Istraživanje Unije poslodavaca pokazalo zabrinjavajuć porast poslovanja izvan legalnih tokova u poslednjih sedam meseci ove godine
Krizno „kresanje" troškova... Sve više trgovaca izbegava plaćanje poreza
Više od 40 odsto privrednih aktivnosti na teritoriji Beograda odvija se u sferi sive ekonomije, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije. Posebno je zabrinjavajući trend stalnog porasta poslovanja izvan legalnih tokova u poslednjih sedam meseci ove godine.
Prema oceni portparola Unije Dragoljuba Rajića, država bi smanjenjem sive ekonomije za samo pet odsto povećala priliv u budžet za čak 1,4 milijarde evra godišnje! Rajić kaže da je udeo sive ekonomije u januaru bio 35,1 odsto, a u junu već skoro 39 procenata.
Triput gore nego u EU
- Veliki deo tog rasta je posledica povećanja prometa kineskih trgovaca u Srbiji za 30 odsto. Siva ekonomija je dva do tri puta veća u Srbiji nego u zemljama EU, gde ona iznosi 15,1 odsto - ocenjuje Rajić.
Rad „na crno"
Još više zabrinjava trend izražen u nezvaničnoj anketi Unije poslodavac Srbije obavljenoj na mini-uzorku od 124 direktora i vlasnika malih, srednjih i velikih preduzeća na teritoriji Beograda. Anketa pokazuje da su oni zbog problema sa likvidnošću i očuvanja poslovanja svojih preduzeća sve spremniji da, ukoliko država i dalje bude povećavala poreska opterećenja privredi, deo prometa ne prijavljuju i primaju zaposlene na crno.
Zabrinjava i što se povećava broj poslodavaca koji zvanično prijavljuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene, pa se pretpostavlja da im deo novca isplaćuju na ruke.
- Poslodavci tako izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa, koji su veliki, i ugrožavaju opstanak preduzetnika i malih preduzeća - ističe Rajić.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, više od 3.000 preduzeća na teritoriji Beograda koja su do krize poslovala pozitivno preći će na isplatu minimalnih zarada, što će predstavljati svojevrsnu socijalnu bombu, upozoravaju u Uniji poslodavaca.
- Prosečno preduzeće u Beogradu zapošljava 22 radnika, što znači da će ovim biti direktno ugrožena egzistencija 66.000 zaposlenih na teritoriji grada - objašnjava Rajić.
On dodaje da su zbog ovog problema neophodni koordinacija svih državnih organa i prebacivanje dela sivog prometa u legalne tokove.
Popunili bi budžet
- Kada bi se udeo procenta BDP-a, koji se u prvih šest meseci 2009. godine pravio u sivoj zoni (36,4 odsto), na teritoriji Srbije smanjio za samo 20 odsto u narednih godinu dana, gotovo celokupna budžetska rupa od 150 milijardi dinara bila bi popunjena bez ikakvog povećavanja PDV-a, poreza i doprinosa na zarade i drugih opterećenja - smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.
Saradnik PKS Goran Nikolić, međutim, smatra da su podaci Unije poslodavaca „preterani".
Stevanović: dobrovoljno plaćanje poreza
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je u Srbiji porez isto što i dobrovoljna članarina.
- Ko hoće može da ga plati, a ko neće ne mora. Veliki su nameti koje poslodavci treba da daju državi, a prisutan je i „efekat ugledanja", pa se oni što plaćaju poreze ugledaju na one što ne plaćaju, jer nekažnjeno prolaze - kaže Stevanović.
- Realne procene govore da je siva ekonomija kod nas na oko 30 odsto, što je između osam i deset milijardi evra. Kada biste odlučili da deo sive ekonomije uterate u legalne tokove, mnogi bi prestali da posluju. Zbog toga država ne može da preduzme radikalne mere jer oni vode u još veće socijalne probleme. Buvljak je bio dozvoljen godinama, onakav kakav je postojao, jer je bio socijalni ventil - ističe Nikolić.
Prema njegovoj oceni, država treba da reguliše povraćaj PDV-a i carinske organe osposobi u većoj meri kako bi sprečili šverc.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je nedavno da bi se disciplinovanjem samo jednog malog dela sive zone dobio efekat jednak onom koji bi bio postignut otpuštanjem 10.000 ljudi.
Ukupan promet roba i usluga koji se obavi u sivoj zoni
Januar 35,1%
Februar 36,0 %
Mart 36,5%
April 37,1%
Maj 37,3%
Jun 38,9%
Jul 39,7%
Avgust 40,6%
Broj firmi koje su prešle na isplaćivanje minimalne plate (2009. godina)
Januar 194
Februar 202
Mart 276
April 284
Maj 269
Jun 319
Jul 328
Avgust 360
Krizno „kresanje" troškova... Sve više trgovaca izbegava plaćanje poreza
Više od 40 odsto privrednih aktivnosti na teritoriji Beograda odvija se u sferi sive ekonomije, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije. Posebno je zabrinjavajući trend stalnog porasta poslovanja izvan legalnih tokova u poslednjih sedam meseci ove godine.
