednji karlovački patrijarh Lukijan Bogdanović“ Stefana Dimitrija Dimića, za koji je scenario napisao Žarko Dimić.
Mada je u to vreme poglavara SPC birao Srpski crkveno-narodni sabor, odluku je morala da potvrdi vlada Ugarske, a konačnu reč davao je car Franjo Josif.
- Patrijarh Bogdanović došao je na patrijaršijski presto 1908, posle smrti patrijarha Georgija Brankovića - objašnjava za „Novosti“ akademik Vasilije Krestić, istoričar. - Bio je mađarski državljanin, Mađari su ga i postavili i podržavali kao čoveka od poverenja. Međutim, u balkanskim ratovima dokazao je da nije mađarofil. Uz njegovu pomoć i blagoslov slata je ogromna pomoć Srba iz Ugarske braći preko Save i Dunava.
To je jedna od stvari koju bečki dvor nikako nije mogao da mu zaboravi. Od njega je, zbog lakše kontrole, traženo i da sedište patrijaršije iz Sremskih Karlovaca premesti u Budim, što je odbio. Takođe mu nije oprošteno što je za episkopa budimskog izabran Georgije Zubković, a ne ugarski favorit Georgije Vidicki.
Priča o patrijarhovoj smrti počinje u leto 1913. godine, kada je pošao na lečenje u Joakimovu banju, blizu Karlsbada, odakle je produžio u Badgaštajn.
- Srpska pobeda u balkanskim ratovima remetila je ravnotežu i planove Austrougarske. Patrijarh je pošao kod cara u Beč da objasni razloge svoje podrške i pomoći Srbima, i usput svratio u banju na odmor. Ugari su odlučili da ga likvidiraju. Postoje dokazi da su ga ubila dva policajca na mostu. Jedan mu je išao u susret spreda, drugi otpozadi. Završio je u potoku - kaže Krestić.
Pre nego što će se uopšte saznati da je Bogdanović mrtav, dva meseca je traženo njegovo telo. U sedište Karlovačke mitropolije vest da je nestao stigla je 1. septembra. Šest dana nakon nestanka u reci Ahe nađeni su prvi tragovi - parče donjeg rublja, a zatim i deo košulje s jezičkom na kome su, latinicom, bili inicijali L. B. Oni su se podudarali s inicijalima na ostalim košuljama nađenim u patrijarhovoj sobi. Ubrzo su nađeni i drugi delovi odeće. Korito reke Ahe je svakodnevno pretraživano, a određena je i nagrada od 1.000 kruna onome ko prvi nađe patrijarhovo telo.
Kad su žandarmi obustavili potragu, dr Emil Vasiljević, šurak patrijarhovog brata, nastavio ju je. Konačno, kad je krajem oktobra voda opala, u blizini železničke stanice Klamštajna, tridesetak kilometara od mesta nesreće, našao je patrijarhov leš. Telo se savilo oko drvenog stuba jednog mosta, i pokriveno okamenjenim peskom ličilo je na kamen.,,.
Sa http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...istvo-patrijarha-uvertira-za-Prvi-svetski-rat
Zasto je ,,precutkivan taj zlocin,,?
Kome je sve bilo u interesu da se o tome desetinama godina ne govori i ne pise ?
O cemu se sve jos uvek cuti i precutkuje ...?
Da li ,,samo iz diplomatskih obzira i razloga ili ...,,?
