Ja sam napunila 20, upisala fax, uskoro pocinjem da stanujem sa deckom kojeg volim i u dugoj smo vezi, radim honorarne promoterske poslove, ali... Mislim da sam jos uvek zelena.
Kada sam napunila osamnaest godina, dobila licnu kartu, polozila vozacki i otvorila racun u banci, jedno vreme sam se osecala toliko odraslo da mi je to smetalo. Ne bezim ja od odgovornosti, obaveza, ni od odrastanja uopste, samo ne mislim da sam spremna da moje devojastvo izgubi onu klinacku car...
Detinjasta sam i volim to kod sebe... Spavam sa medom, pijem iz solje sa Mickey Mouseom, nosim knjige u fasciklu sa Winnie The Poohom, na desktopu imam Zvoncicu... Ali to su samo detalji koji me cine srecnom, stvaraju osecaj ususkanosti u mom malom svetu i uz taj osecaj sveprisutnih detalja iz mog detinjstva lakse prihvatam da vise nisam dete, ali ne zelim toga da se odreknem, jer mi to vraca onaj stari osecaj srece i bezbriznosti koji ne zelim da zaboravim, i zahvaljujuci kome se uvek osetim bolje.