Upozorenje 2. Koronarna vremena.

Screenshot_118.png



Više znanja - ne može da škodi...


:think:
 
Poslednja izmena:
Kliknite za proširenje...
OGLASIO SE KON I ZAPRETIO: Uskoro opet nove zabrane i obavezne mere! BIĆE I KAŽNJAVANJA!
Do pogoršanja situacije je došlo posle 5. juna kada su ograničenja javnog okupljanja bila na hiljadu, a kasnije potpuno ukinuta, kaže ovaj epidemiolog

Objavljeno: 22.06.2020. 10:00h







Dr Predrag Kon je već nekoliko dana na odmoru, ali je na svojoj omiljenoj društvenoj mreži Fejsbuk, svega dan nakon održanih izbora na kojima je ubedljivo pobedila Srpska napredna stranka, razjasnio neke stvari vezane za aktuelnu situaciju s koronavirusom u Srbiji.
Njegov status prenosimo u celosti:

“Epidemiološka situacija Kovid 19 u Beogradu je ponovo preteća. Zbog povratka studenata svojim kućama u julu može se pretnja proširiti po čitavoj Srbiji. Do pogoršanja situacije je došlo posle 5. juna kada su ograničenja javnog okupljanja bila na hiljadu, a kasnije potpuno ukinuta. Mnogo se ovo pogoršanje situacije u javnosti povezuje i s derbijem Partizan-Zvezda odigranim 10. juna, mada novooboleli u Srbiji ne daju podatak da su bili na derbiju (bar meni nije poznato).
Iz Crne Gore opet stižu podaci da je preko deset njihovih novoobolelih mlađih ljudi bilo u Beogradu na derbiju. Nakon pojave virusa u studentskim domovima, ali i na privatnim žurkama, pojedinim radnim kolektivima dolazilo je do utvrđenog prenosa virusa kad su se zaista otkrivali brojni asimptomatski slučajevi među kontaktima s obolelim. Vrlo je veliki broj dnevnih pregleda sumnjivih slučajeva na Infektivnoj klinici u Beogradu. Na kraju treba reći i da mnogi misle da je posebna pretnja dolazila zbog izbora koji su juče sprovedeni.
 
Mrkalj:
Bivši direktor onkologije Radan Džodić preminuo od posledica kovida-19



Bivši direktor onkologije Radan Džodić preminuo od posledica kovida-19
Izvor: YouTube/RTS/Screenshot

Dugogodišnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Radan Džodić preminuo je u 68. godini u Beogradu, od posledica kovida-19, javlja RTS.

Džodić je bio redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Rođen je 1952. godine na Goliji. Medicinski fakultet završio je 1978. godine, a redovni profesor onkološke hirurgije postao je 2005.

Bio je i potpredsednik Svetske federacije onkoloških hiruških udruženja, a objavio je oko dvesta radova u domaćim i stranim časopisma.

Usavršavao se u Francuskoj i Japanu, a tokom svog radnog veka uradio je više od 10.000 operacija.

Nosilac je više nagrada u oblasti medicinskih dostignuća.


Pokoj mu duši. Izuzetan čovek i stručnjak.

Intervju od pre tri meseca:

Kliknite za proširenje...

Dragoslav Bokan
19. april 2016

ИДЕАЛНИ СРБИН, ЧОВЕК ЗА СВА ВРЕМЕНА

Постоје разне бајке. И све имају срећан крај.
Али, до тог и таквог краја требало је преживети различите страхоте, муке и опасности.

Бајка и јесте "хорор-прича" са срећним крајем. Баш као и сваки прави, озбиљан и одговоран живот...

А ова бајка све оно најстрашније има скупљено већ у првих неколико дана његовог јунака.

Био је то хладан новембарски дан 1952. године.

Позорница дешавања је на преко 1600 метара надморске висине, на планини Голији, у истом оном амбијенту у коме су живели наши преци, по древним, вековима непромењеним обичајима.

Суров амбијент, велике хладноће, свакодневна борба за преживљавање, горштачки услови живота, за урбану осетљивост потпуно несхватљива, сеоска реалност бруталне селекције.

Тамо су радници и ратници - и данас, као и пре хиљаду година - налик Титанима из античког мита: сурови према другима и себи, усправни и спремни да се боре до смрти (коју прихватају мирно, без страха и очајавања).

И тада се,ту, у подрумској изби једне скромне куће на падинама Голије, родило дете. Дечак.

На несрећу, новорођени је испао из руке бабици и пао на лице.
Једва је преживео овај пад, са огромним хематомом на глави.

Ђед Гаврило је видео шта се десило, извршио кратки преглед несрећног детета и одлучио да се он "препусти својој судбини". Другим речима: да умре, без мајке и иког свог уз себе.

Мајка га је, безименог и немоћног, оставила самог и уплаканог, у великим боловима - да умре од глади и жеђи.

И малени, од првих минута живота трагични јунак, остао је сам у изби.
Без подоја, без воде и без мајчиног загрљаја.

Сати и дани су пролазили, а нико није обилазио дете са хематомом на главици.
Нико га није обилазио, нико није хтео да га чује, он напросто више није постојао.

Иако још жив, био је већ сахрањен, некрштен и безимен, мала и немоћна грудвица бола и несреће.

Све то дуго-а-опет-тако-кратко време трајала је његова борба за живот, за још један сат постојања, за сваки свој уздах и издах, у мраку, ужасној хладноћи, страшној глади и још страшнијој жеђи.
Ни мајке, ни оца. Са дедом као својим судијом и пресудитељем.

Ко зна које већ горштачко, планинско дете што умире (попут малих Спартанаца) јер "није способно да победи у немилосрдној бици природне селекције" и буде конкурентно, ратнички кадро да преживи своје најраније године. И тако равноправно уђе у ринг вечне борбе са суровом природом, беспоштедним племенским правилима и вечном немаштином.

Прошао је први дан. Па ноћ.

Па други дан и ноћ након тога.

И онда трећи дан... - без иједног гутљаја млека и воде.
У потпуном мраку, иза затворених врата.

Тада је у "избу" коначно ушла дечакова мајка, да трећег дана по порођају преузме мали леш и сахрани га негде у близини, као грешку природе и генетски, судбински промашај.

Али, уместо тога, дочекао ју је њен син. Жив и обрадован што га је неко коначно узео у руке и извео из мрака где је, као у гробу, проводио своје голготске дане, сате и минуте.

Али, мајка није смела да прекрши дедину вољу и повела је своју бебу напоље, у ледену хладноћу. Да доврши започето, једном за свагда одлучено и непроменљиво.

Није га подојила, није га утоплила, није га покрила, ни склонила од опасности.

Повела га је до оближње речице и цео дан заједно с њим, обамрлим и полумртвим, у рукама, кренула да гази кроз ледену воду до појаса.
Па све дубље и дубље, да се дечак заледи, помодри и коначно умре од хладноће.

Али, уместо да умре, дечак је чудесно оживео, у сусрету са ужасном хладноћом и леденом водом.

Умало мајка да се смрзне и утопи, а "фалична беба" је била живља него до тад.

Видевши ту борбеност своје бебе и сведочећи његову жилавост у немилосрдној бици за постојање и опстајање, мајка је одлучила да оваквог малог, неуништивог ратника коначно прихвати и врати међу живе и у породицу.

Тако је почео живот Радана Џодића. Великом несрећом и неочекиваном победом у језивој борби на живот и смрт..

И три године тај дечак није проговарао ни реч.
Ћутљив и вечно осамљен.
Другачији од свих.

Да би наједанпут проговорио, из ината, кад га је неки случајни пролазник, сељак из тог краја, питао да ли је он тај дечак "што не зна да прича".
"Ја знам да причам!", просто је покуљало из њега.
И данас се сећа како се, у први мах, уплашио сопственог гласа.

Тај дечак ће затим, Божијим Провиђењем и својом (од рођења доказаном) упорношћу, постати један од најбољих хирурга Европе и света, редовни професор Медицинског факултета, директор београдског Института за онкологију и радиологију, носилац највећих страних одликовања, са преко 10.000 обављених операција - а са само четири умрла (и то не на операционом столу, већ у даљем току лечења) пацијента у каријери.

Доктор Џодић је био ђак чувеног професора хирургије др Милићевића, са "мером у прстима" и чудесним додиром прецизнијим од рендгена.
Специјализацију је имао у Француској, и то чак пет пута (где је провео неколико година на институту "Гистав Руси", сигурно најбољем онколошком институту у Европи).
А знања је стицао по целом свету, постајући подједнако добар лекар и човек, и стално се врајући на Голију. Тамо где је све почело.

На Голији је написао своју незаменљиву књигу "Хирургија рака дојке"; одатле се враћао и враћа у свет са "радошћу живљења" потребном за нове изазове, борбе и искушења.

Са Голије одлази, као онда кад је био тек свршени ученик (по први пут кренувши у "велики свет").
Увек изнова, истом трасом и са ојачаном енергијом за оно што га тек чека.

Раданов мото је да "у животу човек треба да се потроши, да се упише и обележи". Да није узалуд трошио кисеоник на планети, да, кад погледа уназад (у године иза себе), има своју личну и непоновљиву сврху постојања.

Овај дечак са Голије, мали Радан са хематомом - у мраку и без иког свог - за мене је живи симбол Србије и свега најбољег, најплеменитијег и најнеуништивијег у нашој судбини.

Њега су, без икакве сумње, чували анђели и - преко те остављене бебе, а у неком другом тренутку судбине др Џодића - касније тако помогли десетинама хиљада тешко оболелих жена и мушкараца да победе своју смрт, бол, страх и остављеност.
Нико у томе није могао боље да им помогне од малог Спартанца са залеђене Голије, коју он и данас воли као свој завичај и место где се прикупља снага за наставак обављања толиких дужности и себи непрестано постављаних задатака.

Мој херој међу нашим савременицима: др Радан Џодић из села Плешин, са Голије. Голије што је својом хладноћом и речним таласима "пробудила" и васкрсла полумртву бебу у наручју избезумљене и очајне мајке у балканској недођији.

P. S.
А то што он још увек није члан Српске академије наука и уметности, то је тек тема за себе.
И то колико га воле и поштују његови пацијенти, али и сарадници и колеге. То се тешко речима може описати.

P. P. S.
Ово вече и мој текст сам посветио малом и великом Радану, беби и хирургу-специјалисти, осуђеном на смрт и победнику над смрћу (и на почетку и током читавог његовог живота).

И осећам понос што сам тако, бар мало, а у име читавог српског народа, урадио макар нешто за оваквог човека, лекара и аристократски-скромног јунака нашег времена. Посветивши му ове речи и то нешто мог времена. Знајући коме и зашто посвећујем свој текст и своје време.

Бог нека га благослови, сачува и прими у свој очински загрљај кад дође време за то.

Радан и јесте један од "несветих, а светих" из нашег народа.
То је тако очигледно у његовом случају.

:cry:
 
Dr Tiodorović: Žarišta u četiri grada, današnja utakmica predstavlja rizik
A. J. 24. juna 2020. 13:54
Dr Tiodorović: Žarišta u četiri grada, današnja utakmica predstavlja rizik
Foto: YouTube/NOVA S (Printscreen)

Podeli
U Srbiji je juče zabeležen rast broja zaraženih za 102, tako da ukupan broj inficiranih od izbijanja epidemije iznosi 13.092. Još jedan pacijent izgubio je bitku sa kovidom-19. Zbog pogoršanja epidemiološke situacije, Krizni štab je odlučio da Kliničko-bolnički centar Bežanijska kosa uđe u kovid sistem, a maske će biti obavezne u gradskom i međugradskom prevozu.
Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže da današnja Kup utakmica između Partizana i Vojvodine u Nišu može biti jedan od rizika.
Utakmica predstavlja rizik
– Današnja utakmica predstavlja rizik, ali moram da istaknem da i manji skupovi poput proslave rođendana i svadbi u zatvorenom prostoru predstavljaju rizik – ističe Tiodorović za RTS.
Četiri grada su žarišta
Slični tekstovi
Tri nova žarišta u Srbiji
Muk na stadionu: U toku utakmice Hajduk – Crvena zvezda stigla…
Kon: Žarišta u Srbiji više nema, ostaje zabrana okupljanja i maske u…
Oprez: 8 faktora rizika za rak dojke
On navodi da Beograd, Novi Pazar, Tutin i Vranje predstavljaju žarišta i da pored Bežanijske kose, kovid bolnica postaje i Klinika za plućne bolesti u Nišu.
– Na jugu imamo mnogo pneumonija. Po podacima od juče, danas i jutros preko 60. Najteži bolesnici se zbrinjavaju u Kliničkom centru u Nišu. Trenutno se u kovid bolnici nalazi 85 pacijenata, 48 pozitivnih, a ovi drugi se proveravaju i testiraju – navodi za RTS šef Kriznog štaba za jug Srbije.
On napominje da su u svim bolnicama zadržane i kovid ambulante u kojima, kako kaže, mogu da se jave oni koji osete neke tegobe.
Govoreći o novim merama Kriznog štaba, navodi da su to mere koje su i do sada bile u primeni, ali da je ovo sada podvlačenje ozbiljnosti situacije jer, kako kaže, neophodno je da stanovništvo bude svesno da smo u situaciji jednog talasa.
Ističe da su ove mere podsećanje na svu ozbiljnost prenošenja infekcije koja se i dalje održava.
Kako kaže, očekuje da će se građani ponašati savesnije sa obzirom na povećan broj novoobolelih.
– Očekujem da će građani shvatiti da je ovo zadnji trenutak da uozbiljimo kompletnu situaciju. Nećemo imati potrebe da se vraćamo rigoroznim merama poput policijskog časa, ali moramo da budemo mnogo savesniji – poručuje Tiodorović.
 
Prof. Radovanović: epidemiološka situacija zahteva vraćanje mera
V. B. 24. juna 2020. 16:53
Prof. Radovanović: epidemiološka situacija zahteva vraćanje mera
Foto: pixabay.com//piro4d

Podeli
Trenutna epidemiološka situacija zahteva vraćanje mera, ocenio je danas epidemiolog Zoran Radovanović i predvideo da će Krizni štab morati narednih dana da uvodi sve primerenije mere koje odgovaraju situaciji, poput zabrana skupova, koje nije trebalo ni dozvoliti, kao ni međugradski saobraćaj.
Tog 7. maja kada je ukinuto vanredno stanje kao da je pala bomba na Krizni štab, nestali su, prešli na rezervne položaje, kao da je tada doneta odluka – izbori su važniji od zdravlja, Radovanović za N1.
Nestrpljivo čekate da prođu izbori, pa da obznanite ono što je svima jasno. Porazno je što su prećutno prihvatili da su brojevi veći, što je strašno. Ne može niko iz Kriznog štaba da kaže – pojma nisam imao, jer je to još veće ukopavanje, upozorio je Radovanović.
On tvrdi da „oni tačno znaju da je prikrivanje proteklih nedelja bilo katastrofalno i kritično“.
„To je azbuka epidemiološkog rada, kada ukinete vanredno stanje, mere povlačite jednu po jednu, i to traje nedeljama. Umesto toga, mi smo pustili sve mere. Nije rešenje da onda, umesto stvarnog broja, držite na ispod 100“, istakao je Radovanović.


Govoreći o podacima BIRN o obolelima i preminulim, on je ukazao da je svima moralo da bude indikativno kada je prestalo da se objavljuje u dnevnim bilansu odakle je preminuli.
Građani sad imaju apsolutno razloga da sumnjaju u sve što dolazi iz zvaničnih izvora, rekao je Radovanović.

https://www.krstarica.com/zdravlje/...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header
 
Lekari: Broj obolelih veći, a sve institucije ćute
22.06.2020. Milica Ljubičić, Vesna Radojević Foto: Pixabay / geralt

Iako proteklih dana zvanični podaci sa sajta Covid19 pokazuju porast broja zaraženih virusom korona, postoje sumnje u tačnost tih statistika i postavlja se pitanje da li je broj inficiranih veći nego što se tvrdi? Lekari sa kojima je Raskrikavanje razgovaralo navode da je do povećanja broja prijema došlo pre desetak dana što vide kao posledicu popuštanja mera i dozvoljenog okupljanja ljudi. Da su sumnje o brojevima o kojima slušamo svakog dana ipak opravdane, pokazuju i poslednji podaci koje je objavio BIRN, a prema kojima je u Srbiji, do 1. juna od virusa korona preminulo 388 ljudi više, nego što pokazuju zvanične statistike. Takođe, prema saznanjima BIRN-a, broj inficiranih protekle nedelje bio je tri puta veći nego što pokazuju zvanični podaci.

Raskrikavanju su se ovih dana javljali ogorčeni lekari sa informacijama o tome da je trenutno u više bolnica „totalni haos“.

„Za vreme prvog talasa znao sam troje, četvoro zaraženih. Sada ih znam po 10, 15“, svedoči za Raskrikavanje jedan lekar Kliničkog centra Srbije.

Samo što se vlast pohvalila da je bolnica „Dr Dragiša Mišović” izašla iz sistema kovid centra, ta situacija se, po svedočenju našeg sagovornika, naglo promenila.

„U petak na subotu u Dragišu Mišović primljeno je 43 pacijenta, od čega je desetoro mlađih ljudi imalo upalu pluća“, kaže naš sagovornik uz molbu da ostane anoniman. To isto potvrdio je i naš drugi izvor iz ove bolnice.

Slična situacija je i u drugim zdravstvenim ustanovama koje zbrinjavaju kovid pacijente.

Haos je ponovo krenuo pre otprilike 7,8 dana, svedoči naš treća sagovornica - lekarka Vojnomedicinske akademije (VMA) koja trenutno ima dve zgrade za prijem kovid pacijenata u naselju Karaburma, u Beogradu.

„Puno bolesnika šalju i kući, izbegavaju da testiraju. Verujte, ni mi više ne možemo da imamo tačan uvid u to sto se dešava. Jedino sto je jasno je da je broj bolesnika veliki, kliničke slike nisu lakše. I mi smo svi veoma zabrinuti za naše kolege koji rade u kovid centru, a ujedno i ogorčeni“, kaže ona.

Kapacitet kovid centara VMA je za sada maltene popunjen i po svedočenju naše sagovornice - zbog toga, ali i Infektivne klinike KCS-a koja je takođe puna počelo je ponovno otvaranje i drugih bolnica za prijem kovid centara - „Dr Dragiša Mišović”, Zemunska bolnica i bolnica na Bežaniji.

Svi naši sagovornici koji iz straha za svoje poslove ne žele javno da govore kažu da im u poslednjoj nedelji dolaze „iznureni pacijenti“ sa teškim upalama pluća. Sumnjaju da je to zbog izbegavanja testiranja od strane za to predviđenih ustanova.

„Utakmice, okupljanja i izbori značiće novi udar na zdravstveni sistem“, tvrde oni.

Raskrikavanju su se proteklih dana javljali i čitaoci, koji su zbog povišene temperature i respiratornih problema posetili lekara, a tamo su zaticali hodnike pune ljudi, sa sličnim simptomima. Iz tog razloga se već nekoliko dana obraćamo zdravstvenim institucijama sa pitanjem - da li je broj novoobolelih od virusa korona zaista veći nego što pokazuju zvanični podaci? Međutim, do objavljivanja ovog teksta - odgovore nismo dobili.

Raskrikavanje je pitanja o trenutnom stanju na klinikama i porastu novozaraženih virusom korona uputilo Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović” na Dedinju i Kliničko-bolničkom centru „Zemun”.

Dok iz „Batuta” nisu odgovarali na pozive, niti na mejlove Raskrikavanja, u KBC „Zemun” su se javili nakon nekoliko poziva i zatražili da im pitanja pošaljemo mejlom, uz obećanje da će nam odgovoriti. Iako smo im mejl odmah poslali, nisu održali obećanje. Slična situacija se desila i sa KBC „Dr Dragiša Mišović” - na njihov zahtev smo pitanja uputili mejlom, ali odgovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Odgovore nismo dobili ni od članova Kriznog štaba, Darije Kisić Tepavčević koja nije odgovorila na više poziva i poruka naših novinarki, ali ni od Predraga Kona.

Kon je ipak jutros, na svom fejsbuk profilu, maltene potvrdio priče naših sagovornika izjavivši da je situacija u Beogradu „preteća“.

U međuvremenu je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) na svom portalu objavila da je broj umrlih i zaraženih od virusa korona u proteklom periodu bio višestruko veći od zvanično saopštenog.

„Broj zaraženih poslednih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih”, saznanja su do kojih je došao BIRN.

Novinari BIRN-a su na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19, otkrili da je „u Srbiji su periodu od 19. marta do 1. juna od virusa korona preminulo 632 pacijenta, što je 388 umrlih više, nego što je zvanično bilo saopšteno za taj period (244 preminulih)”.

Najveću razliku u broju preminulih, novinari BIRN-a primetili su u Kliničkom centru NIš. Dok je prema zvaničnim podacima tu preminulo 77 pacijenata, podaci iz informacionog sistema Covid19, pokazuju da je broj umrlih u tom periodu iznosio 243, što je razlika od 166 mrtvih.

Kako dalje BIRN navodi, u KBC “Dragiša Mišović” broj umrlih je „smanjen” za 55 (prema zvaničnim podacima 39 preminulih, a u informacionom sistemu Covid19 preminulo je 94 obolelih). U KBC „Zemun” napravljena je razlika od 56 preminulih (prema zvaničnim podacima 32 preminulih, a u informacionom sistemu Covid19 je preminulo 88 obolelih). U KBC „Zvezdara” prema podacima iz informacionog sistema, napravljena je razlika od čak 59 preminulih.

I naša sagovornica, lekarka VMA, kaže isto - brojevi umrlih i zaraženih nisu realni.

„Manipuliše se brojem zaraženih i sa brojem testova. Tako da niko ništa osim njih ne može da zna. Bolesnici se hospitalizuju u gotovo svim gradovima. A po jedan umrli sigurno nije tačan podatak“, kaže ona.
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=Lekari-Broj-obolelih-veci-a-sve-institucije-cute-687
 
Poslednja izmena:
Otežano testiranje na koronavirus na lični zahtev
26.06.2020. Milica Ljubičić Foto: Ilustracija / Torlak

Nemate simptome, ali želite da proverite da li ste pozitivni na novi virus korona? Naoružajte se strpljenjem i vremenom za okretanje brojeva telefona različitih institucija jer su za građane koji na lični zahtev žele da provere da li su pozitivni, izmenjena određena pravila. Najpre, sada je potrebno da nakon uplate novca za testiranje, građani rezervišu svoj termin. Iako je preporuka zakazivanja postojala i ranije, sada je to neophodno zbog većeg interesovanja. Dodatni problem je što u nekim zdravstvenim ustanovama nema slobodnih termina u narednih nekoliko nedelja, te oni sve zainteresovane upućuju u druge kovid ambulante. Raskrikavanje već danima od različitih institucija u Beogradu traži podatke kako građani mogu da se testiraju na lični zahtev i odgovori su svuda različiti.

Da je situacija na terenu „haotična” svedoče iskustva čitalaca Raskrikavanja koji ovih dana, ne tako uspešno, pokušavaju da plate testiranje na prisustvo koronavirusa.

