Quantcast

Trebamo li prihvatiti hrišćansko učenje?

Kazanova

Ističe se
Poruka
2.131
Hrišcanski bogoslovi pretvaraju dogmu o Isusu - ustanovljenu versku nauku koja teba da vredi bezuslovno, neproverenu tvrdnju - u bit hrišcanske vere. To se cini shvatljivim, iako lakomislenim, jer bi se svih onih stotina hiljada pastira hrišcanskih crkvi odreklo sebe i svog posla kada više ne bi mogli postupati "u ime Isusovo". Naime, morali bi pošteno kazati obicnom smrtniku, da Isus iz Nazareta nije bio "jedinorodeni sin Božji" i nikada se tako nije ni predstavljao.

Pitam: odakle hrišcanskim crkvama pravo da se pozivaju na jednog Isusa, njegovo ucenje koje nije širio, na punomoc koju nije dao i na božansko poreklo koje on nije svojatao za sebe?

Hrišcanima se dva milenijuma daje na životni put jedno nepodnošljivo opterecenje, oni su, kako ih kljukaju u svest, "od rodenja" praceni istocnim grehom te im je kako bi se rešili tog greha i opterecenja, potreban "spasitelj". Svi, manje više znamo ili smo culi, da je Bog pocetak i kraj svega, alfa i omega, da je svemoguc, predobar, beskrajno pravedan, sveznajuci, uzvišeni, vecan i svude prisutan. Dovde prihvatam, bez ogranicenja, pojma Bog. Ali, Bog je i bezvreman, jer je vecan, za njega ne postoji ni juce, ni danas, ni sutra. Vecnom i svude prisutnom Bogu nije potrebno da ceka posledice svojih postupaka i da se pita: "kako li ce se to završiti?" - jer unapred zna rezultat.

Interesantna je prica o Adamu i Evi i kako im je Bog darovao, dvoma bezazlenim sitnim ljudima, boravak u raju, na mestu radosti i blaženstva. Ti odabranici, Adam i Eva, živeše bezbrižno, ništa im nije nedostajalo, nisu imali nikakvih želja niti za necim ceznuli. Bog otac im je strogo zabranio samo jedno: nisu smeli jesti plodove s drveta spoznaje. Bio je to prvi " zabranjeni pristup"! Zašto je svemoguci postavio tu zabranu? Je li ga radovao taj decji vrtic prvih ljudi? Je li Bog mogao osecati covecju srecu u kojoj su uživali Adam i Eva u rajskom vrtu? Zašto je hteo "spoznaju" uskratiti svojim prvim proizvodima?

Na ovo bogoslovi kažu da im je Bog hteo pokloniti ljubav i da je hteo da njih dvoje saraduju u njegovom kraljevstvu. Prema ovom tumacenju, Bog je ceznuo za ljubavlju... i osecao se usamljenim. Mislim da ta osecanja ne prilice Bogu, jer upravo je on, u svojoj samoci, srecan i bez želja. Za Boga ne postoji sredina, nešto kao: "malo ljubavi ne bi bilo naodmet" i "dosadno je, pa bi dobro došli drugovi za igru". Teolozi kažu da je Bog hteo Adama i Evu dovesti u iskušenje i da ih proveri. To bi bila necista igra od svemoguceg, on je sveznajuci i znao je unapred rezultat tog proveravanja.

Šta bi se dogodilo da, ne okusivši voce, nisu spoznali svoju sramotnu golotinju a na taj nacin ni mogucnost rasplodavanja? Da li bi Bog tada morao sam stvarati još ljudi ili je neki kilavko pa ono kao... poturio jadniccima jabuku, naljutio se na njih... Da Bog nije postavio drvo spoznaje oni bi i dalje tamo ostali inace da to nije uradio ne bi danas svet bio pretrpan ljudima.

Adam i Eva nisu tek tako uzeli jabuku sa grane. Postojao je napasnik, Ðavo ili zmija. Medutim, sve stvoreno potice od samoga Boga. Prema tome, logicno je da su davo ili zmija Božje tvorevine. A ako je to ucinio, zašto se posle tog vegetarijanskog obroka tako uvredio da je taj greh neiskorenjiv... sve dok ne stigne spasitelj! Pa on je znao unapred kako ce se sve završiti...
E, a kažu teolozi: Lucifer je bio otpadnik u kraljevstvu Božjem. Zar i tamo ima, ko mu radi iza leda? Ako je "kraljevstvo nebesko" jednako "blaženstvu" onda ne može biti onde nikakvih protivljenja, nikakvih neprijateljski raspoloživih bica, nikakvih otpadnika. Ako kraljevstvo Božje garantuje stanje potpune i apsolutne srece, onda Luciferu ne bi, bez sumnje, palo na pamet da se usprotivi Bogu a ako tamo nema apsolutne srece znaci da on nije sposoban da stvori takvu klimu. To teolozi ne mogu nikako logicki objasniti. Bog je znao, takode, da ce ta Luciferova vragolija uspeti.

Znaci, Bog ne živi na blaženom nebu, jer i onde postoji protivljenje (Lucifer dolazi u raj kako bi se malo poigrao sa dva nedužna bica o kome je Bog to vec znao da se priprema i... jezgro jabuke je pojedeno. Sada se sveznajuci tako uvredio i naljutio, proklinje za sva vremena nedužno potomstvo prvog bracnog para i urezuje mu u rodoslovno stablo, kao užasno nasledstvo, porok "istocnog (izvornog) greha. Ko god se od sada rodi, vuce sa sobom, od prvog placa, "nasledni greh".

Kako se može covecanstvo osloboditi tog greha i tereta? Samo spasiteljem. Biblija kaže: "Bog je tako voleo svet (ljude) da je žrtvovao svog jedinorodenog sina". Kakav je ovo sada paradoks?

Ne cepidlaceci, usvaja se sin koji se iznenada pojavio, iako je teško zamisliti Boga jedinoga sa porodicom. Tom se sinu može sinu može zavideti: ima "nebeskog oca", punog ljubavi, dobrote i bezbrižnosti... Tako se misli. Ali... to nije tako. Sin je izrucen covecanstvu (koje pati od "istocnog greha") kako bi oslobodio tog naslednog greha svoju bracu i sestre. Sin Božji mora dopustiti da ga pribiju na krst i da onako jadno iskrvari zajedno sa dva lopova (možda su mu bili kolege ako ne pajtosi). Ali posle toga, Bog je pomirljiv! Ne sadrži li ta strašna prica ideje varvarskog paganstva? To me podseca na sve primitivne religije u kojima su se razljuceni bogovi jedino mogli umiriti krvnim žrtvama, koje je tražio od svojih podanika.

Smrt na krstu se treba shvatiti simbolicno (?)... a zašto se to ne kaže jasnim tekstom? Isus je "utelovljeni, jedinorodeni sin Božji" sve patnje "osecao kao covek". Ko je umro kao covek, taj je trpeo i živeo kao covek, upoznavši sve jade i boli. Ali, kako Bog može dopustiti da tako muce i maltretiraju, njegovog sina, jer su Adam i Eva pocinili greh koji je on da je hteo, mogao spreciti, zahvaljujuci svojoj sposobnosti predvidanja a njegovom smrcu (Isusovoj) pomiriti s tim covecanstvom, koje je baš njegovog sina ubilo? Sada je valjda tim raspecem nestao (znaci mi smo oslobodeni) taj greh. Ma jok, još je on tu.

Dosetljivi i upuceni u dijalektiku, teolozi su se dosetili kako da se izvuku iz te dileme, ali i ona završava u corsokak. Nije Bog Otac tako voleo ljude (pa zašto ih je onda uopšte i stvarao?) da je žrtvovao svog jedinorodenog sina, vec je Isus "slobodnom voljom", zbog ljubavi prema covecanstvu, žrtvovao svoj život. Nažalost, ni taj obrt ne pruža nikakav zakljucak.

