У БГД осванули плакати: Ово су убице српске деце у кафићу "Панда", штити их Вучић!

Ма ти си обичан бот. Лепићеш само СНС плакате када ти се нареди. А на форуму ти је забрањено да слободно мислиш и дискутујеш. Једино што имаш задатак је да браниш неодбрањиво везано за твог Вољеног, па макар и засипао ове странице бесмисленим реченицама као што је та да је „Легија у затвору“, а знаш да се убиство у кафићу Панда догодило 1998. када је Легија био све и свја.
Svesno iznosiš šiptarske laži i širiš Kurtijevu propagandu, to i sam znaš. Da li to radiš iz autošovinizma i mazohizma ili stvarno veruješ da viši ciljevi zahtevaju da se praviš da veruješ u ovakve bedastoće?
 
Шта лупаш бре, одавно нема Албанаца у Београду. Него Београд вам је предмет мржње. Свако мало ви који нисте из Србије нешто по Београду ударите. Колико сам пута само овде прочитао да је Београд "антисрпски град", да га треба "сравнити са земљом" и слично. Мрзите Београд из дна душе. Зато сте и заслужили да вам главни градови буду Приштина, Сарајево, Загреб ...
Ne lapradaj dalabu jedna, kako on to “nije iz Srbije”?
 

Pogledajte prilog 1435342


Slučaj ‘Panda’, ubistvo srpskih mladića u Peći – okidač zločina

Srbi su u Peći ubili svoje, djecu, mladiće, da bi za to optužili Albance; zvuči poznato, kao u optužbi da su Bošnjaci poubijali svoje civile na Markalama.


1-1.webp

Država Srbija ništa ne radi kako bi rasvijetlila slične zločine, piše autor (EPA)

Bojan Tončić
Bojan Tončić

04 Mar 2023

Jedan od brojnih zločina na Kosovu povezuje Srbe i Albance; država Srbija ubila je 14. decembra 1998. godine šestoricu mladića srpske nacionalnosti – zato što su bili Srbi i zato što se to zločinačkom režimu Slobodana Miloševića učinilo profitabilnim. Njegovi propagandisti nisu pogrešili. A nepunih četvrt veka nakon zločina koje su počinile srbijanske obaveštajne službe, roditelji ubijenih traže, ovoga puta otvorenim pismom od 26. februara, da ih primi predsednik Srbije. Kao što je i obećao početkom ove godine. Traže da čuju istinu; zapravo, traže da krivci odgovaraju.

Od decembra 2013. godine, kada je Aleksandar Vučić, tada ministar vojni i koordinator državnih bezbednosnih službi, nagovestio gde treba tražiti počinioce ubistva petorice učenika i jednog studenta, javna tajna postala je ona istina koju su prećutkivali svi iz represivnog aparata i mnogi ljudi sa Kosova i Metohije. Nezvanična istina, ono što su se svi bojali da izgovore, postala je dozvoljena, ali ipak neotkrivena. Ostali su, zapravo, nepoznati likvidatori mladića, oni koji su svirepo prekinuli šest mladih života. Izvršioci naloga iz vrhovne komande.

Albanci nisu imali krvave ruke

U Peći se već dan nakon ubistva znalo sve; razgovor oca jednog ubijenog mladića i uglednog Albanca u kojeg su svi imali poverenje tekao je, kaže pripovedač iz Peći, ovako:

– Nismo mi, znaš.
– Znam.
– Došli bismo da izrazimo saučešće.
– Dođite
.

Došli su pripadnici albanske zajednice, nisu imali krvave ruke.

Veče pre toga u kafiću “Panda” dvojica maskiranih ubica ispalili su rafale sa vrata u unutrašnjost ovog neuglednog objekta i ubili Ivana Obradovića (u trenutku smrti imao je 15 godina), Vukotu Gvozdenovića (16), Svetislava Ristića (18), Zorana Stanojevića (18), Ivana Radevića (24) i Dragana Trifunovića (18); teško su ranili Vlada Lončarevića (18), a lakše Mirsada Šabovića, vlasnika lokala, (34) i Nikolu Rajovića (18).

