Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 67.607
Тврдње Срђана Богосављевића о “историјском поверењу” грађана у Вучића: Због чега је (би то било) тако?
Најпознатији српски истраживач јавног мњења Срђан Богосављевић изјавио је да резултати истраживања говоре да би Александар Вучић могао бити лидер са највише поверења “у историји”.
- Прво, правац иде добро. Друго, економски оптимизам постоји, већи је него песимизам. Треће, поверење у главног лидера је огромно. Поверење у Вучића, просто, то нисмо никад имали. Имали смо код Воје Коштунице врло кратак период. Иначе, никад у историји. Нисмо мерили време Милошевића, никад нисмо имали толико поверење грађана у једног лидера. И сваки пад поверења или раст поверења се не рефлектујена раст или пад поверења у друге лидере, него на оне који кажу, немају ни у кога поверења. И онда, први следећи је по 12, 13, 14 пута ниже од Вучића, рекао је Богосављевић у емисији "Око" на РТС.
Богосављевић каже да постоји велика лојалност грађана када су у питању странке власти за разлику од опозиције.
- Тако да, кад имате велико поверење у главног лидера, имате оптимизам економски, имате да мисле да Србија иде у добром правцу, и онда је што, немате екстремно лоше, као што, у већини света, екстремно лоше оцене владе, вероватно, зато што се влада поистовећује са Вучићем, не зато што је влада, људи мисле да стварно добро ради јер кад их питате шта добро ради онда баш нису у стању да наведу шта тачно добро ради или не наводе у тој мери у којој наводе да није тако лоше. И онда, коначно, имате лојалност.
Лојалност која се појављује код странака, пре свега, две главне странке власти, СНС-а и СПС-а, посебно код СНС-а је екстремно велика, док је лојалност код опозиционих странака врло мала. Шта то значи? Ти који су за опозиционе странке, они јесу анти-Вучић, али нису сигурни у ком тренутку ће за кога гласати. Гласаће за некога ко буде анти-Вучић, али нису сигурни за кога - закључио је Богосављевић.
https://www.politika.rs/scc/clanak/648280/srdan-bogosavljevic-istorijsko-poverenje-gradana-u-vucica
Da li bi ovome razlog mogao biti i izuzetno agresivni antinacionalizam Druge Srbije čiji su najgrlatiji glasnogovornici ljudi koji inače krajnje agresivno zastupaju nacionalističke stavove neke druge, tj svoje nacije? Koliko udela u tome imaju neprekidne kampanje širenja moralne panike i parole sračunate isključivo na izazivanje zgražavanja ili pozivanja na otpor nečemu, tj bilo čemu? Koliko novih glasača privlače parole o krvavim rukama i korišćenje vizuelnih rekvizita poznatih iz događaja u Ukrajini? Litijum, svaki rudarenje kao takvo, svaka industrija (zagađenje!), rušenje Savskog mosta, Beograd na vodi, svemu tome treba pružati otpor. Da li je takva parola možda nekada bila delotvorna ipak samo i jedino zahvjujući teškoj recesiji u kojoj se našla Srbija pri kraju Miloševićeve vladavine?
Šta to ima SNS na svojoj strani osim ovih poteza same Druge Srbije? Da li je nastupio ekonomsko čudo? Da li će ga biti? Da li je rast stvarno nagoveštavanih 7%? Možda su prosto Đilasove metode političke borbe te koje pomažu drugoj strani?
Poslednja izmena: