U Nemačkoj izbijaju masovni protesti protiv alijanse CDU/CSU-AfD

@RužnaKoLopov Wählst du grün?

img_1_1690970819189.jpg
 
Manastirka:
Ovo oko prognoza deportacija naših gastarbajtera i ukidanja dvojnih državljanstva su već teška lupetanja.
Kliknite za proširenje...
Naravno da su lupetanja, jer vecina ljudi ni ne poznaje zemlju u kojoj zivi :D
Kada im ukazes na neke cinjenice, zakone, ustav, sudsku praksu, kazu ti "ne mogu da se raspravljam" :D

Pa, okej, pakuj kofere i nazad u Bosnu, sta da ti radim :D
 
RužnaKoLopov:
Ni AV im nije ravan koliko lazu samo da dodju do glasova
Kliknite za proširenje...
Pa naravno da lazu. Niti mogu da proteraju ikoga ko je ovde legalno, niti mogu da smanje porez toliko koliko obecavaju.
Nije Nemacka Srbija ili Bosna, pa da je Zakon i Ustav mrtvo slovo na papiru.
Skoro nista iz manifesta AFD-a jednostavno ni pravno ni tehnicki, niti ikako, ne moze da se sprovede, tako da je strah od njih potpuno neosnovan. Nerealan.

Jedino sto moze da se sprovede je ono za sta sam i ja, a to je ubrzano resavanje i deportacija laznih azilanata i ostalih ilegalaca i mufljuza.
 
Frederick_:
Naravno da su lupetanja, jer vecina ljudi ni ne poznaje zemlju u kojoj zivi :D
Kada im ukazes na neke cinjenice, zakone, ustav, sudsku praksu, kazu ti "ne mogu da se raspravljam" :D

Pa, okej, pakuj kofere i nazad u Bosnu, sta da ti radim :D
Kliknite za proširenje...

Bože ali si naporan

Sama činjenica na koji način razmišljaju o strancima i koje parole koriste je dovoljno da se svak normalan osjeća neugodno

Sem tebe koji se uhvatio ustava ko pijan plota
 
Manastirka:
Kad ovi "Demo" hrišćani poprime dobar deo udeo u vlasti, izvešće narod na referendum o izlasku iz EU. Ukoliko se to bude desilo, kad zemlja osnivač izađe iz Unije, onda je EU i zvanično mrtva. Zar ne? :think:
Kliknite za proširenje...
Ne. :D

Nema nista od toga jer EU odgovara najvise onima koji izvoze, a medju clanovima CDU-a su ti vlasnici najvecih izvoznih firmi iz Nemacke, i skoro kompletne njihove auto-industrije (i pratecih industrija).

Bukvalno je CDU poslednja kojoj bi to odgovaralo :D
 
RužnaKoLopov:
Bože ali si naporan

Sama činjenica na koji način razmišljaju o strancima i koje parole koriste je dovoljno da se svak normalan osjeća neugodno

Sem tebe koji se uhvatio ustava ko pijan plota
Kliknite za proširenje...

Sorry, čega da se uhvatim? :D
Pa da sam hteo da zivim u zemlji gde Ustavom mozes da obrises pedu, ziveo bih u Srbiji ili nekoj drugoj banana republici :D
 
Frederick_:
Ne. :D

Nema nista od toga jer EU odgovara najvise onima koji izvoze, a medju clanovima CDU-a su ti vlasnici najvecih izvoznih firmi iz Nemacke, i skoro kompletne njihove auto-industrije (i pratecih industrija).

Bukvalno je CDU poslednja kojoj bi to odgovaralo :D
Kliknite za proširenje...
Nzm,...ali ovi "Demo" idu u vladu.
To kako im opada rejting, nešto čisto sumnjam.
 
Frederick_:
Pa naravno da lazu. Niti mogu da proteraju ikoga ko je ovde legalno, niti mogu da smanje porez toliko koliko obecavaju.
Nije Nemacka Srbija ili Bosna, pa da je Zakon i Ustav mrtvo slovo na papiru.
Skoro nista iz manifesta AFD-a jednostavno ni pravno ni tehnicki, niti ikako, ne moze da se sprovede, tako da je strah od njih potpuno neosnovan. Nerealan.

Jedino sto moze da se sprovede je ono za sta sam i ja, a to je ubrzano resavanje i deportacija laznih azilanata i ostalih ilegalaca i mufljuza.
Kliknite za proširenje...
To će CDU da uradi. Uopšte mi nije jasno što SPD- ovci ne legnu na rudu, to je najbolji način da se AfD vrati na 10-ak %, tj na onaj hard-core nazi osnovu i zaludne Hartz 4 stipendiste po U-bahnu.
Trenutno je ljudima dosta te priče sa "doktorima i inžinjerima" , dokle to sranje traje Afd će biti sve prihvatljiviji za obične normalne ljude i jedini način je da se mejnstrim partije prihvate posla i odrade ga. Čak i ovi moji iz Berlina,koji su tradicionalno liberalniji, ***** zbog migrantske priče.

Tako da ako sada Merz uz podršku Šolca ne odradi, prilično izvesno je da će sledeći doći na red i AfD. A onda će se i Šolc i ove nove neokomunjare češati gde ih ne svrbi. Da ne pričam o zelenim retardima.
 
Manastirka:
Nzm,...ali ovi "Demo" idu u vladu.
To kako im opada rejting, nešto čisto sumnjam.
Kliknite za proširenje...

Politika Nemacke je vodjena biznisom, ekonomijom, a ne ludackim zeljama ovog ili onog vodje.
Ja cu sledece nedelje glasati za CDU, jer su najrealnija i najstabilnija opcija.
A oni apsolutno nista nemaju protiv bilo kakvih legalnih migracija. Ali imaju korektan plan za podsticaj malih biznisa (sto meni licno i mom poslu ide u prilog) i sto se tice resavanjs ilegalnih migranata - sto svakom normalnom ide u prilog.
 

Hrišćanske muke Demohrišćana​

Dojče veledanas 08:33
Hrišćanske muke Demohrišćana 1
Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Pred izbore u Nemačkoj, favorit je demohrišćanin Fridrih Merc. Ali njegovu oštru izbegličku politiku kritikuju i dve velike crkve. No, kad se malo zagrebe, vidi se da ni crkve u tome nisu jedinstvene.

Dve velike crkve – katolička i protestantska – u Nemačkoj godinama su oblikovale razvoj i istoriju stranaka Unije.

Tu se misli na Hrišćansko-demokratsku unije (CDU) i njenu bavarsku sestru Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU). Te dve partije sa hrišćanskim predznakom su na saveznom nivou u večitoj koaliciji.

Prisne veze sa crkvom traju do danas, iako su se u proteklim godinama javljale razlike.

Novi izvor napetosti iskrsnuo je prošle sedmice zbog saopštenja dve crkve o raspravi o migrantskoj politici u Bundestagu.

Naime, predstavnici Evangelističke crkve u Nemačkoj i Katoličke nemačke biskupske konferencije u Berlinu objavili su zajednički dokument o „Zakonu o ograničenju priliva stranaca“ u kojem su se nedvosmisleno distancirali od Unije.

Njihov zaključak glasi: „Iz perspektive crkava, nacrt zakona (…) nije prikladan za rešavanje aktuelnih migrantskih pitanja.“

U parlamentu je naime, na ideju kancelarkog kandidata Unije Fridriha Merca, ova stranka iznela radikalne predloge poput zabrane spajanje porodica za izbeglice i zatvaranja nemačkih granica. Za te predloge glasali su zajedno sa poslanicima desničarske Alternative za Nemačku (AfD). I to sve neposredno pred prevremene izbore 23. februara.

Zbunjenost, čuđenje i ljutnja​

Crkveno saopštenje, zbog nedvosmislenosti i jasne poruke, izazvalo je ne samo zbunjenost u redovima CDU-a i CSU-a, već i unutar samih crkava, gde su reakcije bile podeljene.

Tako, kako kaže Beate Giles, glavna sekretarka Biskupske konferencije, njena objava nije bila usklađena između berlinske kancelarije i biskupa. Biskupska konferencija zapravo je želela da se drži podalje od predizborne kampanje.

Dvojica biskupa čak su se javno usprotivila dokumentu iz Berlina. Takođe, i unutar protestantske crkve došlo je do „rasprava“.

Crkva posebno kritikuje tačku predloga Unije koja predviđa vraćanje svih neregularnih migranata s nemačke granice, pa i onih koji u Nemačkoj traže zaštitu od progona, što se smatra nehrišćanskim principom.

Trenutno izjave o ovoj temi ne daju ni rukovodioci crkvenih predstavništava u Berlinu, prelati Ane Gideon i Karl Jisten, niti predsednik Nemačke biskupske konferencije, biskup Georg Bacing, kao ni predsednica Evangelističke crkve Nemačke (EKD) Ana-Nikole Hajnrih.

Hajnrih je jedino objavila fotografije na svom Instagram profilu, na kojima je viđena u prvom redu protesta na kojima građani poslednjih dana izražavaju negodovanje zbog skretanja Unije udesno i otvaranja prema AfD-u.

Napetost i nejedinstvo

S druge strane, Irme Šteter-Karp, predsednica Centralnog odbora nemačkih katolika (ZdK), i dalje brani crkveno saopštenje navodeći da je bilo potrebno izneti „jasan stav“.

Međutim, taj stav očigledno je sporan i unutar ZdK-a. Bivša predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer početkom nedelje dala je ostavku na članstvo u ZdK-u iz ljutnje prema Šteter-Karp. Do tada je bila portparolka Odeljenja za „Održivi razvoj i globalnu odgovornost“.

Posebno su u neprijatnoj poziciji poslanici CDU Anja Karliček i Tomas Rahel. Karliček je takođe članica ZdK-a i predsednica Katoličke nemačke ženske asocijacije, dok je Rahel član Veća EKD-a.

Njih dvoje su u Bundestagu glasali za predloge svog poslaničkog kluba i time protiv stava crkvenog dokumenta.

Stoga ne čudi što je Rahel nazvao vreme objavljivanja saopštenja „krajnje nepovoljnim“. Karliček, pak, naglašava kako će u narednim nedeljama pokušati da „razgovara i reši nesporazume koji su nastali između moje stranke i dela crkve“.

Kancelar kao politički dobitnik​

Posebno je problematično za Uniju to što je kancelar iz redova SPD-a politički iskoristio crkvenu izjavu. Olaf Šolc, iako nije naročito blizak crkvi, u Bundestagu je s vidnim zadovoljstvom prebacio CDU-ovom vođi Fridrihu Mercu: „Katolička i evangelistička crkva su u hitnom pismu upozorile na Vaše predloge, gospodine Merc!“

Hoće li ova situacija biti početak češćeg distanciranja crkava od Unije, ostaje nejasno.

Biskupkinja Kirsten Fers, predsednica Veća EKD-a, nastoji da umanji političku oštrinu ovog sukoba. „Bez obzira na to ko citira crkve, pa čak i ako je to kancelar, ključno je da EKD ne vodi politiku“, izjavila je za SWR, dodajući kako crkve moraju uvek „unositi hrišćanske perspektive u društvene rasprave“. Jer, kako kaže, „to je naš zadatak.“

Šta povezuje – šta razdvaja?​

Rasprava o izjavi berlinskih kancelarija Biskupske konferencije i EKD-a verovatno će još dugo zaokupljati javnost. Jer, ne samo da ponovo rasplamsava raspravu o značenju i aktuelnosti „hrišćanskog“ u nazivima stranaka Unije, već i jasno pokazuje koliko se CDU/CSU i crkve, ali i katolici i protestanti, često razlikuju u svojim stavovima.

To važi za migrantsku politiku, u kojoj evangelistička crkva već dugo pokazuje bliskost s levim političkim spektrom, ali i za rasprave o abortusu i potpomognutom suicidu.
 

Nemački liberali u jurišu na cenzus​

Dojče veledanas 08:33
Nemački liberali u jurišu na cenzus 1
Foto: EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Nemački Liberali do skoro su bili u vladi, a sada bi na izborima mogli da ostanu ispod cenzusa, po drugi put za 12 godina. Na stranačkoj konferenciji tokom vikenda pokušali su da pronađu novu snagu u finišu kampanje.

Zaslepljujući lajt-šou praćen glasnom muzikom potresa konferencijsku salu u Potsdamu. A onda ulazi Volfgang Kubicki. Taj političar Liberala (FDP) spada u stariju, konzervativnu gardu stranke. Potpredsednik je FDP-a i neko ko otvoreno govori: „Mi smo bedem protiv koalicije CDU i Zelenih!“

Kubicki će uskoro napuniti 73 godine, ali on želi još jednom u Bundestag. Ponovo se kandidovao na izborima koji će se održati 23. februara. Nada se poslaničkom mandatu, ali situacija za Liberale nije baš sjajna.

Širom Nemačke istakli su plakate na kojima dominira njihov slogan u ovoj kampanji: „Sve može da se promeni“. Ono što bi oni verovatno najviše voleli da se promeni u ovom trenutku, jesu rezultati istraživanja javnog mnjenja. Prema najnovijim anketama, FDP je na samo četiri odsto podrške. Da bi ponovo ušli u u Bundestag, morali bi pređu cenzus od pet procenata. Liberali danas mogu samo da sanjaju o 11,5 odsto, koliko su osvojili na prethodnim saveznim izborima. Lider stranke Kristijan Lindner zato je pokušao da ohrabri svoju stranku na konferenciji u Potsdamu.

Kristijan Lindner: čovek koji hrabri ili grobar stranke?​

Tako je i stupio na binu: Kristijan Lindner, lice stranke. Postao je predsednik stranke nakon što FDP na izborima 2013. nije uspela da pređe cenzus od pet odsto.

Delegati ga pozdravljaju frenetičnim aplauzom. I nekoliko puta ga prekidaju aplauzima tokom njegovog skoro jednočasovnog govora. A on, između ostalog, kaže: „Ključna pitanja su: rast ili stagnacija? Sloboda ili država? Lindner ili Habek.“ Tu delegati više ne mogu da ostanu da sede na svojim mestima. Ustaju i mašu tablama sa sloganom: „Sve može da se promeni“.

Lindner se u svom govoru jasno ogradio od radikalnih stranaka levice i desnice. „Sredina ne sme da popusti. Jer ako sredina popusti, zemlja će se promeniti“, uzvikuje Lindner u sali.

Ali, kako kaže, ujedno je i svestan da će 23. februara ponovo sve biti na kocki. Jasno mu je da ulazak Liberala u naredni saziv Bundestaga „visi o koncu“. Pa ipak, u intervjuu za DW, lider FDP-a deluje samouvereno: „Da, uveren sam i siguran: FDP ne samo da će biti u sledećem Bundestagu, već će i da promeni političku situaciju“.

Prvo su bili u vladi, a uskoro će biti van parlamenta?​

To im nije pošlo za rukom kad su bili koalicioni partner kancelara Olafa Šolca (SPD). Šolc je u novembru smenio njihovog šefa s mesta ministra finansija i tada rekao da je Lindner „partijsko-politički taktizirao i suviše često kršio moje poverenje“. Upravo su šredstojeći prevremeni izbori 23. februara rezultat raspada takozvane „semaforske koalicije“.

U vreme kada se koalicija raspala, rejting FDP-a u anketama već je bila na dnu – slično kao i njegovi koalicioni partner, Socijaldemokrate (SPD) i Zeleni. Sporovi unutar vlade odbili su mnoge birače, ali FDP je jedina od te tri stranke koja mora da strahuje da neće preći cenzus.

Da li će Lindner postati čovek odgovoran za ponovni pad FDP-a, nakon što je on bio taj ko je 2017. stranku vratio u Bundestag, a onda 2021. čak uveo i u vladu?