Bog Otac i Bog Sin su, prema hrišcanskoj dogmi (nikejska i halkedonska veroispovest), jedno, "nepomešani i nerazdvojni". Ne postoji nikakva razlika onoga šta radi jedan a šta dugi. Žrtvovanje je i ovako i onako besmisleno. Otac i Sin behu (i jesu), prema priznatom ucenju od pocetka "jedno". Pa, prema tome, obojica su znala u svakom trenutku šta ce se dogoditi. E, ni ovo krivudanje ne rešava protivurecnost, pa crkvenjaci smisliše "poslednje" (?) tumacenje: Isus je hteo da pokaže covecanstvu kako treba živeti da bi se "ugodilo" Bogu ocu.

Sad smo opet na pocetku, na nuli. Ako je trebalo izmeniti celo covecanstvo tako da se uvek "ugodi" Bogu onda je bilo dovoljno da svemoguci, po svojoj volji i naredbi, navede naše praroditelje, Adama i Evu, na takvo dobro vladanje. To bi, ja mislim spadalo u okviru njegove svemoci. Ili, možda opet, ne bi? A zar je tom Uzvišenom, toliko stalo do toga da mu se "ugodi"? Ako mu je to potrebno, onda, prema mom shvatanju, nije onako uzvišen, kao što je Bog u koga ja oduvek verujem.

Da zakljucim!

Krvnu žrtvu kao što je izbavljenje smrcu na krstu smatram, cak u interesu hrišcanskih crkvi, veoma opasnim ucenjem. Pošto su ga prvi sabori pretvorili u dogme, ono je postalo opravdanje za mucenje i ubijanja u sudenjima krivovercima (jereticima), blagoslovljen inkvizicijski obred a "nadahnjuje" i danas mladež koja traži spas i pripadnike mracnih sekti (satanizam je sve ono što je i hrišcanstvo, samo, navodno, kontra: pijenje krvi kao i vernici vino - kanibalizam - "jer ovo je krv moja i telo moje", obrnuti krst...) na strašna obredna umorstva, žrtve koje ti kriminalci još prikazuju kao nastojanje da se "izmire" s Bogom.
 

Christadelphian

Aktivan član
Poruka
1.554
Vaš problem je što ste vezali hrišćanstvo za crkve koje toliko malo imaju sa hrišćanstvom i istinom da ih i argumenti malih beba mogu opovrgnuti.
Sve je to tačno ali vaša polazna , osnovna tačka je pogrešna, znači sve je teorija na pogrešnu pretpostavku.
Ako hoćete da budete realni protivnici hrišćanstvu onda morate znati šta je hrišćanstvo. Dotle se ni vaši argumenti uopšte ne dotiču istine .
Znači dotle možete govoriti gao protivnici ove ili one doktrine ali hrišćanstva nikako .
 

Christadelphian

Aktivan član
Poruka
1.554
Jer u ovoj analizi i ja mogu skoro u potpunosti da stanem na vašu stranu !?
Kazanova:
Hrišcanski bogoslovi pretvaraju dogmu o Isusu - ustanovljenu versku nauku koja teba da vredi bezuslovno, neproverenu tvrdnju - u bit hrišcanske vere. To se cini shvatljivim, iako lakomislenim, jer bi se svih onih stotina hiljada pastira hrišcanskih crkvi odreklo sebe i svog posla kada više ne bi mogli postupati "u ime Isusovo". Naime, morali bi pošteno kazati obicnom smrtniku, da Isus iz Nazareta nije bio "jedinorodeni sin Božji" i nikada se tako nije ni predstavljao.
Tačno , jer jedinorodni se tiče vaskrsenja
Pitam: odakle hrišcanskim crkvama pravo da se pozivaju na jednog Isusa, njegovo ucenje koje nije širio, na punomoc koju nije dao i na božansko poreklo koje on nije svojatao za sebe?

Hrišcanima se dva milenijuma daje na životni put jedno nepodnošljivo opterecenje, oni su, kako ih kljukaju u svest, "od rodenja" praceni istocnim grehom te im je kako bi se rešili tog greha i opterecenja, potreban "spasitelj". Svi, manje više znamo ili smo culi, da je Bog pocetak i kraj svega, alfa i omega, da je svemoguc, predobar, beskrajno pravedan, sveznajuci, uzvišeni, vecan i svude prisutan. Dovde prihvatam, bez ogranicenja, pojma Bog. Ali, Bog je i bezvreman, jer je vecan, za njega ne postoji ni juce, ni danas, ni sutra. Vecnom i svude prisutnom Bogu nije potrebno da ceka posledice svojih postupaka i da se pita: "kako li ce se to završiti?" - jer unapred zna rezultat.
On nije bio Bog niti je došao za spasenje već je umro za spasenje
Interesantna je prica o Adamu i Evi i kako im je Bog darovao, dvoma bezazlenim sitnim ljudima, boravak u raju, na mestu radosti i blaženstva. Ti odabranici, Adam i Eva, živeše bezbrižno, ništa im nije nedostajalo, nisu imali nikakvih želja niti za necim ceznuli. Bog otac im je strogo zabranio samo jedno: nisu smeli jesti plodove s drveta spoznaje. Bio je to prvi " zabranjeni pristup"! Zašto je svemoguci postavio tu zabranu? Je li ga radovao taj decji vrtic prvih ljudi? Je li Bog mogao osecati covecju srecu u kojoj su uživali Adam i Eva u rajskom vrtu? Zašto je hteo "spoznaju" uskratiti svojim prvim proizvodima?

Na ovo bogoslovi kažu da im je Bog hteo pokloniti ljubav i da je hteo da njih dvoje saraduju u njegovom kraljevstvu. Prema ovom tumacenju, Bog je ceznuo za ljubavlju... i osecao se usamljenim. Mislim da ta osecanja ne prilice Bogu, jer upravo je on, u svojoj samoci, srecan i bez želja. Za Boga ne postoji sredina, nešto kao: "malo ljubavi ne bi bilo naodmet" i "dosadno je, pa bi dobro došli drugovi za igru". Teolozi kažu da je Bog hteo Adama i Evu dovesti u iskušenje i da ih proveri. To bi bila necista igra od svemoguceg, on je sveznajuci i znao je unapred rezultat tog proveravanja.
Pogrešna postavka uloge Adama i Eve
Šta bi se dogodilo da, ne okusivši voce, nisu spoznali svoju sramotnu golotinju a na taj nacin ni mogucnost rasplodavanja? Da li bi Bog tada morao sam stvarati još ljudi ili je neki kilavko pa ono kao... poturio jadniccima jabuku, naljutio se na njih... Da Bog nije postavio drvo spoznaje oni bi i dalje tamo ostali inace da to nije uradio ne bi danas svet bio pretrpan ljudima.
Oni su pre prepoznavanja golotinje bili blagosloveni za razmnožavanje
Adam i Eva nisu tek tako uzeli jabuku sa grane. Postojao je napasnik, Ðavo ili zmija. Medutim, sve stvoreno potice od samoga Boga. Prema tome, logicno je da su davo ili zmija Božje tvorevine. A ako je to ucinio, zašto se posle tog vegetarijanskog obroka tako uvredio da je taj greh neiskorenjiv... sve dok ne stigne spasitelj! Pa on je znao unapred kako ce se sve završiti...
Pogrešno tumačenje sotone E, a kažu teolozi: Lucifer je bio otpadnik u kraljevstvu Božjem.
Lucifer je bio Vavilnoski kralj Zar i tamo ima, ko mu radi iza leda? Ako je "kraljevstvo nebesko" jednako "blaženstvu" onda ne može biti onde nikakvih protivljenja, nikakvih neprijateljski raspoloživih bica, nikakvih otpadnika.
Opet paganska filozofija u hrišćanstvuAko kraljevstvo Božje garantuje stanje potpune i apsolutne srece, onda Luciferu ne bi, bez sumnje, palo na pamet da se usprotivi Bogu a ako tamo nema apsolutne srece znaci da on nije sposoban da stvori takvu klimu. To teolozi ne mogu nikako logicki objasniti. Bog je znao, takode, da ce ta Luciferova vragolija uspeti.
Pogrešne osnove
Znaci, Bog ne živi na blaženom nebu, jer i onde postoji protivljenje (Lucifer dolazi u raj kako bi se malo poigrao sa dva nedužna bica o kome je Bog to vec znao da se priprema i... jezgro jabuke je pojedeno. Sada se sveznajuci tako uvredio i naljutio, proklinje za sva vremena nedužno potomstvo prvog bracnog para i urezuje mu u rodoslovno stablo, kao užasno nasledstvo, porok "istocnog (izvornog) greha. Ko god se od sada rodi, vuce sa sobom, od prvog placa, "nasledni greh".
Tačan rezon ali na pogrešnu teologiju , to nije poruka Pisma
Kako se može covecanstvo osloboditi tog greha i tereta? Samo spasiteljem. Biblija kaže: "Bog je tako voleo svet (ljude) da je žrtvovao svog jedinorodenog sina". Kakav je ovo sada paradoks?
Paradoks su načinile pogrešne postavke
Ne cepidlaceci, usvaja se sin koji se iznenada pojavio, iako je teško zamisliti Boga jedinoga sa porodicom. Tom se sinu može sinu može zavideti: ima "nebeskog oca", punog ljubavi, dobrote i bezbrižnosti... Tako se misli. Ali... to nije tako. Sin je izrucen covecanstvu (koje pati od "istocnog greha") kako bi oslobodio tog naslednog greha svoju bracu i sestre. Sin Božji mora dopustiti da ga pribiju na krst i da onako jadno iskrvari zajedno sa dva lopova (možda su mu bili kolege ako ne pajtosi). Ali posle toga, Bog je pomirljiv! Ne sadrži li ta strašna prica ideje varvarskog paganstva? To me podseca na sve primitivne religije u kojima su se razljuceni bogovi jedino mogli umiriti krvnim žrtvama, koje je tražio od svojih podanika.

Smrt na krstu se treba shvatiti simbolicno (?)... a zašto se to ne kaže jasnim tekstom? Isus je "utelovljeni, jedinorodeni sin Božji" sve patnje "osecao kao covek". Ko je umro kao covek, taj je trpeo i živeo kao covek, upoznavši sve jade i boli. Ali, kako Bog može dopustiti da tako muce i maltretiraju, njegovog sina, jer su Adam i Eva pocinili greh koji je on da je hteo, mogao spreciti, zahvaljujuci svojoj sposobnosti predvidanja a njegovom smrcu (Isusovoj) pomiriti s tim covecanstvom, koje je baš njegovog sina ubilo? Sada je valjda tim raspecem nestao (znaci mi smo oslobodeni) taj greh. Ma jok, još je on tu.

Dosetljivi i upuceni u dijalektiku, teolozi su se dosetili kako da se izvuku iz te dileme, ali i ona završava u corsokak. Nije Bog Otac tako voleo ljude (pa zašto ih je onda uopšte i stvarao?) da je žrtvovao svog jedinorodenog sina, vec je Isus "slobodnom voljom", zbog ljubavi prema covecanstvu, žrtvovao svoj život. Nažalost, ni taj obrt ne pruža nikakav zakljucak.

Bog Otac i Bog Sin su, prema hrišcanskoj dogmi (nikejska i halkedonska veroispovest), jedno, "nepomešani i nerazdvojni". Ne postoji nikakva razlika onoga šta radi jedan a šta dugi. Žrtvovanje je i ovako i onako besmisleno. Otac i Sin behu (i jesu), prema priznatom ucenju od pocetka "jedno". Pa, prema tome, obojica su znala u svakom trenutku šta ce se dogoditi. E, ni ovo krivudanje ne rešava protivurecnost, pa crkvenjaci smisliše "poslednje" (?) tumacenje: Isus je hteo da pokaže covecanstvu kako treba živeti da bi se "ugodilo" Bogu ocu.
I još mnogo toga nelogičnog i apsurdnog!

Sad smo opet na pocetku, na nuli. Ako je trebalo izmeniti celo covecanstvo tako da se uvek "ugodi" Bogu onda je bilo dovoljno da svemoguci, po svojoj volji i naredbi, navede naše praroditelje, Adama i Evu, na takvo dobro vladanje. To bi, ja mislim spadalo u okviru njegove svemoci. Ili, možda opet, ne bi? A zar je tom Uzvišenom, toliko stalo do toga da mu se "ugodi"? Ako mu je to potrebno, onda, prema mom shvatanju, nije onako uzvišen, kao što je Bog u koga ja oduvek verujem.

Da zakljucim!

Krvnu žrtvu kao što je izbavljenje smrcu na krstu smatram, cak u interesu hrišcanskih crkvi, veoma opasnim ucenjem. Pošto su ga prvi sabori pretvorili u dogme, ono je postalo opravdanje za mucenje i ubijanja u sudenjima krivovercima (jereticima), blagoslovljen inkvizicijski obred a "nadahnjuje" i danas mladež koja traži spas i pripadnike mracnih sekti (satanizam je sve ono što je i hrišcanstvo, samo, navodno, kontra: pijenje krvi kao i vernici vino - kanibalizam - "jer ovo je krv moja i telo moje", obrnuti krst...) na strašna obredna umorstva, žrtve koje ti kriminalci još prikazuju kao nastojanje da se "izmire" s Bogom.
Sada pogledaj koliko tvoja analiza analizira hrišćanstvo !
 

zenzen

Obećava
Poruka
84
Tekst "kazanove" je prilično dugačak, pa ću i ja odgovoriti dugačko iako znam da dugački tekstovi nisu poželjni na forumima. Zato savjetujem privremno prebacivanje u Word i čitanje poslije. Ah, šta to govorim...U svakom slučaju nekome kome je predodžba o stvoritelju svemira glupa ovaj tekst neznači ama baš ništa. No ako netko barem mrvicu nade polaže u to da postoji inteligencija neizmjerno veća i močnija od ljudske onda ovaj tekst možda i i ma smisla.

Nadam da ćeš uzeti sebi mrvicu vremnea i pročitati ovaj malo duži tekst koji će ti možda pomoći da shvatiš, i počneš cijeniti vrijednost otkupne žrtve Isusa Krista koju ne razumiju niti oni koji sebe smatraju kršćanima.
Prvo je bitno da shvatiš što je bio (i još uvijek jest) Božji naum sa zemljom i čovječanstvom. Biblijska knjiga Postanak je prva koja nam govori o tome. Jasno nam je da je Bog stvorio ovu prekrasnu planetu s određenom svrhom. Pripremio je za bujicu života na njoj te na koncu stvorio prvi ljudski par Adama i Evu.
Za njih je pripremio posebno mjesto na zemlji koje se zvalo Eden. Dobili su veličanstven potencijal da u svu vječnost uživaju život kako za sebe tako i za svoje potomstvo. Dobili su zapovijest da se plode i množe. Oni i njihovo potomstvo nikada nije trebalo umrijeti, a kroz naredna stoljeća i tisućljeća cijela planeta bi bila Edenu slično mjesto.
Budući da je Jehova bog dosljedan samom sebi i pošten prema samom sebi njegova stvorenja nisu programirani automati već bića sa slobodnom voljom koja će uvažavati i ljubiti Stvoritelja zato što to ona žele. Da bi ljudska bića živjela savršeni vječni život morala su učiniti nešto jednostavno. Naime, uvažiti pravo stvoritelja svemira da bude jedini suveren nad čovječanstvom i priznati da samo Njegova mjerila jesu na dobrobit čovjeka.
Zapazi da je Jehova Bog taj svoj uvjet dao simbolizirati u jednom drvetu. Ono je bilo simbol Božjih mjerila. Izvještaj ne ukazuje da je to drvo i njegov plod po izgledu bilo nešto posebno. Naprotiv ukazuje na mnoštvo drugih izvrsnih plodova. (vrlo moguće mnogo privlačnijih i ljepših)
Zamisli čovjeka koji bi pred zgradom državne uprave gazio neki iznimno skupi prekrivač – ručni rad. Gazio bi on to i cijepao, a prolaznici bi ga samo gledali uz poneko čuđenje. I ništa više. Međutim, zamisli što bi se dogodilo da netko pred tom istom zgradom gazi državnu zastavu čija vrijednost u samoj tkanini je stotinu puta manja od onog prekrivača. Što bi se tom čovjeku dogodilo? Bio bi u zatvoru prije nego li bi dovršio svoje djelo. Zašto? Jer je gazio simbol suverenosti jedne države.
E, prvi ljudski par upravo je to učinio. Pregazio je simbol Božje opravdane suverenosti nad čovjekom.
Kao što otac upozorava djecu tako je i Bog upozorio svoja stvorenja. Zgazivši Božja mjerila ljudska bića su postala nesavršena. Bog ne bi bio Bog ako bi bio nedosljedan samom sebi. Njegovo upozorenje moralo je rezultirati onime čime je upozorio – smrću. Osim što bi se pokazao nedosljednim, pokazao bi se i krivim za bezakonje.
Da, prvi ljudski par započeo je svoje umiranje, baš kako je Bog i upozorio.
Međutim, kakve mi imamo veze sa Adamom i njegovim grijehom? Mi nikakav zabranjeni plod nismo uzeli, a još smo za razliku od njih rođeni u mnogo nepovoljnijim uvjetima? Uviđaš li kako se nameće potreba da božanska pravedna mjerila isplivaju na površinu? Postoji samo jedan način za to. Pozvan si da čitaš dalje.

Potomci Adama i Eve nisu se mogli roditi besmrtni. Zahvaljujući Zakonu o prenošenju osobina sa roditelja na potomke sve to potomstvo Adama i Eve ima jedan nerješiv problem, a to je duboko urezana brazda grijeha u svakoj stanici njihovog tijela - naslijeđena smrt.
Niti sva dobrota cijeloga svijeta, niti sva pamet cijeloga čovječanstva, niti tisuće rituala i žrtava, niti bogobojaznost i ljubav svih ljudi koji su ikada živjeli, ne mogu izmijeniti besprijekorna načela pravde i dosljednosti Stvoritelja. Znači li to da je čovječanstvo bez nade osuđeno na neprekidno umiranje?

Kad se čovječanstvo okrene iza sebe ili kad upre pogled u budućnost, može zaključiti kako je problem umiranja ljudi ozbiljniji nego što to možemo i zamisliti.
Kako Biblija za Boga kaze da je Bog živih, a ne Bog mrtvih, možemo postaviti jedno od najvažnijih pitanja koje smo si ikada postavili, jer odgovor na njega čini jedan od ključeva istinskog smisla življenja.
Kako će dakle potomstvo prvog ljudskog para dobiti natrag ono sto su njihovi roditelji na samom početku izgubili - priliku za vječni zivot na rajskoj zemlji, a da se istovremeno principi savršene pravde i dosljednosti Stvoritelja ne naruše?

Obrati pažnju na smisao ovog pitanja. Dakle nameće se potreba da Bog popravi posljedice grijeha, a da ostane dosljedan svojim pravednim mjerilima.
Da li jei u moći ljudi da sebi stvore tu izgubljenu priliku?
Očito je da nije. Ne postoji apsolutno ništa sto bi moglo pogaziti besprijekorna načela pravde, te Stvoritelja dovesti u situaciju da je dužan ljude izbaviti iz naslijeđenog stanja ropstva grijehu i raspadljivosti.
Jednako kako prkošenje vječnim fizikalnim zakonima, čiji je utemeljitelj Bog, vodi u smrt, tako i prkošenje vječnim Božjim moralnim zakonima vodi također u smrt.
Pošto ljudi ne mogu iznaći način da se oslobode stanja grijeha, sam Bog je poduzeo korake u tom pravcu. Zašto?
Prvo. Kako god ne može biti nedosljedan samom sebi tako isto ne može ni proturječiti samom sebi te ne sprovesti svoj naum sa čovječanstvom kojeg je izrekao na početku.
I drugo. Zato što je Njegova suština izražena nemjerljivom ljubavlju prema bićima koje je stvorio.
U tu svrhu izbavljenja čovječanstva Bog je poduzeo čudesne korake da ga izvede iz stanja ropstva grijehu i raspadljivosti. Našao je način da ljude otkupi iz tog stanja i da istovremeno ostane dosljedan svojim mjerilima.
Vodeći Izraelski narod i kroz svoju pisanu riječ, Bog je položio temelj za razumijevanje načela otkupnine kao cijene koja se mora platiti da bi se spasio život
Božanska savršena pravda zahtijevala je da se da "život za život, oko za oko zub za zub" (5. Mojsijeva 19:21). Međutim, ponekad se umjesto takve kazne mogla dati otkupnina. Otkupnina je nešto sto oslobađa. Otkupiti nekoga znaci platiti cijenu da bi se izbavilo iz zarobljeništva ili osloboditi kazne.
Biblijska i svjetovna definicija otkupnine je otprilike slična, a znači mjerilom ponude jednake vrijednosti osloboditi nekoga stanja ili obaveze u kojem se nalazi.
U kakvom je dakle stanju čovječanstvo iz kojega treba biti oslobođeno tj. otkupljeno? U znanstvenom smislu, ono je u stanju neprekidnog nasljeđivanja genetske informacije o nesavršenstvima i smrti, a Biblija to isto stanje jednostavnije naziva stanje grijeha.
Da bi u pravnom smislu došlo u pravedan i čist odnos sa svojim Stvoriteljem čovječanstvo bi moralo za otkup ponuditi nešto sto bi imalo vrijednost potencijala savršenog ljudskog bića Adama. Pošto ljudi tako što nikada ne bi mogli ponuditi Stvoritelj je poduzeo korake za pripremu čovječanstva na takvu otkupninu. Da bi smo to u potpunosti razumjeli potrebno je kroz biblijsku kronologiju vidjeti kako je do toga došlo.

