У здравству нема срамоте

[Atomic™]

Подздрав свима. Као што сам написао у наслову теме ја сматрам да у здравству нема срамоте. Можда се неки људи стиде да оду код доктора па да се пожале на здравстени проблем који их мучи. Мене није срамота да овако јавно на посећеном форуму поделим да се лечим на психијатрији и да пијем лек Елицеа. По потреби попијем Ксалол. Да у прошлости нисам отишао код психијатра не би било напретка на боље што се тиче мојег здравља.
Сматрам да је интелигентно обратити се доктору ако нешто заболи него остати код куће с мишљу шта ће други причати о томе уколико се сазна да је особа била код доктора специјалисте.
По мом размишљању доктори су ту да би помогли људима. Док су били деца њихов сан је био да људима продужавају животе што их је мотивисало да свој живот посвете студијама. Ако се пацијент обрати доктору, доктор се неће исмејавти пацијенту зато што зна да су болести сасвим природна појава у животу и да је од ње немогуће побећи.

То је моје мишљење.
Желим да чујем и ваше мишљење у вези размишљања које сам поделио у овој теми.

 

[argumentovano]

Ima dosta zatucanih, neki kriju da su bolesni kao da je to sramota,kao da su oni nesto krivi
Neki ne smeju da kazu rec *rak* kazu *ono najgore*
Zatucanost se jos dobro bori na ovim prostorima
A ima i onih koje s ponose od cega sve boluju, o5 kao da je to neki njihov uspeh
Cudna i kontradiktorna zemlja ova stradija

 

[Vuk Samotnjak]

Kad je u pitanju zdravlje, nema nikakve sramote jer je sramota da te je sramota.

 

[SajaBg]

Nema ničeg spornog u tome da čovek ode kod doktora kad mu je loše, pa ni kod psihijatra. To je sasvim normalno. Ali imam utisak da se danas često leči posledica, a ne uzrok. Znam ljude koji godinama idu po psihijatrima i psiholozima, piju terapije, redovno dolaze na kontrole, a suštinski im život nije mnogo bolji nego pre 5 ili 10 godina.

Nekad problem nije samo hemija u mozgu, nego način života, usamljenost, stres, loši odnosi, besmislen posao, finansijski pritisak, društvo koje melje ljude… a za to nema tablete. Zato mi ponekad deluje kao da sistem više održava pacijenta da funkcioniše i dolazi redovno, nego što ga stvarno vraća u normalan život.

Naravno, nekome terapija stvarno pomogne i to treba poštovati. Ali mislim da nije baš svako dugogodišnje "lečenje" automatski i uspešno lečenje.

 

[Elle]

Nekad problem nije samo hemija u mozgu, nego način života, usamljenost, stres, loši odnosi, besmislen posao, finansijski pritisak, društvo koje melje ljude… a za to nema tablete. Zato mi ponekad deluje kao da sistem više održava pacijenta da funkcioniše i dolazi redovno, nego što ga stvarno vraća u normalan život.

To je zato što nema te terapije koja će te iznutra promeniti, koja će promeniti tvoje navike, razmišljanje i postupke umesto tebe, ako se slažeš.

 

[SajaBg]

To je zato što nema te terapije koja će te iznutra promeniti, koja će promeniti tvoje navike, razmišljanje i postupke umesto tebe, ako se slažeš.

Naravno da ima. Ljudi se često menjaju pod uticajem sredine. Tako i psiholozi mogu da iniciraju neke promene, ali nisam primetio da to rade. Em je teško, em nije isplativo. Bolje da se ovako "neobavezno" ispričaju sa klijentima i tako u krug.

 

[Elle]

Naravno da ima. Ljudi se često menjaju pod uticajem sredine. Tako i psiholozi mogu da iniciraju neke promene, ali nisam primetio da to rade. Em je teško, em nije isplativo. Bolje da se ovako "neobavezno" ispričaju sa klijentima i tako u krug.

Ne vidiš da si kontradiktoran?
U prethodnom postu pričaš o lečenju posledica a ne uzroka. Sad pričaš o tome da psiholozi treba da menjaju neke stvari umesto ljudi. Čak i kad bi to tako moglo, šta je to nego rešavanje posledice a ne uzroka?

 

[SajaBg]

Ne vidiš da si kontradiktoran?
U prethodnom postu pričaš o lečenju posledica a ne uzroka. Sad pričaš o tome da psiholozi treba da menjaju neke stvari umesto ljudi. Čak i kad bi to tako moglo, šta je to nego rešavanje posledice a ne uzroka?

Nisam kontradiktoran. Upravo pričam o tome da je uzrok često u obrascima ponašanja, načinu života i okruženju, a ne samo u simptomu koji se trenutno gasi lekovima ili beskrajnim razgovorima.

Kad kažem da psiholog može da inicira promenu, ne mislim da treba da živi umesto te osobe, nego da je aktivno usmeri da menja štetne obrasce i suoči se sa pravim uzrocima problema. A meni često deluje da se to ne radi dovoljno, nego se sve svede na "kako si se osećao ove nedelje" i održavanje statusa quo godinama.

Naravno da na kraju čovek mora sam da menja sebe. Ali ako neko ide 5 godina na terapije bez ozbiljnog pomaka, onda je valjda legitimno pitanje da li se tu stvarno rešava uzrok ili se samo vrti u krug.

 

[Frederick_]

Mislim da nije u pitanju sramota, koliko strah i nepoverenje.

Sećam se jedne drugarice iz srednjoškolskih dana i njenog straha od lekara, od bolesti, od belih mantila....
I šta joj se desilo? Završila je medicinu, danas je spec. interne medicine
Ne samo da je savladala strah, nego je obrnula igricu.

I dokazala nesto sto je vec vise puta dokazano: edukacija je najbolji lek protiv straha i nepoverenja.

Nazalost, u Srbiji su ljudi jako neobrazovani. Zato imamo i antivaksere u ogromnoj kolicini, kao i jedan opsti strah od nauke (posebno medicine).

 

[Elle]

Nisam kontradiktoran. Upravo pričam o tome da je uzrok često u obrascima ponašanja, načinu života i okruženju, a ne samo u simptomu koji se trenutno gasi lekovima ili beskrajnim razgovorima.

Kad kažem da psiholog može da inicira promenu, ne mislim da treba da živi umesto te osobe, nego da je aktivno usmeri da menja štetne obrasce i suoči se sa pravim uzrocima problema. A meni često deluje da se to ne radi dovoljno, nego se sve svede na "kako si se osećao ove nedelje" i održavanje statusa quo godinama.

Naravno da na kraju čovek mora sam da menja sebe. Ali ako neko ide 5 godina na terapije bez ozbiljnog pomaka, onda je valjda legitimno pitanje da li se tu stvarno rešava uzrok ili se samo vrti u krug.

A na osnovu čega, ili da pitam kog uzorka si zaključio da se to baš tako radi i da je to pravilo?

Previše uopštavaš, čarobni štapići ne postoje.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Strah od nepoznatog i onog šta može da se čuje je u velikoj meri više razlog nego da je sramota.
Takođe, veliki broj ljudi ne radi ništa preventivno na sebi i/ ili mnoge znakove ne shvataju ozbiljno.
Mnogi, čak i kada imaju neku dijagnozu, misle da uz terapiju i lekove mogu da nastave po starom tj. pijem lekove - mogu da pijem i jedem sve kao i do sada.

Edukacija i informisanost je ključ svega.

Niz može da se nastavi ali je i ovo sasvim dovoljno.

 

[bird again]

Ne nadjoh adekvatniju temu od ove (sem Rupe) da napišem kako su mi dali tri uputa za jednu te istu analizu jer ne može sve u jednoj laboratoriji da se odradi

Dakle, tri puta da me bodu aveti

I onda radite za socijalno penziono zdravstveno i tako dalje


Zaboravih kafu u besu da kupim

 

[Bouncer]

liječenje hemoroida, najcrnji period mog života

 

[Atomic™]

@Bouncer
Odlično je to što si skupio hrabrosti i otišao kod doktora.
Ja znam da će u mom životu doći vreme bolesti i ukoliko budem imao problem sa testistima ili nečim drugim ja ću otići kod doktora i reći: Doktore upomoć, doktore upomoć. Doktor će mi pomoći.

 

[Bouncer]

treba skupiti hrabrosti i sebi samom priznati da si pogriješio i prihvatiti kaznu za tu grešku, i ne ponoviti je

 

[Atomic™]

Ето ја се не плашим. Пре неколико месеци ми је искочио атером на врату па сам похитао к хрургу. Кад је хирургица рекла да идем на астал да ми уклони ја нисам био кукавица (куку куку ку ку ку...) него храбро отишао да ме исече. Наравно она није рекла таквим речима али суштина је да сам са радошћу отишао на астал зато што сам знао да ће ми докторица продужити живот и да сам то урадио за моје добро.