Ubistvo Kralja Aleksandra Ujedinitelja 9.10.1934

[Nataša Rostova]

Водећи српски политичари, као и сам регент су имали представу шта ће се догодити, јер су их на то упозоравали пре свега људи из војске. Живојин Мишић је предочио Краљу Александру ситуацију у Хрватској, али ништа није урађено по том питању.

Југославија је била интерес великих сила и била је одржавана све док им је тако одговарало.

Projekat jugoslovenstva i puta Srbije ka jugoslovenskim integracija uspostavio je Knez Mihajlo

Malograđanština koja se uveliko formirala u Kraljevini Srbiji predvođena zapadnim đacima videla je jugoslovenstvo kao ulazak u zapadni svet ( i danas imamo te likove i sa leva i sa desna koji su proevropski i slepo odani tome da ih "evropa" pomiluje, pri čemu su NVO pošteniji oni bar rade za grantove, a ovi tzv desni za počasti, da im odaju priznanje da su ravni njima)

Zato je mogao Knez Pavle da vodi politiku kakvu je vodio, a Milan Stojadinović da formira malu naci podružnicu međ Srbljem koja ni do danas nije razmontirana
Ta politika je bila podilaženje hrvatima i Zapadu i u celoj priči je prednjačila beogradska malograđanština koja je bukvalno predala Srbe preko Drine

Zato ne čudi 1944 kada su došli i priupitali ih čijim su glavama trgovali da b se umilili katoličanstvu

Na žalost od 1966 i opet se vraća na nekadašnji put i zato imamo Latinku, Stamboliće, Bogdana Bogdanoviča i šta sve ne ... (doduše bilo je i opiranja, a ona su sankcionisana terorizmom, epidemijom i pobunama) zlo je uzelo mah .. asve je to dovelo do Draškovića, Đinđića i raznih intelektualaca boraca protiv komunizma

 

[крсташ]

Ја то видим овако:

Југославија је постојала, све док је постојао СССР, односно комунистичка Русија. Чим је комунизам у Русији попустио и нестао, нестала је и Југославија. Падом СССР-а нестала је потреба да се одржи југословенска држава. Након Другог светског рата видело се да је Југославија била вештачка творевина и да ће да имплодира први првој препреци. Да је тачно ово што си навела, онда би ти који су дошли 1944. године, размонтирали Југославију у корист Србије, а остатке би препустили да иду даље и да се сами сналазе. Но, историја је показала другачије, односно да се Југославија има сачувати, без обзира на цену.

Краљ Александар, као и његови претходници ми не делују као државници тог формата, који би могли да диктирају услове, као и да захтевају територије у своју корист на том нивоу. Да не буде забуне, не сматрам ни да је Тито "играч", каквим га представљају, већ да једноставно су постојале такве околности, које су довеле људе у заблуду да ми имамо заправо државнике који се питају у свету за поредак.

 

[крсташ]

Na žalost od 1966 i opet se vraća na nekadašnji put i zato imamo Latinku, Stamboliće, Bogdana Bogdanoviča i šta sve ne ... (doduše bilo je i opiranja, a ona su sankcionisana terorizmom, epidemijom i pobunama) zlo je uzelo mah .. asve je to dovelo do Draškovića, Đinđića i raznih intelektualaca boraca protiv komunizma

И пре 1966. године није изгледало да се боре за наш интерес, пре свега због федералног уређења државе и због величине појединих република у истој, као и због постојања аутономних покрајина. Да су радили више у интересу Срба, Југославија би другачије изгледала.

Zato ne čudi 1944 kada su došli i priupitali ih čijim su glavama trgovali da b se umilili katoličanstvu

Мени све изгледа као да нису ни поставили то питање.

 

[Nataša Rostova]

Ја то видим овако:

Југославија је постојала, све док је постојао СССР, односно комунистичка Русија. Чим је комунизам у Русији попустио и нестао, нестала је и Југославија. Падом СССР-а нестала је потреба да се одржи југословенска држава. Након Другог светског рата видело се да је Југославија била вештачка творевина и да ће да имплодира први првој препреци. Да је тачно ово што си навела, онда би ти који су дошли 1944. године, размонтирали Југославију у корист Србије, а остатке би препустили да иду даље и да се сами сналазе. Но, историја је показала другачије, односно да се Југославија има сачувати, без обзира на цену.

Краљ Александар, као и његови претходници ми не делују као државници тог формата, који би могли да диктирају услове, као и да захтевају територије у своју корист на том нивоу. Да не буде забуне, не сматрам ни да је Тито "играч", каквим га представљају, већ да једноставно су постојале такве околности, које су довеле људе у заблуду да ми имамо заправо државнике који се питају у свету за поредак.

Mora se uzeti u obzir "evolucija" Jugoslavije

Od defanzive Srba sa Knezom Pavlom dolazimo do izbegličke vlade .. instaliraju se 1944 Komunisti i i šta imamo: sremski front .. meni ni dan danas nije jasna potreba sremskog fronta.. koji je je li ti negde na granici sa današnjom hrvatskom

Sve vreme teku pregovori Vatikana da ostane NDH i "komunisti" sede u Bgd do aprila kada kreće "oslobođenje" zapadnih krajeva i obračun sa NDH

Kraljevina Jugoslavija postoji do 10. avgusta kada se proglašava DFJugoslavija sa navodno III zasedanjem avnoj-a dok ono famozno II zasedanje avnoja-akoji sa ove distance mi liči kao jedna izmišljotina o pokušaj podvale da se NDH presvuče u Jugoslaviju (gde je prvo?)

