Tri puta se prekrstila i sela u avion majka (80) iz srbije prvi put leti za ameriku, a kad čujete razlog srce će vam prepući (video)

Мени је незамисливо да одем преко света и да будем далеко од својих најближих. Неко мисли само на себе и није га брига што родитељи пате.
Razumem šta kažeš i donekle se slažem sa tobom.
Ipak to je jako teška odluka. Pa makar bili udaljeni i 100km i ne biti uvek tu kada se zatreba. Starijim roditeljima (nekima) potrebna je možda i svakodnevna minimalna briga (odneti ih tamo - vamo, nakupovati stvari koji sami ne mogu da ponesu, itd.)
 
Razumem šta kažeš i donekle se slažem sa tobom.
Ipak to je jako teška odluka. Pa makar bili udaljeni i 100km i ne biti uvek tu kada se zatreba. Starijim roditeljima (nekima) potrebna je možda i svakodnevna minimalna briga (odneti ih tamo - vamo, nakupovati stvari koji sami ne mogu da ponesu, itd.)
Управо тако. За време бомбардовања обилазила сам тешко болесну мајку своје комшинице. Ћерка седела у Бечу и глумила лудило док јој се родитељ распадао од болова.
Дошла је тек на сахрану.
 
Jer poznajem dosta starih koji su putovali amerika, australija švedska itd
I ja poznajem jednu staricu koja je putovala u osamdesetim u Švajcarsku kod unuka i radila tamo 3 godine, vratila se i od zarade kupila unuki stan. Ne znam da li je sve tačno tako bilo ali znam da su kupili stan.
 
Управо тако. За време бомбардовања обилазила сам тешко болесну мајку своје комшинице. Ћерка седела у Бечу и глумила лудило док јој се родитељ распадао од болова.
Дошла је тек на сахрану.
To su užasno teške odluke, pogotovo ako je nekim roditeljima potrebna konstantna nega i prisutnost. To itekako može da utiče i na "novu" porodicu, brak i potrebno je veliko razumevanje i sa te strane.
Realno znam primere "zanemarivanja" i od strane dece prema roditeljima koji su blizu. Dovoljno je otići u bilo koji starački dom i poslušati par priča.
Za starije obično "nema mesta" ni vremena čak iako su im deca blizu.
Neki rade celi dan da bi preživeli. Ne mogu da osuđujem, mogu da se samo nadam da takve odluke u životu neću trebati donositi.
Uostalom i nas sve čeka starost a kako trendovi života napreduju većina ljudi će završiti sami kao u onom nesretnom Japanu.
 
To su užasno teške odluke, pogotovo ako je nekim roditeljima potrebna konstantna nega i prisutnost. To itekako može da utiče i na "novu" porodicu, brak i potrebno je veliko razumevanje i sa te strane.
Realno znam primere "zanemarivanja" i od strane dece prema roditeljima koji su blizu. Dovoljno je otići u bilo koji starački dom i poslušati par priča.
Za starije obično "nema mesta" ni vremena čak iako su im deca blizu.
Neki rade celi dan da bi preživeli. Ne mogu da osuđujem, mogu da se samo nadam da takve odluke u životu neću trebati donositi.
Uostalom i nas sve čeka starost a kako trendovi života napreduju većina ljudi će završiti sami kao u onom nesretnom Japanu.
Немам ништа против старачких домова али имам против тога да се склониш и изиграваш идиота док ти комшилук чува мајку и организује сахрану.
 
Немам ништа против старачких домова али имам против тога да се склониш и изиграваш идиота док ти комшилук чува мајку и организује сахрану.
Takvih je na žalost puno.
 
Takvih je na žalost puno.
Има тога, да. Моја другарица се годинама мучила са дементном мајком а њен рођени брат који живи преко баре није послао кинту да се жена смести у дом.
 
Управо тако. За време бомбардовања обилазила сам тешко болесну мајку своје комшинице. Ћерка седела у Бечу и глумила лудило док јој се родитељ распадао од болова.
Дошла је тек на сахрану.

Ima dosta koji žive vani i koji se brinu o svojim starima

Šalju pare i pokušavaju naći ženu koja bi radila i brinula se o njima za redovnu platu, medjutim iako nadju ljudi ne žele raditi ne žele to sto dogovore da ispune svoj deo dogovora, neki su čak i krali kod tih starih neki nisu dolazili

Muke su to mnogima koje vani žive jer imaju svoje živote izgradjene daleko od rodne grude isto tako imamo dosta našeg sveta koji se nisu bas najbolje snašli rade teške poslove za malu platu ili jednostavno se razbole tamo gde jesu a kriju od najbližih

Za mene to nikad nije bila opcija dignuti glavu i egoisticki ziveti život a ne pomoći !

Uvjek smo vodili brigu , naša djeca su odrasla u tom duhu i evo najmladji ide celi decembar kod dede i babe jer deda mora da operiše bruh i sin je rekao “deda ja ću doći i pomoći hraniti svinje, koke unositi drva jer baba ne može a ti nesmijes”

U suštini samo poznajem takve osobe koji ovamo žive a brigu vode o svojim roditeljima
 
Moj prijatelj je ostavio posao i otišao iz tog istog Beca da neguje bolesnu majku u Bosnu,nije htjela nikog drugog nego njega. Godinu i po dana dok se nije oprostila sa životom. Kad se vratio,zena je ostavila njega,propao na sve moguće načine. Ima raznih priča.
I ja znam za takav primer na žalost ali i suprotini gde se sin jedinac "odrekao" svoje majke zbog svoje nove porodice.
 

Back
Top