Roditelji u pismu srbijanskom predsedniku pitaju da li on, ili bilo ko u državi, zna ko je pobio njihove sinove, ističući da sve ove godine žive svoj bol, raseljeni na razne strane i proterani iz Peći i iz Metohije, ali da su još jedinstveni i odlučni da saznaju ko im je “streljao decu“. “To njihova nevina krv zaslužuje i traži od nas, da istrajemo u naporima da dođemo do istine i pravde. U očekivanju da ćete uskoro održati obećanje, primiti nas i tom prilikom saopštiti ono što nas jedino interesuje – a to je istina“, zaključuje se u pismu koje su potpisali Ljubomir Ristić, Zvonimir Gvozdenović, Mirjana Stanojević, Milena Radević, Vojislav Trifović i Lazar Obradović.

Vučićevo priznanje i obećanje

Oni podsećaju i na to da su od 2017. godine desetak puta uzaludno tražili prijem kod predsednika Srbije, i da je on njima i javnosti 11. januara ove godine obećao da će ih primiti na razgovor do kraja tog meseca. “Iako smo, od 2017. godine, desetak puta uzaludno tražili prijem kod Vas, ovoga puta smo poverovali da ćete to, konačno, učiniti i saopštiti nam sva saznanja i dokaze do kojih ste došli ili do kojih su došle institucije, koje se, verujemo, ozbiljno bave ovim zločinom. Međutim, do današnjnjeg dana nikakav odgovor nismo dobili“, navodi se u pismu roditelja.

Ključna stvar na koju ga podsećaju je njegova izjava – a sličnih je bilo sijaset – izrečena 2013. godine u emisiji TV Pink: ”Zločin u ‘Pandi’ nisu počinili Albanci, kako smo to do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina.“ Vučić je kasnije rekao da je gotovo siguran da zna šta se desilo u pomenutom kafiću, ali da “ne postoje dokazi” i da istražni organi Srbije ne mogu da se “ponose” kako su sproveli istragu.

Tu istinu, pišu roditelji žrtava, traže od Vučića: “Samo naslućujemo, a to što naslućujemo je toliko stravično da nam se krv u žilama ledi. Smatramo i ubeđeni smo da je ovo bila državna stvar, o kojoj je odlučeno u vrhu države i predstavlja državni terorizam par exelance… Od 12. maja 2016. godine Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu je, obećavajuće, počelo iznova istragu i pomislili smo da ćemo, konačno, doći do istine. Prošlo je sedam godina ‘preduzimanja istražnih radnji i postupaka’ bez opipljivog rezultata. I dalje čekamo da Tužilaštvo završi istragu i saopšti ko je naredio, organizovao i izvršio ovaj stravični zločin“, navode roditelji.

‘Istina će Srbiju skameniti…’

Lazar Obradović, otac jednog od ubijenih mladića, kazao je da za izbegavanje istine nema objašnjenje. “Manje će nas boleti ta istina od onog što se već desilo, bilo kakva da je ta istina. Sumnjamo da nisu to uradili Albanci, nego neko drugi, a mogu da budu naše službe, ne znam ko… Očekujemo da nam se to kaže“, istakao je Obradović. Naglasio je da su roditelji mladića “razbacani na sve strane”. “Živim u Crnoj Gori. Mnogo više nas boli što ne znamo šta se desilo sa našim sinovima. Naveli smo i u pismu da polako nestajemo iz života, da su počeli roditelji dece da umiru, ali očekujemo da će bar neko od nas sačekati da ta istina ispliva na videlo“, kazao je Obradović.

“Kad se bude saopštila istina, Srbija će se skameniti. Dok smo molili za pomoć razne političare i predstavnike državnih organa, sa jednog uticajnog mesta mi je rečeno da bi najbolje bilo da ‘stavimo tačku’ na taj slučaj. Mesec dana nisam mogla da dođem k sebi posle tih reči”, rekla je Milena Radević, majka ubijenog Ivana. Smrt petorice srednjoškolaca i jednog studenta bila je potrebna Miloševićevom režimu kao još jedan dokaz da Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno. Kao uvod u bespoštedni rat srbijanske vojske i policije protiv kosovskih Albanaca.

Srbi su ubili svoje, decu, mladiće, da bi za to optužili Albance. Zvuči poznato, kao u srpskoj optužbi da su Bošnjaci “džihadski” poubijali svoje civile na Markalama. Da bi optužili Srbe. Samo, petoricu učenika i jednog studenta srpske nacionalnosti u pećkom kafeu “Panda” ubili su pripadnici srbijanske državne bande. Za likvidaciju Srba u Peći odabrane su elitne ubice iz prekaljene agresorske formacije Crvene beretke. Ili Specijalne antiteroirističke jedinice angažovane mesec kasnije u obračunu u selu Račak. Na Kosovu su pominjani i kažnjenici iz zatvora Dubrava kod Istoka.

‘Kad Državna bezbednost uzme slučaj…’

Cilj je postignut, tugovali su Srbi na Kosovu i Srbi u Srbiji, zločin je bio stravičan. Opelo na pogrebu ubijenih služio je tadašnji patrijarh srpski Pavle, a njegovo je bogosluženje prihvaćeno kao znak za odmazdu. Istraga je, kao i brojne druge fingirane na Kosovu, bila farsa. Dvadesetak Albanaca uhapšeno je posle zločina, a Nikola Šainović, potpredsednik vlade tadašnje Savezne republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), kazao je da je slučaj rešen. Lagao je.
Šainović je bio šef tadašnje zajedničke komande za Kosovo i Metohiju, koja je zadužena za usmeravanje akcija vojske i policije 1998. i 1999. godine. Osuđen je pred Haškim tribunalom na 18 godina zatvora i pušten nakon izdržane dve trećine kazne. Kazao je da su mu iz policije saopštili kako je istraga za zločin u “Pandi” okončana.

Nekoliko meseci nakon hapšenja, Albanci, kojima je suđeno u Leskovcu, pušteni su iz zatvora. “Kad su uhapsili tu grupu, jedan prijatelj iz pećkog SUP-a mi je u poverenju kazao da ti Albanci nemaju nikakve veze sa ‘Pandom’, da su to obični kokošari, kazao je Ljubomir Ristić, otac ubijenog Svetislava. Velimiru Peroviću, koji je u vreme zločina bio dopisnik državne televizije, godinama kasnije bivši načelnik pećkog SUP-a Boro Vlahović rekao je da je za slučaj “Panda“ bila nadležna Služba državne bezbednosti, budući da se pošto se radilo o terorizmu, te da ta činjenica nije isključivala i rad javne bezbednosti na otkrivanju izvršilaca.

“Mi iz javne bezbednosti intenzivno smo radili na otkrivanju izvršilaca, ali kada su pripadnici Državne bezbednosti posle nekoliko dana uhapsili grupu Albanaca za koje je rečeno da su organizovali i izvršili zločin u kafiću ‘Panda’, javna bezbednost je prestala sa operativnim radom na tom slučaju. Kad Državna bezbednost nešto preuzme da radi i kad saopšti da je slučaj rešen, nije praksa da javna bezbednost nastavlja sa radom na tom istom slučaju.”

Iznad pravde, morala, ljudskosti

Izvesno je, četvrt veka kasnije, da slučajem “Panda” krug nije bio zatvoren; Albanci su prognani iz Peći, potom su, nakon kapitulacije, vojska i policija otišle tamo odakle su došle, a Srbi u izbeglištvo i neizvesnost. Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je novu istragu u maju 2016. godine, a postupajući tužilac naredio je da se istraga sprovede protiv više nepoznatih počinilaca krivičnog dela terorizam. Saslušano je više desetina osoba i pribavljeni brojni materijalni dokazi, ali Tužilaštvo nije saopštilo mogu li se isključiti sumnje u to jesu li počinioci Srbi ili Albanci.

“Bauljamo u mraku. Gotovo sam siguran šta se desilo u kafiću ‘Panda’, ali nema dokaza. Nisam siguran da bi naši organi mogli da se ponose onim što su tada uradili”, kazao je Aleksandar Vučić 2015. godine. Dosad se uvek nalazio državni razlog za prikrivanje zločina, nešto iznad pravde, morala, ljudskosti. Odgovor na pitanje ko je pucao neće se otkriti ni u slučaju “Panda”, kao ni u slučajevima ubistva Slavka Ćuruvije, braće Bitići, gardista u Topčideru…
Al Džazira, “braća Bitići”, “Topčider” sve sama bedastoća za uspaničeno Drugosrbijanerstvo - jedan koji uopšte nije bio za vojsku ubio drugog pa izvršio samoubistvo a onda žuti podanici krenuli u psy-op i laži da bi se opravdala podanička izručenja haškoj inkviziciji, naravno, to je “obrazovana Srbija” progutala kao klen, pucano iz cele jedne puške, vazali tražili potvrdu od BND-a BRE, posle i od FBI, a dotični nisu imali naređenja da stvore uslove da se što lakše prodaju izručenja haškim inkvizitorima.
 