Zatim imamo izbore gde se suverenitet prenosi sa kraljevske kuće na narod i dobijamo FNRJ

Raskid sa SSSR-om je osnova za razlaz dve doktrine . austromarksizam-kominterna koji smo mi zastupali i kroz njega ostvarenje germanskih interesa i sovjetski marksizam koji je za vreme staljina izgubio kominternovsku komponentu i išao u drugom pravcu

Sve u svemu jedna ideja homogenizacije južnihslovena na istoriji, mitologiji i nasleđu najbrojnijeg naroda razbijena je u paramparčad pred germanskim ekspanzionizom a čija je brana trebala biti

Oba puta iskreno, krivi smo mi Srbi, prvo sa Mianom Stijadinovićem a kasnije podčinjavanjem našeg SDB BND-u .

Kralj Aleksandar se sa razlogom ubijen od strane Nemaca .. a bugarska i hrvatska fukara nikada nije razumela šta je uradila i svojim narodima time

 

[крсташ]

meni ni dan danas nije jasna potreba sremskog fronta.. koji je je li ti negde na granici sa današnjom hrvatskom

На основну онога што сам до сада прочитао и на основу посете Музеја Сремског фронта, могу да кажем да сам сазнао да је исти успостављен од стране Немачке и НДХ, како би се омогућило повлачење немачких снага из Грчке према Аустрији и јужном делу Немачке. Поред тога имамо и Батинску битку, где се Црвена армија борила да пређе Дунав. Наводно, Немци су се сами повукли са Сремског фронта, када је највећи део њихових снага успео да се извуче на сигурно. Да би могли сами да донесемо неки закључак, било би потребно да прочитамо масу руских и немачких извора, а за то треба доста времена.

Граница са Хрватском се налази тамо где је била линија додира на Сремском фронту - између Товарника и Шида. Остатак границе дуж матице Дунава. Фрушка гора исто представља природну препреку, као и Дунав, само што један њен мањи део улази у Хрватску. Сва места која су Рајх и НДХ држали до последњег човека, данас се налазе у Републици Хрватској. Падом Товарника, пробијен је фронт даље на запад према Винковцима. Мало јужније се налази река Босут и шуме, које исто представљају препреку.

 

[крсташ]

Додаћу још једну ствар, иако ово излази ван оквира теме.

Као што сам већ напоменуо, званично објашњење због чега је формиран Сремски фронт, јесте омогућавање немачким снагама да се безбедно повуку према Аустрији и јужној Немачкој. Снаге којима је то требало омогућити биле су немачке формације у саставу Групе армија Е. Те немачке формације су се налазиле у Грчкој, како на копну, тако и на острвима. Повлачење је започело у лето 1944. године, када је већ било извесно да ће СССР ударити преко Дунава и запосести Београд и Србију. Немци су се повлачили из Грчке, преко Македоније, и јужних и југозападних делова Србије, према Босни. У тренутку када је Београд заузет 20. октобра, повлачење немачких снага није било окончано. Остаје нејасно зашто НОВЈ, односно Југословенска армија (ЈА) у том тренутку није кренула са својим снагама према Санџаку и Босни да спречи повлачење Немаца.

ЈА је ударила на најтврђу одбрану Вермахта у Срему и водила је борбу у којој до тог тренутка није имала никаквог искуства. Партизани су све до 1944. године ратовали герилски против других оружаних формација на тлу окупиране Југославије, али се нису никада чеоно конфронтирали. Они нису знали да воде рововску, маневарску или фронталну борбу. Без обзира што је СССР дао ЈА велику количину наоружања и муниције, пробој није могао да уследи због непознавања војне вештине и необучености људства. Војни врх тадашње ЈА је требало да изведе напад на Немачке снаге у брдима и клисурама, где су имали искуство, а осим тога, у Црној Гори, Србији и Босни су се налазиле партизанске јединице (или можда нису, чиме пада у воду тврдња да је постојала ослобођена територија на тим подручјима).

Непознавање војне вештине у редовима ЈА, показаће се поново приликом битке за Оџак 1945. године, када је велики број припадника армије погинуо приликом заузимања овог града, иако је рат у Европи формално био завршен.

 

[Scott Isle]

Pojedini istorijski događaji ostavljaju trajne posledice na procese koji se događaju decenijama nakon tog čina

Kod nas je izgrađeno poprilično većinsko mišljenje da je sve naše probleme 20-tog veka proizveo Kralj Aleksandar Karađorđević

Ma nije nikakve trajne posljedice to ostavilo Kraljevina zivi, Kralj postoji, i Aleksandar je ostavio potomke. Trajne posljedice su ostavile demokratske bande do te mjere da je potpuno normalno svima, 100% populacije, da politicke partije upravljaju vojskom i sudstvom za politicke ciljeve. Sto je naravno kriminal i terorizam, i to je trajalo citav 20 vijek, i traje i danas. To je trajna posljedica ulicnog demokratskog bandiltuka i terorizma.

Dio toga je i ubistvo Kralja, napad na pravdu, prevrat, i to nam dolazi propagandom izvana, sa zapada, ai istoka.
Ja sam narocito ponosan kolko je mnogo ljudi bilo u cetnicima i odazvalo se i bili su uz Kralja i pravdu uprkos pritisku politicara i ostalih ustaskih demokratskih kriminalaca i nacista i Evrope i Amerike.

Demokrate uvjek kritikuju pravdu,jer vole da se bave kriminalom i terorizmom kroz svoje politicke partije. Jedna grupa tih demokratskih probisvjeta su i Banovicevci, oni su za svoje banovine, pa tako imamo ustase, Obrenovicevce, Dukljane, Bosnjake, koji pljuju po Kralju. To je samo jedna grupa tih demokratskih probisvjeta.

 

[Nataša Rostova]

Додаћу још једну ствар, иако ово излази ван оквира теме.

