Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.589
Све више атеиста
Молитва би требало да буде упућена Богу, али у Турској је то све мање тако. Молитва је постала израз покорности према политичкој моћи и то људима све више смета. Зато и има све више атеиста.
„У Турској постоји верска присила“, тврди Ахмет Баљемез. „То људима све више смета. Питају се да ли је то прави ислам. Судећи по политици коју спроводе властодржци, може се рећи да они имитирају почетну епоху ислама. Оно што ми тренутно доживљавамо јесте дакле ислам у његовом изворном облику.“
Ахмет Баљемез (36) већ више од десет година себе сматра атеистом. „Долазим из прилично религиозне породице. Пост и молитва за мене су били нормална ствар“, прича тај 36-годишњи информатичар.
Ислам игра и културолошку улогу
Баљемезов случај није усамљен. Према најновијим анкетама које је спровео реномирани институт за испитивање јавног мњења „Конда“, у Турској је све више људи који се изјашњавају као атеисти. У последњих десет година њихов број се утростручио. Истовремено, проценат оних који себе доживљавају као муслимане смањен је са 55 на 51 проценат.
Ахмет Балyемез
Ахмет Баљемез: У Турској постоји верска присила, то људима све више смета
Конзервативни кругови међутим увек наглашавају да је међу турским становништвом 99 одсто муслимана. И Министарство за религиозна питања (ДИYАНЕТ), које је 2014. године формирао председник Ердоган, тврди да се 99,2 процента становништва у Турској изјашњава као муслимани. Због тога су дискусије које су покренуте након објављивања резултате најновије анкете тако жестоке.
То једно с другим не мора да буде у супротности, каже професор религије Џемил Килич. Он такође сматра 99 одсто грађана Турске јесу муслимани, али да за многе ислам пре свега има културолошки и социолошки значај. Другим речима, они су муслимани у културолошком, а не у верском смислу.
Килич не указује само на разлику између муслимана и атеиста, већ и у оквиру самих верника. Као религиозне он означава пре свега оне људе који се редовно моле, ходочасте и носе мараму. Али ислам је, каже, више од ритуала. „То да ли је неки човек религиозан или није, требало би да се посматра на основу тога да ли он односно она заступају одређене етичке и људске вредности. Ако посматрамо само оне који практикују веру, онда мислим да у Турској нема више од 60 одсто муслимана.“
Молитва као акт покорности према моћи
У вези с актуелним испитивањима јавног мњења, Килич каже: „Већина муслимана у Турској ислам види онако како га је видела династија Омејади у седмом веку. Молитва – тако пише у Курану – јесте побуна против неправде. Омејади су међутим на молитву гледали као на акт покорности према султану, држави и моћи.“
Цемил Килиц, тüркисцхер Тхеологе
Џемил Килич: Молитва би требало да буде упућена Богу, у Турској то није случај
„Молитва би у суштини требало да буде упућена Богу“, каже Килич. „У Турској то није случај. Редовна молитва постала је израз покорности према политичкој моћи. И у џамијама се све чешће могу чути проповедници који подржавају политику властодржаца.“ Истовремено се, додаје Килич, „неки атеисти више придржавају етике и савести него бројни муслимани“.
Током последњих 16 година под Реџепом Тајипом Ердоганом, Турском управљају властодршци који своју политику заснивају на религији. Да ли због тога и становништво постаје религиозније? Напротив, верује Килич: „Људи се буне против преовлађујућег схватања религије, против Министарства за религијска питања, против властодржаца. Они одбијају такву врсту религије и званичне побожности.“ Тиме се, сматра Килич, може објаснити и то што се све више њих изјашњава као атеисти.
„Религија дискредитује саму себе“
То тако види и Селин Езкохен. Она је председница турског Удружења атеиста. Ердоганова жеља да привуче религиозну генерацију, људе је ставила под притисак, сматра Езкохен. „Међутим, верске организације у последње време дискредитују саме себе. Одувек смо говорили да државом не би требало да управљају верске организације. Због тога људи преиспитују сопствену религију и постају хуманистички атеисти.“
Езкохен подсећа на покушај пуча у јулу 2016. године који је, барем по тумачењу турске владе, био пуч присталица проповедника Фетулаха Гуелан против његовог бившег савезника Ердогана. Религиозни људи окренули су се једни против других, а последица је био талас репресије. „Људи то препознају и дистанцирају се. Ако онда разумно промислите, постајете атеисти“, верује Селин Езкохен.
„Данас су људи и храбрији, и изјављују да су атеисти“, задовољна је Езкохен. Међутим, атеисти су у Турској су изложени притиску друштва – и то због политике: „Тај притисак у локалним четвртима и у џамијама. То да у 2019. још увек имамо веронауку у школама као обавезан предмет, јасан је знак да је то тако.“
https://www.dw.com/sr/sve-više-ateista/a-47037541
Колико атеиста има у тзв. исламској држави Косово + фБиХ, Рашкој и ЦГ ? Тешко да има пар процената.