Tako je jedan od naših čitalaca iz Beograda, Miloš Mitrović u ponedeljak ujutro otišao do Instituta za javno zdravlje da uradi PCR test koji košta šest hiljada dinara, ali su mu tamo rekli da to više nije moguće. Kako mu je tada nezvanično rečeno dnevno će biti dostupno 50 PCR testova i građani će unapred morati da se prijave.

„Uradili su serološki test za antitela, za koji su mi rekli da nije pouzdan i koji košta 1200 dinara. Želeo sam da se testiram jer je moja žena danima bolesna, testirala se, ali ne zna još uvek rezultate. Želeo sam da se obezbedim i zaštitim kolege na poslu“, kaže nam Mitrović.

Probleme je imala i druga sagovornica Raskrikavanja, Milica J. iz Beograda koja je takođe na lični zahtev odlučila da se testira.

„Iako nemam simptome koji ukazuju na koronavirus, želela sam da se testiram jer sam prethodnih dana bila u kontaktu sa dosta ljudi”.

Po ugledu na njene prijatelje koji su se prethodno samoinicijativno testirali, uplatila je novac na žiro račun RFZO-a, međutim u Gradskom zavodu za javno zdravlje su je odbili uz informaciju da „su prešli limit za testiranje”.

Šetajući od ustanove do ustanove, na kraju je došla do kovid ambulante na Paliluli ispred koje je zatekla „kontejner i nekoliko ljudi koji čekaju ispred“. Tek je tu saznala broj telefona preko koga se može rezervisati testiranje na koronavirus.

„To inače nije ni jedan od onih brojeva koje sam nalazila na sajtovima. Tek kada sam otišla na lice mesta uspela sam da nađem pravi broj, pozvala sam istog trenutka i javila mi se devojka koja mi je bez problema rezervisala termin za testiranje, upravo u kovid ambulanti doma zdravlja na Paliluli”.

Šta zapravo podrazumevaju promenjena pravila?

Sa porastom broja zaraženih virusom korona poraslo je i interesovanje građana da se testiraju na ovaj virus. Dok pacijenti sa povišenom temperaturom ili respiratornim smetnjama po proceni lekara bivaju testirani u kraćem vremenskom periodu, za one koji to žele samonicijativno, obavezno je zakazivanje termina za testiranje. To se opet razlikuje od ustanove do ustanove.

Krizni štab se nije oglašavao o problemima sa kojima se građani susreću u praksi uz tačne detalje kako je moguće testirati se, a Institut „Batut” je pre dva dana objavio da se testiranje zbog puta u inostranstvo ili na lični zahtev može obaviti u „Batutu”, domovima zdravlja, „Torlaku” i Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Ipak, kada smo ih pozvali u Batutu rekli da testiraju građane kojima je potrebna potvrda o testiranju zbog putovanja u inostranstvo ili one koji su bili u kontaktu sa zaraženima, ali ne i one koji to žele na lični zahtev.

Novinarka Raskrikavanja pozvala je „Batutov” broj za zakazivanje testiranja kako bi proverila da li ima slobodnih termina za one koji žele da se testiraju samoinicijativno, ali su joj rekli da oni rade testiranja samo za putovanja u inostranstvo i da „ako nema simptome i nije kontakt, ne treba ni da se testira”. Na pitanje, zar ne može da se kao i ranije testira ako to želi i plati test, rekli su joj da se obrati „Torlaku” ili Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Testiranje je moguće i u kovid ambulantama koje su otvorene pri domovima zdravlja, a kako nam je potvrđeno iz kovid ambulanti na Vračaru, Novom Beogradu i Paliluli neophodno je rezervisati svoj termin, ali preko portala mojdoktor.gov.rs.

Raskrikavanje je proveravalo i da li su obe vrste testiranja (RT-PCR i serološko testiranje) moguće u kovid ambulantama po beogradskim domovima zdravlja.

