Turska - regionalna i globalna pretnja (vesti i analize)

[Miki 75]

Ja bih rekao da se već godinama sprema pozornica za rat Rusije i Turske, s tim da postupanje Rusije govori da ona za to još uvek nije spremna.

Sve i da se ovaj rat završi potpunim porazom Jermena i gubitkom Karabaha, to neće zaustaviti Erdogana u traženju kavge.
Nedavna poseta Ukrajini i jaka retorika tamo govore tome u prilog

Zašto su onda kog đavola spašavali Erdogana od državnog udara?
Valjda im je bolje bilo da u Turskoj zavlada nestabilnost?

 

[Dе Sisti]

Zašto su onda kog đavola spašavali Erdogana od državnog udara?
Valjda im je bolje bilo da u Turskoj zavlada nestabilnost?

Kupovina vremena i konkretnih usluga.
To se u Siriji ogledalo u sledećem:
- "Ispeglan" incident sa obaranjem aviona
- Dogovoren turski ulaz u Siriju ("Štit Eufrata"), u zamenu za saradnju za oslobođenje istočnog Alepa (povlačenje turskih marioneta iz tog dela prethodilo je velikoj ofanzivi septembar-decembar 2016) i pasivnost Idliba tokom operacije deblokade DEZ i čišćenja doline Eufrata
- Dozvola Turskoj da, koristeći se kurdskom glupošću, počisti Kurde iz Afrina u zamenu za pasivnost (i prihvatanje "iseljenika") prilikom Asadovog čišćenja glavnih enklava oko Damaska, u centralnoj Siriji i padu prve 1/3 Idlibije.

Dakle, konkretna saradnja na terenu.
Oročena, doduše.

Stvari se kasnije komplikuju, počev od druge ofanzive na Idlib (kada pada južni deo 2019) gde su se Turci veoma bunili. Posle se sastaju Tramp i Erdogan, nakon čega Tramp pristaje da Turci napadnu treće glavno područje. Treća idlibska ofanziva (zima ove godine) već je pokazivala otvoreno rusko-tursko neprijateljstvo koje se očitovalo u konkretnim potezima na terenu. Setimo se "slučajnih pogodaka" po Turcima, a onda ono dvonedeljno tursko dron orgijanje po SAA (rezultiralo stotinama bespotrebnih žrtava i velikim gubicima tehnike), a koje su Rusi iskulirali..
Dogovor o demilitarizaciji M4 autoputa (i odustajanju od područja južno), Turci, naravno nemaju nameru da potpuno sprovedu.
Naravno, tursko prisustvo u ostatku Idlibije je veoma povećano, a guraju ka tome da napadnu i druga kurdska područja

 

[Dе Sisti]

Čudan je odnos Rusije spram Turske.
Potezi govore da Rusi pokušavaju da povlađivanjem i ustupcima privole Tursku na svoju stranu.
Da li to zato da bi ih iskompromitovali u NATO i izvukli iz NATO, pa time stekli prednost u eventualnom sučeljavanju ili zato što zaista žele da ih dovedu u svoju osovinu, ne znam.
Ono što mi se čini jasnim, iz ove perspektive, jeste da Erdogana to apsolutno ne interesuje. On želi da kapitalizuje vojnu, ekonomsku i političku moć i stratešku važnost koju Turska ima. Ne deluje mi da ima nameru da Turskui izvodi iz NATO, te da u okviru tog saveza želi samo da još više podigne cenu i značaj Turske. Plastično rečeno da postavi red stvari tako da bude sasvim normalno i prihvatljivo da on zapuši usta predsedniku Francuske, a da ovaj zaista zaćuti posle turske lekcije.

 

[Nosferatu___2]

Kupovina vremena i konkretnih usluga.
To se u Siriji ogledalo u sledećem:
- "Ispeglan" incident sa obaranjem aviona
- Dogovoren turski ulaz u Siriju ("Štit Eufrata"), u zamenu za saradnju za oslobođenje istočnog Alepa (povlačenje turskih marioneta iz tog dela prethodilo je velikoj ofanzivi septembar-decembar 2016) i pasivnost Idliba tokom operacije deblokade DEZ i čišćenja doline Eufrata
- Dozvola Turskoj da, koristeći se kurdskom glupošću, počisti Kurde iz Afrina u zamenu za pasivnost (i prihvatanje "iseljenika") prilikom Asadovog čišćenja glavnih enklava oko Damaska, u centralnoj Siriji i padu prve 1/3 Idlibije.

