- Poruka
- 19.285
Razgovarajući o nekim svojim ulogama, poput one u „Balkanskom špijunu“,
glumačka gromada Bata Stojković je napomenuo da su mnogi likovi koje je
igrao ustvari izmanipulisani ljudi.
- Kažu da je moja gluma svedena, bez velikih gestova.
Veliki su to gestovi, samo su umereni, skrojeni, jaki.
Ne treba meni da mnogo mlataram levo i desno da bih dočarao takvog čoveka...
- Izmanipulisani ljudi imaju zajedničku nit; jednu potištenost i savest.
Malu svest, ali savest imaju - bar ovi koje sam ja igrao.
Tim likovima sam ugradio jednu čednost i bezazlenost.
Ako ideja nije uspešna, onda trpno stanje nije intelektualac, niti vlastodržac,
nego onaj koji tu ideju ispašta i sprovodi.
To sam učinio i sa Mrožekovim junakom i sa Dragoslavljevom sudbinom, pa
čak i sa Savom Lukičem.
Vidiš, sve to - taj strah, tu poslušnost, tu ograničenost i te papagajske sudove,
sprovođenje takozvane linije - sve to sam prevodio u mentalitet i kad sam igrao
u stranim komadima: i u Mrožeku, i u Bulgakovu, i u Havelu.
Ja sam potpuno preveo na naš mentalitet Havelovog pivara.
To je ono što mi je blisko.
Po pravilu, da su te izmanipulisane ljude u dobrom poveli za ručicu, oni bi bili
pozitivni junaci.
Međutim, mali čovek, bez velike hrabrosti, žrtvu i muku razume, pa i poštuje,
samo nema snage da pomogne.
Poznato je i da se nije libio ni da komentariše društvene i političke (ne)prilike.
- Vidim kako prijatelji kukaju i zapomažu.
Nije to da kažeš: aha, sutra će biti bolje.
Nema, bre, na vidiku budućnosti!
Pametan čovek zna da ova situacija ne može da legne nikako za 50 godina.
Sva sreća što je ovo malo lakoveran narod, lucprdast nam je narod, pa veruje
da će za dve-tri godine biti nešto.
Inače bi, da su ozbiljnija neka nacija, otišli u očin, svi!
glumačka gromada Bata Stojković je napomenuo da su mnogi likovi koje je
igrao ustvari izmanipulisani ljudi.
- Kažu da je moja gluma svedena, bez velikih gestova.
Veliki su to gestovi, samo su umereni, skrojeni, jaki.
Ne treba meni da mnogo mlataram levo i desno da bih dočarao takvog čoveka...
- Izmanipulisani ljudi imaju zajedničku nit; jednu potištenost i savest.
Malu svest, ali savest imaju - bar ovi koje sam ja igrao.
Tim likovima sam ugradio jednu čednost i bezazlenost.
Ako ideja nije uspešna, onda trpno stanje nije intelektualac, niti vlastodržac,
nego onaj koji tu ideju ispašta i sprovodi.
To sam učinio i sa Mrožekovim junakom i sa Dragoslavljevom sudbinom, pa
čak i sa Savom Lukičem.
Vidiš, sve to - taj strah, tu poslušnost, tu ograničenost i te papagajske sudove,
sprovođenje takozvane linije - sve to sam prevodio u mentalitet i kad sam igrao
u stranim komadima: i u Mrožeku, i u Bulgakovu, i u Havelu.
Ja sam potpuno preveo na naš mentalitet Havelovog pivara.
To je ono što mi je blisko.
Po pravilu, da su te izmanipulisane ljude u dobrom poveli za ručicu, oni bi bili
pozitivni junaci.
Međutim, mali čovek, bez velike hrabrosti, žrtvu i muku razume, pa i poštuje,
samo nema snage da pomogne.
Poznato je i da se nije libio ni da komentariše društvene i političke (ne)prilike.
- Vidim kako prijatelji kukaju i zapomažu.
Nije to da kažeš: aha, sutra će biti bolje.
Nema, bre, na vidiku budućnosti!
Pametan čovek zna da ova situacija ne može da legne nikako za 50 godina.
Sva sreća što je ovo malo lakoveran narod, lucprdast nam je narod, pa veruje
da će za dve-tri godine biti nešto.
Inače bi, da su ozbiljnija neka nacija, otišli u očin, svi!
Dal je skontala?
