Тридесет година од првих вишестраначких и председничких избора у Србији

Обилић

Poznat
Poruka
8.217
...
i zato nam demokratija jos nije stigla

Имаш парламент,
имаш више партија у њему - значи у демократији си.

То је то.

А шта си ти очекивао,
златне веце шоље ?
Па то нисмо добили ни од претходног "најбољег система у историји" !
 

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
27.429
Samo jedno ime - Nikola Šećeroski
Nikola Šećeroski - Wikipedia
seceroski_1336124378_670x0.jpg

sece_400x400.jpg

 

sasasta

Buduća legenda
Poruka
31.347
Имаш парламент,
имаш више партија у њему - значи у демократији си.

То је то.

А шта си ти очекивао,
златне веце шоље ?
Па то нисмо добили ни од претходног "најбољег система у историји" !
u demokratiji nova vlast izvrsi kontrolu rada stare , ko je muvao robija

ono sto se pre izbora obeca - to se i ispunjava

i tako , jos neke sitnice
 

gost 422686

Buduća legenda
Poruka
27.641

Обилић

Poznat
Poruka
8.217
u demokratiji nova vlast izvrsi kontrolu rada stare , ko je muvao robija

ono sto se pre izbora obeca - to se i ispunjava

i tako , jos neke sitnice

" Сад су се ушемили, па нема реваншизма ..."

Што се других ситница тиче, хммм ... види !
Кец није Мерцедес, али јесте ауто !
Разумеш ?

Ми не умемо бољи ауто да саставимо,
нити бољу демократију да одиграмо, ј еби га,
али не треба очајавати,
треба само гледати да свет буде један, повезан,
па ћемо лако да увеземо шта немамо.

Мерцедесе за нежна дупета,
лед са Гренланда за виски из Шкотске,
и бајку о дометима демократије директно из Холивуда.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
1607582765165.png








Prvi moderni višestranački izbori u Srbiji: Šta je odlučilo prvi „praznik demokratije“


Kruševac, 1992. godine

Slobodan Milošević pobedio je na istovremeno održanim izborima za predsednika Srbije

Piše: BBC News na srpskom 09. decembra 2020.


Tačno jedna godina i jedan mesec prošli su od evropskog praznika demokratije, rušenja Berlinskog zida koji je svet delio na Istok i Zapad, pa je i na Jugoslaviju došao red da sprovede svoj „praznik demokratije“:
Devetog dana decembra 1990. godine, poslednje dve republike tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ponudile su svojim građanima na biralištima kandidate više stranaka, po prvi put posle Drugog svetskog rata.
Srbija i Crna Gora toga dana održale su prvi krug parlamentarnih izbora i izabrale da ih u poslednju deceniju dvadesetog veka povedu manje ili više reformisane komunističke snage.

Povratak višestranačja u Srbiju. Na izbore je u decembru 1990. godine izašlo 71,48 odsto birača.  .


Prvi i jedini put, parlamentarni izbori su održani po većinskom sistemu – Srbija je podeljena na 250 izbornih jedinica u kojima se birao po jedan poslanik koji bi u prvom ili drugom krugu stigao do više od 50 odsto glasova.

Već u prvom krugu izabrano je 96 od 250 poslanika, dok su ostali izabrani 23. decembra – i među njima su bile samo četiri žene.

Među 44 izborne liste, Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila je 46,08 odsto glasova, ali se to zbog izbornih pravila pretočilo u ubedljivih 77,6 odsto mandata.
Za premijera jedine jednopartijske vlade u poslednjih trideset godina izabran je socijalista Dragutin Zelenović.
Na naredne izbore nije se čekalo četiri godine. Već 1992. ponovo su ljudi izlazili na birališta jer se Srbija našla u novoj zajednici – Saveznoj Republici Jugoslaviji.
BBC na srpskom donosi tri ključne stvari koje su uticale na rezultat prvih modernih višestranačkih izbora.

Različite startne pozicije

I pre nego što su objavljeni rezultati izbora, bilo je jasno da se u političkoj utakmici nadmeću dve potpuno različite strane – SPS sa jedne, a sve preostale 43 izborne liste sa druge strane.

„Verovalo se da neće mnogo građana izaći na izbore jer su zakazani uoči Svetog Nikole, ali je ipak izašlo.

„Prethodila im je duga politička borba sa režimom da prihvati elementarne uslove za ravnopravne izbore“, priseća se za BBC na srpskom sada 90-godišnji Dragoljub Mićunović, tada na čelu Demokratske stranke (DS) koja je tek obnovila rad.

Socijalisti su nastali ujedinjavanjem srpskog ogranka Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda, pa su od svojih prethodnica nasledile lidera Slobodana Miloševića, ali i ogromnu partijsku mrežu, kadrove, resurse i infrastrukturu.

„Partije koje su tek nastale u većinskom sistemu nisu imali velike šanse – ljudi koji su bili poznati iz starog establišmenta nisu ulazili u nove partije.
„SPS-u je prišao i značajan broj intelektualaca koji se u vreme komunizma zalagao za više demokratije“, tvrdi za BBC na srpskom tadašnji socijalistički ministar energetike Nikola Šainović.

Njima su se suprotstavile različite grupe političkih entuzijasta koji su – kretali od nule.

„Mi nismo imali bukvalno nikakvih sredstava – ni prostorije, skupljali smo se u sobici, a oni su imali sve, izvršili su operaciju matematičkog sjedinjavanja Socijalističkog saveza i Saveza komunista, tako da je SPS preuzeo sve javne prostore, automobile, infrastrukturu.

„Nismo imali ni vremena da razvijemo lokalnu infrastrukturu, pa smo mogli samo direktnim susretima sa građanima da predstavimo politike,“ kaže Mićunović.
Ovakva raspodela snaga bila je logična za socijalistu Šainovića.

„Činjenica je da je Savez komunista prestao da postoji, ali nisu prestali da postoje ljudi vaspitavani u komunizmu i prirodan proces je bio da oni ostanu u SPS-u.
„Uostalom, i komunistička partija u Jugoslaviji je bila mnogo izvornija struktura, ljudi su mnogo radije pristupali nego u drugim zemljama istočnog bloka – zbog toga se stranka i danas oslanja na tu strukturu i mrežu.“

Beograd, 2000.

Dragoljuba Mićunovića na čelu DS-a zamenio je Zoran Đinđić

Ipak, Dragoljub Mićunović kaže da je sve ukazivalo da je naslednicima komunista teško da prihvate da opozicija postoji, pa da je rezultat logična posledica takvog stanja.

„Kontrolu na biralištima smo imali jedino u Beogradu i tu smo dobili poslanike u svim centralnim opštinama.

„Na ostalim mestima nismo imali kontrolu, pa su mogli da nam kažu da smo na svim mestima – za malo propali.“

Za istraživača CeSID-a Bojana Klačara, nema dileme da su startne pozicije umnogome odredile i rezultat na cilju trke.

„SPS je ušao u izbore sa toliko velikom infrastrukturom nasleđenom od Saveza komunista da nije mogao imati ozbiljnu konkurenciju.
Ipak, ne treba zaboraviti da je SPS imao i ljude čije su biografije bile veoma vredne – neke po svim kriterijumima, neke za ciljnu grupu, ali njihova imena u velikom broju sredina su bila dominantna.“

Pogrešna politička procena opozicije oličena je u dopunskim izborima u beogradskoj opštini Rakovica, gde su se na ponovljenim izborima nekoliko meseci kasnije nadmetali Vojislav Šešelj iz Srpske radikalne stranke, automehaničar Radoš Karaklajić iz SPS-a, ali i slavni pisac Borislav Pekić za DS i profesor Jovan Marjanović za Srpski pokret obnove (SPO).

„Mnogi ljudi koji su bili veoma zaslužni, dobri pisci i filozofi, mislili su da je podrška elite dovoljna za uspeh na izborima – ali ko je čitao Pekića u Rakovici!?
„Radnička klasa je imala sasvim drugu indoktrinaciju, za nju nisu bili lideri oni koje nisu ni poznavali.

„Dogodilo nam se to u mnogim prigradskim opštinama – propali su nam brojni akademici jer ih masa nije poznavala, a i bila je indoktrinirana u populizam koji je tad bio na sceni“, opisuje Mićunović trku u kojoj je u finalu Šešelj pobedio – Karaklajića.

Beograd, 2000.

Nikola Šainović bio je i predsednik Vlade Srbije tokom 1993. i 1994. godine

Predizborna kampanja

Osim što se u Srbiji prvi put biralo između više partija, prvi put se mogla pratiti i višestranačka kampanja – bilo je važno imati dobar slogan.
„Slogani sa prvih izbora se i dalje pamte – najpre jer su to bili prvi izbori koji su, uz sve mane, mogli da zadovolje neke formalne kriterijume demokratičnosti.
Poruke i komunikacija su bili slobodni, nije bilo savetnika koji su pravili okvire poruka, određivali ciljne grupe“, kaže Bojan Klačar.
  • SPS: „Sa nama nema neizvesnosti“
Socijalisti su se opredelili da biračima ponude ono što o njima već znaju i da im ponude ulazak u devedesete godine 20. veka bez – neizvesnosti.
„Mi smo u tu parolu verovali, bili smo ljudi koji su učestvovali u gradnji tog društva koje nije bilo klasično istočnoevropsko – sa nama nije bilo neizvesnosti u daljem razvoju sistema.
To nije bila samo marketinška parola, tada marketinga praktično nije ni bilo, to je bila prava politička parola“, kaže Nikola Šainović.
Istraživači, pak, procenjuju da je prostor za delovanje socijalista bio veoma širok.
„To su izbori na kojima se SPS gotovo nije ni trudio da napravi neke spotove – imao je toliku moć koju je mogao da crpi iz infrastrukture, medija“, zaključuje Klačar.
  • DS: Prelomite pametno“
Opozicija je pokušala da ukaže da je vreme za drugačije odluke već na početku višepartijskog sistema.
„Ta parola je govorila o našoj želji da kažemo da smo dosta grešili, pa je vreme da prelomimo pametno.
„Retko kad smo prelamali pametno, masama se mnogo manipulisalo na ovim prostorima, podložni smo propagandi, mitovima, masovnim zaluđivanjima – malo je prostora za racionalni izbor“, kaže Dragoljub Mićunović.
  • SPO: „Sutra počinje odmah“, „Sigurnost, promena, obnova“
Stranka Vuka Draškovića u svom prvom izbornom nastupu poigrala se akronimom svog imena – parole su se svodile na reči koje počinju slovima S, P i O.
„Važno je bilo biti dobar govornik i biti kreativan, pa su zato slogani bili vrlo domišljati i kvalitetni – ali nisu davali velike rezultate opoziciji jer nisu bili namenjeni pravim ciljnim grupama.
„Ljudi se sa setom sećaju vremena kada je politika bila oblast u kojoj su učestvovali veliki intelektualci, što je danas teško zamislivo“, kaže Bojan Klačar iz CeSID-a.

Beograd, 1990.

Osnivač i lider SPO-a Vuk Drašković imao je nadimak „kralj trgova“ zbog govora na protestima i mitinzima početkom devedesetih godina prošlog veka

Bojkot albanske zajednice

Podelom Srbije na 250 izbornih jedinica, 34 poslanika traženo je i u sredinama većinski naseljenim albanskom zajednicom na Kosovu.
Ipak, računica da bi tako velika etnička zajednica mogla da utiče na rezultate izbora bila je pogrešna – SPS je osvojio dodatnih trideset mandata.
„Ideja da će Albanci dobiti značajan broj poslanika i tako uticati na političku orijentaciju Srbije nije se ostvarila.

„Kasnije se pokazalo da to nije izuzetak nego kontinuitet odnosa Albanaca prema Srbiji – njih izbori u Srbiji ih nisu zanimali, smatrali su ih tuđim jer su oni svojim ilegalnim ustavom već proglasili nezavisno Kosovo“, kaže Nikola Šainović koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine na Kosovu počinjene 1999. godine, a u javni život se vratio posle izdržane dve trećine zatvorske kazne.

Za Dragoljuba Mićunovića, ovakve odluke imale su dalekosežne posledice.

„Zbog bojkota Albanaca, u nekim sredinama je bilo dovoljno stotinak glasova da se uđe u parlament.

„Prva reč koju sam izgovorio kao poslanik bila je na temu verifikacije mandata – nemojmo da se brukamo, za neke su glasale samo familije.“
Odnos kosovskih Albanaca prema prvim izborima nacrtaće skicu gotovo čitavog političkog života u Srbiji na kraju prošlog veka.
„To je bila loša poruka za odnose dve zajednice, već tad se moglo naslutiti da će problemi u dužem vremenskom periodu opterećivati taj odnos.

„Neučešće albanske zajednice na svim izborima pretvorilo je Kosovo u mesto sa kojeg je SPS mogao da generiše velike izborne nepravilnosti tokom skoro deset godina“, zaključuje Klačar.

link

Србија је данас много даље од демократије него што је била пред прве модерне вишестраначке изборе. За то је крива и опозиција која је бојкотовала изборе само да не би била у парламенту када председник СНС-а буде размењивао амбасадора са Приштином. Предстојећа катарза нашег друштва биће болна.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
1607636381822.png







Milivojević: Ponovo smo u nultoj tački


Nakon tri decenije obnovljenog višestranačja raspravlja se o istim temama

Srbija je posle tri decenije višestranačja ponovo na početku.


Nakon tri decenije obnovljenog višestranačja raspravlja se o istim temama 1


Piše: Lidija Valtner 10. decembra 2020. 18.02

Javnost i opozicija se ponovo bave slobodom medija i ravnopravnim izbornim uslovima kojima se bavila i te 1990. kada su održani prvi višestranački izbori u Srbiji, kaže za Danas Cvijetin Milivojević, politikolog i PR stručnjak, koji je kao novinar pratio rađanje, odrastanje, razvijanje, ali i odumiranje srpske političke scene od osnivanja prvih političkih stranka do danas.

Prvi direktni višestranački izbori za predsednika Srbije i poslanike Narodne skupštine održani su 9. i 23. decembra 1990. Na njima je ubedljivom većinom od 65,34 odsto glasova pobedio Slobodan Milošević, kandidat Socijalističke partije Srbije.
Njegova partija je osvojila 46,09 odsto podrške.

Trideset godina kasnije Srpska napredna stranka na izborima 21. juna 2020. osvaja 60,65 procenata, dok njen lider Aleksandar Vučić tri godine ranije na predsedničkim izborima osvaja 55,08 odsto glasova.

Uzimajući u obzir rast podrške SNS iz godine u godinu i njenu organizaciju na terenu, kontrolu nad javnim srevisom i medijima sa nacionalnom frekvencijom od 2012. do sada kao i nisku podršku ali i neorganizovanost opozicije čiji glas ne može da čuje većina stanovništva, može se konstatovati potpuna dominacija naprednjaka u svakom smilu, pa i u smislu povratka u jednopartizam.

– Mi smo sada ponovo na početku i u nultoj tački. Mi smo zapravo u energiji nulte tačke. Kao da je 30 godina, koje su iza nas, bačeno. Mi se bavimo istim temama, slobodom medija i ravnopravnim izborima uslovima kojima smo se bavili i uoči prvih višestranačkih izbora 1990. Posle tri decenije višestranačja i toliko izbornih ciklusa mi smo doživeli da EK u svom izveštaju o napretku u evropskim intergacijama poruči da Srbija nije u političkom pluralizmu. Mi smo zapravo ponovo na početku – ukazuje Milivojević.

On podseća na tvit Viole fon Kramon, poslanice Evropskog parlamenta, koja je, prema njegovom sudu, glasnogovornica stava koji EP ima prema Srbiji, a koja je napisala da u Srbiji nema izbornih uslova i nema medijskih sloboda.

Na pitanje kako će se stvari razvijati ubuduće, Milivojević odgovara da to ne zavisi od nas.

– Ima li išta više ponižavajuće za zemlju koja tvrdi da je na evropskom putu i da već 30 godina održava slobodne, demokratske izbore, da vapi za pomoć nekog spoljnog arbitra koji će biti posrednik u razgovoru vlasti i opozicije. Zar je to nešto čime bi ova vlast trebalo da se pohvali? Ova vlast zapravo priziva nekog sa strane da učini nešto što je vlast mogla da i sama i prošle godine pre oktroisanih izbora 21. juna. Da primeni zakone i omogući ravnopravno učešće i pristup medijima svim izbornim takmacima. Vlast to nije htela da učini, nego je dva puta fingirala dijalog najpre na FPN a zatim uz posredovanje evropskih parlamentaraca. Prosto je neverovatno da neko ko hoće u EU ne može sam da se izbori sa nečim što je poštovanje sopstvenih zakona, koji nisu loši. Vučić sada ima samo jedan izlaz koji po njega može biti i dobitan. A to je da prihvati sve normalne uslove opozicije koji se u svakoj normalnoj zemlji podrazumevaju i bez kojih opozicija neć izaći na izbore – objašnjava Milivojević.

Bivša predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić izjavila je da se Srbija 30 godina od uvođenja višepartijskog pluralizma vratila na autokratiju i jednopartijski sistem vladavine kako je to bilo od 1945. do 1990.

Pešić je za agenciju Beta kazala da je Srbija u protekle tri decenije imala različite političke i demokratske periode, ali da je poslednjih osam godina vladavine Aleksandra Vučića Srbiju vratilo na autokratiju i jednopartijski sistem.

„Nismo uspeli da održimo višepartijski sistem. U opoziciji nemamo nijednu veću partiju. Devedesetih godina smo imali velike opozicione stranke i opozicioni političari su bili ljudi kojima se verovalo i koji su bili cenjeni i omiljeni kod naroda“, rekla je Pešić.

Prema njenim rečima, opozicione partije su na početku višepartizma i tokom devedesetih godina prošlog veka imale ozbiljnu političku snagu i da je posle 5. oktobra došlo je do formiranja demokratskih institucija i održavanja slobodnih izbora, ali sve je to, kako je kazala, kratko trajalo.

„Od 2012. godine, kada je na vlast došla SNS sve je počelo da se urušava. Mi više nemamo izbore, nego bojkot izbora. Mediji su pod potpunom dominacijom SNS-a i društvo se skotrljalo iz višepartijskog u jednopartijski sistem“, ocenila je Pešić.
 

Straks92

Legenda
Moderator
Poruka
65.062
Srbija se vratila u tu 1990 godinu donekle.

Milošević je tada osvojio 194 mandata od 250.

Ostalu siću osvojili su Drašković i Mićunović.

Tako isto sada Vučić je osvojio sličan broj mandata a ostatak siće Dačić i Šapić.

Jeste da nije bilo bojkota opozicije tada ali efekat je isti kao što vidimo kao i sami mediji.

I da je opozicija izašla na izbore ne bi bilo puno drugačije.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Posle 45 godina mraka nista bolje se nije ni moglo ocekivati.
Најсветлији период Србијанске историје управо је време социјалистичког самоуправљања и делегатског изборног система, период изванредног културног и привредног развоја када су фашистичке идеје биле забрањене.
 
Poslednja izmena:

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Srbija se vratila u tu 1990 godinu donekle.

Milošević je tada osvojio 194 mandata od 250.

Ostalu siću osvojili su Drašković i Mićunović.

Tako isto sada Vučić je osvojio sličan broj mandata a ostatak siće Dačić i Šapić.

Jeste da nije bilo bojkota opozicije tada ali efekat je isti kao što vidimo kao i sami mediji.