Dakle, konkretna saradnja na terenu.
Oročena, doduše.

Stvari se kasnije komplikuju, počev od druge ofanzive na Idlib (kada pada južni deo 2019) gde su se Turci veoma bunili. Posle se sastaju Tramp i Erdogan, nakon čega Tramp pristaje da Turci napadnu treće glavno područje. Treća idlibska ofanziva (zima ove godine) već je pokazivala otvoreno rusko-tursko neprijateljstvo koje se očitovalo u konkretnim potezima na terenu. Setimo se "slučajnih pogodaka" po Turcima, a onda ono dvonedeljno tursko dron orgijanje po SAA (rezultiralo stotinama bespotrebnih žrtava i velikim gubicima tehnike), a koje su Rusi iskulirali..
Dogovor o demilitarizaciji M4 autoputa (i odustajanju od područja južno), Turci, naravno nemaju nameru da potpuno sprovedu.
Naravno, tursko prisustvo u ostatku Idlibije je veoma povećano, a guraju ka tome da napadnu i druga kurdska područja

Ердоган ће после Јерменије да се окрене Грчкој. То ће га сломити или направити.

Ако преживи Грчку, покушаће да се шири у централну Азију, и ту ће доћи до сукоба са Русијом.

Наравно, толеранција према Ердогану је исто што и толеранција према Хитлеру 30их- није добра ствар.

 

[Dе Sisti]

Ердоган ће после Јерменије да се окрене Грчкој. То ће га сломити или направити.

Ако преживи Грчку, покушаће да се шири у централну Азију, и ту ће доћи до сукоба са Русијом.

Наравно, толеранција према Ердогану је исто што и толеранција према Хитлеру 30их- није добра ствар.

Tako je.
Kao što politika "odobrovoljavanja" Hitlera nije dala nikakve rezultate, tako je i sada smešan svaki današnji Čembrlen koji maše papirima potpisanim sa Erdoganom.

Gde je tu Zapad i njegov odnos prema Turskoj?
Moje mišljenje jeste da tu postoje dva pristupa slamanju Erdogana i to bih objasnio na primeru SAD predsedničkih kandidata:

- Tramp pristup: dopustiti Turskoj siledžijstvo, s željom da Erdoganu zube polomi prva, ili prve dve subsvetske sile sa kojima bude došao u sukob (Francuska i Rusija, arapski savez) u međusobno iscrpljujućem sukobu, a da SAD ostane po strani i upravlja krizom i njenim rešenjem u završnoj fazi. NATO nebitan.

- Bajden pristup: aktivne mere na zbacivanju Erdogana, što podrazumeva otvoren ekonomski pritisak i podržavanje smene Erdogana iznutra. NATO bitan.

 

[Nosferatu___2]

Čudan je odnos Rusije spram Turske.
Potezi govore da Rusi pokušavaju da povlađivanjem i ustupcima privole Tursku na svoju stranu.
Da li to zato da bi ih iskompromitovali u NATO i izvukli iz NATO, pa time stekli prednost u eventualnom sučeljavanju ili zato što zaista žele da ih dovedu u svoju osovinu, ne znam.
Ono što mi se čini jasnim, iz ove perspektive, jeste da Erdogana to apsolutno ne interesuje. On želi da kapitalizuje vojnu, ekonomsku i političku moć i stratešku važnost koju Turska ima. Ne deluje mi da ima nameru da Turskui izvodi iz NATO, te da u okviru tog saveza želi samo da još više podigne cenu i značaj Turske. Plastično rečeno da postavi red stvari tako da bude sasvim normalno i prihvatljivo da on zapuši usta predsedniku Francuske, a da ovaj zaista zaćuti posle turske lekcije.

Повијесна дигресија:

Мислим да би потпуни хит био Турску примити директ у ЕУ још 1950их- тада је идеолошка разлика између Турске и држава Западне Европе и била најмања, а економска и демографска предност Европе убедљива, тако да је ЕУ могла да "прогута" Турску. Да, то би тада подразумевало већа улагања у Турску и постављања Болесника са Босфоре на ноге, и то би био тежак подухват (али не неизводив, тадашња ЕУ је у своје вредности асимиларала и фашистичку Шпанију) али би дугорочно 8 деценија чланства у ЕУ дало Турску са много мање становника, неком демократском традицијом и владавином закона, другачијим менталитетом него сада али под чврстом влашћу сеуланрих елита а не анадолских сељачина.

Моментум је постојао све до 80их, и заправо реасимилација Шпаније у Западни Свет је можда и највећа спољнополитичка тековина ЕУ- Шпанија је била де факто фашистичка Италија, земља сваке одвратности и гадности, која је за 20 година постала синоним за туризам, отвореност и хедонизам. Данас тог моментума више нема јер је свет комплекснији, и то показује и велики проблем ЕУ да асимилира Пољску у западни свет- Пољску, доста сличну али с друге стране много бенигнију од Франкове Шпаније.

 

[Nosferatu___2]

Tako je.
Kao što politika "odobrovoljavanja" Hitlera nije dala nikakve rezultate, tako je i sada smešan svaki današnji Čembrlen koji maše papirima potpisanim sa Erdoganom.

Gde je tu Zapad i njegov odnos prema Turskoj?
Moje mišljenje jeste da tu postoje dva pristupa slamanju Erdogana i to bih objasnio na primeru SAD predsedničkih kandidata:

- Tramp pristup: dopustiti Turskoj siledžijstvo, s željom da Erdoganu zube polomi prva, ili prve dve subsvetske sile sa kojima bude došao u sukob (Francuska i Rusija, arapski savez) u međusobno iscrpljujućem sukobu, a da SAD ostane po strani i upravlja krizom i njenim rešenjem u završnoj fazi. NATO nebitan.

- Bajden pristup: aktivne mere na zbacivanju Erdogana, što podrazumeva otvoren ekonomski pritisak i podržavanje smene Erdogana iznutra. NATO bitan.

Да, с тим што је Трамп приступ опаснији по нас у Европи, јер ако ствари не пођу како треба имали бисмо инвазију идлибског смећа под турском заставом у Пефкохорију.

Зато радује што ће ПОТУС Бајден орзанизовати нови пуч, у најмању руку.

 

[Dе Sisti]

Повијесна дигресија:

Мислим да би потпуни хит био Турску примити директ у ЕУ још 1950их- тада је идеолошка разлика између Турске и држава Западне Европе и била најмања, а економска и демографска предност Европе убедљива, тако да је ЕУ могла да "прогута" Турску. Да, то би тада подразумевало већа улагања у Турску и постављања Болесника са Босфоре на ноге, и то би био тежак подухват (али не неизводив, тадашња ЕУ је у своје вредности асимиларала и фашистичку Шпанију) али би дугорочно 8 деценија чланства у ЕУ дало Турску са много мање становника, неком демократском традицијом и владавином закона, другачијим менталитетом него сада али под чврстом влашћу сеуланрих елита а не анадолских сељачина.

Моментум је постојао све до 80их, и заправо реасимилација Шпаније у Западни Свет је можда и највећа спољнополитичка тековина ЕУ- Шпанија је била де факто фашистичка Италија, земља сваке одвратности и гадности, која је за 20 година постала синоним за туризам, отвореност и хедонизам. Данас тог моментума више нема јер је свет комплекснији, и то показује и велики проблем ЕУ да асимилира Пољску у западни свет- Пољску, доста сличну али с друге стране много бенигнију од Франкове Шпаније.

Potpuno se slažem sa primerom Španije.

Ali za Tursku...
Uh...
U to vreme, nisu oni baš mnogo odmakli. Ataturkovo nasleđe bila je samo pozlata, i to vrlo tanka u to vreme.
PRe bih rekao da bi uspešna priča bila integracija IRANa u EU
Oni su tad bili značajno civilizacijski iznad Turske.

 

[Dе Sisti]

Да, с тим што је Трамп приступ опаснији по нас у Европи, јер ако ствари не пођу како треба имали бисмо инвазију идлибског смећа под турском заставом у Пефкохорију.

Зато радује што ће ПОТУС Бајден орзанизовати нови пуч, у најмању руку.

Pa, da, o tome se i radi.
Trampov pristup bi urnisao Tursku temeljnije, ali bi gorelo i okolo itekako...
Da li do Beča ili samo do Pefkohorija, to je pitanje scenarija eskalacije...

 

[Nosferatu___2]

Potpuno se slažem sa primerom Španije.

