U kojim godinama je nivo sreće najniži?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
333.450
Teoriju „krive sreće”,kaže da naši nivoi sreće opadaju u prvim decenijama odraslog doba,
a zatim idu dole do dna u našim kasnim 40-im ili 50-im godinama, nakon čega ponovo raste.

Većina ljudi u kasnim 40-im je deo onoga što se naziva „generacija sendviča“.
Odnosno, oni istovremeno brinu o starim roditeljima i sopstvenoj porodici.

Nakon što je autor istraživanja pregledao podatke od otprilike 500.000 ljudi iz 132 zemlje,
otkrio je da za ljude u naprednim zemljama nivo sreće počinje da opada sa 47,2 godine.
U zemljama u razvoju ljudi su najnesrećniji u dobi od 48,2 godine prenosi
 
Bila sam srećna kada sam imala 20, 20+, 30, 30+ godina. Ispunjena i zadovoljna životom.

Kada sam prešla ono 40+ godina postala sam nesrećna. Previše dragih ljudi je nestalo iz mog života...rak... I zdravstveno nisam bila dobro, fizički, psihički..

Sada trenutno sa 52 ne osećam sreću iako se trudim da je nađem u sitnicama.

Sećam se da su moje babe i dede bili srećni sa 75+, 80, 85+ godina.Bili su, koliko-toliko zdravi. Živeli su mirno. Srećnim životom.

Pitam se, kako ću se osećati ako dođem u te neke pozne godine.. Ne znam, možda mi se promeni život..na bolje.
 
Teoriju „krive sreće”,kaže da naši nivoi sreće opadaju u prvim decenijama odraslog doba,
a zatim idu dole do dna u našim kasnim 40-im ili 50-im godinama, nakon čega ponovo raste.

Većina ljudi u kasnim 40-im je deo onoga što se naziva „generacija sendviča“.
Odnosno, oni istovremeno brinu o starim roditeljima i sopstvenoj porodici.

Nakon što je autor istraživanja pregledao podatke od otprilike 500.000 ljudi iz 132 zemlje,
otkrio je da za ljude u naprednim zemljama nivo sreće počinje da opada sa 47,2 godine.
U zemljama u razvoju ljudi su najnesrećniji u dobi od 48,2 godine prenosi
Kad pada i kad afrička šljiva više nije rešenje.
 
Teoriju „krive sreće”,kaže da naši nivoi sreće opadaju u prvim decenijama odraslog doba,
a zatim idu dole do dna u našim kasnim 40-im ili 50-im godinama, nakon čega ponovo raste.

Većina ljudi u kasnim 40-im je deo onoga što se naziva „generacija sendviča“.
Odnosno, oni istovremeno brinu o starim roditeljima i sopstvenoj porodici.

Nakon što je autor istraživanja pregledao podatke od otprilike 500.000 ljudi iz 132 zemlje,
otkrio je da za ljude u naprednim zemljama nivo sreće počinje da opada sa 47,2 godine.
U zemljama u razvoju ljudi su najnesrećniji u dobi od 48,2 godine prenosi
Не знам то за године...
јер не знам шта је то срећа.
Увек сам пролазио Сциле и Харибде.
И данас је тако...
Можда је срећа тамо негде, можда и није...сад ми је свеједно.
А ниво несреће је тешко одредити.
Кад имаш 10 година, боли те што те не примају у друштво.
Кад ти је 50, онда те боле одласи драгих људи...
Не пореди се то...тешко је било онда, тешко је и сада...
како су то мерили и ко гарантује објективност одговора?
Сваком је његова мука најтежа.
 
Bila sam srećna kada sam imala 20, 20+, 30, 30+ godina. Ispunjena i zadovoljna životom.

Kada sam prešla ono 40+ godina postala sam nesrećna. Previše dragih ljudi je nestalo iz mog života...rak... I zdravstveno nisam bila dobro, fizički, psihički..

Sada trenutno sa 52 ne osećam sreću iako se trudim da je nađem u sitnicama.

Sećam se da su moje babe i dede bili srećni sa 75+, 80, 85+ godina.Bili su, koliko-toliko zdravi. Živeli su mirno. Srećnim životom.

Pitam se, kako ću se osećati ako dođem u te neke pozne godine.. Ne znam, možda mi se promeni život..na bolje.
moraš biti pozitivna i verovati u samu sebe i biceš srecna ukoliko pronadješ mir u sebi , razdvojiš bitno od nebitnog :heart:
 
mislim da je danas dosta vise mladih depresivno pogotovo ovo od 20 do 30 godina, kao neki virus...

Znam. U mojoj najbližoj okolini, tj u porodici, sestrić je pomalo, malo depresivan ali to će prevazići. Ide na fakultet, radi, uči, trenira jedan sport.

Preopterećen je i ne znam kako ima i vremena za devojku. Roditelji vrše pritisak na njega da što pre završi fakultet jer postoji mogućnost da..skoro odmah dobije dobar posao.

A on sada oteže sa fakultetom. Razumem ga. Teško je kada je pod pritiskom. Kaže da je tako i sa mnogim njegovim kolegama na fakultetu.

Svi ovi mladi sa 20, 30 godina su pod pritiskom okoline. Fakultet, roditelji, želja da se osamostale..sve ovo dovodi do neke, nadam se, blaže depresije.

moraš biti pozitivna i verovati u samu sebe i biceš srecna ukoliko pronadješ mir u sebi , razdvojiš bitno od nebitnog :heart:

Ja sam umereni pesimista.🙂 Problem je što ne pravim razliku između bitnog i nebitnog. Za mene je sve bitno.

Ali..pošto sam dosta puta čula da sam hrabra, a jesam hrabra. Verujem da ću pronaći sreću.

Trenutna depresivna epizoda..o tome bih radije na pp.
 
Znam. U mojoj najbližoj okolini, tj u porodici, sestrić je pomalo, malo depresivan ali to će prevazići. Ide na fakultet, radi, uči, trenira jedan sport.

Preopterećen je i ne znam kako ima i vremena za devojku. Roditelji vrše pritisak na njega da što pre završi fakultet jer postoji mogućnost da..skoro odmah dobije dobar posao.

A on sada oteže sa fakultetom. Razumem ga. Teško je kada je pod pritiskom. Kaže da je tako i sa mnogim njegovim kolegama na fakultetu.

Svi ovi mladi sa 20, 30 godina su pod pritiskom okoline. Fakultet, roditelji, želja da se osamostale..sve ovo dovodi do neke, nadam se, blaže depresije.



Ja sam umereni pesimista.🙂 Problem je što ne pravim razliku između bitnog i nebitnog. Za mene je sve bitno.

Ali..pošto sam dosta puta čula da sam hrabra, a jesam hrabra. Verujem da ću pronaći sreću.

Trenutna depresivna epizoda..o tome bih radije na pp.
mrzim kada sam pod pritiskom..a zadnjih nekoliko godina pocevši od korone, pa politcka situacija pa situacija u svetu , nesigurnost, nestabilnost , cini da svi nekako živimo pod pritiskom..jer se sve to odražava na naš život ..ja umem da odvojim bitno od nebitnogh i da sebe zaštitim koliko mogu ali ne moghu uvek i od svega a kada upadnem u loš period gledam da se vadim na meni odgovarajuce nacine koji mi prijaju ..
 
gledam da se vadim na meni odgovarajuce nacine koji mi prijaju ..

To radim i ja. Sada sam aktivna na ovom forumu koji mi zaista prija. Baš mi prija, sa forumašima sam ok, sa admin-mod ekipom takođe ok. :heart:

Kada sam blago ili teže depresivna ne čitam klasike. Čitam knjige koje me opuštaju ( ne Danijelu Stil )...i ponekad gledam TV serije preko neta.

Pritisak i stres su svakodnevni, ne možemo da pobegnemo...i odlazak u samoposlugu je stres ( kad se vide cene )... i zato mislim da se stres leči kad radimo ono šta nam prija..
 
mislim da je danas dosta vise mladih depresivno pogotovo ovo od 20 do 30 godina, kao neki virus...

Ubedili ih da je normalno sa 25 i 30 živeti živote onih prebogatih influensera koje gledaju (koji se često i pretvaraju da su prebogati), pa su normalizovali to da sa 25 voziš G klasu, da putuješ prvom klasom u avionu i slično, da imaš sve što poželiš i da fleksuješ, pa eto problema kad sa 25 izađe u grad sa 2000 dinara koje mu je dao roditelj.
 

Back
Top