Tužan osećaj da vam je pandemija,, ukrala" par godina života?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
344.756
Da li imate osećaj da vam je pandemija korona virusa i sve što ju je kasnije pratilo ,,ukrala" par godina života
kada smo bili zakljucani i ogranicenog kretanja i druženja sa ljudima.Mnogi su postali asocijalni.
Promenila vam je navike ili naučila necemu,promenila svest o životu i moći pojedinaca ili grupe, psihički vas uzdrmala,otudjila od ljudi,
Ne želim da pricamo o koroni i vakcinaciji protiv korone vec o psihološkom uticaju na sve nas koju je pandemija imala
 
Da li imate osećaj da vam je pandemija korona virusa i sve što ju je kasnije pratilo ,,ukrala" par godina života
kada smo bili zakljucani i ogranicenog kretanja i druženja sa ljudima.Mnogi su postali asocijalni.
Promenila vam je navike ili naučila necemu,promenila svest o životu i moći pojedinaca ili grupe, psihički vas uzdrmala,otudjila od ljudi,
Ne želim da pricamo o koroni i vakcinaciji protiv korone vec o psihološkom uticaju na sve nas koju je pandemija imala
Draga, pandemija mi je život, a mislila sam da nemam kud. Na kraj sveta, na kraj! Jaooooooo... čemer i jad!
 
Uzdrmala me je podela na ove i one. Tako oštra podela da su jedni
drugima izgledali kao bez mozga i totalno nernormalni. A da nisu
u toj podeli nikakvi vidljivi kriterijumi učestvovali. Ni obrazovanje,
ni posao, ni godine, ni mesto gde žive.. ništa se ne poklapa..
Aparthejd su uvodili.
Toliko gluposti ne verujem da bi više ikad moglo da se ponovi.

U kafani sedi društvo za stolom.
U osam polovina njih izlazi iz kafane jer nema zeleni ausvajs.

Još gore.

Nekoliko njih ostalo.
U pola devet upadaju komunalci pod maskama i dve inspektorke.
Onda matori ljudi iskaču kroz prozore kafane ko veprovi, komunalci ih jure , užas
 
Pandemija covid19 uticala je na sve nas. Otuđili smo se od svojih najbližih. Praznici su mi te prve i druge godine bili tužni. Viber ne može da zameni susret uživo.

Tugu sam lečila pisanjem, ali i čitanjem. Mislim da sam u tom periodu napisala mnogo tekstova na blogu, i pročitala mnogo knjiga.

Pošto ne radim, nisam puno izlazila iz naselja, sem kada sam baš morala.
 
Juče sam videla nekoliko osoba koje nose masku. Iako nema velike epidemije, iako je mali broj ljudi bolestan od koronavirusa, strah kod pojedinih osoba, traje još uvek.

Jedna moja komšinica je zbog koronavirusa imala blaži oblik socijalne fobije. Oslobodila se tek kada je SZO zvanično objavila da više nema velike opasnosti koja je postojala od početka pandenije pa do kraja.

Tada je skinula masku, i ponovo počela da se viđa sa mojom mamom ( generacijski su blizu i druže se povremeno ).
 
Da li imate osećaj da vam je pandemija korona virusa i sve što ju je kasnije pratilo ,,ukrala" par godina života
kada smo bili zakljucani i ogranicenog kretanja i druženja sa ljudima.Mnogi su postali asocijalni.
Promenila vam je navike ili naučila necemu,promenila svest o životu i moći pojedinaca ili grupe, psihički vas uzdrmala,otudjila od ljudi,
Ne želim da pricamo o koroni i vakcinaciji protiv korone vec o psihološkom uticaju na sve nas koju je pandemija imala
Ne.
Živeo sam potpuno normalno.
Nisam nosio nikakve maske.
Bio sam mnogo u prirodi.
Radio sam u kancelariji sam, ali tako je inače bilo i pre.
Putovao sam čak po Balkaknu malo...
Ništa meni nije uskraćeno.
 
Da li imate osećaj da vam je pandemija korona virusa i sve što ju je kasnije pratilo ,,ukrala" par godina života
kada smo bili zakljucani i ogranicenog kretanja i druženja sa ljudima.Mnogi su postali asocijalni.
Promenila vam je navike ili naučila necemu,promenila svest o životu i moći pojedinaca ili grupe, psihički vas uzdrmala,otudjila od ljudi,
Ne želim da pricamo o koroni i vakcinaciji protiv korone vec o psihološkom uticaju na sve nas koju je pandemija imala
Pshički nisam ništa izgubio. Možda sam se čak i odmorio od nekih stvari. Ali se u principu slažem da je makar meni lično, korona ukrala dve, tri godine.
 
Provela sam dosta vremena po raznim društvenim mrežama i portalima (balkanskim i inostranim) i upoznala se sa novim trendovima u razmišljanju, viđenju sveta, razvoju društva (realnog i virtuelnog)... Dosta sam i sama diskutovala, razmenjivala mišljenja, dopisivala se sa ljudima širom sveta. Pre toga sam niz godina bila usmerena na neke sasvim druge stvari i tokom pandemije sam shvatila da baš nisam u toku, a i nauživala sam se u razgovorima sa raznim osobama, koje nikad u realnosti ne bih upoznala. Tako je za mene pandemija bila produktivan period, ali ja nisam osoba kojoj su neprestano potrebni novi stimulansi spolja, tj. dosta živim u svom unutrašnjem svetu, tako da privremeno ograničenje kretanja baš i nije nešto posebno uticalo na mene. Mislim da bi i bez pandemije to bio pasivni period u mom životu.
 

Back
Top