trenutak kad sam postala zena...

gost 39034

Elita
Poruka
20.782
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?
 
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?

Ja imam dovoljno godina da bih već odavno mogla biti žena, ali ‚‚petarpanovski sindrom‚‚ mi ne dopušta da odrastem.Znači još uvek sam klinka;) sa velikom predispozicijom da nikada ne odrastem.I baš mi je lepo.:D
 
Ja sam napunila 20, upisala fax, uskoro pocinjem da stanujem sa deckom kojeg volim i u dugoj smo vezi, radim honorarne promoterske poslove, ali... Mislim da sam jos uvek zelena.
Kada sam napunila osamnaest godina, dobila licnu kartu, polozila vozacki i otvorila racun u banci, jedno vreme sam se osecala toliko odraslo da mi je to smetalo. Ne bezim ja od odgovornosti, obaveza, ni od odrastanja uopste, samo ne mislim da sam spremna da moje devojastvo izgubi onu klinacku car...
Detinjasta sam i volim to kod sebe... Spavam sa medom, pijem iz solje sa Mickey Mouseom, nosim knjige u fasciklu sa Winnie The Poohom, na desktopu imam Zvoncicu... Ali to su samo detalji koji me cine srecnom, stvaraju osecaj ususkanosti u mom malom svetu i uz taj osecaj sveprisutnih detalja iz mog detinjstva lakse prihvatam da vise nisam dete, ali ne zelim toga da se odreknem, jer mi to vraca onaj stari osecaj srece i bezbriznosti koji ne zelim da zaboravim, i zahvaljujuci kome se uvek osetim bolje.
 
mogu da kazem iz ugla jezika da, kada nestane ono teen iz broja godina, nisi visi teen
kada udjes u teen, onda si teen a ne dijete

na drugoj strani, sve zavisi od toga kako se osoba osjeca, nisam imala period u zivotu kada sam se osjecala kao dijete, iako sam to bila
a da ga se sjecam
niti sam imala period kada mi je palo na pamet da nisam zena :eek:
 
Ja svoje vršnjakinje (30+) još uvek nazivam devojkama bez obzira što su udate, imaju decu... Npr: srela sam onu devojku bla bla. Valjda i sebe još uvek doživljavam kao devojku a ne ženu. Ali dobro, ne doživljavam se kao dete, toliko se bar odraslom osećam.
 
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?

pa, kako godine odmiču, moram (na žalost) sebi da priznam da se zaista osećam kao žena....sve manje kao devojčica...mada me mlađe osobe doživljaju blisko, pa mi to na neki način ne da da se prepustim osećaju da me je život dooobro uhvatio pod svoje.:mrgreen:
ipak, i kao žena i kao devojčica, osećam odgovornost za svoje postupke i reperkusije na okolinu...
dakle, kod mene je to proces koji još uvek traje :p
 
Devojka postaje žena kada duboko u sebi oseti čvrst razlog za to :mrgreen:

:hahaha:bitno da ga osete U sebi i da je čvrst:mrgreen:

hehe

ja sam udata već dosta dugo , misim dovoljno dugo imam 2 deteta a još nisam osetila to nešto u sebi što mislim da imaju druge žene
kako to da vam objasnim
mislim da se ne osećam onako kako mislim da treba da se osećam kao žena, više se osećam kao dete, ajd da kažem tinejdžerka....a mislim da će tako i ostatijer se ne trudim da bilo šta promenim
 
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?


Posle prvog sexa ....
 
Није се то десило одједном...него постепено, корак по корак...и тај процес још увек траје....

И да, Богу хвала, одавно се не осећам као девојчица....нити то желим да будем....;)
 
Evo baš pokušavam da skapiram prvenstveno kako izgleda 'osećati se kao žena'.
I nisam još skontala... :S

Mislim, ženske stvari ne volim, garderobu, modu, šminku i to..
Ali pretpostavljam da to nije ono što te određuje kao devojčicu ili ženu..
Mada sam ja uvek htela da budem bata, tužne li sudbe, nikad nisam uspela to i da postanem...
Dobro, vremenom sam prihvatila ovu žensku ulogu u ovom životu i kao se donekle snalazim u njom..

Nem' pojma, bez neke bliže odrednice zaista ne mogu da kažem da li jesam ili nisam žena.
Ali mislim da nisam. Po svemu nekako.

A možda postanem kad jednog dana dobijem decu.
Iako moja sestra nije ni tad... :)
 
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?
nikad se nisam osecala kao zena......a nisam bas mlada.....
 
Uf kakvo tesko pitanje za mene
Ja sam vecito dete zarobljeno u oblicju devojke sa godinama mladje zene, u isto vreme i zena i devojka
Neko mi se obraca sa dete, a neko i sa gospodjo

Ja se licno osecam dovoljno zrelo kao licnost, ali jos uvek dovoljno mlado da uzivam u zivotu i da imam to neko ponasanje devojke....ponekad neozbiljne i mazne
Zavisi i od raspolozenja..... nekad izgledam ko prava zena, a nekada kao klinka
 
Da li mozete da u svom zivotu definisete tacno odredjeni trenutak kada ste osetile da vise niste klinka? Da ste zena, ona prava? Da li je taj dozivljaj definisan nekim bitnim momentom u vasem zivotu, tipa radjanje deteta, velika ljubav, nesto jako bolno sto vam se desilo? Da li se taj osecaj uopste moze javiti u trenutku, ili polako, vremenom, dolazimo do njega? Da li se osecate kao zena, ili ste onaj tip koji uvek ostaje devojcica?

Taj trenutak nije nastao - a udata sam imam 38 godina. Ali ne osecam se ni kao devojka ni kao devojcica, osecam se kao ja, uvek sam se tako osecala... jesam zenskog roda, ali to je sve:) Mozda cu postati Zena (ili poceti da se osecam kao Zena) kada naidjem na neki model zene u kome mogu da se prepoznam...
 

Back
Top