Ali za Tursku...
Uh...
U to vreme, nisu oni baš mnogo odmakli. Ataturkovo nasleđe bila je samo pozlata, i to vrlo tanka u to vreme.
PRe bih rekao da bi uspešna priča bila integracija IRANa u EU
Oni su tad bili značajno civilizacijski iznad Turske.

Грешиш.

Не ради се о цивилизованости у смислу фармерки и минића, већ да је у Турској било дубински више потенцијала, јер је за разлику од Шаха, Турска била република у правом смислу речи- имала је институције, снажну судску, извршну и законодавну власт, које су биле махом одвојене (уз одређену менталитетску склоност ка корупцији наравно), а војска је била ту да гарантује да остану одвојене. Тај систем је тих година био најјачи-и дао би се искористити као одлично асимилационо оруђе Брисела. Турска је 1960. имала само 27 милиона становника (50% мање од тадашње Италије), и била је отворена за западне утицаје. Користећи постојеће институције, Брисел је могао да Асимилује. Борба против Исламизма и назадшњатва у Турској би вероватно била слична борби против мафије и беде у Италији- бескрајна и вечно тињајућа али махом успешна. Данас би Турска била земља од максимум 50 милиона становника са снажним хедоностичко-либералним слојем.

Еу је више пута показала да је оптерећена подсвесном или полусвесном ксенофобијом и германским културолошким расизмом- она је осмишљена као републиканска, федералистичка обнова царства Карла Великог, која је спремна да прима регије које немају традицију Карла Великог али само под условом да се "потурче" у један Рајнски менталитет- дебилска Миопија по мом виђењу. То је онда на један веома трапав начин претворено у "Добро, знамо да сте орци и тролови али ћемо вас примити уз колутање очима да се русија опет не запати код вас, и стано вам трљати на нос да сте људи другог реда" при пријему три православне земље или конзервативне Пољске.

Да је ЕЕЗ од старта конципирана као Друга Римска Република, онда Анадолија мора да буде њен део, због геостратешких разлога- између црног и средоземног мора је најуже грло за успешну одбрану од било које азијске хорде.

 

[Nosferatu___2]

Pa, da, o tome se i radi.
Trampov pristup bi urnisao Tursku temeljnije, ali bi gorelo i okolo itekako...
Da li do Beča ili samo do Pefkohorija, to je pitanje scenarija eskalacije...

Да, али то је исто као да кажемо да је Рузвелтов приступ урнисао Немачку темељније. Мислим јесте, Немачка је након ДСР постала мало већа Шведска и заувек престала да буде геополитички играч, али по коју цену?

Такво "урнисање" Турске није ни у чијем интересу.

 

[Dе Sisti]

Грешиш.

Не ради се о цивилизованости у смислу фармерки и минића, већ да је у Турској било дубински више потенцијала, јер је за разлику од Шаха, Турска била република у правом смислу речи- имала је институције, снажну судску, извршну и законодавну власт, које су биле махом одвојене (уз одређену менталитетску склоност ка корупцији наравно), а војска је била ту да гарантује да остану одвојене. Тај систем је тих година био најјачи-и дао би се искористити као одлично асимилационо оруђе Брисела. Турска је 1960. имала само 27 милиона становника (50% мање од тадашње Италије), и била је отворена за западне утицаје. Користећи постојеће институције, Брисел је могао да Асимилује. Борба против Исламизма и назадшњатва у Турској би вероватно била слична борби против мафије и беде у Италији- бескрајна и вечно тињајућа али махом успешна. Данас би Турска била земља од максимум 50 милиона становника са снажним хедоностичко-либералним слојем.

Еу је више пута показала да је оптерећена подсвесном или полусвесном ксенофобијом и германским културолошким расизмом- она је осмишљена као републиканска, федералистичка обнова царства Карла Великог, која је спремна да прима регије које немају традицију Карла Великог али само под условом да се "потурче" у један Рајнски менталитет- дебилска Миопија по мом виђењу. То је онда на један веома трапав начин претворено у "Добро, знамо да сте орци и тролови али ћемо вас примити уз колутање очима да се русија опет не запати код вас, и стано вам трљати на нос да сте људи другог реда" при пријему три православне земље или конзервативне Пољске.

Да је ЕЕЗ од старта конципирана као Друга Римска Република, онда Анадолија мора да буде њен део, због геостратешких разлога- између црног и средоземног мора је најуже грло за успешну одбрану од било које азијске хорде.