Као што сам већ напоменуо, званично објашњење због чега је формиран Сремски фронт, јесте омогућавање немачким снагама да се безбедно повуку према Аустрији и јужној Немачкој. Снаге којима је то требало омогућити биле су немачке формације у саставу Групе армија Е. Те немачке формације су се налазиле у Грчкој, како на копну, тако и на острвима. Повлачење је започело у лето 1944. године, када је већ било извесно да ће СССР ударити преко Дунава и запосести Београд и Србију. Немци су се повлачили из Грчке, преко Македоније, и јужних и југозападних делова Србије, према Босни. У тренутку када је Београд заузет 20. октобра, повлачење немачких снага није било окончано. Остаје нејасно зашто НОВЈ, односно Југословенска армија (ЈА) у том тренутку није кренула са својим снагама према Санџаку и Босни да спречи повлачење Немаца.

ЈА је ударила на најтврђу одбрану Вермахта у Срему и водила је борбу у којој до тог тренутка није имала никаквог искуства. Партизани су све до 1944. године ратовали герилски против других оружаних формација на тлу окупиране Југославије, али се нису никада чеоно конфронтирали. Они нису знали да воде рововску, маневарску или фронталну борбу. Без обзира што је СССР дао ЈА велику количину наоружања и муниције, пробој није могао да уследи због непознавања војне вештине и необучености људства. Војни врх тадашње ЈА је требало да изведе напад на Немачке снаге у брдима и клисурама, где су имали искуство, а осим тога, у Црној Гори, Србији и Босни су се налазиле партизанске јединице (или можда нису, чиме пада у воду тврдња да је постојала ослобођена територија на тим подручјима).

Непознавање војне вештине у редовима ЈА, показаће се поново приликом битке за Оџак 1945. године, када је велики број припадника армије погинуо приликом заузимања овог града, иако је рат у Европи формално био завршен.

Misliš da je nepoznavanje?

Većina mojih toerija zasnovana je na oskudnim podacima ali i pokušajima da te podake sagledam na osnovu posledica

Lično mislim da je JBT bio nemački/germanski agent spavač koji je uspeo da se infiltrira u nazvaćemo tp jugoslovenske redove šta god to bilo , najpre one koji su verovali u jugoslovensku ideju koja se u to vreme širila već blizu 100 godina, i da je umesto integralnog jugoslovensta Kralja Aleksandra koje nije imalo mnogo vremena da se vaspostavi počeoda forsirao Štrosmajerovo jugoslovenstvo

Isto to štrosmajerovo jugoslovenstvo prigrlio je i Knez Pavle, verovatno nesvesan činjenice i njega smatram najodgovornijeg za pokolje Srba jer je on prvi u istoriji postojanja hrvata potvrdio da imaju pravo da upravljaju nekom teritorijom kao hrvati

Da ipak se ne bude toliko nepravedan Milan Stojadinović je taj koji je gurno tu Jugoslaviju u čvrste kandže germanskog interesa i možda Knez Pavle nije imao izbora

Možda neki atentati 70 godina kasnije imaju veze sa iskustvom koje je nastalo ubistom Kralja Aleksandra .. jer realno nakon njegovog unistva imali smo jedan prevrat .. tako da nije isključeno da i neki naši nisu učestvovali u svemu tome

 

[Nataša Rostova]

Ma nije nikakve trajne posljedice to ostavilo Kraljevina zivi, Kralj postoji, i Aleksandar je ostavio potomke. Trajne posljedice su ostavile demokratske bande do te mjere da je potpuno normalno svima, 100% populacije, da politicke partije upravljaju vojskom i sudstvom za politicke ciljeve. Sto je naravno kriminal i terorizam, i to je trajalo citav 20 vijek, i traje i danas. To je trajna posljedica ulicnog demokratskog bandiltuka i terorizma.

Dio toga je i ubistvo Kralja, napad na pravdu, prevrat, i to nam dolazi propagandom izvana, sa zapada, ai istoka.
Ja sam narocito ponosan kolko je mnogo ljudi bilo u cetnicima i odazvalo se i bili su uz Kralja i pravdu uprkos pritisku politicara i ostalih ustaskih demokratskih kriminalaca i nacista i Evrope i Amerike.

Demokrate uvjek kritikuju pravdu,jer vole da se bave kriminalom i terorizmom kroz svoje politicke partije. Jedna grupa tih demokratskih probisvjeta su i Banovicevci, oni su za svoje banovine, pa tako imamo ustase, Obrenovicevce, Dukljane, Bosnjake, koji pljuju po Kralju. To je samo jedna grupa tih demokratskih probisvjeta.

Na žalost potomci Kralja Aleksandra većina njih nije bila a ni sada nije na nivou koji je bio Kralj Aleksandar
Oni koji bi bili onemogućeni su upravo od onih koje si pobrojao

Zanimljivo da Obrenovići nisu bi"proterani" iz brozove Jugoslavije .. centralne ulice su ostale sa njihovim imenima, spomenici .. čak i simbolički ulica Kneza Mihajla nastavljala se na ulicu Maršala Tita ili kako se već zvala .. da bi dolaskom "oslobodilaca" dobila ime Kralja Milana koji je najveći od najvećih obrenoviće austrijskih poltrona

 

[Scott Isle]

Na žalost potomci Kralja Aleksandra većina njih nije bila a ni sada nije na nivou koji je bio Kralj Aleksandar

Ma jesu. Vojska pa ni ljudi nisu nivou.

 

[Nataša Rostova]

Ma jesu. Vojska pa ni ljudi nisu nivou.

Rekla bi sin Kralja Tomislava jeste

Oni što već napisah premreženi smo neodvešćenim ljudima


Ja danas izvojeva jednu pobedu po tom pitanju identiteta

 

[ves.bole]

Možete ovde da drvite do besvesti o tome šta je Aleksandar ustvari hteo, činjenica je da je propuštena
istorijska prilika da se Srbija uspostavi u novim, pravednim granicama.
Čak je i Banat mogao da pripadne Srbiji, Italiji je trebalo dati još jedan deo Jadranske obale do ispod Splita
i imali bi ozbiljnog saveznika za Banat, Francuzi su nas 1918 maksimalno podržavali po svim pitanjima,
Englezima je bilo prilično svejedno, ne bi pravili problem oko Banata.
Uglavnom, zahebali smo se debelo sa Kraljevinom SHS i Jugoslavijom - kao i uvek dosada...
Srbima ne trebaju neprijatelji spolja, sami smo sebi i više nego dovoljni.