I da je opozicija izašla na izbore ne bi bilo puno drugačije.
Горе је сада јер је 1990те за оснивање политичке партије било потребно 100 личних карата и неких 3000 динара у садашњој лови за судску таксу. За излазак на изборе није било потребно 10 000 оверених потписа. Значи бар са те стране сви су имали једнаку шансу - није била потребна велика лова да би нека партија уопште изашла на изборе. А опозиција те 1990те je лоше прошла пре свега јер је Вук Драшковић, који је тада био перцепиран као неки вођа опозиције, водио изразито негативну кампању. Причао је антикомунистичке бљувотине ко` са овог форума, "секао руке", славио Дражу Михаиловића и његове кољаче, а СПС је обећавао шведски социјализам, брзе пруге, решење југословенске кризе итд. Наравно, Милошевић је тада био најпопуларнији, али би опозиција свакако више добила да тај и такав Вук није био "вођа параде".
 
Poslednja izmena:

Gruban

Buduća legenda
Poruka
35.604
Најсветлији период Србијанске историје управо је време социјалистичког самоуправљања и делегатског изборног система, период изванредног културног и привредног развоја када су фашистичке идеје биле забрањене.
Nikakvo samoupravljanje nije postojalo.Radnici su strajkovali da bi dobili plate."Komunisti i fasisti dva pramena iste kose"
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Nikakvo samoupravljanje nije postojalo. (...)
Ма јок само је кафе-куварица могла да отера генералног директора пред свима у п.м. и овај не сме нити може да је отпусти.
 

комшија

Stara legenda
Poruka
83.612
Vodja opozicije trebalo je da bude gospodin Mirko Jović.
Он то и јесте био у периоду од фебруара 1990 до августа исте године, када је СНО БИЛА НАЈПОПУЛАРНИЈА СТРАНКА, па се повукао. Одједном је стао са митинзима, и у децембру је бојкотовао прве изборе. Вероватно под претњом Милошевићеве удбе јер он тада није био под контролом. Касније се бави слањем добровољаца на ратиште у Хрватску и Босну. Већ прилично заборављен, излази на изборе у јесен 1992ге и пропада. У другој половини деведесетих углавном се бавио својим кошаркашким клубом, а онда је 2000те учествовао на митингу ДОС-а у Руми.
 
Poslednja izmena:

Обилић

Poznat
Poruka
8.217
...
Миливојевић :
Nakon tri decenije obnovljenog višestranačja raspravlja se o istim temama
...

Очигледно, ради се о "вечним" темама.

- Ако имаш човека таквог какав је (две руке, ноге, глава ... потреба за храном, друштвом, ваздухом),
- ако имаш друштво такво какво је
(више људи у заједници, са подељеним улогама пре свега полним, затим генерацијским, и на крају професионалним )
- ако имаш планету Земљу такву каква је (на којој се услови живота нису мењали до скора)

онда имаш увек исте проблеме о којима расправљају парламенти широм света.


Откуд онда овакав чланак и размишљање појединаца као што је Миливојевић,
а таквих чланака нема рецимо у Швајцарској ?

Па отуд што смо ми у групи земаља које служе за социјалне експерименте.
Навикли смо да друштвене системе мењамо "ко цига коње",
па смо суочени са проблематиком од пре сто година, изненађени.

Да смо паметни, требало је да то знамо пре но што смо извршили повратак на старо.
 
Poruka
52.620
30 godina mi ne živimo normalno

30 godina bagatela bezbednjaka šuruje sa svojim slepcima koji biraju dal će u političare ili generalne uvoznike.

30 godina njihova pamet ne daje rezultate sem neizvesnost uz stagnaciju.
Naime toliko su tupavi da nemaju pojma ni oni sami šta da rade nego su samo bahati zbog zloupotrebe položaja koji zahteva osobe drugog kova a ovi tu zalutali, našlo pa zašlo.

30 godina...

za 30 godina se razorena zemlja uz kredite obnovi a ovi 30 gidina uzimali kredite za... gaćice
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.