Ali, tokom celog tog perioda, Turska nije bila homogena, niti monolitna. Pretnja islamske reakcije je uvek postojala i stalno ključala, te je jedva kontrolisana nebrojenim intervencijama kemalističkih generala. Ta polarizovanost između spoljašnje fasade i projekta i unutrašnjih sila u narodu, oličena je u stalnim koškanjima koja je Turska imala okolo. Ako im već nije mogao ponuditi utehu u Islamu, Kemalizam im je dao ventil na šovinistički turkizam.
Upravo je tih 50ih godina izvršen pogrom nad istambulskim Grcima, koji su malo pre toga doživljavali itekako teške dane i tokom WW2.
Upravo tih godina su proterali grčku populaciju sa Imbrosa i Tenedosa (direktno kršenje Lozanskog mira).
Invaziju Kipra da i ne spominjem.

Tih 50ih ni sama Evropa nije znala šta će i kako će sama sa sobom (sem da neće ponavljanje WW2), a kamoli sa takvom nepoznanicom kao što je Turska.
EU nije bio gotov i do detalja razrađen projekat u 50im, već je to rezultat inkrementalno uvećavanog iskustva u integraciji manje-više suštinski istih kultura i društava, kojima je Turska u to vreme bila kao druga planeta.

 

[Dе Sisti]

Да, али то је исто као да кажемо да је Рузвелтов приступ урнисао Немачку темељније. Мислим јесте, Немачка је након ДСР постала мало већа Шведска и заувек престала да буде геополитички играч, али по коју цену?

Такво "урнисање" Турске није ни у чијем интересу.

Razlika je u mogućosti predvidivosti.
A veća predvidivost za Nemačku potiče od sličnosti modela.

 

[krinka5]

,

Ja bih rekao da se već godinama sprema pozornica za rat Rusije i Turske, s tim da postupanje Rusije govori da ona za to još uvek nije spremna.

Sve i da se ovaj rat završi potpunim porazom Jermena i gubitkom Karabaha, to neće zaustaviti Erdogana u traženju kavge.
Nedavna poseta Ukrajini i jaka retorika tamo govore tome u prilog

Sledeće poprište je Balkan a Rusima baš to i odgovara , ne (samo) zbog Balkana.

 

[Nosferatu___2]

Ali, tokom celog tog perioda, Turska nije bila homogena, niti monolitna. Pretnja islamske reakcije je uvek postojala i stalno ključala, te je jedva kontrolisana nebrojenim intervencijama kemalističkih generala. Ta polarizovanost između spoljašnje fasade i projekta i unutrašnjih sila u narodu, oličena je u stalnim koškanjima koja je Turska imala okolo. Ako im već nije mogao ponuditi utehu u Islamu, Kemalizam im je dao ventil na šovinistički turkizam.
Upravo je tih 50ih godina izvršen pogrom nad istambulskim Grcima, koji su malo pre toga doživljavali itekako teške dane i tokom WW2.
Upravo tih godina su proterali grčku populaciju sa Imbrosa i Tenedosa (direktno kršenje Lozanskog mira).
Invaziju Kipra da i ne spominjem.

Tih 50ih ni sama Evropa nije znala šta će i kako će sama sa sobom (sem da neće ponavljanje WW2), a kamoli sa takvom nepoznanicom kao što je Turska.
EU nije bio gotov i do detalja razrađen projekat u 50im, već je to rezultat inkrementalno uvećavanog iskustva u integraciji manje-više suštinski istih kultura i društava, kojima je Turska u to vreme bila kao druga planeta.

Да, и баш зато је требало да асимилује Турску.

Јер ЕУ на свом врхунцу је била веома успешан стрепотмицин за фашистичке режиме или за извлечење оног доброг из друштава на прекретници.

 

[Dе Sisti]

,


Sledeće poprište je Balkan a Rusima baš to i odgovara , ne (samo) zbog Balkana.

Pa, da Rusima i odgovara da gori Balkan, pošto su tu dobili nogu u doope.
Podržaće nas koncertima kubanskih kozaka.

 

[Nosferatu___2]

Razlika je u mogućosti predvidivosti.
A veća predvidivost za Nemačku potiče od sličnosti modela.

Да, али ако мора да "гори около" да би Турска једном за свагда била пацификована, ја нећу да горе ни Београд ни Солун, ако ме разумеш.

 

[Dе Sisti]

Да, и баш зато је требало да асимилује Турску.