 

[АнаиванГорд]

Zanimljivo da Obrenovići nisu bi"proterani" iz brozove Jugoslavije .. centralne ulice su ostale sa njihovim imenima, spomenici .. čak i simbolički ulica Kneza Mihajla nastavljala se na ulicu Maršala Tita ili kako se već zvala .. da bi dolaskom "oslobodilaca" dobila ime Kralja Milana koji je najveći od najvećih obrenoviće austrijskih poltrona

Можда, у Београду. Ни Карађорђевићи ни Обреновићи нису имали улице по српским градовима. Барем не у центру тих градова.

 

[крсташ]

Misliš da je nepoznavanje?

Могу да кажем да се ради о непознавању, јер је већина партизанског командног кадра била необразована у војном погледу. Ако погледаш ко је командовао ЈА на Сремском фронту, видећеш да нисам погрешио. Партизански команданти су неретко знали да одведу своје борце у пропаст, желећи да нападну, чак и у ранијим фазама рата. Сремски фронт је за њих био нешто потпуно ново и ту нису знали шта да раде.

И ја исто сумњам, пре свега због овога што сам навео за повлачење Групе армија Е и да су партизани морали да нападну Немце на југу Србије, као и на западу и да их укљеште из правца Црне Горе, али до тога није дошло. Уместо тога, ЈА је ударила на најтврђу препреку у Срему, коју је савладала тек у априлу 1944. године. Група армија Е је могла да буде уништена пре него што је окончала повлачење кроз Србију и Босну.

Поставља се и питање шта су радиле партизанске јединице у Босни и Хрватској и зашто раније нису удариле на бокове Сремског фронта.

 

[Khal Drogo]

 

[Лекизан]

На данашњи дан пала је прва жртва нацизма у Европи, убијен је краљ Александар Карађорђевић.

ОПЕРАЦИЈА "ТЕВТОНСКИ МАЧ" ОТКРИВА ПОЗАДИНУ АТЕНТАТА: Нацистички обавештајци инспиратори Марсељске трагедије

Иван Миладиновић

28. 06. 2023.

ПРОТУТЊАО је Други светски рат. Политичка карта Европе је измењена. Две немачке државе су у њеном центру. Година је 1957. У СФРЈ почео да се слави Дан младости.

Краљ Александар са краљицом Маријом и синовима, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Амерички Конгрес усвојио је Ајзенхаурову доктрину. Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана. Одржани трећи парламентарни избори у СР Немачкој. Конрад Аденауер задржао место канцелара. СССР је лансирао Спутник 1, први вештачки сателит у Земљиној орбити. На заседању Главне скупштине УН пољски министар спољних послова Адам Рапацки изложио је план за Европу без атомског оружја. Савезна Република Немачка прекида дипломатске односе са СФР Југославијом, зато што је признла Немачку Демократску Републику.

Сваки велики историјски догађај, који је изазвао велике међународне потресе, подложан је, у различитим временима, различитим тумачењима. И управо то се догодило у Источном Берлину, 23. маја, када се у јутарњем издању листа "Нова Немачка" (Neuses Deutchland), на предњим странама, на којима се, по већ устаљеним правилима, уредништво бавило актуелном домаћом или страном политиком, појавио један необичан текст. Источни Немци, готово двадесет и три године после убиства краља Александра у Марсељу (9. октобра 1934), поново отварају ову, такорећи, заборављену страницу историје.
Суштина овог новинског штива била је у тврдњи да је капетан Ханс Шпајдел 1934. године, као помоћник немачког војног аташеа у Паризу, по Геринговом наређењу извео супертајну операцију "Тевтонски мач". Циљ овог подухвата је споменути атентат на југословенског краља, операција у којој је страдао и француски министар иностраних послова Луј Барту.
Целу операцију, пише новинар "Нове Немачке", организовао је Шпајдел, уз помоћ својих агената који су до танчина пратили све мере обезбеђења краљеве посете Француској, и на тај начин омогућили непосредним извршиоцима, усташама и ВМРО-у, да изврше атентат.

Герингов налог капетану Хансу Шпајделу да ступи у акцију , Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"
О НЕПОСРЕДНОМ ефекту овог текста нису сачувани трагови ни сећања савременика, сем да је разголитио политичку прошлост бившег хитлеровског генерала Ханса Шпајдела, који је тада постао главнокомандујући копнених снага НАТО у Европи.

Међутим, непуна два месеца доцније, тачније 18. јула, те исте 1957. године, у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике, одржана је међународна конференција за новинаре коју је и организовао Президијум Савета националног фронта Немачке Демократске Републике. Извештачима светских листова предочени су докази за све тврдње изнесене у листу "Нова Немачка" против Хитлеровог помоћника, тадашњег капетана Ханса Шпајдела. Званични представници источнонемачке државе поделили су новинарима копије три докумената, јединих сачувананих, како су посебно истакли.

Шпајделов одговор Герингу да су прупреме за атентат завршене , Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"
Ти документи су заправо били писмо рајхсминистра авијације Хермана Геринга упућено у Париз капетану др Хансу Шпајделу 1. септембра 1934. године, а затим Шпајделов одговор од 3. октобра 1934, у коме се прецизира да су све припреме за операцију завршене. Трећи документ био је прилог уз Шпајделово писмо, односно извештај немачког шпијуна Г. Е. Хаака с тачним описом руте кретања краља Александра по доласку у Марсељ (Качачки, 2004. Волков 1983).
ПРВИ документ - Герингово писмо Шпајделу од 1. септембра 1934. године:
"Берлин, 1. септембра 1934. г.
Империјски министар авијације
Број 3199/34c
Тајно
Помоћнику војног аташеа при немачкој амбасади у Паризу
Господину капетану др Шпајделу
- лично -
П а р и з

У прилогу Вам шаљем два наређења фирера и рајхс канцелара у вези са операцијом Тевтонски мач и инструкције које је разрадио истраживачки биро мог министарства за њено остваривање.
Одмах по упознавању наређења уништити. О извршењу обавестити.
Геринг"
Писмо са својеручним Геринговим потписом и одређеним директивама било је по специјалном куриру достављено Шпајделу у Париз. Печат амбасаде и ознака "3. 9. '34" показују да је оно стигло примаоцу три дана после одашиљања.
Шпајделово писмо носи датум тачно месец дана после тога - 3. октобра 1934:
Париз, 3. октобра 1934. г.


Ру де Лил 78
Др филозофије Ханс Шпајдел,
капетан генералног штаба,
помоћник војног аташеа
при немачкој амбасади у Паризу
Тајно
Достава по куриру
Империјско министарство
авијације
Берлин - Вест 8
Господину империјском
министру
Герингу
- лично -
Господине генерале!
Дозволите да Вас обавестим да је у складу са Вашим наређењима припрема операције Тевтонски мач већ завршена.
Ја сам са господином Ванчом Мијаловом подробно размотрио све расположиве могућности.
Решили смо да операцију извршимо у Марсељу: тамо ће се срести оба лица која нас интересују. "Владо-шофер" је спреман.
У прилогу Вам шаљем копију писма господина др Хака од 1. 10. ове године.


С дубоким поштовањем
увек Вама одан
Ханс Шпајдел".
Шпајделово писмо - оригинал с његовим сопственим аутограмом. Прилог - писмо Хаака Шпајделу је машинска копија.
"Париз, 1. 10. 1934. г.
Драги Шпајдел!
На Вашу молбу саопштавам следеће:
Званична свечаност у вези државне посете биће у Паризу. На дочек у Марсељ поћи ће Барту и генерал Жорж.


Према декрету који је 21. маја 1932. године потписао председник Лебрен одговорност за одржавање реда и мира наложена је Сурте насионал и то баш генералном надзорнику Систерону.
Александар ће стићи на обалу у Марсељу. После првог дела церемонијала Александар и његови сапутници Барту и Жорж кренуће отвореним аутомобилом из Старе луке према Префектури.
Приликом кретања по граду аутомобил ће проћи главном улицом Марсеља Ла Канабјер и улицом Сен-Фереол. Пред Префектуром биће свечани церемонијал, Александра ће поздравити народ. Трг испред Префектуре и улица Сен-Фереол биће закрчене гомилама људи. Пут кретања свите биће подељен на два дела за чије ће обезбеђење бити коришћено само 1.300 људи спољне полицијске службе.
Уколико се свечана поворка буде кретала полако, обезбеђење са деоница којим је већ прошао аутомобил пребациваће напред за појачање обезбеђења следећих деоница,
Војске за очување реда неће бити. Према речима Де Лафоркада, оружана пратња мотоциклиста која је била предвиђена биће укинута. О томе ћу Вас накнадно обавестити.
Увек Ваш Ханс Хаак."
ШТАМПАН документа, без обзира на то што су непотпуна, несумњиво потврђују једно: организатори и инспиратори терористичког акта у Марсељу биле су главешине фашистичке Немачке. Управо они су овом злочину дали шифровани назив - операција Тевтонски мач - и за његово извршење задужили Ханса Шпајдела.
Конференција за новинаре у Президијуму Савета националног фронта Немачке Демократске Републике изазвала је поприличну гужву у светским медијима, нарочито у оним из источног "лагера". Само у Југославији је био тајац. Ниједан дневни лист није пренео ни реч са ове конференције. За разлику од званичног Београда, у Источном Берлину не мирују. Ангажују познати филмски брачни пар, режисера Ендруа Торндајка и његову супругу Анели, који снима документарни филм "Тевтонски мач". Али то није крај ангажмана источних Немаца.
Ендру и Анели, уз помоћ најпознатијег публицисте из Источног Берлина Карла Радаца, објављују и књигу под истим насловом. Издавач књиге је, ни мање ни више, било Министарство за националну одбрану Немачке Демократске Републике.
Наслов филма и књиге је, како смо видели, било шифровано име операције убиства краља Александра Карађорђевића и француског министра спољних послова Луја Бартуа у Марсељу. А у књизи су детаљно изнесени аргументи за осветљавање позадине и циља марсељског атентата, који су са званичне стране предочени међународној јавности на конференцији за штампу 18. јула 1957. у Источном Берлину.
* * * * * * * *

