- Poruka
- 4.932
У историјским уџбеницима и за основце помиње се бомбардовање Београда 6. априла 1941. али се тек бледуњаво помињу још ТРИ која су уследила 7. те 11. и 12. априла 1941. године.
Шта се не помиње?
Не помиње се и прећуткује да је Београд још једанаест пута био мета напада из ваздуха, и то званичних савезника, Енглеза и Американаца.
Најжешћи ваздушни удари изведени су на највећи хришћански празник, на први и други дан Ускрса, 16. и 17. априла 1944.
(Репризу својеврсног Антихристовог ритуалног историјског печатирања, Београд је доживео на Ускрс 1999. Слично је било са Нишом и другим градовима у Србији у акцији НАТО фашиста цинично названој Милосрдни анђео. Демон се ионако показује под маском анђела.)
Те 1944. погођене су густо насељене градске четврти, попут Бајлонијеве пијаце и околних улица у којима није било војних објеката. Затим пијаца на Каленића гувну. Гранатирано је и прво београдско породилиште у Крунској улици.
Најважније тачке немачког окупатора у Београду нису ни такнуте!
Другог дана Ускрса Англо-Американци били су још издашнији у слању демонских честитки. Срушене су Теразије и оштећени мостови на Сави и Дунаву. Бомбардована су два дома за децу српских избеглица из БиХ и Хрватске, дечја болница, ортопедски завод, студентски дом...
Погођене су главна железничка станица и станице у Топчидеру и Раковици, Палата Албанија, Технички факултет, фабрика штофова Владе Митића на Карабурми... Нису заобиђени ни Српско народно позориште, биоскопи на Теразијама, галерије, библиотеке...
Ни до данас не знамо прецизан број цивилних жртава. Процењује се да је погинуло између 1.160 и 2.000 Београђана, а да је теже и лакше повређено између 1.468 и 3.000. Немачки губици били су неупоредиво мањи.
Бомбардовање Београда на Ускрс 1944. извршено је „летећим тврђавама” Б-17 и бомбардерима Б-24, који су се, да иронија буде већа, звали „либератори”. Београд је разаран тзв. тепих бомбама. За нешто више од пола године тај метод сравњивања са земљом биће примењен у Немачкој.
На Ускрс исте године бомбардована је и црногорска престоница. Цетиње је било у рушевинама. Истог дана гранатирани су Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа...
Никшић је бомбардован на Цвети 1944. На Подгорицу је, уочи Ђурђевдана, 5. маја 1944, кренуло 120 „либератора”. Скоро половина града разорена је до темеља. Процене кажу да је од 15.000 житеља Подгорице скоро сваки седми, њих око 2.000, изгубио живот, а да је теже или лакше рањено око 4.000 људи.
Немачки окупатор имао је 15 мртвих!
Шта се не помиње?
Не помиње се и прећуткује да је Београд још једанаест пута био мета напада из ваздуха, и то званичних савезника, Енглеза и Американаца.
Најжешћи ваздушни удари изведени су на највећи хришћански празник, на први и други дан Ускрса, 16. и 17. априла 1944.
(Репризу својеврсног Антихристовог ритуалног историјског печатирања, Београд је доживео на Ускрс 1999. Слично је било са Нишом и другим градовима у Србији у акцији НАТО фашиста цинично названој Милосрдни анђео. Демон се ионако показује под маском анђела.)
Те 1944. погођене су густо насељене градске четврти, попут Бајлонијеве пијаце и околних улица у којима није било војних објеката. Затим пијаца на Каленића гувну. Гранатирано је и прво београдско породилиште у Крунској улици.
Најважније тачке немачког окупатора у Београду нису ни такнуте!
Другог дана Ускрса Англо-Американци били су још издашнији у слању демонских честитки. Срушене су Теразије и оштећени мостови на Сави и Дунаву. Бомбардована су два дома за децу српских избеглица из БиХ и Хрватске, дечја болница, ортопедски завод, студентски дом...
Погођене су главна железничка станица и станице у Топчидеру и Раковици, Палата Албанија, Технички факултет, фабрика штофова Владе Митића на Карабурми... Нису заобиђени ни Српско народно позориште, биоскопи на Теразијама, галерије, библиотеке...
Ни до данас не знамо прецизан број цивилних жртава. Процењује се да је погинуло између 1.160 и 2.000 Београђана, а да је теже и лакше повређено између 1.468 и 3.000. Немачки губици били су неупоредиво мањи.
Бомбардовање Београда на Ускрс 1944. извршено је „летећим тврђавама” Б-17 и бомбардерима Б-24, који су се, да иронија буде већа, звали „либератори”. Београд је разаран тзв. тепих бомбама. За нешто више од пола године тај метод сравњивања са земљом биће примењен у Немачкој.
На Ускрс исте године бомбардована је и црногорска престоница. Цетиње је било у рушевинама. Истог дана гранатирани су Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа...
Никшић је бомбардован на Цвети 1944. На Подгорицу је, уочи Ђурђевдана, 5. маја 1944, кренуло 120 „либератора”. Скоро половина града разорена је до темеља. Процене кажу да је од 15.000 житеља Подгорице скоро сваки седми, њих око 2.000, изгубио живот, а да је теже или лакше рањено око 4.000 људи.
Немачки окупатор имао је 15 мртвих!
Poslednja izmena:
deka meni,ja bati....bata seki....dzaba im sto kriju.ko srbima da zapusi usta
dont vori teo