Premda nije posjedovao pisanu riječ, već prvi Adamov sin - Abel je razumio da ljudi trebaju doći u pomirbeni odnos sa svojim tvorcem. Savjest, taj jedinstveni instrument ugrađen od Boga u svakog čovjeka, mu je govorila da u tu svrhu nije mogao ponuditi ništa bolje od životinjske žrtve.
Bog je uvažavao životinjsku žrtvu, ne zato sto je ona bila potrebna njemu, nego zato sto je bila potrebna ljudima i njihovoj savjesti. (Potrebu žrtvovanja, bilo životinja ili nečega drugog, nalazimo u svim religijama svijeta. Ta potreba ljudi ima jedan praiskonski izvor s početka ljudske povijesti. Već tisućama godina čovječanstvo prinosi žrtve nepoznatim bogovima. )
Nešto kasnije Jehova Bog je Židovima putem kodeksa Mojsijevih zakona propisao čitav sustav zakona koji je između ostalog uključivao i obredna žrtvovanja životinja. Iz tih strogo propisanih obreda mogla je se steći svijest o svetosti života i spoznaja o grijehu. Stoga je putem Zakona Bog milostivo naglasio potrebu za nečim sto je moglo okajati grijehe, odnosno pokriti ih. On je rekao: «Jer je duša (život) tijelu u krv; a ja sam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišćuje (3. Mojsijeva 17:11-14)
Zakoni koji su prožimali sve segmente života i od sinova Izraela načinio izdvojen narod, sveo je žrtvovanje životinja na jedan civiliziran obredni postupak iz kojeg je zračilo poštovanje života kojeg je sam Bog izvor.
Pa ipak i Židovima je, iz do tada objavljene Riječi Božje, bilo jasno da ljudi neće u svu vječnost rađati se, prinositi obredne žrtve i umirati. Bilo im je jasno da te žrtve, kao i sami zakoni predočavaju nešto mnogo veće. Što?
Prvi jasniji obris ponude adekvatne vrijednosti koja ljude može dovesti u pravedan i čist odnos sa Stvoriteljem desio je se nekoliko stotina godina prije Mojsija kada je zemljom hodao nadasve vjerni i bogobojazni Avram, kasnije nazvan Abraham. Sa Abrahamom Bog je imao poseban naum, pa mu je zadao neobičnu zapovijest, naime da žrtvuje Izaka - svog sina jedinca. Vjerni Abraham je bio sigurno iznenađen, ali ni jednog trenutka nije sumnjao da će Bog učiniti neko čudo čak i ako žrtvuje svoga sina. Bez odlaganja je učinio sve pripreme za taj čin, ali je u posljednjem trenutku Bog spriječio tu ljudsku žrtvu i nadomjestio je životinjskom.
Ovaj izuzetno dramatičan događaj imao je za posljedicu Božje obećanje Abrahamu da će njegovo sjeme namnožiti kao pijeska. Međutim, ovaj događaj, kao i mnogi događaji opisani u Bibliji, imao je jedno veće - proročansko značenje.
To je bila proročanska predslika mnogo važnijeg događaja koji će se odigrati u dalekoj budućnosti, da će jedan mnogo veći otac od Abrahama, a to je Jehova osobno, žrtvovati u korist svih ljudi svijeta svih vremena jednog mnogo većeg sina od Izaka, sa posljedicom koja ni žrtva tisuće Izaka ne bi mogla načiniti.
Oko četiri stotine godina kasnije odigrao se još jedan događaj sa proročanskim značenjem. Noć uoči izvršenja desete i posljednje nevolje nad tvrdoglavim egipatskim carem, Židovi su dobili posebne upute da krvlju žrtvovanog besprijekornog janjeta označe svoje domove i da se cijelu noć gozbe mesom janjeta. Tim «čudnim» postupkom Zidovi su bili pošteđeni od posljednje nevolje nad Egipčanima. Međutim, taj događaj ima puno dublje značenje od oslobađanja Izraelaca iz Egipta.
Kroz narednih oko tisuću i petsto godina pisci nadahnutih spisa koji danas cine Bibliju zapisali su stotine proročanstava koji su ukazivali na to da će se na zemlji pojaviti osoba koja će tok povijesti i odnosa ljudi i Boga postaviti u novu ravan.
Upravo u noći, 14. mjeseca nisana uoči Pashe - praznika kojim Židovi i danas obilježavaju taj davni dogadjaj iz povijesti Izraela, prolivena je krv jednog potpuno savršenog, kao pashalno janje nevinog čovjeka. Zatvarajući svoja slijepa srca i oglušivši na pisanu riječ koju su do tada 1500 godina prenosili, licejerni židovski vjerske vođe, kao i mnogo puta u toku svoje burne povijesti ( o čemu sama Biblija bez skrivanja najbolje svjedoči ) učinili su nešto užasno.
Stotine biblijskih proročanstava vezana za tog čovjeka ispunila su se. Tko je bio taj čovjek?

Bio je to naravno, Isus Krist. Uz pomoć Biblije možemo saznati da je prva duhovna osoba koja je radost postojanja podijelila sa svojim Stvoriteljem bio upravo njegov duhovni sin. Iz izobilja beskrajne slave, nazvan i Riječ kroz koju je i u ime koje je sve postalo, dobrovoljno je odlučio sudjelovati u naumu Stvoritelja da spasi čovječanstvo.
Kakve to veze može imati sa nama, i kako uopće sve to može imati smisla? Otvorena uma pokušajmo sagledati puni značaj i smisao događaja koji su se odigrali u prvoj trećini nove ere, čiji je početak vezan upravo za tu ličnost koja je promijenila tok povijesti.
Zahvaljujući svemoći kojom raspolaže, obrazac ličnosti Isusa Krista Jehova je na krajnje čudesan način iz duhovnog svijeta prenio na zemlju putem normalne trudnoće jedne djevice.
To dijete začeto bez biološkog oca rodilo je se sa jednom osobinom koje nije imalo niti jedno ljudsko biće rođeno prije i poslije njega. Obzirom da je začeto silom samog Stvoritelja, njegov genom nije sadržavao informaciju o nesavršenstvima i smrti - informaciju o grijehu.
Život Isusa Krista imao je potencijal da na zemlji traje zauvijek, čak i da izrodi savršene potomke. Međutim, to nije bila volja Jehove boga. Njegov zemaljski život je imao onu vrijednost koju je čovječanstvo trebalo. Dakle, onu vrijednost koju je kroz niz stoljeća navješćivalo žrtvama besprijekornih životinja, a nije moglo ponuditi u cilju pravnog poravnanja za otkup od stanja u kojem se nalazi.
U smislu otkupnine, jedini ekvivalent savršenom Adamu i njegovom potencijalu mogao je biti netko tko je imao isti potencijal. Budući da ga na zemlji nije moglo biti zbog nesavršenstva svih Adamovih potomaka, sam Bog je ponudio takvu vrijednost.
Da bi smo to razumjeli moramo se ponovo podsjetiti da Bog Stvoritelj ne može biti nedosljedan svojim savršenim načelima pravde. Žrtva besprijekornog zemaljskog života Isusa Krista bila je jedini način da Bog svoj naum dovede do kraja, a da ostane dosljedan svojim mjerilima.
Primjećuješ li kako je Bog tom žrtvom kupio čovječanstvo iz stanja robovanja smrti. Kristova žrtvena smrt ima potpuni pravni ekvivalent težini Adamova grijeha. Zamisli veliku pravnu vagu na čijoj je jednoj strani Adam u čijim bedrima je bio potencijal da izrodi bezbroj besmrtnih potomaka, a na drugoj strani Isus Krist koji je u bedrima imao isti potencijal. Dobrovoljna smrt Krista ima onu cijenu koju ne mogu platiti sva žrtvovanja dosada zajedno.
Ali za koga?
Nakon ove žrtve prinošenje životinjskih žrtava i druge odredbe Mojsijevih zakona prestale su biti obvezujuće, kako za Židove, tako i za cijelo čovječanstvo. Ljudi će se sada, umjesto djelima Mojsijevih zakona, vjerom opravdati i mogu čiste savjesti obožavati jedinog pravog Boga.

Pravna vaga je postignuta, no čovječanstvo može ponovo doći u pomirbeni odnos sa svojim Stvoriteljem jedino onda kada prihvati tu žrtvu, a to je pitanje vjere.
Ne treba smetnuti sa uma da je Adam imao poštenu priliku za vječni život i da shodno tome i njegovi potomci putem otkupnine imaju poštenu priliku.
Žrtva Isusa Krista nije dakle čin koji će bezrezervno svakog čovjeka koji je do sada živio na planeti odvesti u vječni život. Ona je krajnje poštena prilika za to.
Time bi biblijska doktrina o otkupnini dobila svoj puni smisao, jer samo po jednom čovjeku grijeh i smrt postala je svojstvena svakom čovjeku, te je žrtvom samo jednog savršenog čovjeka čovječanstvo steklo mogućnost da ponovo dobije veličanstvenu priliku sa početka povijesti.
Mnogi koji sebe nazivaju kršćanima ovo ne žele razumjeti. Štoviše, idejom o trojedinome Bogu dobrano su zamutili osnovnu biblijsku doktrinu o otkupnini. Bog nije žrtvovao samoga sebe niti svoju ljudsku prirodu u Isusu i sl. To nije otkupnina.
Isusov zemaljski život ima tu cijenu koja može otkukpiti čovječanstvo iz grijeha.
Svemoć Boga naravno može prouzročiti da On popravi posljedice grijeha i bez Isusa i njegove otkupne žrtve. No da li bi Bog na ta način bio dosljedan samome sebi i svojim Zakonima koje je sam donio (sjeti se onih fizičkih i moralnih zakona)

Vjera u vrijednost Isusovog zemaljskog života je polazna osnova za primjenu otkupnine.

Krscanski je apostol Pavao napisao: "Kroz jednog čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše (Rimljanima 5:12)

"Jer kao sto su neposlusnocu jednog covjeka mnogi postali giješnici, tako će i poslusnošću jednoga mnogi biti učinjeni pravednima" (Rimljanima 5:19)
 

Christadelphian

Aktivan član
Poruka
1.554
Pročitao sam ovo Zenzen , sve pohvale za trud i opširnost i detaljno objašnjenje
Nešto ću prokomenatrisati ali neke stvari neću iako se ne slažem u osnovi . Ali ima dosta u čemu se slažem .
O tome da li su Adam I Eva prvi I jedini ljudi u to vreme je diskutabilno pitanje ali nemam argumenata dovoljno ni za ni protiv zato o pretpostavkama ne diskutujmo ali besmrtnost Adama i Eve ne možeš uporedjivati sa budućim kraljevstvom jer to kraljevstvo nakon hiljadu godina neće imati bića na zemlji od krvi i mesa !
Besmrtno ne može biti od krvi i mesa, besmrtnost se dobija vaskrsenjem u duhovnom telu.
«Jednako kako prkošenje vječnim fizikalnim zakonima, čiji je utemeljitelj Bog, vodi u smrt, tako i prkošenje vječnim Božjim moralnim zakonima vodi također u smrt.«
Prkosenje Bogu vodi u duhovnu smrt znači ovo positovećivati kao primer nije u redu.
«Abraham je bio sigurno iznenađen, ali ni jednog trenutka nije sumnjao da će Bog učiniti neko čudo čak i ako žrtvuje svoga sina.«
Abraham nije očekivao »neko čudo« već je krenuo da žrtvuje sina . On je znao za obećanje vaskrsenja i ponovni susret a ne » neko čudo« to se zove vera .

»obrazac ličnosti Isusa Krista Jehova je na krajnje čudesan način iz duhovnog svijeta prenio na zemlju putem normalne trudnoće jedne djevice. »
Ovo je za vas čudo jer ni malo ne ide uz vašu nauku o čoveku Hristu . On nije mogao biti čovek a da je imao neki predjašnji život iskustvo znanje itd .
Samo demantujete ono što kažete da je morao biti čovek . Inače šta je On mogao biti na nebu pre rodjenja?

« njegov genom nije sadržavao informaciju o nesavršenstvima i smrti - informaciju o grijehu. »
Ipak je bio umoran , patio, imao rane a i umro . Njegov genom je bio ljudski i da ga nisu ubili umro bi od starosti kao i svi .On je bio karakterno savršen a ne fizički .Sama reč kaže , da je bio fizički ne bi umro ne bi imao rane ne bi osećao umor glad itd.
Pozdrav
 

zenzen

Obećava
Poruka
84
Pročitao sam ovo Zenzen , sve pohvale za trud i opširnost i detaljno objašnjenje

Cijenim to.

O tome da li su Adam I Eva prvi I jedini ljudi u to vreme je diskutabilno pitanje ali nemam argumenata dovoljno ni za ni protiv

Da bili su. Adam i Eva ne mogu biti netko tko simbolički predstavlja prve mnogobrojne ljude, jer ćovječnastvo trpi posljedice samo njih nikako ne množine ljudi. Adam i Eva nikako ne mogu biti persomifikacija množine, da tako kažem.

Besmrtno ne može biti od krvi i mesa, besmrtnost se dobija vaskrsenjem u duhovnom telu.

Ipak imaj na umu da su Adam i Eva trebali živjet na zemlji i nastavili bi to sve do danas zajedno sa svojim potomcima da nisu namjerno pregazili Božja mjerila. Bili su od krvi i mesa. Kao i mi što smo, jedino što zajedno sa znannstvenicima zapravo ne znamo zašto točno umiremo i starimo.
Ljudi su bića koja imaju prirođenu sklonost i potrebu da se organiziraju u vladavine. To je neosporna činjenica.
Biblija prenosi jednu osnovnu temu, a to je da Jedino suverenost Boga i njegova vladavina može funkcionirati na vječnu korist ljudi. Bilija govor i o Božjoj vladavini koja će zamjeniti sve, veoma nesavršene, ljudske vladavine. To je kraljevstvo Božje - ono o kojem je propovjedao Krist. Često ga je zvao i "Nebesko carstvo".
Budući da je carstvo, siguno će nad nekim vladati (neće samo sebi biti svrha). Dakako, nad zemljom koja će biti ono što je Bog naumio - raj. Zapazi da Biblija govori o svećenicima i kraljevima - Kristovim suvladarima. O onima koji imaju udjela u novom zavjetu, Kristovim pomazanicima. Veoma je malo njih koji će imati tu prednost.
Vidiš li sebe medju njima. Ja ne. Meni je zemlja i život na zemlji drag.

Abraham nije očekivao »neko čudo« već je krenuo da žrtvuje sina . On je znao za obećanje vaskrsenja i ponovni susret a ne » neko čudo« to se zove vera.

Slažem se. Abraham bijaše onaj koji se vjerom opravdao. Želio sam ipak naglasiti da je Abraham vjerovao.

Ipak je bio umoran , patio, imao rane a i umro . Njegov genom je bio ljudski i da ga nisu ubili umro bi od starosti kao i svi .On je bio karakterno savršen a ne fizički .Sama reč kaže , da je bio fizički ne bi umro ne bi imao rane ne bi osećao umor glad itd.

Bio je savršen i karakterno i fizički. Razumno je to da je osječao umor, glad i dr. Pa Adam bijaše stvoren sa svim potrebama, pa i za okrepljujučim snom i odmorom. Ne zamišljam savršenog čovjeka koji nikada ne spava, ne jede i sl.
Adam tek stvoren sigurno je mogao biti ubijen. Mogao je se i sam ubiti da je to htjeo, recimo skočivši a litice.

Ne znam. Poušaj razumjeti načelo otkupnine. Stvar koja se otkupljuje mora imati jednaku vrijednost onome čime se otkupljuje. Tako je u svijetu, a tako je i u Bibliji.
Adam je bio savršen čovjek sa potencijalom da vjećno živi. U svojim bedrima imao je potencijal da izrodi bezbroj besmrtnih potomaka. Što može pokriti njegov grijeh zbog kojeg svi njegovi potomci izgubiše tu mogućnost. Samo netko tko je po tom pitanju bio isti.
To kaže i Biblija za Krista (posljednji Adam bijaše jednak prvom Adamu). On je imao potencijal da živi vječno, i u svojim berdrima imao je potencijal da izrodi besmrtne ptomke, ali ga nije trebao upotrebiti, nego je svojim beprijekornim karakterom i poslušnošću dobrovolnjo žrtvovao svoj savršen život(pa ako baš hoćeš, i život svih nerodjenih savšenih potomaka) čime je pokrio u potpunosti Adamov grijeh.
Tu nema ni trunke filozofije. Bog je zapravo kroz cijela pisma dao načelo otkupnine osloboditi filozofije (oko za oko, zub za zub, život za život)
Razmišljanje o ovome ti možda pomogne shvatiti zašto Bog nije trojstvo.

