dan 1.
sarma od kiselog kupusa. nisam oduševljena. previše je kiseo i smeta mom želucu i ostalim iznutricama. ali tradiciji se u zube ne gleda. posebno ne ako su kvarni.
ima mi ukus na podvarak, a podvarak ne volim. previše je masno, i ima ukus koji nije zbir ukusa kupusa, pirinča i mesa, nego poseban ukus sarme. to ne volim, ali sarmu od kiselog kupusa baš to čini posebnom i vrednom pomena u mom blogu.
dan 2.
sarma od zelja/raštana - divna, tamnozelena, blagog ukusa, sjajna sa kiselim mlekom. ne štipa me za oči kao sarma od kiselog kupusa. obožavam sve što je tamnozeleno, i oduvek sam volela spanać, čak i kad ga ostala deca nisu jela. volim i kiselo mleko.
ovde meso baš lepo dođe do izražaja.
dan 3.
sarmica sa crevcima. to je pravila moja nana, najdivnije biće koje sam imala sreću da poznajem. u tanko crevo neke domaće životinje (u našem slučaju - svinja) se nasecka jetra i tako svašta nešto i prelije se jajima i još koječim i zapeče u rerni. to posle nane niko nije umeo da pravi a da mi se dopadne. ili da makar poželim da pojedem tako bizarno jelo.
zato finalni, najlepši dan ne pripada ukusu ovog jela, već atmosferi nas deset na slavi kod nane, sa domaćim kiselim mlekom, a sve to posle supice sa pravim rezancima, ne onim sintetičkim. i miris drvenarije. i pod sa linoleumom, koji su tek kasnije zamenili parketom. i gomilom dušeka na njenom krevetu.
dani sarme su završeni, dame i gospodo, nadam se da ste uživali.
sarma od kiselog kupusa. nisam oduševljena. previše je kiseo i smeta mom želucu i ostalim iznutricama. ali tradiciji se u zube ne gleda. posebno ne ako su kvarni.
ima mi ukus na podvarak, a podvarak ne volim. previše je masno, i ima ukus koji nije zbir ukusa kupusa, pirinča i mesa, nego poseban ukus sarme. to ne volim, ali sarmu od kiselog kupusa baš to čini posebnom i vrednom pomena u mom blogu.
dan 2.
sarma od zelja/raštana - divna, tamnozelena, blagog ukusa, sjajna sa kiselim mlekom. ne štipa me za oči kao sarma od kiselog kupusa. obožavam sve što je tamnozeleno, i oduvek sam volela spanać, čak i kad ga ostala deca nisu jela. volim i kiselo mleko.
ovde meso baš lepo dođe do izražaja.
dan 3.
sarmica sa crevcima. to je pravila moja nana, najdivnije biće koje sam imala sreću da poznajem. u tanko crevo neke domaće životinje (u našem slučaju - svinja) se nasecka jetra i tako svašta nešto i prelije se jajima i još koječim i zapeče u rerni. to posle nane niko nije umeo da pravi a da mi se dopadne. ili da makar poželim da pojedem tako bizarno jelo.
zato finalni, najlepši dan ne pripada ukusu ovog jela, već atmosferi nas deset na slavi kod nane, sa domaćim kiselim mlekom, a sve to posle supice sa pravim rezancima, ne onim sintetičkim. i miris drvenarije. i pod sa linoleumom, koji su tek kasnije zamenili parketom. i gomilom dušeka na njenom krevetu.
dani sarme su završeni, dame i gospodo, nadam se da ste uživali.
) 
