Турцизми у хрватском језичком стандарду

Пилипенда · 27.10.2020. u 02:14

На теми која нема везе с језиком, а која је „скренула с пута”, Хроби је поставио занимљив дио једног Прањковићевог текста. Ево, качим то овдје:

Не могу тврдити да је Хроби избјегао одговор јер је тема убрзо након тога „враћена у свој оквир”, али заиста би ме занимало објашњење форумских кроатиста одакле у хрватском стандарду тако велик број турцизама и то не било каквих него чак и дубоко утканих у језичко ткиво или, како Прањковић рече: „...граматикализираних, тј. ријечи које припадају затвореном суставу у који иначе врло тешко и врло ријетко продиру страни елементи”?
Није се чудити да је у језик неких балканских говедара који су под Турцима били вијековима (па су и језици били у дуготрајном изравном додиру) ушло много турцизама, али откуд толики турцизми у стандарду једног тисућљетног мителеуропског и изразито католичког народа?

zofr · 27.10.2020. u 11:22

Мислим да две речи не траба да стоје у презентираном тексту, то су див и оџак,

За дув, мислим да није потребно образложење, а оџак у Санскриту означава рупу у земљи, па се каже "засадио сам сто оџака паприке". Оџак је постао и димњак, јер се, живећи у земуницама, улаз у њу користио и за излаз дима са огњишта.

И у Вуковом речнику има много речи које је он означио као турцизме, а да то нису (као гуњ или опанак). Наиме Турци су из Азије пролазили кроз Индо - Европско језичко подручје, па су одатле покупили неке речи које нису Турске, па не могу бити турцизми.

Пилипенда · 28.10.2020. u 20:01

zofr:
Мислим да две речи не траба да стоје у презентираном тексту, то су див и оџак,

За дув, мислим да није потребно образложење, а оџак у Санскриту означава рупу у земљи, па се каже "засадио сам сто оџака паприке". Оџак је постао и димњак, јер се, живећи у земуницама, улаз у њу користио и за излаз дима са огњишта.

И у Вуковом речнику има много речи које је он означио као турцизме, а да то нису (као гуњ или опанак). Наиме Турци су из Азије пролазили кроз Индо - Европско језичко подручје, па су одатле покупили неке речи које нису Турске, па не могу бити турцизми.

Није спорна упитност неких од наведених турцизама, али то је овдје најмање важно.

Пилипенда · 12.11.2020. u 00:27

Ништа од кроатиста? Па добро, понекад је изостанак коментара још и најбољи коментар...

Urvan Hroboatos · 12.11.2020. u 06:39

Пилипенда:
На теми која нема везе с језиком, а која је „скренула с пута”, Хроби је поставио занимљив дио једног Прањковићевог текста. Ево, качим то овдје:

Не могу тврдити да је Хроби избјегао одговор јер је тема убрзо након тога „враћена у свој оквир”, али заиста би ме занимало објашњење форумских кроатиста одакле у хрватском стандарду тако велик број турцизама и то не било каквих него чак и дубоко утканих у језичко ткиво или, како Прањковић рече: „...граматикализираних, тј. ријечи које припадају затвореном суставу у који иначе врло тешко и врло ријетко продиру страни елементи”?
Није се чудити да је у језик неких балканских говедара који су под Турцима били вијековима (па су и језици били у дуготрајном изравном додиру) ушло много турцизама, али откуд толики турцизми у стандарду једног тисућљетног мителеуропског и изразито католичког народа?

Misliš da si duhovit?

U hrvatskom je u pisanoj kulturi prevladavalo do 18-19. st. daže mjesto čak, a jur(ve) umjesto još. I za ostale bi se riječi našle zamjene kao i ostale.
Dapače, upravo je oko 70% pokrivenost hrvatskoga etničkog prostora i dovela do tih turcizama, koje bi, ako ne sve, trebali biti ili izbačeni (kao ćumuri ili ćepenak), ili sveden ina stilsku pričuvu (kao čaršija ili jastuk).

I boja je trebala biti odavno zamijenjena, kao i anatomsko i drugo nazivlje.Tu su se lijenost filologa i jugoideologija pokazali presudnima.