Izborni program FDP – liberalna klasika​

FDP se protiv toga bori svojim izbornim programom, a on je pun klasičnih liberalnih teza: manje poreza, manje zaduživanja države, manje birokratije, a umesto toga, više obrazovanja i više ekonomije. Delegati u Potsdamu izborni program jednoglasno su usvojili.

„Došlo je vreme kad mora da važi: ekonomija na prvom mestu“, kaže Lindner. Zbog toga FDP pravi korak unazad kada je u pitanju zaštita klime: Nemačka, po njima, treba da postigne klimatsku neutralnost 2050, a ne već 2045. godine. U migrantskoj politici, koja je postala glavna tema nemačke predizborne kampanje, FDP se zalaže za stroža pravila i kontrole.

S Demohrišćanima rado, sa Zelenima definitivno ne!​

U izbornom programu navodi se i to s kim bi FDP želela u koaliciju. To su konzervativni Demohrišćani, CDU i CSU, s njihovim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, koji ima dobre šanse da postane sledeći prvi čovek nemačke vlade. Međutim, prema svim anketama, Demohrišćani i Liberali ne bi imali dovoljnu većinu za vladu. Pritom je kandidat Demohrišćana Fridrih Merc čak javno pozvao birače FDP-a da glasaju za CDU, kako njihovi glasovi ne bi bili izgubljeni ako FDP ne uspe da pređe cenzus.

FDP isključuje mogućnost koalicije sa Alternativom za Nemačku (AfD), Levicom i sa Savezom Sara Vagenkneht (BSW). Lider stranke Lindner ujedno je jasno odbacio mogućnost koalicije sa Zelenima: „Posle sledećih saveznih izbora, mi nećemo formirati vladu zajedno sa Zelenima“, rekao je. To znači da bi jedina mogućnost da Liberali učestvuju u vladi bila koalicija sa CDU/CSU i SPD.

Lidera stranke Kristijana Lindnera sve to ne obeshrabruje: „Sve može da se promeni, ali jedno ne sme. To je liberalni karakter SR Nemačke. I mi ćemo to da branimo!“
 
https://twitter.com/x/status/1891236828654538998

"Pogledajte slike, gospođo Vajdel, i pogledajte ljude u Ukrajini! Upravo ste izgovorili veoma podmuklu rečenicu: Rusija nas više ne doživljava kao neutralne. Ne, gospođo Vajdel, mi nismo neutralni. Mi nismo negde između. Mi smo na strani Ukrajine i zajedno sa Ukrajinom branimo politički poredak koji ovde imamo. A reči koje ste upravo izgovorili za mene su potvrda da ću učiniti sve što mogu da sprečim da ikada dobijete političku odgovornost u ovoj zemlji. Ovo su ljudi iza kojih stojimo i ni iza koga drugog."

Toliko o koaliciji.
 
Poslednja izmena:
fortes:
https://twitter.com/x/status/1891236828654538998

"Pogledajte slike, gospođo Vajdel, i pogledajte ljude u Ukrajini! Upravo ste izgovorili veoma podmuklu rečenicu: Rusija nas više ne doživljava kao neutralne. Ne, gospođo Vajdel, mi nismo neutralni. Mi nismo negde između. Mi smo na strani Ukrajine i zajedno sa Ukrajinom branimo politički poredak koji ovde imamo. A reči koje ste upravo izgovorili za mene su potvrda da ću učiniti sve što mogu da sprečim da ikada dobijete političku odgovornost u ovoj zemlji. Ovo su ljudi iza kojih stojimo i ni iza koga drugog."

Toliko o koaliciji.
Kliknite za proširenje...
Toliko o tome da je Merz nekad bio desno krilo CDU-a
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Гамбино
Феминисткиње у Берлину и Кијеву полуголе протестовале против АфД-а
Odgovora
9
Pregleda
253
Sensei
Sensei
Гамбино
Маск хвали "немачку културу" на скупу АфД-а, Немци протестују против екстремне деснице
2
Odgovora
26
Pregleda
397
fortes
fortes
Casual Observer
Izbori u Nemačkoj: Fridrih Merc proglasio pobedu, Šolc priznao poraz, istorijski uspeh AfD-a
Odgovora
16
Pregleda
307
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top