Молитва би требало да буде упућена Богу, али у Турској је то све мање тако. Молитва је постала израз покорности према политичкој моћи и то људима све више смета. Зато и има све више атеиста.
„У Турској постоји верска присила“, тврди Ахмет Баљемез. „То људима све више смета. Питају се да ли је то прави ислам. Судећи по политици коју спроводе властодржци, може се рећи да они имитирају почетну епоху ислама. Оно што ми тренутно доживљавамо јесте дакле ислам у његовом изворном облику.“
Ахмет Баљемез (36) већ више од десет година себе сматра атеистом. „Долазим из прилично религиозне породице. Пост и молитва за мене су били нормална ствар“, прича тај 36-годишњи информатичар.
Ислам игра и културолошку улогу
Баљемезов случај није усамљен. Према најновијим анкетама које је спровео реномирани институт за испитивање јавног мњења „Конда“, у Турској је све више људи који се изјашњавају као атеисти. У последњих десет година њихов број се утростручио. Истовремено, проценат оних који себе доживљавају као муслимане смањен је са 55 на 51 проценат.
Ахмет Балyемез
Ахмет Баљемез: У Турској постоји верска присила, то људима све више смета
Конзервативни кругови међутим увек наглашавају да је међу турским становништвом 99 одсто муслимана. И Министарство за религиозна питања (ДИYАНЕТ), које је 2014. године формирао председник Ердоган, тврди да се 99,2 процента становништва у Турској изјашњава као муслимани. Због тога су дискусије које су покренуте након објављивања резултате најновије анкете тако жестоке.
То једно с другим не мора да буде у супротности, каже професор религије Џемил Килич. Он такође сматра 99 одсто грађана Турске јесу муслимани, али да за многе ислам пре свега има културолошки и социолошки значај. Другим речима, они су муслимани у културолошком, а не у верском смислу.
Килич не указује само на разлику између муслимана и атеиста, већ и у оквиру самих верника. Као религиозне он означава пре свега оне људе који се редовно моле, ходочасте и носе мараму. Али ислам је, каже, више од ритуала. „То да ли је неки човек религиозан или није, требало би да се посматра на основу тога да ли он односно она заступају одређене етичке и људске вредности. Ако посматрамо само оне који практикују веру, онда мислим да у Турској нема више од 60 одсто муслимана.“
Молитва као акт покорности према моћи
У вези с актуелним испитивањима јавног мњења, Килич каже: „Већина муслимана у Турској ислам види онако како га је видела династија Омејади у седмом веку. Молитва – тако пише у Курану – јесте побуна против неправде. Омејади су међутим на молитву гледали као на акт покорности према султану, држави и моћи.“
Цемил Килиц, тüркисцхер Тхеологе
Џемил Килич: Молитва би требало да буде упућена Богу, у Турској то није случај
„Молитва би у суштини требало да буде упућена Богу“, каже Килич. „У Турској то није случај. Редовна молитва постала је израз покорности према политичкој моћи. И у џамијама се све чешће могу чути проповедници који подржавају политику властодржаца.“ Истовремено се, додаје Килич, „неки атеисти више придржавају етике и савести него бројни муслимани“.
Током последњих 16 година под Реџепом Тајипом Ердоганом, Турском управљају властодршци који своју политику заснивају на религији. Да ли због тога и становништво постаје религиозније? Напротив, верује Килич: „Људи се буне против преовлађујућег схватања религије, против Министарства за религијска питања, против властодржаца. Они одбијају такву врсту религије и званичне побожности.“ Тиме се, сматра Килич, може објаснити и то што се све више њих изјашњава као атеисти.
„Религија дискредитује саму себе“
То тако види и Селин Езкохен. Она је председница турског Удружења атеиста. Ердоганова жеља да привуче религиозну генерацију, људе је ставила под притисак, сматра Езкохен. „Међутим, верске организације у последње време дискредитују саме себе. Одувек смо говорили да државом не би требало да управљају верске организације. Због тога људи преиспитују сопствену религију и постају хуманистички атеисти.“
Езкохен подсећа на покушај пуча у јулу 2016. године који је, барем по тумачењу турске владе, био пуч присталица проповедника Фетулаха Гуелан против његовог бившег савезника Ердогана. Религиозни људи окренули су се једни против других, а последица је био талас репресије. „Људи то препознају и дистанцирају се. Ако онда разумно промислите, постајете атеисти“, верује Селин Езкохен.
„Данас су људи и храбрији, и изјављују да су атеисти“, задовољна је Езкохен. Међутим, атеисти су у Турској су изложени притиску друштва – и то због политике: „Тај притисак у локалним четвртима и у џамијама. То да у 2019. још увек имамо веронауку у школама као обавезан предмет, јасан је знак да је то тако.“
https://www.dw.com/sr/sve-više-ateista/a-47037541
Колико атеиста има у тзв. исламској држави Косово + фБиХ, Рашкој и ЦГ ? Тешко да има пар процената.
