Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 9.118
На теми која нема везе с језиком, а која је „скренула с пута”, Хроби је поставио занимљив дио једног Прањковићевог текста. Ево, качим то овдје:
Не могу тврдити да је Хроби избјегао одговор јер је тема убрзо након тога „враћена у свој оквир”, али заиста би ме занимало објашњење форумских кроатиста одакле у хрватском стандарду тако велик број турцизама и то не било каквих него чак и дубоко утканих у језичко ткиво или, како Прањковић рече: „...граматикализираних, тј. ријечи које припадају затвореном суставу у који иначе врло тешко и врло ријетко продиру страни елементи”?
Није се чудити да је у језик неких балканских говедара који су под Турцима били вијековима (па су и језици били у дуготрајном изравном додиру) ушло много турцизама, али откуд толики турцизми у стандарду једног тисућљетног мителеуропског и изразито католичког народа?
Не могу тврдити да је Хроби избјегао одговор јер је тема убрзо након тога „враћена у свој оквир”, али заиста би ме занимало објашњење форумских кроатиста одакле у хрватском стандарду тако велик број турцизама и то не било каквих него чак и дубоко утканих у језичко ткиво или, како Прањковић рече: „...граматикализираних, тј. ријечи које припадају затвореном суставу у који иначе врло тешко и врло ријетко продиру страни елементи”?
Није се чудити да је у језик неких балканских говедара који су под Турцима били вијековима (па су и језици били у дуготрајном изравном додиру) ушло много турцизама, али откуд толики турцизми у стандарду једног тисућљетног мителеуропског и изразито католичког народа?
Poslednja izmena: