U potrazi za Rajem

anajade

Elita
Poruka
18.031
Тежак је пут који нам се нуди. Он, додуше, води у рај, али тражи да носимо крст… Зашто да не потражимо неки рај коме не претходи крст? Зашто да будемо распети да би нам израсла крила којима ћемо тамо одлетети?“
И почели су да траже рај, поново, без Путовође…
То јест, појавиле су се многе путовође, са широким трговачким осмехом и пуним џепом бомбона за мамљење сластољубиве деце овога света. Јер, они који нису хтели да им Крст буде рајска лествица, потврдили су да желе сласти овога света, које су близу као врабац у руци, више од сласти онога света, далеких као голуб на грани… Заборавили су да је лек, када се пије, горак, али лечи; нису се сетили да је отров, када се пије, сладак, али трује. И пошли су за новим путовођама. Поворке добровољно ослепелих кренуше, са свију страна света, у рај без Крста и Васкрсења. На челу свих человођа и поворки био је онај коме је слепило људско најдраже, лажа и отац лажи – сатана… Он је свирао у фрулу, омамљујући слух вођених музиком блиског раја; он је ударао у бубњеве и позивао да се у рај умаршира; он се смејао и забављао своје следбенике, причајући им о уживањима у блиском рају…
И људи су уживали успутна задовољства, верујући да су она само предукус коначног. Колоне су свраћале у друмске механе, свака у своју, и пијанчиле до зоре, заборављајући на све тегобе пута и подсмевајући се Ономе Који им је нудио рај по цену Крста. Повраћали су, знали су да је пиће лоше, али су хтели још, још, још…
Хроми Даба, газда у свакој друмској механи, долазио је да рачун наплати тек пред зору.
Цена је увек била иста: пијаницама је тражио душу. Пијанци су се бунили, али их је он односио у ноћ смрти… Само су кости остајале да се беле на путевима који су беспућа…
Ово је прича о вештачким рајевима који су претходили Новом Добу, Добу Водолије, које неумитно долази…
То јест, о друмским механама које маме уморне путнике, и у којима се плаћа тек пред зору… Душом…
Ово је прича о путу којим се чешће иде…
Ово је прича о царству празнине, које су много пута покушавали да представе као Царство Божије…

Svetosavlje
 
Тежак је пут који нам се нуди. Он, додуше, води у рај, али тражи да носимо крст… Зашто да не потражимо неки рај коме не претходи крст? Зашто да будемо распети да би нам израсла крила којима ћемо тамо одлетети?“
И почели су да траже рај, поново, без Путовође…
То јест, појавиле су се многе путовође, са широким трговачким осмехом и пуним џепом бомбона за мамљење сластољубиве деце овога света. Јер, они који нису хтели да им Крст буде рајска лествица, потврдили су да желе сласти овога света, које су близу као врабац у руци, више од сласти онога света, далеких као голуб на грани… Заборавили су да је лек, када се пије, горак, али лечи; нису се сетили да је отров, када се пије, сладак, али трује. И пошли су за новим путовођама. Поворке добровољно ослепелих кренуше, са свију страна света, у рај без Крста и Васкрсења. На челу свих человођа и поворки био је онај коме је слепило људско најдраже, лажа и отац лажи – сатана… Он је свирао у фрулу, омамљујући слух вођених музиком блиског раја; он је ударао у бубњеве и позивао да се у рај умаршира; он се смејао и забављао своје следбенике, причајући им о уживањима у блиском рају…
И људи су уживали успутна задовољства, верујући да су она само предукус коначног. Колоне су свраћале у друмске механе, свака у своју, и пијанчиле до зоре, заборављајући на све тегобе пута и подсмевајући се Ономе Који им је нудио рај по цену Крста. Повраћали су, знали су да је пиће лоше, али су хтели још, још, још…
Хроми Даба, газда у свакој друмској механи, долазио је да рачун наплати тек пред зору.
Цена је увек била иста: пијаницама је тражио душу. Пијанци су се бунили, али их је он односио у ноћ смрти… Само су кости остајале да се беле на путевима који су беспућа…
Ово је прича о вештачким рајевима који су претходили Новом Добу, Добу Водолије, које неумитно долази…
То јест, о друмским механама које маме уморне путнике, и у којима се плаћа тек пред зору… Душом…
Ово је прича о путу којим се чешће иде…
Ово је прича о царству празнине, које су много пута покушавали да представе као Царство Божије…

Svetosavlje
lepo napisano...iz ugla hrišćanstva...drugačije izgleda iz ugla onih koji ne jure raj i ne beže od pakla...
 
pravi put je da razvijaš ljubav u sebi, da se oslobađaš gordosti, da stičeš mudrost, da izbegavaš da budeš drug član ma koje rulje, da misliš svojom glavom i da ostaviš pozitivan trag iza sebe kroz uticaj koji imaš na druge ljude...
I Ko to.moxe da kaze za sebe e uspeo sam razvio ljubav i steko mudrost.Ko kaze
i ko.misli da je na tom.putu suprotno je.Nit ima ljubavi nit mudrosti.
 
Tvoj stav je ako nemam.ljibavi treba da je razvijem.Pa kako da znam da je ljubav dobra ako ne znam sta je ljubav.
Ili covek ima ljubavi i sebi ili je nema.To da ucis ne moze se.
može se...na primer ako probaš da se zamisliš u koži nekog drugog, da razumeš zašto je takav kakav je...da shvatiš da smo svi zajedno da smo svi isto u istom sosu samo sa različitim predistorijama koje su nas oblikovale....da svako uči svoje lekcije svojim tempom... ali prvo trebaš da se usudiš da voliš sebe...sa svim svojim manama i vrlinama...takvu kakva si..i da prihvatiš druge takvi kakvi su...

ljubav nije samo osećanje...to frulaš pokušava da svede pojam na muško ženske odnose i požudu...ljubav je stav prema sebi i drugima...stav da želiš dobro sebi i drugima...da aktivno radiš na tome da tebi i ljudima sa kojima si u dodiru bude bolje...
 
može se...na primer ako probaš da se zamisliš u koži nekog drugog, da razumeš zašto je takav kakav je...da shvatiš da smo svi zajedno da smo svi isto u istom sosu samo sa različitim predistorijama koje su nas oblikovale....da svako uči svoje lekcije svojim tempom... ali prvo trebaš da se usudiš da voliš sebe...sa svim svojim manama i vrlinama...takvu kakva si..i da prihvatiš druge takvi kakvi su...

ljubav nije samo osećanje...to frulaš pokušava da svede pojam na muško ženske odnose i požudu...ljubav je stav prema sebi i drugima...stav da želiš dobro sebi i drugima...da aktivno radiš na tome da tebi i ljudima sa kojima si u dodiru bude bolje...
Da bi ocenio dobrotu i shvatio njen kulturni znacaj bolje receno nego ljubav moras da je dozivis a ne ne ono shvati da je to bolji put.Sa ucenjem da je dobrota ljubav nesto in.ama nista od te price.Kako da znas sta je dobrota ako ne osetis zrak tudje dobrote.
Mozda jos poucnije je iskusiti tudju nedobrotu kao neprijateljstvo xlobu mrznju iskusiti kao dozivotnu atmosferu bitisanja.Da bi se opametio otreznio i obnovio.
 
Da bi ocenio dobrotu i shvatio njen kulturni znacaj bolje receno nego ljubav moras da je dozivis a ne ne ono shvati da je to bolji put.Sa ucenjem da je dobrota ljubav nesto in.ama nista od te price.Kako da znas sta je dobrota ako ne osetis zrak tudje dobrote.
Mozda jos poucnije je iskusiti tudju nedobrotu kao neprijateljstvo xlobu mrznju iskusiti kao dozivotnu atmosferu bitisanja.Da bi se opametio otreznio i obnovio.
dobrota je prirodna posledica ljubavi...bez ljubavi to je samo forma dobrote..igranje uloga zbog neke koristi naprimer zbog spasenja...
 
dobrota je prirodna posledica ljubavi...bez ljubavi to je samo forma dobrote..igranje uloga zbog neke koristi naprimer zbog spasenja...
Nisi slep i gluv..Svako bice koje stupa u vidno.polje
dobrog coveka izaziva i njemu zrak blagonakolnosti pali u njemu oganj boxije dobrote i daruje mu radost.Jer covek coveku u hristu nije vuk ni neprijstelj nego svetlost i radost.
 
Тежак је пут који нам се нуди. Он, додуше, води у рај, али тражи да носимо крст… Зашто да не потражимо неки рај коме не претходи крст? Зашто да будемо распети да би нам израсла крила којима ћемо тамо одлетети?“
И почели су да траже рај, поново, без Путовође…
То јест, појавиле су се многе путовође, са широким трговачким осмехом и пуним џепом бомбона за мамљење сластољубиве деце овога света. Јер, они који нису хтели да им Крст буде рајска лествица, потврдили су да желе сласти овога света, које су близу као врабац у руци, више од сласти онога света, далеких као голуб на грани… Заборавили су да је лек, када се пије, горак, али лечи; нису се сетили да је отров, када се пије, сладак, али трује. И пошли су за новим путовођама. Поворке добровољно ослепелих кренуше, са свију страна света, у рај без Крста и Васкрсења. На челу свих человођа и поворки био је онај коме је слепило људско најдраже, лажа и отац лажи – сатана… Он је свирао у фрулу, омамљујући слух вођених музиком блиског раја; он је ударао у бубњеве и позивао да се у рај умаршира; он се смејао и забављао своје следбенике, причајући им о уживањима у блиском рају…
И људи су уживали успутна задовољства, верујући да су она само предукус коначног. Колоне су свраћале у друмске механе, свака у своју, и пијанчиле до зоре, заборављајући на све тегобе пута и подсмевајући се Ономе Који им је нудио рај по цену Крста. Повраћали су, знали су да је пиће лоше, али су хтели још, још, још…
Хроми Даба, газда у свакој друмској механи, долазио је да рачун наплати тек пред зору.
Цена је увек била иста: пијаницама је тражио душу. Пијанци су се бунили, али их је он односио у ноћ смрти… Само су кости остајале да се беле на путевима који су беспућа…
Ово је прича о вештачким рајевима који су претходили Новом Добу, Добу Водолије, које неумитно долази…
То јест, о друмским механама које маме уморне путнике, и у којима се плаћа тек пред зору… Душом…
Ово је прича о путу којим се чешће иде…
Ово је прича о царству празнине, које су много пута покушавали да представе као Царство Божије…

