alal
Iskusan
- Poruka
- 6.619
jooj kad procitah ovo sa krznom i njen komentar... da se ne druzis ti sa mojom drugaricom(koju ja pokusavam duzi vremenski period da iskuliram)?
znaci u slicnoj sam situaciji. ja sam cak pokusala otvoreno da joj kazem, ima tome vec dosta vremena, sta meni smeta u nasem druzenju. ne zelis da znas kako me je iskulirala. kao dobro, dobro, znam ja to... a trudila sam se iz razloga sto smo u jednom zivotnom periodu bile izuzetno bliske, smatrala sam da dugujem nasem nekadasnjem prijateljstvu i pokusam da sredim stvar. ali naravno nije uspelo i sada smo dosle do toga da me iznervira kada se cujemo telefonom, a kada sam prinudjena da se vidimo u 4 oka, bude mi bas lose naknadno. nasa nekadasnja zajednicka drugarica ( koja je skroz iskulirala) tvrdi da je ona oduvek bila takva, samo da se s' godinama to jos pojacalo, a i putevi i interesovanja su nam se razisla tako da je malo sta kvalitetno ostalo...jbg... ja sam se poprilicno trudila i na kraju kada sam videla da je meni lose kad se vidim sa njom, resila da batalim. ali ne ide to tako lako. znam da ne bih mogla da je otkacim, a ona ne reaguje dobro na moje kuliranje poziva na kafu, odnosno doslo je do toga da se sve proredilo, ali bez obzira sto je ja ne zovem, ona mene i dalje zove... samo ne toliko cesto. jos veci je problem sireg drustva u okviru koga se vidjamo, doduse ta grupna vidjanja su mi ok, ali svi smo toliko isprepletani, da ne znam kako bih izasla na kraj da joj sve spucam u facu, a zesce se suzdrzavam. jednostavno ne mozes nekom reci da po tebi vodi promasen zivot sa promasenim stavovima i vezama i da zaglibljuje sve dublje ako se nesto ne promeni. a sitna i fina usmeravanja ne funkcionisu...da ne detaljisem vise, komplikovano je.
sta ja sada radim i sta i tebi predlazem: smanji vidjanja na minimum, cuj se povremeno, mozda tu jos necega i bude, u krajnjoj liniji kao sto neko vec rece mozda ces joj biti potrebna, mozda se stvari ipak promene, nikad nije kasno. ja npr. verujem da jos postoje sanse da se "vrati na pravi put", u stvari jos mi je stalo koliko god me nervirala, i zelim joj da malo "poraste" u zivotu. pomalo verujem u ono da smo svi odgovorni jedni za druge i da ima istine u onom da je svako "cuvar brata svoga"...
znaci u slicnoj sam situaciji. ja sam cak pokusala otvoreno da joj kazem, ima tome vec dosta vremena, sta meni smeta u nasem druzenju. ne zelis da znas kako me je iskulirala. kao dobro, dobro, znam ja to... a trudila sam se iz razloga sto smo u jednom zivotnom periodu bile izuzetno bliske, smatrala sam da dugujem nasem nekadasnjem prijateljstvu i pokusam da sredim stvar. ali naravno nije uspelo i sada smo dosle do toga da me iznervira kada se cujemo telefonom, a kada sam prinudjena da se vidimo u 4 oka, bude mi bas lose naknadno. nasa nekadasnja zajednicka drugarica ( koja je skroz iskulirala) tvrdi da je ona oduvek bila takva, samo da se s' godinama to jos pojacalo, a i putevi i interesovanja su nam se razisla tako da je malo sta kvalitetno ostalo...jbg... ja sam se poprilicno trudila i na kraju kada sam videla da je meni lose kad se vidim sa njom, resila da batalim. ali ne ide to tako lako. znam da ne bih mogla da je otkacim, a ona ne reaguje dobro na moje kuliranje poziva na kafu, odnosno doslo je do toga da se sve proredilo, ali bez obzira sto je ja ne zovem, ona mene i dalje zove... samo ne toliko cesto. jos veci je problem sireg drustva u okviru koga se vidjamo, doduse ta grupna vidjanja su mi ok, ali svi smo toliko isprepletani, da ne znam kako bih izasla na kraj da joj sve spucam u facu, a zesce se suzdrzavam. jednostavno ne mozes nekom reci da po tebi vodi promasen zivot sa promasenim stavovima i vezama i da zaglibljuje sve dublje ako se nesto ne promeni. a sitna i fina usmeravanja ne funkcionisu...da ne detaljisem vise, komplikovano je.
sta ja sada radim i sta i tebi predlazem: smanji vidjanja na minimum, cuj se povremeno, mozda tu jos necega i bude, u krajnjoj liniji kao sto neko vec rece mozda ces joj biti potrebna, mozda se stvari ipak promene, nikad nije kasno. ja npr. verujem da jos postoje sanse da se "vrati na pravi put", u stvari jos mi je stalo koliko god me nervirala, i zelim joj da malo "poraste" u zivotu. pomalo verujem u ono da smo svi odgovorni jedni za druge i da ima istine u onom da je svako "cuvar brata svoga"...
,ima takve rezone,misljenja,stavove,vrednosti...Zaboga miloga pa bliza je pubertetskom periodu neg ikad!
to je bas lepo.Prijatelji(ce) valjda tome i sluze,da te saslusaju kad ti je tesko,posavetuju ako je potrebno,nasmeju,napiju se s tobom,neobavezno kafenisu,slusaju jadikovke over and over...Ali to nas upotpunjuje nekako.And it's nice:wink: