Treći svetski rat trajao bi 2.400 sekundi

[Nina]

Po definiciji, svetski rat je oružani sukob koji neposredno ili posredno pogađa ceo svet. Bilo da se odvija na većini svetskih kontinenata ili da u njemu učestvuje većina država širom sveta. Odnosno države čije stanovništvo čini većinu svetske populacije.

Pojam za globalni sukob je nastao početkom dvadesetog veka iz nemačkog jezika, u originalu weltkrieg, što u prevodu znači svetski rat.

Treći svetski rat bi po svemu sudeći bio najkrvaviji i sasvim moguće, poslednji rat naše civilizacije. Veruje se da bi on uticao na 90 odsto populacije planete i da bi nuklearna zima trajala 20 godina.

Što se tiče samog oružanog sukoba koji bi doveo do nuklearnog armagedona, stručnjaci se međusobno ne slažu. Dok jedni smatraju da je treći svetski rat počeo još 1949. godine, kada je Sovjetski savez izveo prvi atomski test, drugi pak imaju mišljenje da bi scenario globalnog sukoba potrajao nekoliko godina. Nešto po uzoru na Drugi svetski rat. Naime, taj sukob nije počeo preko noći. Kada je Nemačka napala Poljsku, 1. septembra 1939. godine, to je bio evropski sukob. Rat se naknadno proširio na Afriku a potom i Aziju.

Ako govorimo o Trećem svetskom ratu, stručnjaci se slažu u jednom. Njegova odlučujuća faza trajaće oko 40 minuta, približno 2.400 sekundi. To se odnosi na razmenu interkontinentalnih balističkih raketa Amerike i Rusije. Od trenutka izdavanja naredbe, punjenja gorivom, lansiranja i leta do cilja, proći će samo 40 minuta. To važi za projektile ispaljene sa kopna. Iz podzemnih silosa ili sa nadzemnih lansirnih rampi u Americi ili Rusiji. Veruje se da bi više od 70 odsto projektila sa nuklearnim bojevima glavama bilo upotrebljeno na taj način. Dakle kopneno.

Bombarderima koji bi poleteli sa aerodroma, pre nego što bi oni bili uništeni, trebalo bi par sati dok ne stignu na pozicije odakle bi ispalili projektile. I podmornice sa interkontinentalnim balističkim raketama mogle bi da ispale svoj ubojiti tovar sa nekoliko časova zakašnjenja. Zbog mogućnosti da se zaronjene i neprimećene približe obalama neprijatelja, vreme leta raketa biće kraći. Ali, podmornice se neće uključiti u sukob dok ne izrone na površinu da bi uspostavile vezu sa komandom i eventualno dobile naredbu za lansiranje. U svakom slučaju, one bi u Treći svetski rat mogle da se uključe sa par časova zakašnjenja. Do tada bi tok sukoba i sudbina planete već bila zapečaćena.

Veruje se da Rusija i Amerika u svakom trenutku imaju imaju po 2.000 dežurnih nuklearnih bojevih glava. Snage od 600 kilotona do jednog megatona. Ako uzmemo da bi u glavnom talasu bilo ispaljeno 70 odsto ukupnog atomskog arsenala, a to je oko 2.800 termonuklearnih punjenja, definitivno možemo da se složimo sa zaključkom da bi sudbina sveta bila zapečaćena za samo 2.400 sekundi.

Istraživanja kojima su se bavili stručnjaci sa američkih univerziteta došla su do zaključka da bi samo 100 nuklearnih bojevih glava moglo da ugrozi opstanak života na planeti. Taj scenario treba pomnožiti sa 28 i dolazimo do realne računice. U tom slučaju živi bi pozavideli mrtvima.link

 

[Dingelinge]

Pogledajte prilog 1655412

Po definiciji, svetski rat je oružani sukob koji neposredno ili posredno pogađa ceo svet. Bilo da se odvija na većini svetskih kontinenata ili da u njemu učestvuje većina država širom sveta. Odnosno države čije stanovništvo čini većinu svetske populacije.

Pojam za globalni sukob je nastao početkom dvadesetog veka iz nemačkog jezika, u originalu weltkrieg, što u prevodu znači svetski rat.

Treći svetski rat bi po svemu sudeći bio najkrvaviji i sasvim moguće, poslednji rat naše civilizacije. Veruje se da bi on uticao na 90 odsto populacije planete i da bi nuklearna zima trajala 20 godina.

Što se tiče samog oružanog sukoba koji bi doveo do nuklearnog armagedona, stručnjaci se međusobno ne slažu. Dok jedni smatraju da je treći svetski rat počeo još 1949. godine, kada je Sovjetski savez izveo prvi atomski test, drugi pak imaju mišljenje da bi scenario globalnog sukoba potrajao nekoliko godina. Nešto po uzoru na Drugi svetski rat. Naime, taj sukob nije počeo preko noći. Kada je Nemačka napala Poljsku, 1. septembra 1939. godine, to je bio evropski sukob. Rat se naknadno proširio na Afriku a potom i Aziju.

Ako govorimo o Trećem svetskom ratu, stručnjaci se slažu u jednom. Njegova odlučujuća faza trajaće oko 40 minuta, približno 2.400 sekundi. To se odnosi na razmenu interkontinentalnih balističkih raketa Amerike i Rusije. Od trenutka izdavanja naredbe, punjenja gorivom, lansiranja i leta do cilja, proći će samo 40 minuta. To važi za projektile ispaljene sa kopna. Iz podzemnih silosa ili sa nadzemnih lansirnih rampi u Americi ili Rusiji. Veruje se da bi više od 70 odsto projektila sa nuklearnim bojevima glavama bilo upotrebljeno na taj način. Dakle kopneno.

Bombarderima koji bi poleteli sa aerodroma, pre nego što bi oni bili uništeni, trebalo bi par sati dok ne stignu na pozicije odakle bi ispalili projektile. I podmornice sa interkontinentalnim balističkim raketama mogle bi da ispale svoj ubojiti tovar sa nekoliko časova zakašnjenja. Zbog mogućnosti da se zaronjene i neprimećene približe obalama neprijatelja, vreme leta raketa biće kraći. Ali, podmornice se neće uključiti u sukob dok ne izrone na površinu da bi uspostavile vezu sa komandom i eventualno dobile naredbu za lansiranje. U svakom slučaju, one bi u Treći svetski rat mogle da se uključe sa par časova zakašnjenja. Do tada bi tok sukoba i sudbina planete već bila zapečaćena.

Veruje se da Rusija i Amerika u svakom trenutku imaju imaju po 2.000 dežurnih nuklearnih bojevih glava. Snage od 600 kilotona do jednog megatona. Ako uzmemo da bi u glavnom talasu bilo ispaljeno 70 odsto ukupnog atomskog arsenala, a to je oko 2.800 termonuklearnih punjenja, definitivno možemo da se složimo sa zaključkom da bi sudbina sveta bila zapečaćena za samo 2.400 sekundi.

Istraživanja kojima su se bavili stručnjaci sa američkih univerziteta došla su do zaključka da bi samo 100 nuklearnih bojevih glava moglo da ugrozi opstanak života na planeti. Taj scenario treba pomnožiti sa 28 i dolazimo do realne računice. U tom slučaju živi bi pozavideli mrtvima.link

Najsrecniji bi odmah poginuli.

 

[kiriku1]

Svet bi nastavio da zivi nakon nuklearnog rata, svet je ogroman i neunistiv za nuklearne bojeve glave...Pogledajte samo Hirosimu i Nagasaki, to su hivopisni gradovi sa prelepom prirodom...A nuklearne bombe koliko god se govorilo da imaju jace punjene, one su razorne u precniku na oko 20ak kilometara... Preteruje se sa pricama o njihovoj jacini, mislim da se radi o neazumevanju od strane ljudi...Sve da ih bace odjednom, svet bi itekako preziveo, a daleko od toga da bi svi delovi sveta bilo sta osetili....Jos da dodamo tome i to da nisu sve nuklearne bojeve glave koje postoje sremne za upotrebu, pitanje je i koliko ih ko moze upotrebiti.....

 

[forlorn]

Jer 40 minuta ne zvuči dovoljno upečatljivo...

 

[argumentovano]

Svet bi nastavio da zivi nakon nuklearnog rata, svet je ogroman i neunistiv za nuklearne bojeve glave...Pogledajte samo Hirosimu i Nagasaki, to su hivopisni gradovi sa prelepom prirodom...A nuklearne bombe koliko god se govorilo da imaju jace punjene, one su razorne u precniku na oko 20ak kilometara... Preteruje se sa pricama o njihovoj jacini, mislim da se radi o neazumevanju od strane ljudi...Sve da ih bace odjednom, svet bi itekako preziveo, a daleko od toga da bi svi delovi sveta bilo sta osetili....Jos da dodamo tome i to da nisu sve nuklearne bojeve glave koje postoje sremne za upotrebu, pitanje je i koliko ih ko moze upotrebiti.....

https://www.b92.net/zivot/nauka/84326/naucnici-sokirani-proucavali-smo-pse-iz-cernobilja/vest

 

[radoznao_62]

Pitanje koliko su stvarno funkcionalni nuklearni arsenali. Američki je, izraelski je, francuski je, sve ostalo upitno. Pitanje tko bi pokrenuo rata, taj bi ga fasovao.

Oko Černobila ima svakakvih mutacija, ali generalno cvate život. Zašto se deprimirati oko nečega što se neće dogoditi. Ako se dogodi, prilagodit će se i ljudi i životinje i biljke. Jedino će se živiti primitivno.