Pa kad više šiptara živi u Beogradu nego u samoj Prištini sve je moguće.
Providan pokušaj destabilizacije situacije u predizbornom periodu. Samo somovi mogu ovo da progutaju, i totalni idioti, Druga Srbija lepo zna da je u pitanju obična laž sračunata na dizanje tenzija pred izbore, ali naravno, moraš da se pretvaraš da veruješ, jel da? @dlugomir će potvrditi da nema napretka u “pregovorima sa EU” ukoliko se ne pretvaraš da veruješ u ovu bedastoću.

C6C6D3FB-2C65-4695-AD27-40B0D71718EF.jpeg

B074779A-64E3-432D-9A0F-11E948538386.jpeg
71B6E64B-4C09-49A3-A306-C191FF9DBCDD.jpeg
 

Pogledajte prilog 1435123

U BGD osvanuli plakati: Ovo su ubice srpske dece u kafiću „Panda“, štiti ih Vučić!


Pogledajte prilog 1435125

20.10.2023.

Тако су за убице именовани Радомир Баћовић Бобан, Лука Бојовић, Синиша Петрић Зеница и Милорад Улемек Легија.

Такође, аутори плаката тврде да ове убице чувају Александар Вучић, Андреј Вучић, Александар Вулин, Братислав Гашић и Веселин Милић.

И поред тога што је најављивао да ће открити позадину и починиоце маскра у кафићу „Панда“, Александар Вучић то до данас никада није учинио.

link

Тамо где дебе убија, не води се истрага. Али, заклела се земља рају да се све тајне дознају, каже наша Србијанска пословица. Сазнање да је дебе Балканског касапина убио дечаке у кафићу "Панда" у Пећи да би тај терористички акт лажно приписао Косовским Албанцима, као и чињеница да Чипуљчанин крије убице, деловаће катарзично на грађане Србије.

Monstrumi
 
To што пишеш великим словима у колору не значи да си у праву.

Он да зна ко је то урадио - он би рекао.
Он да је умешан у то - Ћутао би !

Све су то предизборне играрије политичара.
Јбг морају од нечега да живе, а понекад је то смрт деце,
глад, беда ...

Гадан занат ! :bljak:
To radi Kurti ili UK ne bi li podigli tenzije pred izbore u Srbiji. Isto kao onaj “slučaj Topčider” kad je nestabilan primerak koji je završio u gardijskoj uniformi na Topčideru ubio vojnika koga je u dužem periodu pre toga maltretirao pa izvršio samoubistvo: sve iz svoje puške, naravno. Posle je podanicki režim iskonstruisao razna “viđenja Mladićevih telohranitelja” i iskoristio stvar da baci prašinu ljudima u oči da ne vide koliko su jadni i bedni sa svojim izručenjima “Hagu” - pokorno izručuješ haškoj inkviziciji da bi tih osuđivali na po 40 godina a onda pomoću te “presude” dokazivali da “si kriv” i nastavljali sa daljim pritiscima.

“Nevladin sektor” je pokrenuo zemlju i nebo da bi naterao Drugu Srbiju da ćuti kao magarac kog biju da vuče uzbrdo koliko ne može, a znali su, npr moja sestra tvrda feministkinja i Drugosrbijanka je tačno ukapirala o čemu se radi, prosto je to objašnjavala “potrebama evrointegracija”, i da se nekako smanje tenzije oko “izručenja”, par puta od tada sam je pitao o tim “integracijama”, odgovora nije bilo.
 
Sad je najbolje vreme za pravljenje lažnih vesti,, dovoljan je anonimnan tvit,
prenese ga neka leva agencija i posle svi prenesu vest te leve agencije, sa znakom pitanja.
Ovde nije čak ni tvit nego je plakat.
Zar ti nije jasno ko to radi? Upravo onaj ko želi destabilizaciju Srbije pred izbore. Kurti lično, ili možda UK.

Proćitaj ovo pa će sve biti jasno:
CF7F11C0-9C54-4004-9B66-C9C93BA1C657.jpeg
F11C9396-2FA1-4E38-B054-01C147C876CD.jpeg

F8D27FAF-3B0D-4F82-A2AB-3E4D7B4732FC.jpeg
 
Не, наравно. Српско је и једно и друго. Ја нјисам никакв краишник, босанац, црногорац, личанин, или далматинац. И они су Срби, и ми смо Срби и што постоји да је српско, то је српско. Нема ничега србијанког. Српска култура постоји, србијанска не постоји. И она културна баштина из из краине, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Далмације, и из Шумадије, су једна те сита култура, то јест српска. То се не одваја. А сваки покушај раздвајања је штеточински и у суштии непријатељски.
Ne znaš sa kim diskutuješ.
 
