- Poruka
- 26.848
INTERVJU Vito Taufer, čuveni reditelj: "RADOVAN III" JE PORTRET DANAŠNJEG DRUŠTVA
O njegovom značaju i opusu dalo bi se pisati i pisati…
Pomenimo tek da je, ne tako davno, ovdašnju publiku osvojio Sofoklovim “Edipom” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Premijerno izvedena septembra prošle godine predstava je uvrštena u sam vrh (ne samo) minule pozorišne sezone.
U epicentru njegovog rediteljskog interesovanja i rada sada je jedan od kultnih komada Dušana Kovačevića - “Radovan III”. Predstava nastaje u kooprodukciji Narodnog pozorišta Sombor i Budva grad teatra pod čijim okriljem je i premijera, kako je najavljeno, 15 avgusta.
Šta je bio vas ključni motiv da radite “Radovana III”?
- Pa, tekst je fenomenalan. Napisan u vreme propalih utopijskih čežnji bio je vizionarski. Ali nikad još do te mere kao danas, čak u svojim najapsurdnijim dimenzijama, stvaran je portret sadašnjeg stanja duha i društva. Volim dobre komedije, pogotovo u ovoj današnjoj zbunjenoj i apokaliptičkoj atmosferi u kojoj kao da se čitava planeta kotrlja po rubu sveopšte tragedije. Dobra komedija uvek ima tragičnu dimenziju. Slika sveta u radovima Dušana Kovačevića u stvari je melanholična i tragična. Obožavalac sam njegovog rada od mladih dana.
....
Nije li u osnovi/suštini “Radovan III” između ostalog priča o (ne)prihvatanju ne samo drugačijeg, različitog već i onog što pojedincu (ili društvu) jednostavno ne odgovara iz ovih ili onih razloga?
- U našem čitanju 50 godina kasnije Radovan nije više smešna ruralna i marginalna figura sa porodicom i susedima. To više nisu izgubljeni novodošljaci, ekonomski migranti koji na 12 spratu nebodera u predgrađu velikog grada u kupatilima gaje svinje. Ako je za Radovana pre 50 godina zavičaj o kojem sanja bio nešto realno postojeće i opipljivo, za današnjeg skroz i sasvim urbanog to je samo još nejasna fantazma. Radovan u jednom od svojih tragikomičnih solilokvija kaže da je “nekad bio neko i nešto, podizao je fabrike, radio za svoj narod” i tako dalje. Radovan je znači akter nekakve političke elite, privremeno parkirane na istorijski otpad. Trenutno je njegov idol gangster iz stupidne američke TV serije, a poput (svih) političara sanja o povratku na poziciju moći po bilo koju cenu, pa makar i “samoizdajom” kako stoji u podnaslovu komada. Kroz današnje čitanje ne radi se više o duhovitim dosetkama i komentarima jednog asocijalnog posmatrača nego o tragičnoj slici raspada ne samo države nego kompletnih društvenih struktura na svim nivoima -
gde polako svi postajemo deklasirani nemoćni posmatrači u jednoj globalnoj provinciji, osuđeni na večito tapkanje u mestu u praznom prostoru, ni na nebu ni na zemlji. Očajni zbog sadašnjosti izdajnički menjamo veru u budućnost za fantazme izgubljenog raja prošlosti, izgubljenog zlatnog doba, izgubljenog zavičaja u kojem smo mi i naše delovanje imali još nekakvog smisla i autentičnosti. Svesno ili nesvesno non-stop vraćajući se na uhodane, tradicionalne rituale kolektivne ludosti i nasilja.
ceo clanak: https://www.blic.rs/kultura/intervj...ovan-iii-je-portret-danasnjeg-drustva/8wgj4bb
Izdvojio sam pasus koji mi se ceni krucijalnim, najbitnijim iz ovog intervjua, i generalno njegovom najznacajnijom mislju vezanom za danasnjicu..
Kako vi ovo tumacite? Dodiruje li vas ovaj opis?... I kako zamisljate novog, sadasnjeg Radovana III...? Da li ce ovaj reditelj uspeti da pogodi tu zicu, omanuti u interpretaciji, ili dati neku skroz novu?
) predstavlja kao lika gladnog one stare slave, koji ce to ponovo pokusavati da ostvari po svaku cenu,
