E blesavi ste, načisto!
Šta ste napali čoveka? Shvatili ste šta je hteo da pita.. Da prodiskutujemo na temu današnjeg modernog robovalsničkog društva koje odvaja članove porodice predugo jedne od drugih i dovodi do udaljenosti, otuđenosti..
Ja sam mama/domaćica, još neko vreme dok Mališu ne pošaljem u vrtić.
Za to vreme moj muž radi kao sivonja, od jutra do kasno popodne. Neretko ode u 6h, a vrati se u 19h. A ima i dana kada celog dana ne vidi sina i ženu-ode pre nego ustanemo, vrati se pošto smo se uspavali..
Uvek se preporodi na odmoru i nažalost, iznenadi, koliko ne poznaje svoje rođeno dete.
A dao bi mu svaki minut, da ga ima!
Onda, nekoliko dana po povratku sa odmora zove svakih 10 minuta da vidi šta radimo, misleći da će tako ostati u toku.
Ali, nažalost, posao ubrzo ponovo uzme maha.
Mogu samo da se nadam da će se i to nekada promeniti.
I to nema mnogo veze sa strukom i poslom-jednostavno, takvo je vreme došlo. Mnogo se radi, da bi se zaradilo, mnogo se troši na gluposti i nepotrebne stvari i tako u krug. Kada stavim prst na čelo i malo potegnem uzicu, uštedim. Ako malo više uštedim, moj muž će malo manje raditi, pa će moći više da bude sa nama. Eto predloga-ne trošite teško zarađeni novac uludo!