Јер ЕУ на свом врхунцу је била веома успешан стрепотмицин за фашистичке режиме или за извлечење оног доброг из друштава на прекретници.

Sve i da su imali viziju, nisu znali kako i čime

 

[Nosferatu___2]

Sve i da su imali viziju, nisu znali kako i čime

Италија и Шпанија нису били ништа мање крахери од Турске.

Имали су чиме, као од шале, али нису имали визију. ЕУ је од почетка ограничена германским културолошким нарцизмом, и то је оно што је чини рањивом.

 

[Dе Sisti]

Да, али ако мора да "гори около" да би Турска једном за свагда била пацификована, ја нећу да горе ни Београд ни Солун, ако ме разумеш.

Upravo i razumem i isto mislim.
Bezbolniji je scenario da padne anadolski firer i da se Turska u magnovenju presabira nakon toga, nego da otvaramo poglavlja proročanstava Pajsija i Kozme.

 

[Dе Sisti]

Италија и Шпанија нису били ништа мање крахери од Турске.

Имали су чиме, као од шале, али нису имали визију. ЕУ је од почетка ограничена германским културолошким нарцизмом, и то је оно што је чини рањивом.

Nisu to isti primeri.
Uostalom, prihvatanje raspaditeta Grčke, Španije i Portugalije jeste bio test apsorpcione moći te zajednice.

 

[krinka5]

Pa, da Rusima i odgovara da gori Balkan, pošto su tu dobili nogu u doope.
Podržaće nas koncertima kubanskih kozaka.

Ako nas Rusi neće podržati tek to neće učiniti ratoborni Nizozemci i ostala nato konglomerat. Zapravo neki od njih će dati punu podršku reislamizaciji.

 

[Dе Sisti]

Kako god bilo, izgleda da se Erdogan i Erdoganova Turska shvataju kao narastajući remetilački činilac...

 

[Nosferatu___2]

Nisu to isti primeri.
Uostalom, prihvatanje raspaditeta Grčke, Španije i Portugalije jeste bio test apsorpcione moći te zajednice.

Јесу, само се треба решити идеје да је Турска бескрајно "другачија" и "непремостива" и "инфицирана" због њеног културолошког ислама (док је Шпанија у којој је уточиште нашао цео врх НДХ као "хришћанска" земља по својој природи много другачија).

Турци и њихова Аустрија (Азербејџан) су изнад свега хедонисти и парољуби- и зато је ЕУ могла веома добро да их уведе у ред.

Но добро, та прилика је пропуштена и неће доћи више никад, све су то ШББ-КББ сценарији.

 

[Dе Sisti]

Napisao sam da imaju razvijenije odnose i dalekosežnije planove sa Turcima u odnosu na Jermene.

Aha... I Turci imaju s njima


Turkey, Ukraine set to boost strategic partnership
New military cooperation deal to be signed during Ukrainian president's visit to Turkey
Talha Yavuz |16.10.2020


https://www.president.gov.ua/en/new...ltatami-zustrichi-prezidenta-ukrayini-v-64661
Joint statement following the meeting between President of Ukraine Volodymyr Zelenskyy and President of the Republic of Turkey Recep Tayyip Erdogan


- The Republic of Turkey reaffirms its unconditional support for Ukraine's sovereignty and territorial integrity within internationally recognized borders and welcomes the cooperation within the Crimean Platform initiated by Ukraine.

- We agree to continue our efforts towards de-occupation of the Autonomous Republic of Crimea and the city of Sevastopol, as well as restoration of Ukraine’s control over certain areas in Donetsk and Luhansk regions of Ukraine.

- Continue to coordinate our efforts to ensure the protection of human rights in the temporarily occupied Autonomous Republic of Crimea and the city of Sevastopol, as well as to release all illegally detained Ukrainian citizens.

- Work together to improve living conditions for Ukrainian citizens, including Crimean Tatars, who have been forced to leave the temporarily occupied territory of Crimea and move to mainland Ukraine.

- The Republic of Turkey supports Ukraine's perspective for membership to the North Atlantic Alliance and welcomes Ukraine's recognition as an Enhanced Opportunities Partner.

- The Republic of Turkey will continue to assist Ukraine in meeting the criteria for membership to the Alliance, as well as the interoperability of the Armed Forces of Ukraine with NATO, including through appropriate joint military exercises.

- We emphasize the importance of joint efforts to strengthen peace, security and stability in the Black Sea region through regional mechanisms and NATO.