Recimo, pozvali smo broj u Topličkoj 8 (za koji piše da je kovid ambulanta u Zemunu), a dobili smo Ambulantu za febrilna stanja i respiratorne probleme gde su nam objasnili da oni pregledaju pacijente koji imaju određene simptome, a potom ih po proceni lekara šalju na RT-PCR test ili serološko testiranje. Ipak, ukoliko građanin želi da se testira na lični zahtev, to je moguće, ali u kovid ambulanti zemunskog doma zdravlja u ulici Rade Končar 46.

Na pitanje Raskrikavanja da li je broj pacijenata u porastu, iz Topličke kažu „gužve su sve veće i veće, dnevno odradimo 150 do 160 pregleda, čak smo produžili i radno vreme”.

Na Novom Beogradu su nam kratko potvrdili da rade obe vrste testova na virus korona, ali da trenutno nemaju više termina za zakazivanje.

U domu zdravlja Palilula moguće je uraditi samo serološko testiranje, dok se PCR test radi u kovid ambulanti u ulici Knez Danila na Paliluli. Potvrdili su nam da pored pacijenata koje lekari upute na testiranje, na ovim lokacijama mogu da se testiraju i građani na lični zahtev.

Iz kovid ambulante doma zdravlja na Vračaru su nam takođe potvrdili da rade obe vrste testiranja, ali da za razliku od brzih seroloških testova, kojih imaju dovoljno, PCR testove dobijaju na dnevnom nivou, onoliko koliko su potrošili prethodnog dana. Objašnjavaju za Raskrikavanje da se može desiti da na testiranje dođe više ljudi nego što imaju PCR testova za taj dan, pa ih tada brže i potroše .

„Brisevi PCR testova se čuvaju u frižideru, stoga i nemamo mogućnost da čuvamo 1000 testova odjednom”, objašnjavaju iz doma zdravlja na Vračaru.

Nezvanično smo saznali da u kovid ambulanti na Savskom vencu više nije moguće raditi RT-PCR test, već samo serološko testiranje. Raskrikavanje je proveravalo tačnost ove informacije i koji je razlog tome, ali su nadležni tog doma zdravlja odbili da daju bilo kakvu informaciju.

Lekar Rade Panić i predsednik Sindikata farmaceuta i lekara tvrdi da PCR testova nema dovoljno, a to zaključuje jer „mnogi koji su definisani kao kontakt se ne testiraju, za ulazak u bolnicu se koriste brzi, ili Elisa testovi za određivanje antitela koji su apsolutno nepouzdani jer daju i lažne pozitivne i lažne negativne nalaze”.

Kao primer navodi nekoliko pacijenata iz kraljevačke bolnice koji su na brzom Elisa testu na antitela bili negativni, da bi kasnije PCR test pokazao da ipak imaju koronavirus.

Raskrikavanje je Institutu „Batut” i Ministarstvu zdravlja uputilo pitanje da li RT-PCR testova ima dovoljno, međutim, do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Inače, u Srbiji građani mogu uraditi dve vrste testova. RT-PCR test kojim se otkriva da li je osoba pozitivna na virus korona ili serološko testiranje, kojim se otkriva prisustvo antitela u krvi (IgM i IgG antitela). RT-PCR test podrazumeva uzimanje brisa iz grla ili nosa koji se potom šalje u laboratoriju, a na rezultate se čeka od 48 sati do nekoliko dana. Serološko testiranje podrazumeva uzimanje uzorka krvi iz vene, a rezultati se dobijaju istog dana.

Testiranje na RT-PCR test ili serološko testiranje je besplatno ukoliko pacijent ispoljava kliničku sliku, te ga lekar upućuje na testiranje. Sa druge strane i građani koji nemaju simptome koji ukazuju na virus korona mogu na lični zahtev da urade RT-PCR test ili serološko testiranje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi. U tom slučaju PCR test košta šest hiljada dinara, dok serološko testiranje košta 1200 dinara.
https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=Otezano-testiranje-na-koronavirus-na-licni-zahtev-690
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top