Trebalo je ziveti.

[Nemi Sufler]

Ne mozes znati da li je meni jasno ili ne i od kada mi je jasno a ni kada ce mi biti jasno

meni je zasmetala tvoja glorifikacija Andrica kroz tvoju recenicu

"kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje)"

izuzetno postujem Andrica kao knjizevnika ali on je bio samo covek jednak nama..

ali ako vec govorimo o svesti..za mene je Teslina svest bila iznad nase danas i u njegovo vreme ..kao i u buduce..

bez da obrazlazem..kako i zasto..jasno je to svima

Naravno, kako svima, tako i meni.

 

[Nemi Sufler]

Rekao bih da je htela da naglasi da se ta bitka odvija u nama, a ne van nas, pa je u tom smislu život u nama, a ne spolja.

 

[Nemi Sufler]

I kad vec govorimo o Zivljenju i koji su to momenti sukoba u nama samima, da kazem i ja za sebe ono sto ste vi drugari vec napisali u svoje ime onako iskreno, kao i vecina sto je.Te svakojake stege u glavama nasim, u nama (ako ih imamo, naravno, ili bolje reci ako smo ih svesni uopste) cesto su nista drugo do ogorman teret kroz zivot.
Elem,
Uvek sam se bojala reakcije (laznih, nametnutih i nepotrebno sputavajucih, sada tek znam) autoriteta i nisam uvek imala hrabrosti da ispoljim sebe u punom svom obliku..i sada mi se cini da mi ta sputanost jeste najvise smetala, a nisam trebala.Trebala sam ziveti, ih gde bi mi kraj bio

 

[Dark_hazard]

A ti vec zavrsila sa zivotom?
Pises ko da si neka bakica.

 

[Nemi Sufler]

A ti vec zavrsila sa zivotom?
Pises ko da si neka bakica.

ko bi to znao, moj profesore.

 

[Dark_hazard]

Otkud znas da sam profesor?

 

[Nemi Sufler]

Otkud znas da sam profesor?

a otkud znam da si Moj?

 

[Dark_hazard]

E to je interesantno pitanje.

 

[Nemi Sufler]

E to je interesantno pitanje.

ma neka je samo interesantno.

 

[Dark_hazard]

Slazem se. No nista nije svrseno dok te ja ne prisvojim, upozoravam te da sam veoma posesivan.

 

[koto]

cuj trebalo je ziveti
ja sam zivela, i preko svake mere..intenzitetom lude koja ceo svet podredjuje onom sto joj je najvaznije-srce..
a sad..kao da sam se umorila. pa zivim napola, onako bez mnogo umaranja..
sreca pa uvek neko bane, da me probudi..
neki su ljudi uvek nesrecni. neki su uvek srecni
ja sam eto uvek ziva
pa tako dok ne umrem
zabavlja me to.
zato nikad nisam pisala, iako je pisanje moja velika ljubav
jer kazu, ili zivis zivot, ili pises o njemu..

 

[Sibyla]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić (naravno))

Lako je bilo Andricu to da kaze, kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje), ali recimo da ste vi napisali ovu recenicu, na cega bi se ona (konkretnije) odnosila?

Strahovi postanu deo nas od kako postanemo svesni za sebe.
Prvo nas plase roditelji sa raznoraznim babarogama da bi nas lakse stavili pod kontrolom... pa nas plase u skoli s losim ocenama... plase nas politicari...plase nas direktori i sefovi...plase nas medije...na kraju pocnemo sami sebe da plasimo.
Cega sam se ja bojala... jako cesto reci DA u ljubavi, jos cesce reci NE u ostalom delu zivota... bojala sam se samoce, pa sam naucila biti sama, sad se bojim biti s nekim...bojala sam se i jos se bojim da vozim kola, da skijam, da vozim tocak...
Ponekad se bojim sebe i sutrasnjeg dana...ali i pored svih tih strahova i dalje zivim. Najverojatnije sam puno toga propustila zato sto sam se bojala odredjenih stvari u odredjeno vreme, ali pojedini strahovi su me sacuvali od neugodnosti, bolesti, povredjivanja...

Covek koji se niceg ne boji je covek koji nema sta da izgubi i kome je svejedno sta ce biti s njegovim zivotom.

 

[cvetni vrt]

Ti "momenti" (iliti "kvrc" u glavi koji nas tera na promene) se dese nakon odredjenog vremena i iskustva. Mislim da za sve jednostavno mora da prodje period saznanja i sazrevanja.
Dzaba meni da se kajem za nesto, kada znam, da bih u tim godinama i u tim okolnostima opet isto uradila. Zato bog ne da sve odjednom, mladost, lepotu, iskustvo, uspeh, zdravlje jer bi bio haos. On to bas onako lepo rasporedio da bi nesto i sami uradili. Trazili, pitali se, gresili, ucili, smejali se, plakali......a to je zapravo zivot. Red ovoga, red onoga.....
uh jest me nesto ponelo...

 

[mekflaj]

ma život je precenjen....
htenje htenje, žurke, provodi, ludilooo, žena, deca, posao, zezanje s društvom, putovanja, kafići itd itd, sve je to sranje.

andrić u toj misli izražava patnju što je danima piskarao u osami, umesto gore pomenutih dešavanja, ali on to samo idealizuje gornje stvari, jer kao što rekoh, nije to ništa vredno pomena...

da sam na andrićevom mestu, ja bih na kraju života, kad mi sudbina, kao onim kriminalcima iz vestern filmova, stavi omču i pita me- imaš li nešto da poručiš za kraj okupljenoj masi, rekao - nemam.

 

[ranjeni Zoro]

uvek sam govorio i ponoviću i ovom prilikom :

....

 

[ranjeni Zoro]

fak.
zaboravih šta sam govorio..

 

[Dark_hazard]

Pominjao si neku omcu.

 

[gost 223714]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić (naravno))

Lako je bilo Andricu to da kaze, kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje), ali recimo da ste vi napisali ovu recenicu, na cega bi se ona (konkretnije) odnosila?

eh, ne verujem da mu je bilo lako.... uostalom, to je rekao tek kasnije, kad je vec dovoljno propatio i iskusio... sjajna misao za pokolenja , neki putokaz za one koji ne mogu da se snadju lako u zivotu...
a ide i ona meshina 'boj se ovna , boj se govna, a kada cesh zivjeti? '

 

[Bambi]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić (naravno))

Lako je bilo Andricu to da kaze, kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje), ali recimo da ste vi napisali ovu recenicu, na cega bi se ona (konkretnije) odnosila?

Pored svog postovanja kojem imam za Ivu Andrica ne mislim da se ovde radi o nikakvoj drugacijoj ili izdignutoj svesti o zivljenju, bar ne po ovom pitanju, vec samo o zivotnom iskustvu. Nakon svega sto je doziveo i osetio, nakon svih strahova i bola koje je pretrpeo, jednostavno je shvatio da su uzaludni bili casovi patnje, preispitivanja i razmisljanja o onome sto se dogodilo i onome sto se moglo dogoditi. Svo to izgubljeno vreme se vise nije moglo vratiti, a "trebalo je ziveti". Koliko puta nam se svima dogodilo da obuzeti nekim sopstvenim brigama, okovani u sopstvene strahove cak ni ne primetimo onu prekrasnu svezinu sneznog jutra, ne cujemo cvrkut ptica, ne primetimo topli pogled koji nam uputi neko ko nas voli...Postoji toliko toga cemu bi se mogli radovati, ali su ponekad neke druge, teze, emocije jace od jednostavnih malih stvari koje u tom bunilu propustamo.

 

[Bambi]

Kad sam vec tu...jedan od drazih Andricevih citata:

"Nista nije zbrinuto ni utvrdjeno, nista jasno ni izvesno. Niko nije tacan. Svak je nepouzdan i sve je nesigurno i nista nije nemoguce.
- A ako nije sve bas tako crno kao sto tebi izgleda. Sta onda?
Onda tek ne valja nista i nije dobro po onoga kome igleda da je tako."

 

[Gotika]

Strahovi postanu deo nas od kako postanemo svesni za sebe.
Prvo nas plase roditelji sa raznoraznim babarogama da bi nas lakse stavili pod kontrolom... pa nas plase u skoli s losim ocenama... plase nas politicari...plase nas direktori i sefovi...plase nas medije...na kraju pocnemo sami sebe da plasimo.
Cega sam se ja bojala... jako cesto reci DA u ljubavi, jos cesce reci NE u ostalom delu zivota... bojala sam se samoce, pa sam naucila biti sama, sad se bojim biti s nekim...bojala sam se i jos se bojim da vozim kola, da skijam, da vozim tocak...
Ponekad se bojim sebe i sutrasnjeg dana...ali i pored svih tih strahova i dalje zivim. Najverojatnije sam puno toga propustila zato sto sam se bojala odredjenih stvari u odredjeno vreme, ali pojedini strahovi su me sacuvali od neugodnosti, bolesti, povredjivanja...

Covek koji se niceg ne boji je covek koji nema sta da izgubi i kome je svejedno sta ce biti s njegovim zivotom.

Sve mi se dopada šta si napisala....ja se bojim, pa se ne bojim.....a kada mi ljudi kažu usput da sam hrabra zbog nekih životnih stavova i situacija...blenem ko tele...eee kad bi znali da sam ponekad samo takav zec....

 

[Astrid]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali... da se nismo bojali možda bi bez straha skočili u ambis.

 

[Nemi Sufler]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali... da se nismo bojali možda bi bez straha skočili u ambis.

I uzivali u skoku i letu...

 

[Astrid]

Cirka minut 'il dva ... ali to je već za temu "Kako se osloboditi sebe?"

 

[ranjeni Zoro]

kaže se, najgore stvari su bile one koje mi se nikad nisu dogodile..