ВЕЛИКА КАРИЈЕРА МАЛОГ ГЕРИНГОВОГ ШПИЈУНА​

ШТА ЈЕ ТО ШТО је источнонемачке службе и Министарство одбране толико заинтригирало да наједном хоће да разреше "марсељски чвор", после више од две деценије, откривају ко је био у позадини ликвидације југословенског суверена. Циљ комплетне акције са источне стране Берлинског зида био је Ханс Шпајдел. Некадашњи капетан и помоћник аташеа из Париза, у међувремену је постао западнонемачки генерал-лајтнант, и у априлу 1957. године постао главнокомандујући копнених снага НАТО за средњу Европу са седиштем у Фонтенблоу у Француској.
Ко је био Ханс Шпајдел (1897-1984)? Његова кратка биографија би овако изгедала: "Као матурант, за време Великог рата ступа добровољно у војску. Од 1921. студира економију и историју. Промовисан за доктора филозофије 1925. У периоду 1933-1935. помоћник је немачког војног аташеа у Паризу. За време грађанског рата у Шпанији именован је за војног аташеа где је поред обавештајних послова обучавао диверзанте Франкове Армије.
Ханс Шпајдел на плакату за филм"Операција Тевтонски мач" , Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"
Ратна каријера: 1940 - начелник штаба Војног заповедника у Паризу (под немачком окупацијом); 1941 - унапређен у чин пуковника; 1942 - начелник Генералштаба 5. Армијског корпуса на Источном фронту; 1943 - генерал-мајор; 1944 - начелник Генералштаба Армијске групе Б (непосредни сарадник фелдмаршала Ромела). Исте године бива ухапшен и све време до краја рата проводи, без суђења, у затвору, одакле га ослобађају Французи.
Послератна каријера: Од 1950. - војни саветник канцелара Аденауера; 1954-1955-представник СР Немачке у разговорима о њеном ступању у НАТО; 1955 - генерал-лајтнант Бундесвера; 1957-1963 - главнокомандујући Копнених снага НАТО за Средњу Европу, са седиштем у Фонтенблоу, Француска. Због сукоба са генералом Шарлом де Голом, бива септембра 1963. уклоњен са тог положаја; 1964 - одлази у пензију и постаје председник Фондације Наука и политика. Мемоаре, под насловом 'Из нашег времена', објављује 1977. године.
-------

 

[Лекизан]

-----

Ханс Шпајдел, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

КЊИГА И ФИЛМ га оптужују, поред организовања атентата у Марсељу, и за следеће ратне злочине:

Злочини против цивилног становништва у окупираној Француској;
Организација тактике 'спржена земља' на окупираној совјетској територији. Под његовом командом у Вороњешкој, Белоградској, Харковској и Кировоградској области остала су згариштима, порушених фабрика, рудника мостова, болница, школа и железничких станица. Забележени су и страшни злочини над цивилним становништвом...

Издаја фелдмаршала Ервина Ромела Гестапоу. То је још на крају рата, априла 1945. године, под заклетвом изјавио Манфред Ромел, син фелдмаршала. Шпајдел је, када га је Гестапо ухапсио, открио све планове завереника. У прилог ове тврдње свакако говори и податак да су сви завереници стрељани или извршили самоубиства, осим 'јунака' ове наше приче."
И још нешто о Шпајделу. Као пензионисани командант копнених снага НАТО у споменутим мемоарима није могао да прикрије свој однос према злочину у Марсељу: "Са нестанком Бартуа, који је желео да овом државном посетом још више развије своју источну политику, нестао је и један непомирљиви противник Немачке. Он је био борац за француско-совјетско зближавање, у циљу остварења потпуног окружавања Немачке."

Сви изнети подаци су врло значајни због онога што следи, односно због одговора који ће ускоро стићи из Западне Немачке.

Филм "Операција Тевтонски мач", у трајању од 49 минута, појавио се у биоскопским салама средином 1958. године. Ехо је био много већи од споменуте конференције за новинаре и књиге. За годину дана видело га је више од осам милиона гледалаца. Гледан је и у Бечу, Лондону, па чак и у Канбери. Амбасаде Западне Немачке у свим овим зекљама су улагали званичне протесте али без већих ефекта. Приказан је на крају и у Западној Немачкој у скраћеној и цензуриосаној верзији.

Ма како то апсурдно звучало јер је реч о значајном историјском питању, попут оне конференције за штампу која је у Југославији прећутана, тако је било и са филмом. Пошто Југословенска кинотека поседује негатив овог филма, прво јавно приказивање одржано је пре деветнаест година, на седамдесетогодишњицу атентата у Марсељу.

* * * * * * * *

У ЈУГОСЛАВИЈИ ПРЕЋУТКУЈУ ХИТЛЕРОВУ ЗАВЕРУ​

СОВЈЕТСКИ ИСТОРИЧАР Владимир К. Волков, који се бавио немачко-југословенским односима између два рата, посебно периодом 1933-1938, написао је књигу о овој операцији, која је објављена у Москви 1964. године. Међутим, и она ће доживети судбину источнонемачке књиге и филма. Његова студија "Убиство краља Александра: Хитлерова завера" биће преведена и објављена тек 1983. године. Скоро двадесет година после московског издања.
Због чега је читава ова прича у Југославији игнорисана питање које би заиста заслуживало подробнију и вишеслојну анализу. Више-мање познат је став комунистичких власти према Александру Карађорђевићу. Један од разлога могао би бити што у филму краљ није приказан у негативном светлу већ као жртва Хитлерове завере. А то идеолошким чистунцима није одговарало јер се о Александру до тада писало и говорило искључиво у негатовном контексту.

Ратна успомена, Шпајдел са маршалом Петеном, француским квислингом, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

Збуњујуће је да се о позадини Марсељског атента и данас ћути, тридесетак година после силаска са историјске сцене комунистичких апологета, чувара магле и истине. Пре десетак година појавила се књига "Краљеубиство у Марсељу", у занемарљивом тиражу и готово прећутана, која, такође, дотиче овај проблем. Аутор је лекар Јован Качаки, рођен у Београду 1939. године. Доктор је медицинских наука, по мајци Србин, по оцу - потомак избеглица које су у Југославију дошле после руског грађанског рата 1920. године. Живи у троуглу Холандија - Грчка - Србија. Годинама се бавио истраживањем историјата руских избеглица у Краљевини СХС. Део живота посветио је истраживањима о позадини убиства краља Александра.

НЕОБИЧНО ЈЕ СВАКАКО и да ни ова књига, као ни Волковљева, уз источнонемачки подухват "Операција Тевтонски мач" нису код нас, ни после толико времена, уз спорадичне и ретке изузетке, заинтересовале људи од науке. Не подсећа ли то на понашање европских архива који и даље крију документа о једном од најорганизованијих атентата на државнике.
После година источно-западних препуцавања, у уједињеној Немачкој сматра се да су факсимили докумената, који се односе на Марсељски документ, а које је објавило Министарство националне одбране НДР фалсификати. Разумљиво, бранили су команданта европских НАТО снага и човека који је дао најзначајнији допринос у обнављању западнонемачких оружаних снага. И ту је прича завршена. Бар што се тиче Немаца, који живе у заједничкој држави скоро три деценије.

Главнокомандујући копнених снага НАТО генерал Ханс Шпајдел у Штутгарту 1963. године, Фото Профимедија, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, "Википедија" и "Фејсбук"

"Источна офанзива", како поједини аутори називају акцију из ДДР имала је за циљ да дискредитује Хнаса Шпајдела под чијом командом су, у том тренутку, биле копнене снаге НАТО-а. Нормално је било, у време усијања Хладног рата, да супарничка страна изнесе све аргументе који доказују да је "његова војничка част упрљана низом злочина". Ако је у књизи источнонемачких публициста, убиству Александра посвећено једва двадесет страна, намеће се логичко питање зашто је било неопходно да се фалсификују само документа о преписци Геринг-Шпајдел. Зар докази о тактици "Споржена земља" нису довољни да укажу да је "генерал са четири звездице", највећи чин у НАТО, био доказани нациста и злочинац.
Уосталом, ако су фалсификати непоречиво доказани, који су онда били мотиви Владимира Волкова да објави књигу седам година после откривања затамњених делова из биографије Ханса Шпајдела. Тим пре што је Шпајдел две године раније, на инсистирање Де Гола смењен са тог положаја.
Можда су мотиви совјетског историчара били да максимално искористи аферу имеђу два Берлина и уклони сваку сумњу која би евентулна указивала на умешаност Москве и део њене одговорности око догађаја везаних за 9. октобар. 1934. године.
https://www.novosti.rs/c/drustvo/ve...-obavestajci-inspiratori-marseljske-tragedije

 

[Khal Drogo]

 

[MOST6]

Tragičan dan za ceo Balkan. Onaj ko je ubio kralja Aleksandra i organizovao njegovo ubistvo učinio je to da bi Jugoslaviju ostavio bez jake ličnosti koja bi je sigurno vodila kroz buran predstojeći period. Neka mu je Večna slava!

Uvjeren sam da je ponešto pretjerano tvrditi da je ubojstvo kralja Aleksandra bilo "tragičan dan za cijeli Balkan". Mnogi građani Kraljevine Jugoslavije nisu ga podnosili zbog uvođenja diktature i ukidanja osobnih i političkih sloboda.

 

[Nina]

Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević ubijen pre 90 godina

Kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj predvodio je Srbiju u pobedničkim borbama od 1912. do 1918. u oba balkanska i Prvom svetskom ratu, kruna njegove vladavine je stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, a ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju.

Iz Prvog svetskog rata Aleksandar Karađorđević, tada regent prestolonaslednik, izašao je kao ratni zapovednik ovenčan slavom i izuzetnim međunarodnim ugledom.Kao rezultat ratnih pobeda, 1. decembra 1918. regent Aleksandar je u Beogradu, u palati Krsmanović, na Terazijama, njegovoj privremenoj rezidenciji, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Vidovdanskim Ustavom 1921. korišćen je naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi 1929. zemlja bila preimenovana u Kraljevina Jugoslavija.

Aleksandar Karađorđević rođen je 16. decembra 1888. godine, gledano po gregorijanskom kalendaru i bio je drugi sin kneza Petra I Karađorđevića, potonjeg kralja, i Ljubice, Zorke, rođene Petrović, ćerke crnogorskog kralja Nikole Petrovića.

Sin kneza Aleksandra koji je vladao Srbijom od 1842. do 1858, unuk vožda Karađorđa, knez Petar, iako rođen u Beogradu 1844. godine, od 1858. do Majskog prevrata 1903, nalazio se u emigraciji. Srbijom je vladala dinastija Obrenović.

Pošto su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga ubijeni u Majskom prevratu, maja/juna 1903. na presto Srbije doveden je knez Petar Karađorđević, krunisan za kralja septembra 1904. godine.

 

[Nina]

 

[Nina]

Taj događaj označio je suštinsku promenu, ne samo u unutrašnjoj politici Srbije. Pokazaće se vremenom da je to bio i početni momenat nove orjentacije zemlje. Isto tako, stil vladavine je potpuno promenjen. U vreme Obrenovića, i kralj Aleksandar, a pogotovo kralj Milan, negovali su manire uglavnom uobičajene za onovremene evropske dvorove. Postojala je vidna nedodirljivost kraljevskog doma, udaljenost od stvarnosti, kao i teatralnost.

Novi vladar Srbije, kralj Petar I Karađorđević, bio je naprotiv narodski vladar, skroman, štedljiv, nepretenciozan. Manirima je više ličio na vojnika nego na ondašnje vladare. Stari kralj, inače polaznik francuske vojne akademije, ratovao je u Francusko pruskom ratu 1870/1871. kada je i odlikovan, i u Bosanskohercegovačkom ustanku 1875/1877, pod imenom Petar Mrkonjić.

Imao je troje dece, Jelenu (1884 - 1962) udatu 1911. za ruskog velikog kneza Jovana Konstantinoviča Romanova, Đorđa (1887 - 1972) i Aleksandra (1888 - 1934) poslednjeg kralja.

Stariji sin Đorđe bio je prestolonaslednik od 1903. do marta 1909, kada je bio primoran da se povuče, za šta postojala opšta saglasnost, zbog njegovog samovoljnog i neobuzdanog ponašanja. Sam kralj Petar marta te 1909. nije više imao dilemu da bi valjalo da se Đorđe, koji je postao predmet opšte podozrivosti ako ne i omraze, povuče.