Prema oceni portparola Unije Dragoljuba Rajića, država bi smanjenjem sive ekonomije za samo pet odsto povećala priliv u budžet za čak 1,4 milijarde evra godišnje! Rajić kaže da je udeo sive ekonomije u januaru bio 35,1 odsto, a u junu već skoro 39 procenata.
Triput gore nego u EU
- Veliki deo tog rasta je posledica povećanja prometa kineskih trgovaca u Srbiji za 30 odsto. Siva ekonomija je dva do tri puta veća u Srbiji nego u zemljama EU, gde ona iznosi 15,1 odsto - ocenjuje Rajić.
Rad „na crno"
Još više zabrinjava trend izražen u nezvaničnoj anketi Unije poslodavac Srbije obavljenoj na mini-uzorku od 124 direktora i vlasnika malih, srednjih i velikih preduzeća na teritoriji Beograda. Anketa pokazuje da su oni zbog problema sa likvidnošću i očuvanja poslovanja svojih preduzeća sve spremniji da, ukoliko država i dalje bude povećavala poreska opterećenja privredi, deo prometa ne prijavljuju i primaju zaposlene na crno.
Zabrinjava i što se povećava broj poslodavaca koji zvanično prijavljuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene, pa se pretpostavlja da im deo novca isplaćuju na ruke.
- Poslodavci tako izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa, koji su veliki, i ugrožavaju opstanak preduzetnika i malih preduzeća - ističe Rajić.
Ukoliko se ovaj trend nastavi, više od 3.000 preduzeća na teritoriji Beograda koja su do krize poslovala pozitivno preći će na isplatu minimalnih zarada, što će predstavljati svojevrsnu socijalnu bombu, upozoravaju u Uniji poslodavaca.
- Prosečno preduzeće u Beogradu zapošljava 22 radnika, što znači da će ovim biti direktno ugrožena egzistencija 66.000 zaposlenih na teritoriji grada - objašnjava Rajić.
On dodaje da su zbog ovog problema neophodni koordinacija svih državnih organa i prebacivanje dela sivog prometa u legalne tokove.
Popunili bi budžet
- Kada bi se udeo procenta BDP-a, koji se u prvih šest meseci 2009. godine pravio u sivoj zoni (36,4 odsto), na teritoriji Srbije smanjio za samo 20 odsto u narednih godinu dana, gotovo celokupna budžetska rupa od 150 milijardi dinara bila bi popunjena bez ikakvog povećavanja PDV-a, poreza i doprinosa na zarade i drugih opterećenja - smatraju u Uniji poslodavaca Srbije.
Saradnik PKS Goran Nikolić, međutim, smatra da su podaci Unije poslodavaca „preterani".
Stevanović: dobrovoljno plaćanje poreza
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je u Srbiji porez isto što i dobrovoljna članarina.
- Ko hoće može da ga plati, a ko neće ne mora. Veliki su nameti koje poslodavci treba da daju državi, a prisutan je i „efekat ugledanja", pa se oni što plaćaju poreze ugledaju na one što ne plaćaju, jer nekažnjeno prolaze - kaže Stevanović.
- Realne procene govore da je siva ekonomija kod nas na oko 30 odsto, što je između osam i deset milijardi evra. Kada biste odlučili da deo sive ekonomije uterate u legalne tokove, mnogi bi prestali da posluju. Zbog toga država ne može da preduzme radikalne mere jer oni vode u još veće socijalne probleme. Buvljak je bio dozvoljen godinama, onakav kakav je postojao, jer je bio socijalni ventil - ističe Nikolić.
Prema njegovoj oceni, država treba da reguliše povraćaj PDV-a i carinske organe osposobi u većoj meri kako bi sprečili šverc.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je nedavno da bi se disciplinovanjem samo jednog malog dela sive zone dobio efekat jednak onom koji bi bio postignut otpuštanjem 10.000 ljudi.
Ukupan promet roba i usluga koji se obavi u sivoj zoni
Januar 35,1%
Februar 36,0 %
Mart 36,5%
April 37,1%
Maj 37,3%
Jun 38,9%
Jul 39,7%
Avgust 40,6%
Broj firmi koje su prešle na isplaćivanje minimalne plate (2009. godina)
Januar 194
Februar 202
Mart 276
April 284
Maj 269
Jun 319
Jul 328
Avgust 360
