тренутна дешавања

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
моћна длакава стрвина:
Стравично, није ми било добро кад сам прочитала.
Kliknite za proširenje...
Tako je bilo i sa onim pozarima, pa je odluka pala deca sama ni sekund ni trknem do radnje.
A prozore i vrata od terase vecito na kant, tresem se i kad sam ja pored a otvorim da se izvetri.
Svi znamo da niko nikog nije sacuvao pod staklenim zvonom, nesrece se desavale za par sekundi i pored roditelja.Ali dzabe, aj to objasni panici u svojoj glavi
 
I realno, meni duze treba da se istusiram nego da trknem do radnje u kvartu. A za sulude ideje i nesrecu je potreban deo sekunde.
Ne opterecujte se, koliko god da surovo zvucim, ja radim na takvom mestu gde se nagledam svega i smrt mi je postala deo posla.
Kad bih svaku pricu dozivela licno i nosila kuci, zavrsila bih u ludari za mesec dana.
 
Не знам, ја сам била прилично самостално дете. Остављали су нас саме мене и сестру, ја шест година, она две. И све сам ја знала, не дирај струју, не укључуј шпорет, не нагињи се кроз прозор али опет, остали се играју напољу а ја седим у кући и онда завежем сестри ноге и руке за креветац и одем напоље да се играм, а она мукица нит се мрда нит плаче. Дете је дете, то је поента, колико год знало шта не треба увек ће да прави неку глупост.

А једном сам и била баш баш глупа и гледала на тву неки трик кад лик увуче иглу за плетење у једно уво а изађе му на друго, и петогодишња ја није знала да му игла иде иза главе, па је пробала да угура ону дугачку кинеску шналу што је као штапић сестри у уво. Хвала драгом богу што ми сестра данас није глува. Плус, 28 година касније, тих батина се и даље сећам. Да могу да се вратим, додатно бих изударала саму себе.
 
Mene su kao klinca ostavljali samog sve dok jednom nisam uzeo neku mast iz kuhinje i okrecio babi namestaj i preko toga posipao brasno da se zalepi. Baba je skoro dobila mozdani, secam se kroz maglu njene reakcije iako sam bio mali bas, samo se onako katatonicno ukopala u mestu i pocela da vice "jao, jao, jao" i tako ripitovala u istom tonalitetu jedno 74 puta.
 
Poslednja izmena:
momcilo95:
Mene su kao klinca ostavljali samog sve dok jednom nisam uzeo neku mast iz kuhinje i okrecio babi namestaj i preko toga posipao brasno da se zalepi. Baba je skoro dobila mozdani, secam se kroz maglu njene reakcije iako sam bio mali bas, samo se onako katatonicno ukopala u mestu i pocela da vice "jao, jao, jao" i tako ripitovala u istom tonalitetu jedno 74 puta.
Kliknite za proširenje...
Сећам се неког кауча код моје покојне баке који је имао дрвене исполиране наслоне за руке са стране и то је увек било до бола изгланцано и ја дођем и седнем и спустим руку на то и однекле се изненада астрално пројектује моја баба у делићу секунде и каже ми "немој да прстељаш" лол
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top