Ово је објављено пре 20 дана, тачније 04.априла 2011.
Pregovori o poseti poglavara Katoličke crkve
Papa (ne) dolazi u Srbiju
Željka Jevtić | 08. 04. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters | Komentara: 167
BEOGRAD - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt, kako sada stvari stoje, neće prisustvovati proslavi u Nišu 2013. godine povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Prepreka da papi bude upućen poziv jeste činjenica da u Episkopatu SPC nema konsenzusa o ovom pitanju. Međutim, poseta pape Srbiji nije pitanje samo za SPC već su o tome vođeni razgovori i sa ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama. Prema saznanjima “Blica”, Patrijaršija u Moskvi smatra da nije sazrelo vreme za prvi susret pravoslavnih poglavara i pape, ali, međutim, i da to ne treba da bude u Nišu, u Srbiji.
Iako niko ne želi potpuno da isključi mogućnost da papi Benediktu bude upućen poziv da dođe u Niš, “mali ili gotovo nikakvi izgledi”, trenutno je najprecizniji odgovor upućenih u Srpskoj, ali i Ruskoj crkvi na pitanje da li će to i biti učinjeno.
Stav episkopata SPC isti je kao i ranije: pre eventualne posete pape Srbiji trebalo bi da se rasvetli uloga katoličkog klira u vreme Drugog svetskog rata. I to je glavni kamen spoticanja. Srpska i Katolička crkva vode već godinama živ i plodan teološki dijalog, ali s druge strane istorijske okolnosti za sada su preveliko breme. Postizanje konsenzusa u SPC opterećuje i činjenica da Rimokatolička crkva još nijednom nije iskazala spremnost da se kritički odredi prema ulozi svog klira, ali i Vatikana. Umesto toga, Stepinac je proglašen blaženim, a najsvežiji primer je zvanični poziv katoličkog sveštenstva u Hrvatskoj na molitvu za „generale koji su u Hagu“. Najjednostavnije rečeno, Katolička crkva nije pokazala spremnost da se kritički odredi niti oprema daljoj, niti prema bližoj prošlosti.
Patrijarh srpski Irinej, koji je čovek dijaloga, još pre svog ustoličenja rekao je da ne vidi problem da papa dođe u Srbiju, ali je i uvek naglašavao da ima mnogo toga o čemu bi dve crkve imale da razgovaraju i reše. Takođe, poglavar SPC nikada nije rekao da će poziv biti upućen, već da se to razmatra i da je za takvu odluku potreban Sabor.
U izjavi za medije patrijarh kaže da “gorka iskustva iz prošlosti, stradanja našeg naroda u minulim ratovima, logoru u Jasenovcu i drugim stratištima u Hrvatskoj jesu velika rana i bacaju veliku senku na naše odnose sa Rimokatoličkom crkvom”. Patrijarh dodaje da su to su “teške i neprebolne rane i da bi se prešlo preko toga, što bi bilo dobro, potrebna je velika duhovna i moralna snaga, ali i čvrsto obećanje da se slično neće ponoviti”. Ali i ističe:
- Senka koja sada postoji ne bi trebalo da bude večita prepreka u našim odnosima. Moramo da tragamo za načinom da istorijske probleme i nesporazume prevaziđemo i da izazove novog vremena rešavamo na hrišćanskim, jevanđeljskim, osnovama, ako ne jedinstveni, ono bar nezaraćeni.
Poglavar SPC je rekao i da će se potražiti mišljenje “braće sa Istoka”.
Druga strana prepreke dolasku pape jeste činjenica da SPC ipak ne može sama doneti tu odluku. U Nišu bi trebalo da se okupe svi pravoslavni poglavari. Prema saznanjima “Blica”, Ruska crkva smatra da još nije vreme za susret svih pravoslavnih poglavara i pape, a Niš nije mesto. I ima za ovakav stav dvojak razlog. Prvi u odnosima Patrijaršije u Moskvi sa Katoličkom crkvom vezani su za probleme oko postavljanja katoličkih episkopa u Rusiji. Drugi, čini se ne manje bitan, u činjenici da Ruska crkva nastoji da sve više preuzme primat, i to na mnogim poljima.
Tamošnja crkva je poslednjih godina intenzivirala kontakte sa Vatikanom i sve više pokušava da preuzme „zastavu“ od Vaseljenjske patrijaršije koja, naravno, i dalje održava tradicionalno dobre odnose sa Vatikanom. Međutim, iako peta po redu, Ruska crkva je, grubo rečeno, najrelevantnija u pravoslavnom svetu jer ima najveći broj vernika, episkopa i sveštenstva i ona jednostavno gradi i svoju novu ulogu u pravoslavnom svetu. To podrazumeva i da želi da pokaže da ona preuzima dijalog sa rimokatolicima.
Međutim, činjenicu da Patrijaršija u Moskvi smatra da još nije vreme nikako ne treba shvatiti da se protivi dijalogu i kontaktima s papom. Naprotiv, komunikacija je čak značajno intenzivnija u vreme sadašnjeg patrijarha Kirila, nego u vreme počivšeg Alekseja. Mitropolit Ilarion koji je pre nekoliko dana bio u Patrijaršiji u Beogradu boravio je i u Vatikanu.
Ono što zbližava Pravoslavnu i Katoličku crkvu su u moderno vreme i realne potrebe i ciljevi: između ostalog, činjenica da „raste“ agnostičko društvo, da se hrišćanski temelji pokušavaju urušuti globalizmom, ali i nadiranje islama. Susret pravoslavnog i katoličkog sveta u Nišu, međutim, po oceni većine upućenih je mogućnost za zbližavanje i, kako dodaju, to bi mogao biti dokaz da hrišćanstvo nadvladava istorijske okolnosti, politička i ideološka shvatanja.
Patrijarh srpski Irinej smatra da je izuzetna prilika da se obeleži 17 vekova od donošenja Milanskog edikta cara Konstantina, baš u Nišu, u kojem je rođen veliki vladar. On kaže da je edikt događaj od izuzetnog značaja za istoriju hrišćanstva i za razvoj hrišćanske kulture.
- To bi bila dobra prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici svih hrišćanskih zajednica, prilika da se objektivno analizira minula prošlost i sagleda put u budućnost - ističe patrijarh SPC.
