- Poruka
- 365.910
Poslovi sa viršlama, debrecinerima, kremviršlama, punjenim i dimljenim kobasicama svake vrste, bili su više nego uspešni. Posle par meseci, Rosulek je već imao značajna sredstva koja su mu omogućila da otvori svoju sopstvenu radnju u Carigradskoj ulici. Ovaj poslovni potez, Bogoljubu je doneo i prvu radnicu, ali i ljubav. Po preporuci prima u službu prima seljančicu iz Male Krsne, koja je pre njega bila udata za mlinara, takođe Čeha. Nova gospođa Rosulek je u brak donela i miraz u vidu sina Koste, koga će Bogoljub uzeti pod svoje i odgajati kao svoje dete.
Radnja je nadaleko bila poznata po istim onim kremviršlama sa renom, ali debrecinerima, frankfurterima, parizerima, drezdenarama, bratviršlama, srpskim kobasicama sa belim lukom i paprikom. Tu su bile i delicije u vidu brižljivo sušene šunke (uz pomoć beogradske košave) i goveđih jezika. Kvalitet proizvoda doneo mu je titulu beogradskog kralja kobasica, kojom se svakako ponosio.
Taman kada je sve izgledalao kao uspešno ostvarenje beogradskog sna, na scenu stupa konkurencija. Mesar Laza Lazarević zvani Švaba, otvara svoju radnju na Pozorišnom trgu. Pozicija je bila idealna za procvat biznisa. Nekadašnje polje s druge strane Stambol kapije, današnji Trg republike (a tada Pozorišni, jel’ te), bilo je prava “Meka i Medina” za ugostiteljski biznis. Red kafana, red prehrambenih radnji i tako u krug oko spomenika Knezu Mihailu.
Narednih godina vodiće se pravi kombasičarski rat cenama, ali ne i baš i kvalitetom. Kako bi Bogoljub počeo prodavati 12 pari viršli za dinar, Švaba bi udarao cenu od 20 pari za istu cenu. I tako za svaki proizvod. Tajna je, naime bila u tome što je konkurent često kupovao jeftinu kradenu robu. Jedna tajan dojava dovela je da za ovo sazna policija, te je Laza uhvaćen i osuđen na višegodišnju robiju. Radnja posle njegovog odlaska nije dugo potrajala. Vodila ga je neko vreme Švabina supruga uz pomoć sina, ali niko od njih nije bio vičan trgovini.
Dok je Švaba čučao u kazamatu, Rosulek je sabirao parice. Sredstva je ulagao u nekretnine, prvo kupivši kuću pored nekadašnjeg hotela “Kod Zlatnog Praga”, zatim na mestu današnje robne kuće na Terazijama. A imao je i jedan plac u Dušanovoj ulici, gde je sagradio veliku zgradu sa stanovima i dućanima za izdavanje. Pred kraj života, svu svoju imovinu ostavio je pastorku Kosti, koji je i sam kao ugledni kobasičar, još nekoliko decenija uspešno vodio posao.
Dok jedni kažu da se vratio u rodnu Češku, drugi su tvrdnje da je Bogoljub Rosulek živeo u Beogradu i Srbiji. Posle njega su dolazili i prolazili razni izvikani kobasičari, ali još dugo se sa setom pričalo o Bogoljubu, kralju kobasica.
(autor: Nikolina Radovanović)