Prestolonaslednik je potom postao mlađi brat Aleksandar, koji se u to vreme nalazio na školovanju u Sankt Peterburgu, u Paževskom korpusu, pod okriljem Nikolaja II Romanova. Prethodno se školovao u Ženevi. Negovao je, pokazaće se, bitno drugačije manire od starijeg brata, bio je tih, oprezan, promišeljen, odgovoran, poput oca najviše je ličio na vojnika.

 

[Nina]

Prestolonaslednik Aleksandar vešto je vodio Prvu srpsku armiju u Prvom balkanskom ratu 1912. godine, u veličanstvenim pobedama na Kumanovu i Bitolju, ključnim porazima Turaka u tom ratu. Srbi su potom, napadnuti od Bugara, odneli pobedu na Bregalnici 1913. Pobedama u balkanskim ratovima Kraljevina Srbija odigrala je ključnu ulogu u odstranjivanju Turske iz Evrope, izuzev manjeg dela istorijskeTrakije sa Carigradom.

Plod velikih pobeda Srbije u balkanskim ratovima bilo je oslobođenje Stare i Južne Srbije, odnosno današnjeg Kosova i Metohije i Severne Makedonije. Iako je pobeda bila "pomućena" pošto Srbiji nije dozvoljen izlaz na Jadran, oštrim nastupom Austrougarske, pa i Italije činjenica da je najzad oslobođeno carsko Skoplje ili Prizren, silno je podigla nacionalni ponos.

Juna 1914. godine stari kralj Petar prepušta mu upravu zemlje. Prestolonaslednik Aleksandar postaje regent. Tragičan sticaj okolnosti hteo je međutim, da se krajem tog meseca dogodi atentat u Sarajevu, koji će poslužiti kao izgovor da Srbija bude uvučena u novi rat. Na Vidovdan, nacionalni revolucionar, mladobosanac, Gavrilo Princip, usmrtio je nadvojvodu Franca Ferdinanda naslednika prestola Austrougarske. Ova tragedija iskorišćena je kao opravdanje za napad na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat.

Regent Aleksandar predvodio je srpsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Uspesi Srbije iznenadili su tada svet, posle velikih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. Beč je tadašnje uspehe Srbije doživeo kao strahovito poniženje. Oskar Poćorek koji je zapovedao ofanzivom na Srbiju, sklonjen je. U jesen 1915. Austrougarskoj se na frontu protiv Srbije priključuju Nemci, a zatim i Bugari, sa istoka.

 

[Nina]

Napadanuta sa severa, zapada i istoka, neuporedivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska vojska primorana je na povlačenje. Posle tragične epopeje odstupanja preko planinskih vrleti od Kosova, odnosno Metohije, put obala Jadrana, u zimskim danima 1915/1916, srpska vojska je, nakon oporavka na Krfu, prebačena aprila/maja 1916. u zaleđe Soluna. Britanci i Francuzi su na tom potezu posle poraza na Galipolju postupno stvarali Solunski, ili po drugima, Makedonski front.

Prve ozbiljne pobede, uz teške žrtve, Srbi će postići na Kajmakčalanu, tada granici Kraljevine Srbije, septembra 1916. kada je oslobađan i Bitolj. Pobedama na Kajmakčalanu Srbi su oslobodili deo okupirane otadžbine, što je tada imalo ogroman psihološki efekat.

Prelom je usledio sredinom septembra 1918. probojem Solunskog fronta. Srpska vojska iznela je težišni deo napora koji je doveo da raspada fronta i odmah potom daljeg proboja na sever. Ubrzo zatim Bugarska je istupila iz rata, potpisala je kapitulaciju. Slediće raspad Austrougarske, pa kapitulacija Nemačke 11. novembra, čime je Prvi svetski rat okončan.

Tadašnje pobede srpske vojske bile su rezultat ne samo rukovođenja u čemu je poslednju reč imao regent, odnosno od 1921. kralj Aleksandar, nego i kvaliteta oficirskog kadra onovremene Srbije. Tako je Radomir Putnik za pobedu u Kumanovskoj bici dobio čin vojvode. Stepa Stepanović nagrađen je na istovetan način za pobedu na Ceru, Živojin Mišić nakon pobede na Kolubari. Petar Bojović je čin vojvode dobio nakon proboja Solunskog fronta.

 

[Nina]

Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. Potom je napredovanje nastavljeno oslobađanjem zemalja nastanjenih Srbima i uopšte Južnim Slovenima dotadašnje Austrougarske. Srpska vojska je tada dospela do Temišvara, Pečuja, alpskih masiva, Rijeke. Već Niškom deklaracijom, vladinom izjavom, koju je zatim potvrdila i Skupština, decembra 1914, državni vrh Srbije proklamao je da je ratni cilj Srbije oslobođenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ujedinjenje je regent Aleksandar proglasio 1. decembra 1918. u Beogradu, čime su, verovalo se, konačno ostvareni nacionalni ciljevi.
Osnovno načelo novog državnog koncepta bilo je stanovište da postoji, ili da ga valja graditi, jugoslovensko zajedništvo, jedinstven troimeni narod, što je još doslednije sprovođeno po uvođenju lične vlade kralja Aleksandra 1929, posle tragičnih događaja u Skupštini kada je neuračunjljivi Puniša Račić, uvređen, pucao na poslanike H S S-a. Uz promenu imena države, tada je izvedena i teritorijalna reorganizacija, s namerom prevazilaženja nasleđenih podvojenosti. Uvedena je upravna podela na devet banovina i područje Uprave grada Beograda.

Dosledno je sprovođen građanski model društva, što se ogledalo u agrarnoj reformi, odnosno oduzimanju zemlje od veleposednika stranog porekla. Ogroman deo seljaka u Sloveniji, Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni tada je prvi put dobio zemlju. Prethodno, procenat bezemljaša u tim pokrajinama bio je ogroman. Bivši vlasnici su obeštećeni. Lična vlada kralja okončana je donošenjem novog Ustava septembra 1931.