Šta je okidač?
To je nicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno
uskladištena osećanja, mirise i slike.
Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u
stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i
na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred
mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom,
kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
-Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje
rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem
sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos, zagolicalo me i odjednom
osetim dodir onog čuperka...i ukapiram da miris njene kose, kao eho odzvanja u
meni već godinama, a nisam siguran osećam li ga u nozdrvama i nosim svuda sa
sobom, pa je možda to razlog zašto odavno sebi nisam kupio parfem ili ga, da zvuči
još luđe, čujem kao šuštanje jesenjeg lišća pod đonovima...
Ih, mirise čujem? Biće da ludim...ne, ipak čujem njen glas, ali, zaboravio sam njegovu
boju, zaboravio sam te površne stvari, ali znam da je boje maslačka, golica me njen
pogled dok joj objašnjavam stvari koje zna, ali uživa u tome da joj ipak pričam,
smeškam se, jer je skoro već deceniju nosim na ramenu iako ona to ne zna, sve što
radim, radim posmatrajući se njenim pogledom i...
- Molim? Da, četvrt praznog i jogurt, molim Vas.