Vidi, nikad niko nije rekao recimo da je Olivera Ivanovica ubio neki Siptar. Sto znaci da i nije. A to onda znaci da su ga ubili nasi. Cak nije ubijen da bi se okrivio protivnik, ali je ubijen od svojih. Mada ti koji su ga ubili nisu moji, i nadam se da ce uskoro da ih stigne ista sudbina.
Ne nasedaj na šiptarsku propagandu: koriste baš svaku priliku da i glasinama i teorijama zavera unesu dodatne tenzije i nove podele u Srbiju.
 
Ne nasedaj na šiptarsku propagandu: koriste baš svaku priliku da i glasinama i teorijama zavera unesu dodatne tenzije i nove podele u Srbiju.
Pa na zalost nije siptarska propaganda, ubili su ga ovi iz Srpske liste - ko tacno nije ni bitno jer je po nalogu.

Bitno je da je njegova krv na rukama Muslijua, isto kao i Cvijana.

Ovo nije nikakvo branjenje Siptara, ali mora svakom po zasluzi.
 
Pa na zalost nije siptarska propaganda, ubili su ga ovi iz Srpske liste - ko tacno nije ni bitno jer je po nalogu.

Bitno je da je njegova krv na rukama Muslijua, isto kao i Cvijana.

Ovo nije nikakvo branjenje Siptara, ali mora svakom po zasluzi.
uvek je neko drugi kriv...
 
To radi Kurti ili UK ne bi li podigli tenzije pred izbore u Srbiji. Isto kao onaj “slučaj Topčider” kad je nestabilan primerak koji je završio u gardijskoj uniformi na Topčideru ubio vojnika koga je u dužem periodu pre toga maltretirao pa izvršio samoubistvo: sve iz svoje puške, naravno. Posle je podanicki režim iskonstruisao razna “viđenja Mladićevih telohranitelja” i iskoristio stvar da baci prašinu ljudima u oči da ne vide koliko su jadni i bedni sa svojim izručenjima “Hagu” - pokorno izručuješ haškoj inkviziciji da bi tih osuđivali na po 40 godina a onda pomoću te “presude” dokazivali da “si kriv” i nastavljali sa daljim pritiscima.

“Nevladin sektor” je pokrenuo zemlju i nebo da bi naterao Drugu Srbiju da ćuti kao magarac kog biju da vuče uzbrdo koliko ne može, a znali su, npr moja sestra tvrda feministkinja i Drugosrbijanka je tačno ukapirala o čemu se radi, prosto je to objašnjavala “potrebama evrointegracija”, i da se nekako smanje tenzije oko “izručenja”, par puta od tada sam je pitao o tim “integracijama”, odgovora nije bilo.
Slučaj Topčider je velika sramota naše vojske. U GB ne može da završi osoba koja je imala samoubistvo u porodici, a kamoli neko nestabilan. Osnovna stvar na kojoj se insistira prilikom odabira u GB je psihička stabilnost, čist dosije i besprekorna prošlost oca, dede...
Oba vojnika su ubijena, a vojska je izvela sraman performans sa tužiocem Tufegdžićem. Čak su menjali i izveštaj ko je koga ubio, kako su pristizali dokazi. Nesrećnici su očigledno videli nešto što nisu smeli.
 
Slučaj Topčider je velika sramota naše vojske. U GB ne može da završi osoba koja je imala samoubistvo u porodici, a kamoli neko nestabilan. Osnovna stvar na kojoj se insistira prilikom odabira u GB je psihička stabilnost, čist dosije i besprekorna prošlost oca, dede...
Oba vojnika su ubijena, a vojska je izvela sraman performans sa tužiocem Tufegdžićem. Čak su menjali i izveštaj ko je koga ubio, kako su pristizali dokazi. Nesrećnici su očigledno videli nešto što nisu smeli.
Pucano je iz samo jedne puške, a posle je izmišljen i pomoću TV pušten u promet narativ o “čuvarima” i “videli nešto” da bi se opravdavala bruka sa “izručenjima”. To rade bedno slabe vlade, kao ona Tadića Nejakog. Ubio ih “neko treći”, al’ iz puške jednog od njih, potvrdila nemačka spoljna obaveštajna služba, tj BND i onaj “institut iz Vizbadena”, dabome.