Pozdrav
 

Christadelphian

Aktivan član
Poruka
1.554
Dragi Zenzen
O Adamu I Evi sam rekao .

O Kraljevstvu na zemlji je jasno ali ti govoriš o periodu od hiljadu godina . Kada će na zemlji biti i običnih smrtnika i vaskrslih koji uče i vladaju sa Hristom . Ja sam ti rekao za krajnji cilj po hiljdugodišnjici . Tada neće biti smrtnika od krvi i mesa . Večni život se može imati samo u vaskrslom telu a ne u ovom ovakovom kakvo imamo sada .

Za otkupninu se potpuno slažemo ali isključivo je u pitanju duhovno a ne fizičko .Savršenstvo Adama i Hrista ste uzeli za fizičko o čemu nema nigde reči !?

Žao mi je što do sada nisi primetio da ja ne verujem u trojstvo .
Najvažnije mi nisi odgovorio ali nije bitno, bitno je što se ni sam nisi upitao : šta je hrist bio na nebu ako je postojao pre svog rodjenja ?
Sa tim pogrešnim stavom u startu, mnogi su našli rešenje u trojstvu a kod vas je to tabu tema !?
Hrist nije postojao pre svog rodjenja
On je bio rodjen kao čovek i umro je kao čovek i samo tako je mogao da bude otkupnina o kojoj govoriš vrlo jasno ali ti se ne uklapa ovaj deo !
jedna jedina reč koja je bukvalno shvaćena gurnula vas je sa puta "sveg stvarstva" i postavila dva pitanja na koja ne možete da odgovorite a moraš priznati ya vas koji imate na sve odgovor to je vrlo veliki problem?
Pozdrav
 

zenzen

Obećava
Poruka
84
Citat:
"Hrist nije postojao pre svog rodjenja
On je bio rodjen kao čovek i umro je kao čovek i samo tako je mogao da bude otkupnina o kojoj govoriš vrlo jasno ali ti se ne uklapa ovaj deo!"


O, ne. Krist je prije rodjena na zemlji bio duhovna osoba. Krist je zapravo prva osoba koja je podjelila radost postojanja sa stvoritelejm svemira.
Upravo je on taj kojem se Jehova Bog obraća prilikom stvaranja. On je taj u čije ime i kroz kojeg je sve stvoreno.
Nakon uskrsnuća postao je ponovo ono što je bio i sjeo na simboličnu desnu sranu svoga Oca.
Istinu govoreći, Bog je mogao spasiti čovječanstvo i bez ikakve žrtve. No onda nebi ostao doslijedan samom sebi i ispravio bi bezakonje na temelju ničega.
Kristov zemljaski život, tj žrtva tog zemaljskog života osnova je za primjenu otkupnine.
Jesam li dobro razumio da ti nevjeruješ da je Krist postojao pre svog zemaljskog rođenja?
Ako ne vjeruješ u trojstvo, (a to sam ranije već razumio) predodžba o tome da je on prva osoba koju je Bog stvorio ne bi trebala stvarati konfuziju.
Naprotiv.
 

Christadelphian

Aktivan član
Poruka
1.554
Žao mi je ali onda nije mogao biti čovek pošto ni mi ljudi pre ovog života nismo bili neka duhovna bića.
Onda nemojte tvrditi da je bio čovek !!!!!
Hrist nije bio stvoren jer duhovna bića se ne stvaraju već postaju a nije mogao ni biti rodjen jer duhovna bića se ne radjaju .
Ako verujete u jednog Stvoritelja koju ulogu ima Hrist u stvaranju sveta ?
Treći put ponavljam pitanja :
1. Ako je bio duhovno biće pre rodjenja imao je telo pošto je imao telo i kada je vaskrsao . Gde su mu sećanja misli znanje telo . Po toj logici bolje su objasnili trinitarci . Vi jednostavno za taj deo nemate nikakvo objašnjenje ?? Pa kako onda zastupate neku teoriju ? isto "tajna Božija" a ako je tajna što se onda razmećete teorijama kao istinom?
2. Kakvo je proroštvo ako se mi dogovorimo da ću sutra ja otići u radnju i kupiti kafu ?
To su isto po vama učinili Bog i Hrist.
To nije proroštvo !
Pola Pisma onda bacite kao laž, Stari Zavet je opleten proroštvima o Isusu.
Proreći da će se neko pojaviti sutra u radnji i kupiti kafu i doneti meni svojom voljom ,je nešto sasvim drugo . Misija i zadatak nije ono što je Hrist trebao da učini već dobrovoljna žrtva u datom momentu u veri i spoznanju koje je imao .
Inače koja je i žrtva ako je itzvršio zadatak i vraćao se Ocu ????
Itd itd
Nema podrške
ali kao što je gore rečeno malo će se njih zapitati nad samim sobom i svojim verovanjima iako su jasne nedoslednosti .
Pozdrav
 

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Морам да се не сложим са овим протестантским тврдњама да је једина сврха оваплоћења Сина Божјег била - откупнина....

1. Христос Се није ваплотио, како се на Западу мисли, само да би ђаво био побеђен. Вечна воља Божја одредила је да се Божанска и људска природа љубавно сједине у Личности Логоса Очевог. Чак и да Адам није пао, Смисао би постао тело. Јер људска природа, као ни природа свега створеног, није самодовољна. Потребно је да уђе у најприснију заједницу са Творцем да би надишла своју пролазност. Зато се човек Христом није спасао само од греха, смрти и ђавола, него се и сјединио са Небеским Оцем.
2. Обожење је охристовење. Не спољашња, моралистичка имитација Христа, него онтолошко БИВАЊЕ ХРИСТОМ, кроз причешће Његовим Телом и Крвљу. Зато нема спасења без Литургије, то јест без Цркве. Црква је спасење.
3. У Цркви све извире из Христа и увире у Њега. Вера, нада, љубав, пост, молитва, милосрђе - за Њега, Њиме, у Њему.
4. Са Христом, човек побеђује зло. Највеће дубине греха и палости не уништавају изворно назначење човеково. "Његово боголико порекло и богостремна судбина чине га ширим од зла и греха, јачим од ђавола", каже Нелас.
5. Ca Христом, херметички круг палости и греховности отвара се у слободу Царства Божјег. Христос васпитава све створено; Тело Његово је - преображена твар.
6. За човека заљубљеног у себе и смрт, зачараног мандалама и кармичким точком, благовест Христова је болна, јер она осуђује свако затварање у своју пећину и закопавање таланта у земљу. Зато горди разум незнабоштвом и јересима бунтује против Христа, тера Га од себе, диже нож на Јагње Божје, каински мрзи најчеднијег Авеља Који Се јавио у роду нашем...

Ето... :roll:
 

Kazanova

Ističe se
Poruka
2.131
Na sva ova pisanija čovek može samo odgovoriti (tj. ponoviti: Krvnu žrtvu kao što je izbavljenje smrcu na krstu smatram, cak u interesu hrišcanskih crkvi, veoma opasnim ucenjem. Pošto su ga prvi sabori pretvorili u dogme, ono je postalo opravdanje za mucenje i ubijanja u sudenjima krivovercima (jereticima), blagoslovljen inkvizicijski obred a "nadahnjuje" i danas mladež koja traži spas i pripadnike mracnih sekti (satanizam je sve ono što je i hrišcanstvo, samo, navodno, kontra: pijenje krvi kao i vernici vino - kanibalizam - "jer ovo je krv moja i telo moje", obrnuti krst...) na strašna obredna umorstva, žrtve koje ti kriminalci još prikazuju kao nastojanje da se "izmire" s Bogom.

