- Poruka
- 552
PODSETNIK
U Krajini je pre „Oluje“ živelo 450.000 Srba.
1991-1995. ukupno je ubijeno 6.765 Srba.
Nestalo je 2.670 Krajišnika.
Upoređenje popisa iz 1991. i 2001. godine pokazuje da u Hrvatskoj nedostaje više od pola miliona Srba.
STANOVI
SRBI su u Hrvatskoj ostali bez 50.000 stanova. Veliki broj oduzetih srpskih stanova hrvatske vlasti poklonile su svojim „braniteljima“.
U Hrvatskoj je procesuirano 4.500 Srba za navodna najteža dela ratnog zločina, sa ciljem da se zastraše protivnici. Hrvatska državna agencija je na prevaru otkupila više od 100 srpskih kuća za koje bivši vlasnici nisu dobili ni dinara.
2007, 12 godina posle, vraćaju se slike užasa, nepreglednih kolona uplašenih, izbezumljenih ljudi. Crno slovo u srpskom kalendaru, crveno u hrvatskom. Genocid i etničko čišćenje Krajine u Zagrebu je dan najveće pobede u domovinskom ratu. Hrvatska politička i naučna javnost „Oluju“ smatra za legitimnu, pravednu, odbrambenu i oslobodilačku akciju u cilju „odbrane od velikosrpske agresije“. Zvaničan je stav da nije bilo ni zločina ni etničkog čišćenja, jer su Srbi navodno sami otišli - sami se proterali.
OPIJANJE U KRVI
DAVNO je bilo opijanja u krvi, sada može i šampanjac. Zločin je pretvoren u pobedu, zločinci u heroje. Retko ko se odlučuje na povratak i pored zvaničnih poziva hrvatske vlasti da je „suživot“ poželjan i moguć.
Brioni, 31. jul 1995, kasno veče, Franjo Tuđman obraća se svojim generalima:
- Zatvorite im sva vrata, pa ih onda uništite. Sve može trajati najduže osam dana. Imamo podršku Nemačke, Amerike i NATO.
Četiri dana kasnije zatutnjala je „Oluja“. Krajina je, uz podršku i dobre komande, mogla da se brani, a nije. Matica Srbija je ostala neutralna. Na Krajinu je udarilo 50.000 vojnika, za „čišćenje“ terena bilo je zaduženo još 10.000 hrvatskih i 15.000 muslimanskih bojovnika. Pod najžešćom artiljerijskom i raketnom paljbom našli su se Knin, Petrinja, Obrovac, Benkovac, Glina, Kostajnica, Drniš... Kreće 700 tenkova i oklopnih transportera, smrt sejana iz 1.800 artiljerijskih i raketnih oružja. Američki avioni F-16 bombardovali su srpske centre veze na planinama Plješevica i Đelavac.
SRBIJA NEUTRALNA
UKUPNO je u prvom naletu ubijeno 1.960 Srba, od čega 1.205 civila, među kojima 522 žene i dvanaestoro dece. Hrvatski bojovnici su u likvidaciji Srba primenjivali ustaške metode iz Drugog svetskog rata. Oko 3.200 starih i nemoćnih koji nisu hteli ili nisu mogli da napuste kuće, deportovano je u logore za civile. Uništeno je 25.000 kuća.
Krajiški Srbi su i 12 godina posle izgona uglavnom beskućnici i iseljenici. U Krajini je obnovljeno svega 2.700 srpskih kuća, a vratilo se oko 18.000 ljudi. To, verovatno, nigde u svetu nije zabeleženo - 1.110 sela i naselja u kojima su živeli Srbi praktično je prestalo da postoji.
Odlučeno je da se ugase svi izbeglički, kolektivni centri u Srbiji. Bežeći od smrti, ljudi su ostavljali sve za sobom. Mnogi nisu ni uspeli da dođu do Srbije i slobode. Lične drame pretapale su se u kolektivnu, razarajuću. I kad se „negde“ stiglo, muci nije bio kraj. Kako iz rana stvoriti nov život?
U Krajini je pre „Oluje“ živelo 450.000 Srba.
1991-1995. ukupno je ubijeno 6.765 Srba.
Nestalo je 2.670 Krajišnika.
Upoređenje popisa iz 1991. i 2001. godine pokazuje da u Hrvatskoj nedostaje više od pola miliona Srba.
STANOVI
SRBI su u Hrvatskoj ostali bez 50.000 stanova. Veliki broj oduzetih srpskih stanova hrvatske vlasti poklonile su svojim „braniteljima“.
U Hrvatskoj je procesuirano 4.500 Srba za navodna najteža dela ratnog zločina, sa ciljem da se zastraše protivnici. Hrvatska državna agencija je na prevaru otkupila više od 100 srpskih kuća za koje bivši vlasnici nisu dobili ni dinara.
2007, 12 godina posle, vraćaju se slike užasa, nepreglednih kolona uplašenih, izbezumljenih ljudi. Crno slovo u srpskom kalendaru, crveno u hrvatskom. Genocid i etničko čišćenje Krajine u Zagrebu je dan najveće pobede u domovinskom ratu. Hrvatska politička i naučna javnost „Oluju“ smatra za legitimnu, pravednu, odbrambenu i oslobodilačku akciju u cilju „odbrane od velikosrpske agresije“. Zvaničan je stav da nije bilo ni zločina ni etničkog čišćenja, jer su Srbi navodno sami otišli - sami se proterali.
OPIJANJE U KRVI
DAVNO je bilo opijanja u krvi, sada može i šampanjac. Zločin je pretvoren u pobedu, zločinci u heroje. Retko ko se odlučuje na povratak i pored zvaničnih poziva hrvatske vlasti da je „suživot“ poželjan i moguć.
Brioni, 31. jul 1995, kasno veče, Franjo Tuđman obraća se svojim generalima:
- Zatvorite im sva vrata, pa ih onda uništite. Sve može trajati najduže osam dana. Imamo podršku Nemačke, Amerike i NATO.
Četiri dana kasnije zatutnjala je „Oluja“. Krajina je, uz podršku i dobre komande, mogla da se brani, a nije. Matica Srbija je ostala neutralna. Na Krajinu je udarilo 50.000 vojnika, za „čišćenje“ terena bilo je zaduženo još 10.000 hrvatskih i 15.000 muslimanskih bojovnika. Pod najžešćom artiljerijskom i raketnom paljbom našli su se Knin, Petrinja, Obrovac, Benkovac, Glina, Kostajnica, Drniš... Kreće 700 tenkova i oklopnih transportera, smrt sejana iz 1.800 artiljerijskih i raketnih oružja. Američki avioni F-16 bombardovali su srpske centre veze na planinama Plješevica i Đelavac.
SRBIJA NEUTRALNA
UKUPNO je u prvom naletu ubijeno 1.960 Srba, od čega 1.205 civila, među kojima 522 žene i dvanaestoro dece. Hrvatski bojovnici su u likvidaciji Srba primenjivali ustaške metode iz Drugog svetskog rata. Oko 3.200 starih i nemoćnih koji nisu hteli ili nisu mogli da napuste kuće, deportovano je u logore za civile. Uništeno je 25.000 kuća.
Krajiški Srbi su i 12 godina posle izgona uglavnom beskućnici i iseljenici. U Krajini je obnovljeno svega 2.700 srpskih kuća, a vratilo se oko 18.000 ljudi. To, verovatno, nigde u svetu nije zabeleženo - 1.110 sela i naselja u kojima su živeli Srbi praktično je prestalo da postoji.
Odlučeno je da se ugase svi izbeglički, kolektivni centri u Srbiji. Bežeći od smrti, ljudi su ostavljali sve za sobom. Mnogi nisu ni uspeli da dođu do Srbije i slobode. Lične drame pretapale su se u kolektivnu, razarajuću. I kad se „negde“ stiglo, muci nije bio kraj. Kako iz rana stvoriti nov život?