Takve stvari se dese same od sebe a posle ih zainteresovani koriste (ili pokušavaju da ih iskoriste) u sopstvene svrhe. Ko bude dovoljno dugo živeo da dočeka vlast koja beće živeti u strahovima od raznih “tribunala” videće šta je sve rađeno i ko je šta izmislio iz “viših ciljeva”. Dovoljno je bilo videti reakcije roditelja: jedni su bili potpuno skrhani, znali su da je njihovog sina ubio siledžija i da režim koristi njihovu tragediju u sopstvenu korist, a drugi, oni čiji je sin povukao obarač, tj roditelji vojnika koji je pucao iz svoje puške su se vidno upinjali da “dokažu” ovo i ono - jasno je bilo kao beli dan kolike su tu zloupotrebe bile.

Okamova oštrica inače prosto kaže da je od svih hipoteza najverovatnija ona najprostija: zamisli “neko ko je i onako već bio naoružan nekom oteo punu pušku iz ruku da bi i njega i još jednog baš njome ubio”, mnogo je to providno, a još režim imao potrebu da nekako zamagli sopstvenu kukavnost koji su “izručenja” neprekidno osvetljavala u svoj njenoj bedi.
 
Pa na zalost nije siptarska propaganda, ubili su ga ovi iz Srpske liste - ko tacno nije ni bitno jer je po nalogu.

Bitno je da je njegova krv na rukama Muslijua, isto kao i Cvijana.

Ovo nije nikakvo branjenje Siptara, ali mora svakom po zasluzi.
S obzirom da svakog dana primam tvitove raznih lobista koje plaća Kurti da neprekidno pljuju po Srbima uopšte nemam nikakvih sumnji oko toga ko to radi - daju se velike pare da bi se uticalo na javno mnjenje, oko toga nema zbora.
 
Pa na zalost nije siptarska propaganda, ubili su ga ovi iz Srpske liste - ko tacno nije ni bitno jer je po nalogu.

Bitno je da je njegova krv na rukama Muslijua, isto kao i Cvijana.

Ovo nije nikakvo branjenje Siptara, ali mora svakom po zasluzi.
Bojim se da Šiptari veoma lepo znaju kakvo je stanje u srpskom društvu i da ne propuštaju priliku da stvore nove i nove tenzije raznim svim metodama, a gde ćeš bolje i lakše nego širenjem teorija zavere.
 
Pucano je iz samo jedne puške, a posle je izmišljen i pomoću TV pušten u promet narativ o “čuvarima” i “videli nešto” da bi se opravdavala bruka sa “izručenjima”. To rade bedno slabe vlade, kao ona Tadića Nejakog. Ubio ih “neko treći”, al’ iz puške jednog od njih, potvrdila nemačka spoljna obaveštajna služba, tj BND i onaj “institut iz Vizbadena”, dabome.

Takve stvari se dese same od sebe a posle ih zainteresovani koriste (ili pokušavaju da ih iskoriste) u sopstvene svrhe. Ko bude dovoljno dugo živeo da dočeka vlast koja beće živeti u strahovima od raznih “tribunala” videće šta je sve rađeno i ko je šta izmislio iz “viših ciljeva”. Dovoljno je bilo videti reakcije roditelja: jedni su bili potpuno skrhani, znali su da je njihovog sina ubio siledžija i da režim koristi njihovu tragediju u sopstvenu korist, a drugi, oni čiji je sin povukao obarač, tj roditelji vojnika koji je pucao iz svoje puške su se vidno upinjali da “dokažu” ovo i ono - jasno je bilo kao beli dan kolike su tu zloupotrebe bile.

Okamova oštrica inače prosto kaže da je od svih hipoteza najverovatnija ona najprostija: zamisli “neko ko je i onako već bio naoružan nekom oteo punu pušku iz ruku da bi i njega i još jednog baš njome ubio”, mnogo je to providno, a još režim imao potrebu da nekako zamagli sopstvenu kukavnost koji su “izručenja” neprekidno osvetljavala u svoj njenoj bedi.
Ko je od ona dva vojnika bio siledžija?
Roditelji oba vojnika su bili apsolutno skrhani.
Vojna bezbednost je jednoj porodici "dobronamerno" savetovala da ne dozvoli ehsuhamciju jer će njihov sin biti optužen da je ubica
Na kraju je obavljena ehshumacija i nezavisna istraga je nedvosmisleno utvrdila da su oba vojnika ubijena.

Na žalost, cela istina se neće nikad saznati i ostaće slučaj zataškan, baš kao što će zataškati i Jovanjicu i ceo niz drugih slučajeva.
 

Back
Top