Urvan Hroboatos · 12.11.2020. u 15:38

Usput- odkud tvoja opsjednutost idejom da je hrvatski jezik neki srednjoeuropski? On to nije nikad bio. On je na raskrižju triju krugova, a iz njega su kao naplavine izbacivani ne samo turcizmi (čaršaf, pendžer,..), nego još više germanizmi (viršle, plac, ..), hungarizmi (astal, varoš,..) i talijanizmi (pentiskati se, ...). U rječniku standardnoga jezika od 130.000 natuknica, ima oko 200 germanizama i 400 rusizama i bohemizama. Orijentalizama vjerojatno ima između ta dva broja.

Пилипенда · 13.11.2020. u 03:29

Ух, рођени, рођени... Осим што нема ни помена онога што сам поставио као основно питање у овој теми, не памтим да си успио сабити више глупости у мање редова него сад. Види:

Urvan Hroboatos:
Usput- odkud tvoja opsjednutost idejom da je hrvatski jezik neki srednjoeuropski?

Знаш откуд? Од твог накарадног читања написаног. Нигдје нисам написао да је ЈЕЗИК средњоевропски. Читај шта пишем, ако већ одговараш.

Urvan Hroboatos:
On to nije nikad bio. On je na raskrižju triju krugova...

Ако су три круга, онда ваљда на раскружју? Раскршће кругова... аман?!

Urvan Hroboatos:
... a iz njega su kao naplavine izbacivani ne samo turcizmi (čaršaf, pendžer,..), nego još više germanizmi (viršle, plac, ..), hungarizmi (astal, varoš,..) i talijanizmi (pentiskati se, ...).

Ма шта ме брига шта је избацивано, тема је о томе како су толики оријентализми УШЛИ у најдубље поре језика мителеуропског народа (пази, мителеуропски НАРОД, а не језик – па сами се вијековима батргате да нисте смрдљиви Балканци већ просвијећени Мителеуропејци).

Urvan Hroboatos:
U rječniku standardnoga jezika od 130.000 natuknica, ima oko 200 germanizama i 400 rusizama i bohemizama. Orijentalizama vjerojatno ima između ta dva broja.

Да ли ти читаш, макар понекад, оно што постављаш на форум? Па ТИ си окачио Прањковићев текст у ком пише да „у хрватском стандарду има врло велик број ријечи подријетлом из оријенталних језика”. Прањковић, чији си текст ТИ окачио тврди: „Као што се види, у хрватском је језику врло велики број оријентализама.”

Urvan Hroboatos · 13.11.2020. u 22:00

Пилипенда:
Ух, рођени, рођени... Осим што нема ни помена онога што сам поставио као основно питање у овој теми, не памтим да си успио сабити више глупости у мање редова него сад. Види:

Знаш откуд? Од твог накарадног читања написаног. Нигдје нисам написао да је ЈЕЗИК средњоевропски. Читај шта пишем, ако већ одговараш.

Ако су три круга, онда ваљда на раскружју? Раскршће кругова... аман?!

Ма шта ме брига шта је избацивано, тема је о томе како су толики оријентализми УШЛИ у најдубље поре језика мителеуропског народа (пази, мителеуропски НАРОД, а не језик – па сами се вијековима батргате да нисте смрдљиви Балканци већ просвијећени Мителеуропејци).

Да ли ти читаш, макар понекад, оно што постављаш на форум? Па ТИ си окачио Прањковићев текст у ком пише да „у хрватском стандарду има врло велик број ријечи подријетлом из оријенталних језика”. Прањковић, чији си текст ТИ окачио тврди: „Као што се види, у хрватском је језику врло велики број оријентализама.”

IQ je nekima malo veći poblem.

1. raskružje je kružni tok ili "rotor". Raskrižje je isto što i raskršće. Nemaš pojma s tim pučkim etimologijama.

2. nitko nije rekao da su Hrvati srednjoeuropski narod, nego prijesjek, civilizacijski, srednjoeuropskoga, mediteranskoga i balkansko-orijentalnoga kruga. Tvoji kompleksi su jednostavno smiješni.

3. Pranjković je naveo neke orijentalizme u kritici Brodnjakova razlikovnika između hrvatskoga i srpskoga. To je ionako samo dio orijentalizama.No oni u hrvatskom ne predstavljaju više od nekoliko stotina riječi, stilski obilježenih, i nisu ni u kom hrvatskom rječniku, od 16. do 20. st. Za razliku od srpskoga u kom ih je, u Karadžićevu slučaju, bilo i do 10%.

Kilava logika i ne može dati ništa do kilave argumentacije.