Zašto opravdavate smrt jednog, navodno, u ime spasa čovečanstva a optužujete sataniste koji ubijaju da bi te žrtve spasili i kasnije (te iste žrtve) vaskrsli?

Ako se nevino detence rodilo sa tim jednim jedinim grehom, bolje ga je odmah ubiti, jer će mu lakše biti oprošten taj jedan, nego da kasnije kroz život nakuplja i napabirči još stotinu (a živeti nije lako bez grehova), Bog nas iskušava stalno, ne zaboravite! Kad je takav (Bog), nešto mi satanizam nije baš toliko stran i izopačen, jer nije licemeran, kao vera (koja ubistvo obrazlaže kao spas).

"Draži su mi pokajnici od čistunaca" - Isus Hrist.

Sizif:
Mada ne verujem da će on naterati na razmišljanje one kojima je to zaista potrebno...
Šta da dodam a da ne kažem da si 1000% u pravu! :cry: :( ?!
 

...

Zainteresovan član
Poruka
301
Nemate pojma, govorite samo zato sto vas ne interesuje da se dublje pozabavite tematikom, jel` - dovoljna vam ja vasе nerazumevanje.

Hristos je ukinuo svaku dalju krvnu zrtvu, jer: "nema vise zrtava za grehe, vec samo cekanje strasnog suda" - mozes li ti to da shvatis? koliko je bilo rasprostranjeno krvno zrtvoiprinosenje pre 2 milenijuma ne samo u jevreja? A HRISTOS JE STAVIO TACKU.
Pa ako ti ne zelis sa tog aspekta da sagledas, koga onda interesuje tvoje iznad?
Кo si ti oili mi da opravdavamo Hristovu zrtvu? To je stvar vere ili sablazni (stene sablazni, kamena spoticanja - cuo si za te formulacije, razumes li?).
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
30.311
MaranAta:
Јел ти то опет тврдиш како су људи овог века "паметнији" од људи из претходних ? :shock:
Definiši šta znači "pametniji".

Ako misliš na opštu inteligenciju (snalažljivost), mislim da nismo nešto značajno pametniji nego pre hiljadu godina.

Ako misliš na količinu znanja koju posedujemo i našu moć u odnosu na prirodu koja nas okružuje, onda jesmo mnogo pametniji.

Verujem da je upravo zbog ovog drugog u istoriji bilo lakše prosečnog čoveka ubediti da je Marko Kraljević stvarno imao nadljudsku snagu, iako danas znamo da to svakako nije bilo istina. Dakle nije u pitanju "opšta pamet i inteligencija" nego "uopšteno znanje o prirodi stvari i o tome kako one funkcionišu".

Nemoj se džaba igrati sa ovim pojmovima i izvrtati moje reči MaraNata.
 

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Sizif:
Ako misliš na količinu znanja koju posedujemo i našu moć u odnosu na prirodu koja nas okružuje, onda jesmo mnogo pametniji.
Одлично... објасни ми онда на који начин су у једном просечном трајању владања египатских фараона, са техником оног времена, изграђене египатске пирамиде. Хвала унапред на одговору. 8)
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
30.311
MaranAta:
Одлично... објасни ми онда на који начин су у једном просечном трајању владања египатских фараона, са техником оног времена, изграђене египатске пирамиде. Хвала унапред на одговору. 8)
Reći ću ti ovo, što sam već objasnio: daj meni 100 hiljada robova, 1000 goniča robova i 100 matematičara, inženjera, arhitekata i mehaničara, pa da vidiš šta ćemo da napravimo bez dizalica i hidraulike za 50 godina.

Ne zaboravi na kom je nivou bila egipatska civilizacija u to vreme - oni nisu imali hrišćane da ih spaljuju zbog tvrdnji da se zemlja okreće oko Sunca i slično... oni su te stvari dobro znali.

Ali oni nisu znali mnoge stvari koje su danas svakodnevica - da lete, da razgovaraju na daljinu, da putuju brže od životinja, da peru veš u mašini, da pale vatru upaljačem, da leče kugu i tuberkulozu, da gledaju televiziju... treba li da nastavim da bi ti shvatio da smo napredniji od egipatske civilizacije?
 

Džonja

Obećava
Poruka
64
Abraham je odmah krenuo da zakolje svoga sina čim mu je to šapnuo njegov demon bog prosto zato što je to bio narodni običaj kod Jevreja toga doba. To je nešto što se radilo: Prinošenje krvne žrtve sveg prvorođenog uključujući i decu.

I vi o religiji takvog naroda ovde i dalje raspravljate!

Probudite se ljudi.
 

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Ја тврдим да нећеш успети ни са 100 хиљада робова. Сем тога, заборавио си једну ситницу... колико људи треба да кува тим робовима, и одакле да се обезбеди храна за толико људи за свих 50 година ? Логистика синко... логистика... то си заборавио. А и да ниси, запитај се како су они уопште онолике громаде стења вадили из каменолома, и обликовали их са оноликом тачности и глаткоћом... Ако знаш да на све ово одговориш, управо си разешио једну од мистерија света, а нама овде на форуму не преостаје друго, него да ти честитамо. 8)
 

...

Zainteresovan član
Poruka
301
Sizif:
...:
...nema vise zrtava za grehe, vec samo cekanje strasnog suda - mozes li ti to da shvatis?
Možeš li ti da shvatiš da je "strašni sud" izmišljen? Bajka? Priča za decu?

U kom veku živiš bre čoveče, kao da vas je neko sve komplet doneo iz doba hrabrih vitezova i prelepih princeza.

:?
A u kom veku ti zivis? Znas li u cemu je razlika izmedju meteora i meteorita?
 

Sizif

Buduća legenda
Poruka
30.311
...:
A u kom veku ti zivis? Znas li u cemu je razlika izmedju meteora i meteorita?
Pazi ala si me ubo sa pitanjem! Ne, nemam pojma.

Znam jednog tipa koji je govorio da su meteoriti ostaci meteora koji nije u potpunosti sagoreo u prolasku kroz atmosferu, pa su to zapravo njegovi komadi na Zemljinoj površini, ali mu ja nešto ne verujem.

Taj tip beše moj profesor astronomije P. Stojaković - ma šta on zna, tu su tri tačkice da mi objasne tu razliku.

Biseru.
 

maleni

Primećen član
Poruka
705
Iako je maratic po ko zna koji put uspeo da unisti diskusiju i uvede je na pogresan kolosek, mislim da je potrebno da dodam ovo, a odnosi se direktno na hriscansko ucenje i dilemu o prihvatanju ili ne.

1 Kor 1:17-25 Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedam evanđelje, i to ne u rečitoj mudrosti - da Hristov krst ne bi izgubio svoju vrednost. Jer reč o krstu je ludost onima koji propadaju, a nama koji se spasavamo - sila Božija. Jer je napisano: »Uništiću mudrost mudrih, i odbaciću pamet pametnih«. Gde je mudri? gde književnik? gde prepirač ovoga sveta? Zar nije Bog pretvorio mudrost ovoga sveta u ludost? Pošto, naime, svet svojom mudrošću nije poznao Boga u Božijoj mudrosti, bila je volja Božija da ludom propoveđu spase one koji veruju. I kad već Judeji ištu čudne znake, a Grci traže mudrost, mi propovedamo Hrista raspetoga - Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, a samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Božiju i mudrost Božiju. Jer ono što kao ludost dolazi od Boga - mudrije je od ljudi, i ono što dolazi od Boga kao slabost - jače je od ljudi.

Da razmislite i da se zamislite.
 
Top