Svetosavlje
Svetosavlje je forum, ko je autor?
 
Тежак је пут који нам се нуди. Он, додуше, води у рај, али тражи да носимо крст… Зашто да не потражимо неки рај коме не претходи крст? Зашто да будемо распети да би нам израсла крила којима ћемо тамо одлетети?“
И почели су да траже рај, поново, без Путовође…
То јест, појавиле су се многе путовође, са широким трговачким осмехом и пуним џепом бомбона за мамљење сластољубиве деце овога света. Јер, они који нису хтели да им Крст буде рајска лествица, потврдили су да желе сласти овога света, које су близу као врабац у руци, више од сласти онога света, далеких као голуб на грани… Заборавили су да је лек, када се пије, горак, али лечи; нису се сетили да је отров, када се пије, сладак, али трује. И пошли су за новим путовођама. Поворке добровољно ослепелих кренуше, са свију страна света, у рај без Крста и Васкрсења. На челу свих человођа и поворки био је онај коме је слепило људско најдраже, лажа и отац лажи – сатана… Он је свирао у фрулу, омамљујући слух вођених музиком блиског раја; он је ударао у бубњеве и позивао да се у рај умаршира; он се смејао и забављао своје следбенике, причајући им о уживањима у блиском рају…
И људи су уживали успутна задовољства, верујући да су она само предукус коначног. Колоне су свраћале у друмске механе, свака у своју, и пијанчиле до зоре, заборављајући на све тегобе пута и подсмевајући се Ономе Који им је нудио рај по цену Крста. Повраћали су, знали су да је пиће лоше, али су хтели још, још, још…
Хроми Даба, газда у свакој друмској механи, долазио је да рачун наплати тек пред зору.
Цена је увек била иста: пијаницама је тражио душу. Пијанци су се бунили, али их је он односио у ноћ смрти… Само су кости остајале да се беле на путевима који су беспућа…
Ово је прича о вештачким рајевима који су претходили Новом Добу, Добу Водолије, које неумитно долази…
То јест, о друмским механама које маме уморне путнике, и у којима се плаћа тек пред зору… Душом…
Ово је прича о путу којим се чешће иде…
Ово је прича о царству празнине, које су много пута покушавали да представе као Царство Божије…

Svetosavlje
Prskanje gluposti.
 
NIsu gluposti. To ti je ono posle kiše Sunce lepše sija. Tema koju je pokrenula Jasna. Samo izraženo ovakvim rečnikom....
Neće biti da je tako. Raj u hrišćanskoj religiji dobijaš kao nagradu za totalnu poniznost prema Bogu, a kao kaznu dobijaš večne muke u orgnjenom jezeru.
Samo taj raj nije puno bolji od pakla. Nećeš biti svestan svega, ali će ti to biti nadoknađeno nekoj vrsti blaženstva. Nema seksanja nema alkhoholisanja i druženja sa voljenim osobama.
 
Neće biti da je tako. Raj u hrišćanskoj religiji dobijaš kao nagradu za totalnu poniznost prema Bogu, a kao kaznu dobijaš večne muke u orgnjenom jezeru.
Samo taj raj nije puno bolji od pakla. Nećeš biti svestan svega, ali će ti to biti nadoknađeno nekoj vrsti blaženstva. Nema seksanja nema alkhoholisanja i druženja sa voljenim osobama.
To je spolja gledano, bez razumevanja. Ne može biti raj ni pakao van ovog sveta nikako. Ok, imamo teologiju, ali mišljenje da je život
posle života, je samo nada. Za to nemaš čvrste dokaze. No ono što imaš je to da možeš biti i u paklu i u raju za života...
 
To je spolja gledano, bez razumevanja. Ne može biti raj ni pakao van ovog sveta nikako. Ok, imamo teologiju, ali mišljenje da je život
posle života, je samo nada. Za to nemaš čvrste dokaze. No ono što imaš je to da možeš biti i u paklu i u raju za života...
Sada već prskaš. Jasno ti piše u Bibliji kakav je raj.
 

Back
Top